Književne novine
VINE.
Godina XX Nova serija Broj 321 BEOGRAD, I7. FEBRUAR 1968.
List izlazi svake druge subote.
Cena primerku 50 para (50 dinava )
LIST ZA KNJIZŽEVNDST UMETNOST | DRUSTVENA PITANJA
POI IRINA
"književnih novina”
D. ANDREJEVIĆ·KUN: ;
JOVAN POPOVIĆ
\
OD 18. FEBRUARA 1948. GODINE, dana kada se pojavio prvi broj »Književnih novina«, proteklo je punih dvadeset godina. Prvi glavni urednik, Jo van Popović, u uvodniku »Reč Kmjiževnika«, delimisao jc zadatke lista i, sa otvorenošću koja' je bila njemu svojstvena, govorio o ulozi književnhika u društvu. Književnik danas me može da živi van svopa vremena i Mcminovno mora da oseća potrebc svoga. doba. Po Popovićevom mišljenju, pi-
sac celom svojom stvaralačkom. liG+ nošću nužno mora da se založi za
ostvarivanje ciljeva društva Koje” sc kreće u pravcu svc potpunijeg oslobo-' đenja čoveka. »Književne novine» 1niale su, dakle, da budu jedmo od glasila pisaca i da služe ciljevima društva, U trenutku kađa su pokrenute, pred jugoslovenskim piscima stajali su mnogi otvoreni problemi. Kao organ Savezna književnika Jugoslavije da bi ispunile. svoje zadatke, one su okupile oko sebe gotovo sve jugoslovenske pisce i kultlurne radnike. Kada sc govoni O. tom
razdoblju našeg kulturnog života, O ulozi koju su »Književne novine« igralc u nicemu, ne može da se nc gBOVOTI
i o. njihovom prvom glavnom uredni
ku Jovanu Popoviću. Sve: dok ga .bo-
lest nije odvojila od redovnih poslova,
on jc listu posvećivao sve svoje snagć
i ZOtOvVO najveći deo svoga vremena.
On piše za svaki broj lista, njegovi
uvodnici, uvek vezani za najaktuelniji
događaj dana, pisani briljantnim slilom, ubedljivi u argumentaciji, pred-
stavljaju i do danas umnogome meprevaziđeni obrazac angažovane publicistikc. Ako se tome doda njegova briga-- za, list, njegovi stalni kontakti sa saradnicima, mastojanje da mijedna
pojava našeg javnog ı kulturnog ŽiVO» ta ne ostane nezabeležena, onda je
potpuno jasno što se danas, kada je
Teč o tome vremenu, o »Književnim novinama« govori kao o listu u doba Jovana Popovića
U toku proteklih dvadeset godina
»Književne movine« su prolazile KkYož različite faze. Mnogi od danas ugle.l.
nih pisaca objavili su svoje prvc ra
dove u ovomi listu. Mnogi koji su sc javili na mjepgovim stranicama ubrzo su potpuno zaćutali, kao, štojto svuda
u svctu biva. Nastojanja različitih i-
dakcija da oko lista okupe što. veći 5%oj saradnika dovela su do mmogih otvorenih konfrontacija ideja i shvatanja, Prvi glasovi protiva dogmatizma, prvi zahtevi za više umetničke kriterijumc — sreću Sc gOtoOVO u SsVakom broju »Književnih novina«. ·
Od 1950. do jeseni 1952, »Knjizevne novine« ulaze u svoju novu fazu. To je vreme borbe takozvamih »realista« i »modernista« i list, pod uredništvom Milana Bogdanovića ı Skendera Kule-
' novića, postaje tribina pisaca realista,
U to vreme se govorilo da je od starog
· lista ostalo samo ime i da je nova rc-
dakcija nasledila samo izvestan broj starih, saradnika. Posle godinu dana žučnih diskusija i polemika, »Kmjiževne novine« su prestalc da izlaze. U jesen 10957. godine tadašnja Yvedakcija obustavila je izdavanje lista i obećala, umesio starog lista, novi časopis. »Književne novine“, tvrdila je tadašnja redakcija, izvršile su svoj zadatak
'kao, list i postale su »zrelee da prera-
stu u časopis »Nova misao«. Punih petnaest meseci, sve do sredine januara 1954. godine, »Književne novine« misu izlazilc. Obnovljene su na godišnjoj skupštini Udruženja književnika Srbije ı otada, kraćim ili dužim vremenskim prekidima uprkos, kontinuirano izlaze do današnjeg dana.
