Književne novine

Nastavak sa |. nati ili nc, owi nisu Opilerečćemi pre: drasudama starijih: za njih je podjednako zanimljiva klasika kao i sa vremena literatura, pod uslovom dit izvođenja budu na umetničkom nivou

i istinski savremena po svojim izra žajnim formama.

NRUr:UJIC »

VV,

· UZNEMIRENJA ILI ŠTA SA KRATKIM FILMOM ~

KAKVA JE SUDBINA naše Kkratkometražne produkcije? Zašto dokumentarne lilmove ne gledamo u bioskopskim dvoranama? Kako pomoći talentovanim autorima ı hroničanima mašeg vremena? — 1o su samo neka od pilanja koja su pokremula, u velikoj anketi »Politike«, mnoge kulturne i javne radmike na razmišljamja o zloj OSI našeg domaćeg kratkog mera. IL ramijih godina, obično pred beogradski festival, mogla su da se zapaze slična uznemirenja. Ali ovaj put — oOua su prerasla u Spontani Dprolest, tako da neprijatna reč mije mosla doći čak ni od onih koji su de sada stajali između autora i publike. Očigledno je da se ova tiha opstrukcija bioskopskih dvorana više ne moŽe ničim braniti, tako da, po svemu

sudeći, nastupa prelomni iremutak De .

samo za kratki film već i za naše ustaljiene navike. 4TJOLOP SNU Ma Nije u pitanju samo zakonska zaštita jer izvesne mere te vrste i do sada. su postojale, nego potreba da se ukine monopolizam posrednika i ne dozvole ovakve anomalije. Naša zaicdnica daje svakc godine stotine miliona za dokumentarne, informativne, naučno-popularne ili crtane '{ilpove, pruža mogućnost falemtovanim 4utorima da značajne ftremuike realnosti i savremenog čoveka. otrgnu od zaborava i tako načine dela trajne vrednosti. Zar je malo dokumecntaraća koje pamtimo i volimo isto tako kao i igrane lilmove, ako ne i više? Ne važi li to isto tako i za crtane filmove? Škanaia, Štrbac, Đorđević, Za” mjnović, Sremec, Milošević, ili Vukotić, Mimica, Bourek, Kolar ili Dragic — daloko su poznatiji širom sveta, nčgo u sopstvenoj zemlji. . „arAnSVRisano. Zato ~ Što publika nmema mogućnosti .da vidi jihova dela u: bioskopskim ,dvoranatpa. Zar je to zaista, nenioguno? Y ;

P. V.

NOVE NAGRADE, STVARAOCIMA

TOKOM PROTEKLIH PETNAEST DANA dodeljene su dve tradicionalne nagradc, Zmajevu mapradu dobio jc pesnik Borislav Radović za svoju najnoviju. kniigu »Bratstvo po ncsanlcić, Pre nekoliko meseci ova Knjiga magrađena je i »Nolitovom« nagradom. Prešernove nagrade pripale su Ppesn)ku Jinku Glazeru, kompozitoru Janku Ravnku i reditoliu Boianu Stupici. Ovogodišnji dobimik Zmajeve na vrade Borislav Radović jc dosada nalmlađi mosilac te nagrade. Njegova zbirka pesama »Bratstvo bo mesanicić odlikuje se veoma čvrstom ideinom konmstrukcijom, u njoj je postignul

sklad između emotivnog i refleksiv-

no» odnosa prema svetu, a mjem Deš- .

nički jezik sam sobom 9redsštavlina jedmu poetsku, zumljiivo jer ie

od majiprisnijih

pesnički jezik icdma Radovićevih preoku-

pacija u ovoj zbirci. Moć i nemoć je- ·

zika, odnosno mogućhost i TDemiOplućnost komunikaciie je ono što Radović hoće da kao zagonetku vazjasni i da dođe do zakliučka da je pesnički ičzik prirodni fenomen kao i sve ostalo. Zato ga i pušta. da se. slobodno razmahne ne postavliajući štačke gramice.

Tonko Glazer se već dugi niz godina bavi kritikom i esejistikom. Ob--·

iavio je veći. broj značajnih radova iz literavne istorije. Ide u Ted naj istaknutijih slovenačkih pesnika tarije generacije. Pozorišni reditelj Bojan Stupica je i protekle tri decenijč delovao u svim našim pozorišnim cen trima, i svojini režijama izazivao ihieresovanje, različite 'komentare 1 pol-

puno: oprečne ocene, U slučaju Bojana .

