Književne novine
s 'K tu“ ev), m OS" a
DANA .“K.—~
Nastavak sa 1. strane
TELEGRAM UČESNIKA KORČULANSKE LETNJE ŠKOLE DRUGU TITU
Drugu Josipu Brozu Titu
predsjedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i
predsjedniku Saveza komunista Jugoslavije UČESNICI MEĐUNARODNE, FILO-
ZOFSKO-SOCIOLOŠKE šKOLE u Korčuli doznali su sa zaprepašćenjem da su trupe pet članica Varšavskog akta okupirale - Socijalističku Repuliku Čehoslovačku. U ovom trenutku misli i osjećanja svih učesnika ovoga skupa su na strani naroda Čehoslovačke, koji je dao mnogo upečatliivih dokaza da se bori za socijalizam i koji nije zaslužio takvu sudbinu. Uvjereni, druže Predsjedniče, da ćete svojim velikim međunarodnim ugledom i uz jedinstvenu podršku Svih naših naroda, kao i čitave progresivne svjetske javnosti učiniti sve što je moguće za interese socijalističke Čehoslovačke i njene nezavismosti, mi Vam upućujemo naše drugarske pozdrave. Korčula, 21. VIIT 1968.
Učesnici Korčulanske ljetne škole
GLAS SOLIDARNOSTI
Odgovor hrvatskih RKknjiževnika ma
apele pisaca i intelektualaca Čehoslovačke IZ ZEMLJE u kojoj su u posljednje vrijeme sve odlučnije progovarali angažirani pisci zalažući se za slobodu stvaranja; iz zemlje u kojoj su se ujedinjene snage radnika, seljaka i intelektualaca obračunavale s mračnim ostacima staljinističkog totalitarizma; iz zemlje s kojom nas vežu tradicionalne, dugogodišnje i duboke veze prijateljstva i solidarnosti — iz socijalističke republike Čehoslovačke upućen je apel književnika i intelektualaca koji mora uzbuditi svakoga tko je svjestan vlastite povijesne odgovornosti i za one događaje u kojima sam neposredno me sudjeluje. Zaprepastile su nas vijesti o okupaciji Čehoslovačke, o tragičnoj situ·„aglji kad tenkovi pet država, potpisni'»Sai Varšavskog ugovora, surovo ponitavaju suverenitet jedne socijalističke zemlje, svoje saveznice. Čudovišnost ovog postupka još je veća kad joj pridođamo cinizam tvrdnji kojima se očita agresija prikazuje kao »bratska pomoć« i čin »socijalističke solidarnosti«. Time su pogažena osnov na prava države i naroda, a svjetskim naprednim pokretima i socijalističkim stremljenjima čovječanstva zadan je strahovit uđarac čijih posljedica jedva da možemo biti svjesni u ovom trenutku prvih uzbuđenja.
Pa ipak, činjenica jc da u poniženoj, nama bliskoj zemlji nije zatrta ona ista duhovna snaga otpora koja je češkim i slovačkim piscima, čak i u feškim vremenima ~7staljinističke strahovlade, omogućila da dadu historijski prilog afirmaciji himanog i demokrafskog puta “u socijalizam. Na tom putu oni ni đo sada nisu bili sami, jer su nastupali zajedno s radnicima i seljacima u svojoj vlastitoj domovini, a podupirale su ih i napredne snage cijeloga svijeta. Mi, hrvatski književnici, želimo ih uvjeriti da će tako biti i u buduće, i da će njihov, i naš, zajednički zadatak borbe za ravnopravnost naroda i stvarnu slobo du pojedinaca. u socijalističkom društvu nužno — usprkos silama, mraka i terora. — ma kraju trijumfirati.
Zemlja može biti okupirana, narod može biti porobljien, pisci, mogu biti progonjeni, ali duh otpora i žudnija za slobodom me mogu se iskonijeniti.