lako godišnjice mogu da budu korisni podsticaji za rezimiranje Yezul. tata, nijcč stvar »Književnih novina« da ocenjuju rezultate svoga rada. Ono što je bilo obol vremenu, rezultat zablude ili greškc, po neminovnoj logici stvari, zaboravljeno je. Na ono što je bilo rezultat -- nc treba posebno ukazivati. Jedan izbor iz dvadesetogodisnjeg delovanja »Književnih movima« mogao bi o listu da govori rečitije od svih, evemtualnih, samopohvala ı samokritika. Prolazeći kroz razne faze, menjajući urednike i saradnike, bronalazeći i gubeći izdavače, suočavajući sc sa različitim teškoćama i beležeći određenc rezultate, »Književne movino«, evo, deluju u našoj sredini bumih dvadeset godina. To Je fakat koji
već sam po sebi zaslužuje odgovara
Tuću pažnju. Na početku njihove treće decenije, osvrt na predemi put mogao bi da bude samo koristan podsticaj za nova traženja,
Desanka MAKSIMOVIĆ
Hnepotrošc?u}).
ZABAČENI NOVČIĆI
Ostalo mi |e još nekoliko novčića može me dovesti do rasipničke luge,
dokle ine je ljubav ponekad dovela,
Bog bi ga znao kako je zaostalo
neprimećeno, zaffpano u 16MHI.
Ko zna Šta će me nagnati da ih troš:m,
mirisi sMega, SaSč,
i straćiću ih da se Mje mekako spasen.
Može se to. desiti i nesde.na koncertu.
Glas violončela
Mogu me glasovi prvih ljudski i tužni, navratitt da zaostalo blago raspem,
violind,
| kao Ššlo ćine mladi i nedužni, nekakva bezdušna iznenadna patnja
Što duže čekam, ono dublje tone, ti Zalio Se StVara. Teško će ga-.biti-iz.srca. izvući ·
kao kanien iz dibokog bunara. ,
DANA =
KULTURNA POLITIKA 'SAMOUPRAVNOG DRUŠTVA 1 SKJ
U BEOGRADU JE, od 12 — 15. februara, u orgamizachji Više škole političkih nauka, održan seminar sa temoni
- »Kušltuma politika: samoupravnog dru-
štva 1 SKJa, Na seminaru si uzeli i cešće kultumi, javni i· politički radnidi iz cele: zemlje i. u. Yeferatima i saopslenjima koji su podneti, kao i u diskusiji, dotaknuta su gOtovo sva aktlu-
~ elna dtamja „vašeg, kultuvnop, Života,
U izlagamju Veljka Vlahovića,
'd
koji se
· bavio problemom kulturne politike sa~
moupravnog društva, njenim Kkonstit-
: isaniem i odnosom Saveza komunista
prema kultuvi, osnovna misao je bila da se revolucija u društvenim. .odnosima i revolucija. na: planu kulture vremenski poklapaju. Revolucjonarni nemir, koji se javlja u prelomnim trenucima, izaziva stvaralački nemir i različite vrste lomova' u svim vidovima umetnosti i kulture. Jedna vevolucionarna partija koja ne želi da bude samo registrator i pratMac lomova koje donosi pojava novih procesa u kultuari i umetnosti, mora da bude ı sama inicijator i učesnik. takvih društvenih sudara, Revoluciju su uvek. pokretali najprogresivniji ı najaktivniji slojevi društva ı VePĆ između revolucije i stvaralaštva ije teško pronaći. Revolucija je pre svesa jedan. stvaralački čin. Kao i stvaralaštvo, ona nikada nije završena. »S pravom se može reći — kaže Vlahovic -—
da je revolucija stvaralaštvo. Postoji.
sličnost izmedu pravog revolucionarnog i pravog umjetničkog i naučnog stivaralaštva, Postoji prije svega ona,
nemir koji sačinjava. pokretačku sna-,
gu, nezadovoljstvo postojećim, Dpotrcbu za mijenjanjenm. ... Pravi stvaraoci su uvijek okrenuti suštinskim i Yevolucionarnim stcanamz i kretanjima kako u politici, tako i u nauci, kulturi i umjetnosti. | »Revolucija je Oolvorila sva važnija pitanja daljeg: razvoja .našeg društva, samim čimom temeljitop kidanja sa starim društvenim odnosi!ma, Pred tom činjenicom mnogi su zbunjeni. Neki io nazivaju društvenini dilemama, drugi sukobom individua i društva, Ne bih se složio da u našem društvu postoje klasične dileme. Radi sc o'dilemama u okvira daljeg rYazvo| revolucioname borbe, o dilemama borbe za socijalizam«. Vlahovic je dalje govorio o odnosima između drhštva, politike i kulture u odnosima: samoupravljamja i o ulozi Saveza komnmunista u svim lim procesima. Samoupravljačko društvo otvorilo je Proces humanizacije ne samo čoveka )ego, prvenstveno, društvenih odnosa. Poslc dugog perioda otuđenosti čovek se vraća, društvu, Stvaralaštvo sc pretvara u posebnu vrstu akcije i neodrživa ic teza o odvojenosti raznih područja stvaralaštva i akcije. U takvim usiovima stvaralaštvo društvenu odgovornost pretvara u svoj sastavni deo i ta
društvena odgovornost nimalo sa nc
sputava u njegovoj slobodi. Naše dru-
·Štvo ostvarilo je i obezbedilo punu slobodu stvavalaštva u svim oblastima, Kultura danas, kulturno stvaralaštvo
IL majširem smislu te reći, ne može se izdvoiiti iz društva i postaviti u relacije društvo-kultura, već se obavljaju procesi potpune integracije kulture 'i društva. Ali proces intepraciie kulture i društva sne znači stvaranie iedinmstvcne kulture koia bi bila na različite načinc distribuirana u svim pravcima.