Stupice postoji izvestan paradoks koji ie mmopgo lakše konstatovati nego ob:

jasniti, Jednoglasno,' po svim TDOZOT? ·

snim kYitičarima i bo mišlioniu DOZO: rišne publike, Boian Stupica jc iedam od · najboljih Yreditelia koje imamo. Režije Bojana Stupice koie jc kritika

bez Tezerve prihvatila prilično, su m

lobrojne! Možda taj podatak više nepo sve ostalo svedoči o tome da je u Di tanju memima stvaralačka ličnost, ličnost koja se me podvrgava ustaljenim konvencijama i Vladaiućim TOdama, istinski stvaralac koii ima neopraničeno poverenje, u svoju reditelisku imvemciju i koji svakom, ?pozoris” nom delu prilazi sa strašću istinskop stvaraoca. Kao kompozitor iianista i pedagog Janko Ravnik predstavlja iednmo od prvih imena savremene slovenačke muzike,

vrednost. To je i Ya- ·

mu nikad VeE' .

“

Ljubiša MANOJ LOVIĆ

NE ZNAM GDE IT KAD -— uoštalon, moglo mi sc desiti svuda i u svako doba mi se moglo desiti — alli činjenica je da sam viknuo: , — Slušajte vi, ja više memam živce! To je zapisao, lepo sam video kako je zapisao, Neko sa crnim naočarima i belim zubima. — Šta ste zapisali? — Da vi više nemate živce!

Ne znam gde i kad — uostalom, moglo mi a : Jaaa a

se desiti svuda i u svako doba mi se moglo de-

siti — ali činjenica je da.sam viknuo:

— Slušajte vi, pa i ja imam živce!

To je zapisao, lepo sam video kako, je zapisao,

Neko sa crnim naočarima i belim zubima.

— Šta ste zapisali?

— Da imatc Živcc!

— Slušajte vi — viknuo sam, ne znam gde i

kad, ali činjenica je da sam jednom viknuo —

slušajte vi, ja više nemam Živce!

Nenrvirao me i Neko sa crnim naočarima i be-

lim zubima, onaj koji zapisuje. Dreknuo sam:

— Kakav jc to način?!

— Pogodbeni — reče on. — Kad bi jedam

ćovek. izjavio da nema živce, i kad bi isti čovek

izjavio da ih ima, pa bi posle opet izjavio da ih

nema, to bi...

U glavi mi se okretalo brzo. Okretanje se

vršilo na pogodbemi pogon: ·

— Kad bi jednom jedmo, kad bi drugi put

dmugo, i kad bi treći opet ono prvo, gde bi ond::

' bio stav? Bila bi nedoslednost... Bila. bi koleblji-

vost... Bila bi prevrtljivost... Kada bi... Tada: bi... Kada bi.s Tada. bi... Kada'bi..- Tada bi...

ILUSTROVAO MOMO KAPOR

4 PISMWVIA URIEDNISTVU

Poziv — na šta?

U »POLITICJ« od 7. februara objavljen je članak »Kowunisti NIP »Politikae o idejno-političkoi poziciji »Književnih ·novina«, u kojem: je dat sažet prikaz điskusijc partijskog aktiva ovog izdavačkog preduzeća.

U četvrtom stavu loga članka, poređ ostalog, stoji: »otuđivanje Književnih novina« od maše prakse nije došlo preko moći«, voć se odvijalo u jednom dužem procesi tokom kojeg su se. od toga glasila odvojili poznati stvavaoci, a ostali i infjltrirali se polutalenti i »skribenti«,

Da se ta ocena odnosi i na literarne tekstove »KnjiZevnib novina« ncdvosmisleno poivrđuje i drugi stav po ' inenutog članka wi Mojem 'se kaže: »da bi pod kKritičku idejnu analiza valjalo staviti i estetske sadržaje i književnu fematiku »Književnih movina«.

Kako sam u poslednje dve godine objavio u »KnjižcvHim movinama« nekoliko literarnih priloga, lo se ia glO-. balna ocena, prirodno, odnosi i na meno.