DRUŠTVO KNIIŽEVNIKA HRVATSKE
UČESNICI KORČULANSKE LETNJE ŠKOLE SVETSKOJ TAVNOSTI
MARKSISTIČKI FILOZOFI i sociolozi iz cijelog svijeta okuplieni u Jugo-
slaviji, na zasjedanju | Korčulanske lietne škole, upravo su saznali, sa bolnim uzbuđenjem, za ničim neo-
pravdivu okupaciju Čehoslovačke, uprkos protivljenju marođa čČehoslovačke, njihove zakonite vlađe i njihove komunističke partije, od strame Oružanih snaga Sovietskog Saveza, Istočne Njemačke, Poljske, Mađarske i Bugarske.
Nikakav incident, nikakva »bprovokacija« nisu se mogli navesti kao opravdanje za tu oružanu agresiju.
Ovai nezakoniti akt sovjetske vlade i Komunističke vartije Sovjetskog Saveza manose strahovit udarac svim swngama svjetskog socijalizma, kao i
2
— ZVALI STE ME DRUŽE!
_ HuMoResKa
Ljubiša MANOJLOVIĆ
Car Filip Usrećitelj Onoliki
?
CAR FILIP Usrećitelj Onoliki nije, kao što ima .
careva, mislio o sebi. Car Filip Usrećitelj Onoliki je sanjao onoliko kako da usreći one oko sebe.
Mnogi ne znaju šta čoveku treba da bi postao srećko. Muče se, istražuju. Kada nađu, kažu nije. Nije to nego ono. Dođu li do onoga, još nekog đavola zure u daljinu. Takvih lomatanja car Filip Usrećitelj Onoliki nije imao. On je sreću jednom našao u jednoj knjizi, i sreća posle više nije mogla mnogo da aizvrdava:
— Sada jesam sreća, sada nisam.
Neka izvini sreća, ne može to kod cara PFillipa Usrećitelja Onolikog, jer pročitao je on nju jednom, ali i posle toga još stotinu puta.
Sreća je, dakle, živela u carevoj knjizi, a knjiga...
...Knjiga je bila u carevom džepu.
Sa srećom u knjizi, sa knjigom u džepu, car Filip Usrećitelj Onoliki je bez napora, malim pt: stom, usrećavao ljude.
Tako, car Filip Usrećitelj Onoliki je iz švoje knjige znao da je sreća putovati u Naglavataniju. Zato celog života on je samo u Naglavataniju i putovao.
Car Filip Usrećitelj Onoliki dođe u luku, tamo vidi dve lađe ovolike. Jedna'se spremila u pravcu Naglavatanije, druga prema Zorijadi.
— Zašto idu dve lađe ovolike, kad može samo jedna, onolika?! — čudi se car.
— Vaše veličanstvo, jedna putuje za Naglavataniju, druga za Zorijadu.
— Šteta je — kaže car. — Da se na dva mesta troši gorivo, to je velika šteta. Nesreća je to, a ljudima treba sreća. Hajde, ljudi, silazite sa te tamo lađe, prelazite na ovu ovde! Putovaćete sa mnom u Naglavataniju. Videćete, mnogo je lepa, čarobna je, bićete srećni u Naglavataniji.
— Vaše veličanstvo, mi putujemo u Zorijadu, koja je južno. Šta ćemo po Naglavataniji, koja je severno?
— Rekao sam da svi putujete za Naglavataniju zato što ćete u Naglavataniji već sutra biti srećni, a u Zorijadi nećete ni prekosutra.
— Bićemo nesrećni u Naglavataniji, jer smo u Zorijadi brzojavili deci — plaču roditelji.
— Roditeljima smo u Zorijadu brzojavili. Nećemo u Naglavataniju! — plaču deca.
Ljudi su nesrećni kada plaču. Car Filip Usrećitelj Onoliki im ne dopušta da budu toliko nesrećni, Okrene na njih topove, i ljudi začas prestanu s plačem. Hitro napuštaju lađu za Zorijadu, strmoglavljuju se u lađu za Naglavataniju.
— Tako, da vam ne propadaju karte za koje ste platili, to bi bila nesreća. Srećan put vam Žželim, dragi putnici... Vi ste doista imali sreće jer ovo je lađa za moju cvetnu Naglavataniju, nije za vašu krastavu Zorijadu.