· moupravlianje.
TIntegracija nc znači prenošenje kultura ne alktivnosti iz iokaltteta u jedinstven centar. Ona upravo pomaže da se u komuni, kao organskoj cjelini, maksimalno razvije kultumo “stvaralaštvo, da njeni članovi postanu ravnopravni sudeonici u stvaralaštvu. Nešto slično oriomc Što se javilo u renesansi da su pojedini · gradići, mala mjesta, imali svoju bogatu kulturu i svoju kulturnu Tizionomiju«.
Vukašin Mićunović bavio se Oodmosom samoupravljačkog društva i kul. ture. Latinka Perović je sSovorila o heogdvživosti podele na masovnu i vrhunm-
. sku kulturu. Kiro Hadži — Vasuev 8o-
VOTIO Je o problemu nacionalnih. kuliura ı njihovim međusobnim odnosima, Izvesni kulturni radnici, po rečima Hadži — Vasileva, naglašavaju višu kuliuru svoje nacije u odnosu na druge nmacije u ime nekakvog kultarnog misionarstva. Međutim, zna se da nijedam narod nije dostigao više stupnjeve kulbure bez razvoja svog sopstvenom nacionalnog jezika i svoje sopstvene na» cionalne Kkujiževnosii. Drugi problem je problem zatvazanjo macionnlnih Kkullura u svoje grarjice, temžja za kulturnom. autonomnošću i Samodovojjnošću. Obe tendencije su šzraz konzervalivnih snaga,
„Seminav »Kulturaa politika sasnoupravljačkop društva i SKJe pružao ie mogućnosti za korisni razmentn Dlišljenja o svim aktuemim problemima naše kulture, Te mogućnosti su u zavidnoi meri iskorišćene i ovakve i slič. ne diskusije trebalo bi da budu što češće dok nc postamu deo stalne »rbkse. ZAKLJUČCI AKTIVA PISACA KOMBENISTA
NA ZAVRŠNOM SASTANKU aktiva komunista pisaca Beograda, na kome se raspravlialo o idejno-političkoi poZŽiCIJI »Književnih novina, doneti su sledeći zaključci:
„ — »Aktiv Saveza komunista knji. žovnika Beograda. na svojim sastancima koji su održani 22, 20. januara i 5. februara raspravljao Je o idejno-političkoj poziciji »Književnih novina« na osnovu materijala i zaključaka Gradskog komiteta, SK. Beograda.
...U otvorenoj i demokratskoj diskusiji*u kojoj je učestvovalo blizu 40 članova i mečlanova SK književnika i koja je većinom mišljenja utvrdila društvenu i političku odgovornost redakcije »Književnih novina«, aktiv sc saglasio:
„ l. Da je dobro što je, aktiv Saveza komunista književnika ponovo lormi: ran, jer pruža mogućnost za dalja i redovnija razmatranja svih pitanja ko la Stoje u središtu našeg društvenog, a samim tim i kulturmog života.
2. Diskusija je pokazala da.je bilo potrebno razmatranje idejnih poziciia »Književnih movina« ne iohko da bi se članovi SK Književnici izjašnjavali za ili protiv zaključaka Gradskog komuteta, već da bi ovim povodom podstakli javne razgovore o najkropnijin pitanjima našeg društvenog i kulturnog živofa. l
3. Knijiževnići članovi SK smatraju da, »Književne novine« treba da budu naišire zamišljena tribina pisaca (S# kojom su namerom u svoje vreme 1 osnovane) i da dosledno razvijaju saSvako #zatvaramic u uži krug saradnika, može ponovo da ih
dovede u sličnu Situaciju — politićke”
iskliučivosti i kratkovidosii.
4. Da je politički trenutak u kome razgovaramo ozbiljniji od svake podcle pisaca na grupe i njihovog besprincipijelnog suočavanja, jer ih takva podela ometa da na pravi, način UčC" stvuju u Životu svoje zemlje, u. mjenom, daljem društvenom, ražvitku.