O mome Književnom radu dalo je ocenu više lepih imena našeg kulturnog stvaralaštva, od kojih si nekoje uašle mesta i na stranicama »Politike«; a i sama »Politika« u proteklih dvadeset godina objavila je čitav niz mojih Wmjiževnih priloga, koji» su nc. samo „prihvatani nego itaženi. od menc, -~ da bih mogao ostati ravnodušan Dprć-. mia tako nepriličnoi oceni, aceni koja ı Ssivari, znači poziy — poziv na šta?

ONA Aa

a — — __————-

· RoMolcbk Zivci

______-- —_————:

\ ZNA

M) 7

i || Mi NJ 8—_ |} SOMA

710707 ((17%].70 if

METI

________ 1 —"-—— ______ _—_—__———————ı

___Dosta!l. Zaustavite! Neko sa crnim naočarima i belim: zubima naglo zaustavi svoj pogodbeni pogon. .

— Dakle, šta le sa vašim Živcima? Nemate, imate?

— Pokidamni! kidali! } ji x

— Znači, imate živce, ali pokidane. Zanimljiva pojedinost o kojoj ste dosad Ćdutali, Zašto, sa kakvim planom? Da nas dovedete u nedoumicu o Žživčanom sistemu, je li zato?„! O živčanon sistemu vi imate potpuno makaradna shvatanja.., Tskvrivljavate mešto i ulogu Živčanog sistema.. Živčanog sistema... Živčanog sistema... Živčanog sistema...

Takvi kao vi, takvi su ih. po-

Kakva su moja shvatanja o Žživčanom, SiStemu, ja baš i ne znam, možda su moja shvatanja o Žživčanom sistemu čak u najboljem redu. Ali živci, koje čas imam čas nemam, oni su Sigurno u neredu. Jasno mi je, moraću da pričuvam to malo živaca.

Radnim danom počeh živce da ostavljam kod kuće. Drugi ljudi se sekiraju, skaču ubodeni pravđama i nepravdama, a ja mišta, pravim se šašav. Svi mi se čude. Razume se, niko pojma nema O mom jzumu.

Nedeljom i praznikom misa ostavljao ŽiVCeČ kod kuće. Računao sam, u te blage dane mogu da idem među ljude sa svojim živcima.

— Dosta!.. Dosta!.. Dosta!.. — čulo se kako vičem međeljom i praznikom.

TI to je bilo ono najgore: kvariti idilu, unositi nervozu u ljude baš kad praznuju.

Očigledno, sa Svojim živcima nikuda nisam pristao, Potpumo pohabani. SpashH bi me jedino — movi: Živci:” ~ : MA 0387 „MUVA UO OUN

I, čujem, ugrađuju se novi bubrezi, ugrađuje novo srce. A živci? |,

Razgovarao sam telefonom s dalekom ze mljom.

— Još ne ugrađujemo. Ali ugrađivaćemo uskoro ceo nervni sistem — javio sc dr Hejvort, Možete se upisati. Kakav nervni sistem hoćete, cerebralni ili autonomni?

— Šta kažete?

— Kako dišete?

— Jedva dišem.

— Kako s varenjem?

— Ne. mogu sve da svarim,

— Onda vam treba nov anutonommi Živčani sistem. Pre svega, mervus simpaticus, simpatični živac.

— Simpatični? Da, molim vas, prvo njega!

— Kad bude, obavestićemo vas, gospodine.

— Hvala, gospodine.

Ali, ne obaveštavaju. Zato sam telefonom Dozvao drugu daleku zemlju.

— Izvinite, mi ćemo „probati prvo na.. — javio mi se dr Novikov.

— Molim vas, probajte prvo na meni.

— U svakom slučaju, ne radimo još. Upisaćemo vas za nove živce, ali na mjih morafe pri: čekati. Ipak, recite, kakve živce naručuiete, tanje ili deblje! | +

— Najdeblje. Konopce vi meni ugradite!

— Konopce, to neće moći. Jedino živa tva. Od živog bića na živo biće. Možete dob:fi ljudske živce ili, recimo, konjske živce, tovarišč, ljudck„Upapred hvala, tovarišč, Razume a, nec ii) J e, hoću konjske. Koniske, koniske, tovarišč! i JB IO OG ljudima još nekako izlazim na

raj, Ne mogu sa — konjima.

Uredništvo »Politike« nije se od toga ogradilo,

Ne znam šta će na to reći ostali pisci koji su pogo· deni ovom poraznom ocenom svoga Živofnog poziva, a ja San1, pročitavši ovaj članak »Politikeć, dugo gledao dva Mrva imena koja krase njeno zaglavlje i sećao se borbi na Mačkovom kameni, Petrinoi steni, Miletinom brdu m xojima sam, i sam sudelovao.,

Miođrag BORISAVLJEVIĆ

O fotografiji Janka Veselinovića

U 319, BROJU »KNJIŽEVNIH NOVINA«, m rubrici »zstarih dana, objavljen je moj članak Janko Veselinović u orodjčnom predanju, zajedno sa Jankovom fotografijom u : narodnoj nošnji. Međutim, podnaslov. »Jednž dosad ne»bjavljena fotografija Janka Veselinovićne nije moj. Sta vila ga jc redakcija »Književnih novina«, bez moje sa ılasnosti, verovatno u želji da podvuče značaj fotografije, soji joj ja nisam pridavao, znajući da je bila objavljena. Uostalom, u članku je nisam ni spomenuo, a priložio sam pa samo zaio što je karakteristična za Janka kao slikara sela.

Miodragu Matickom, koji se odmah posle objavljivanja “lanka interesovao za poreklo Tlotografije, rekao sam gde” ie može naći i objasnio mu kako je došlo do netačno podnaslova. Zato mi nije jasno zašto Maticki u pismu uredništvu, u 320. broju »Književnih novina njje to uopšte spomcnuo, već jc namerno ostavio čitaoce W zaludi da je objašnjenje uz fotografiju. moje.

živomir MLADENOVIĆ

ka pijhi

Oe core o Božidar BOŽOVIĆ PRZAANYTYTTT rei

JEDNO DEMOKRATSKO PRAVO VIŠE

Kualko je vrcme cikako su pocele da So pri mienjuju u 7ZiVOL odredbe noOVOZ KUVARU pora stupka, a poseono ona koja čoveku igi poa istragu optuženom za neko KTIV \CnO Gič a daje pravo da ni na kakva pitanja nč OGDgoOVara bez puisustva i saveia SVOg advokata ( IO JU samo jedna od novih odredaba kojc SVC težc istom cjlju). Javnost Je Sa interesovanjem | odobravanjem io primila; još kratkotrajna praksa pokazala jc ozronmnu. prednost ovih novil principa za postizanje punuje pravde i zaštilu ličnosti koje se nađu pod udarom zakona, U nekim anketama čula su sc ı mišljenja da će »pravda poskupel.«, ali odmah i odgovori da pravda nec DioŽČ biti skupa, kao ni istina.

Vreme i iskustvo pokazace da li novi po, tupak. treba možda i dalje, jednog dana, usaVi< šavati i u kom pravcu, a u svakom „slučaju po'tvrdiće demokratičnost, humanosti l. etičku ispravnost, a. osim toga i korist po iznalaženje istie pred sudom i A prethodnom postupku ropisa koji su sad stupili na snagu. ,

ovom momentu, a na iskustvu sasv.m IDa-

log broja slučajeva koji su dobili širi publicite,, . ipak se može konstatovati da sve ŠTO bi bilo poželjno nije do kraja postignuto. Ne verujem da je to toliko posledica nesavršenih propis. ili postupaka pravosudnih organa, plrč će biti da je reč o našim navikama, | »

Žanimljiv je primer sa studepilima ŽIZOBMI, Galićem i ostalima. Iz onoga Što smo u Novi mam: saznali, nedvosmisleno proizlazi „da Je ta grupa mladića krala, da su se ponašali bahato i asocijalno, i tome slično. Svc to, ı bezbroj detalja koji su javnosti saopšteni, ipak jOŠ ije dokazano. Šta ako deo od iznetih tvrdnji o njima, ili makar o jednom od njih, bude na sudu oboren i sud utvrdi da su nceislimite? Uzmimo teoretski, primera radi samo (znam da je primer apsurdan), da se baš za Žižu, koji je dobio najveći i po sebe najpogodniji publicitet, pokaže da optužbe, zbog nekog spleta okolnosti, nisu bile tačne. Ko će njcmu, ili bilo kome u sličnom položaju, ko je možda uprkos svemu nevin, nadoknaditi moralnu štetu. Mi smo ga videli čak i u lisicama! (Doduše, u jednom: listu je to odmah izazvalo reakciju i neku vrstu male ankete). Sa kakvini pravom mi, koji preko svojih pravosudnih O!-. gana sudimo jednom mladom ali punoletmom čoveku, povlačimo po novinama imena mjegovih roditelja (koliko god oni bili krivi, imd:rektno, u smislu roditeljske odgovornosti za izvodenje dece na put)? .