5, Ovaj sastanak upućuje pisce komumniste na nedovoljno iskorišćenu mogućnost njihovog angažovanja da budu nosioci progresivnć stvaralačke misli. ] obavezuje ii da odsada pokažu više lične inicijative u ražmatranju birokratskih, nacionalističkih i drugih pojava koje se suprotstavijaju. reformi i samoupravljanju. .
6. Aktiv predlaže da tema sledećep razgovora bude — o mestu i ulozi u-
~ stv
druženja književnika danas. A. da za Laj Sastanak odmah izaberc ramo predsedništvo koje će ga pripremi i zakazati«.
SEĆANJA NA BRANKA GAVELU
PRVI OVOGODIŠNJI BROJ tuzlanskog: časopisa »Pozonište« posvečem je u celini Branku Gaveli. Za Gavelino ime vezan je veliki broj režija ma goIOVO svim jugoslovenskim pozornica mo. Sa maročitom strašću Gavela je fražio i pponalazio mlade domaće ' tvaraoce i dopyrinosio mjihovoj |pozovišnoi alimaciji. Jedan od takvih stvaralaca koji su privukli mjegovu nažnju bio je syojevremeno i Miyroslav Kuwleža. Pored režije, Gavela se bavio u mladosti i pozorišnom krilikom, a pred kraj svoje rediteljske kaTijere nastojao da svoja iskustva sa pozorištem racionalizuje kroz miz maćelnih i teoretskih člamaka. U tim napisimn, od kojih su mmogi bili i dragoceni eseji iz dramaturgije i leatrologije, on' je saopštavao i mnezultatc svoga pedapoškog: rada na Akademiji za kazališnu umetnost na kojoi je duso godipa radio kao nastavnik. Kao reditelj i pozorišni kritičar, u vVrćemćnu koje je prethodilo FI svetskom aiu j neposredno posle I svetskog rata, Gavela je bio protagonist modemih shvatanja koja su u to vreme osvajala evropsku Književnost. Razume se da je za'sve'to vreme ·ovaj istaknuti Yeditelj. delovao i kao ličnost i.da bi minoge od njegovih misli i idejs, mnoga sećanja i nerealizovani planovi ostali samo u projektu da ih oni kojima se poveravao misu zabeležili. · Zbog svega toga ideja da se rad i delovanje ovog reditelja predstave posebnim ftematskim brojem bila je više nego dobra. To: treba maglasiti tim pre što ovaj Gavelin broj nije zbirka konvencionalnih ı prigodnib članaka kakvim se obično obeležavaju jubijleli, VEĆ zbomik ozbiljno i studiozno pisanih radova koji prikazuje sve vidove Gavelina delovanja i sadrži iz dragoccnih priloga za istoriju mašeg pozorišta, Pored clanaka i studija, zabeležemo .je i nekoliko sećanja, izvestan broj amegdota, popisance su sve Gayelme režije na jugoslovenskim sccnama i dat popis svih njegovih Pozorišnih kritika i teoretskih članaka. Ćesto se, i sa mnogo opravdanih razloga, govori Oda i ono malo šio ostaje posle smrfi pozorišnih stvaralaca odlazi u zaborav zato što malo ko ima volje ili vremena da svc to zabeleži. Sve Ono što se može spasti od zaborava kada ic reč o velikim rediteljima, saradnici tuzlanskog časopisa »Pozorište« uspeli su, u slučaju Brauka Gavele, da spasu.
Po B:ć
JEDNA SCENA POTISKUJE DRUGU
USPEO PRIKAZ Kočićeve satire »Jazavac pred sudom« u rediteljskom aranžmanmu Radoslava Lazića i sa azagranim Nikolom Milićem kao Davidom -— ponovo je skrenuo pažnju javnosti na školsku scenu Savremenop poozrišta, j
Zamišljena kao pomoćna i prigodna pozomica na kojoj će sc đacima prikazivali dela Koja ulaze u okvire školske lektire — ona je sa svega iri premijere prerasla svoju namenu. Na njenim · tavama teško ic maći slobodnog mesta — a među gledaocima misu samo mladići i devojke Već
i mmogi stariji ljudi! Zato ne samo
da je osvojila pozornicu na Crvenoni krstu već i onu popularnu ma .Terazi-
„Jama i potisnula sa repertoara mnoge .
»ambiciozne« komade za' koje, očigledno, nema interesovanja.
Zapravo, školska scena predstavlja opomenu ne samo za Savremeno, ne80 i Za naša ostala pozorišta. Došlo je vreme kada sve više repertoarske be nove valja praviti prema afioutetimana ı potrebama mladih, jer, hteli to priz-
M.
Nastavak na 2, strami