Meni se čini da ova, i mnoga druga pitanmj:t, ostaju otvorena. Nedavno je poznati novin#, »Politike« Jurij Gustinčić, ipišući o cngleskom smislu za humor sa puno poznavanja, naveo u tom kontekstu (a taj je kontekst u ovom slučaju uzgredan i uzan) jedno pravilo bianskior pravosuđa, koje sc u. nekim prilikama. ıpajSfity izvrgne u neku vrstu humora: pravilo ić da kada se neko hapsi za krivično delo (pa i ubi-:

' Stvo), pa čak i ako su na pustom oslrvu nađeni

leš, krvav nož i ubica i niko drugi, javnosti ipak ne može biti saopšteno da je uhapšen ubica, pa čak ni da je optužen (prce nego Šo istražni sudski organi takvu odluku ne doncsu) — O! je »pritvoren jer jc policija smatrala da joj može pomoći u istrazie, Zašto lakva, tipično engleski okruglo pa na cose formulacija? Zalio što se makar u jednom malom procenii slučajeva, pa i promilu, dešavalo i dešava da bude uhapšen ili čak i optužen čovek za koga 5C ispostavi da je bio nevin. 1 tada, niko ni njenu ne može da upre prstom: on je samo pomagao policiji u istrazi, bio eventualno svedok. Na njcgovom obrazu nema ljagc.

Javnost ni u slučaju Žižec i ostalih, ili drupim sličnim slučajevima, ne bi baš ništa izgubila da |e sve što je istina saznala naknadno, sa suđenja. Tada bi samo imala garanciju, ncuporedivo veću, da je saznala amo istinu i ništa osim nje.

PEDAGOGIJA

VIŠE PUTA je bilo reči o lošim takozvanim slikovnicama, onim knjižicama sa puno slika i vrlo malo teksta, namenjenim najmlađima, Pp: i deci koja još ne čitaju sama. Zamerano ić što se uzimaju loši, polupismeni i često ncpćdagoški teksiovi i što se na iaj način, jos od majranijih dana, deci kvari ukus.

Dospela mi je u ruke pre neki dan jedna takva nazovi knjiga, u izdanju »Otokara Kocršovanija«, štampana inače u Beogradu, ćirilicom. U njoj ima zaista skandaloznih tekstova, a i likovna oprema je na nivou najgoreg kiča. Valjda zato niko nije potpisan, ni kao urednik, ni kao autor (ili prevodilac?), ni kao ilustrato!. To je izdanje za koje niko ne odgovara i nije mi jasno kako se uopšte pojavilo u prodaji.

Tma tu loših i primitivnih »prevoda« poznatih dečjih pesmica (ona o crmoj ovci koja je ·dala tri vreće vune, i ona o mačoru s v'iO}inon? i kravi koja je preskočila mesec), ima takvih koje mi nisu poznate a potpuno su besmislene, kao, na primer ova: >

Mali Pera bundevar

napravio finu sivar;

smestio je ženicu

u bundevu — kućicu,

sad su sretan par.

Zbog svega ovog možda i mc bih scdao Za mašinu, ali sam našao i sledeće »stihove«, koje citiram takođe doslovno i u celini:

Kućica u cipeli stan je na dva sprata.

Deca traže večeru, mrak se poljem hvaia.

Mnogo ih je, hleba nema, samo čorbe ima:

Jedan šamar redom svima —— pa u krevet 5

| njima! . Možda oko ovakvih slikovnica ne treba pri viti toliku uzbunu kad su u pitanju samo n ukus i ružni stihovi (iako ima toliko dobrih dečjih pesnika, i drugih, koji bi rado pomogli da i ovakva izdanja postanu put ka pravoj liferaturi), ali mi se čini da ovakva pedagogija sa crno-na-belo šamarima ne bi trebalo da prođe nezapaženo i neodgovorno.

KNJIŽEVNE NOVINE