Ljudi putuju za Naglavataniju i plaču. Car Filip Usrećitelj Onoliki zna da oni sada plaču od sreće. Zato što ne putuju kuda su glupo bili naumili nego tamo kuda Je on naumio pameimo.
— Jeste li srećni? — zadovoljno pripitkuje car.
Ljudi žamore, nerazgovetni su. Car naređi da se opali iz topova. |
— Hoću — kaže car ljudima — da se izražavate razgovetno. Da vas čujem, kao ove #topove. Jeste li srećni što ne putujete za krastavu Zorijadu na jug nego za prelepu Naglavataniju na sever, to sam vas pitao!
— Veoma smo srećni, obaška se radujemo! odgovaraju ljudi, kao iz topova.
— Bto, a da ste krenuli za Zorijađu, i stigli biste tamo u to nesrećno opredeljenje, ne biste videli sreću Naglavatanije — kaže car Filip Usrećitelj Onoliki.
Iz zbirke „,Filipike nuove
To kaže, i više ništa. Čeka da ljudi kažu.
Ljudi ne kažu ništa. )
— Jeste li ljudi ili kamenje?
Ljudi su. Najzad se dosetili i viču:
— Živeo car Filip Usrećitelj Onoliki!
Svi viču, jedan ćuti.
—A ti?
Čovek ćuti.
Opale mu top baš iznad glave,
Ćuti.
— Jesi li čovek ili kamen?
Kamen je, nije čovek.
Potrude se oko njega carski momari.
— Hajde, viči: »Živeo car Filip Usrećitelj Onoliki!« ILUSTROVAO NIKOLA RUDIĆ
Ne viče.
A možda i nije kriv, možđa ne razume kakva ga je sreća snašla što ne putuje svojima u Zorijađu nego na jednu sasvim desetu, savršeniju stranu. Ko zna šta on u ovom trenutku misli.
Probuše mu čelo, naprave mu rupu, sasvim malu, koliko u mozak da mu zavire, da vide šta misli.
Ne vide ništa.
ie Hajde, viči: »Živeo car Filip Usrećitelj Onoliki!« — Zašto ne viče? — čudi se car Filip Usreći-
telj Onoliki. — Da mu glas slučajno nije zastao u guši?
Stegnu ga za gušu, da mu istisnu glas.
— Hajde, kamenu jedan, viči: »Živ... Živ... ČIV.. .&
Ali taj kamen, a ne čovek, više ' nije bio Živ. nego je sad bio mrtav. ·
— Bućnifte taj kamen u more, jer to je sreća za kamen! — podviknu car Filip Usrećitelj Onoliki, pa se sa sumnjom zagleda u krugove koji se stvaraju u vodi tamo gde je čovek-kamem bačen. —A vi, ljudi, šta i vi zevate? Imate li što da viknete? — Živeo! Živeo car Filip Usrećitelj Onoliki! viknuše usrećeni ljudi, ti što putuju za Naglavataniju a ne u onu svoju Zorijadu.
'iz Skoplja,
{aka Irti
Božidar BOŽOVIĆ aruruu_„|A mer uzuirI area KIrzRLeaai—
Dva puta u pakao
KAD JE, 6. aprila 1941. fašistička Nemačka sa Svojin Soge/niciDiG napala Jugoslaviju, ia sam imao nešto preko 15 godina, a pored toga sam hodao sa štapom, jer mi je tek bio skimut gips sa noge koju sam bio slomio na smučanju, na Popovoj Šapki. ; i
Teško je ispričali šta se sve dešavalo tog i sledećeg. dana, sve one bezbrojne časove nade, verovanja, slušanja lažnih vesti O našim uspe sima, junačenja, sva ona hrabrenja na ulicama, Zatim porazne vesti o nemačkom. nezadrživom prodiranju u zemlju (o izdaji još nismo stigli da saznamo ništa). Onda — toga sć sećam zaista kao da je juče bilo — „otac Je „došao iz grada i, tih i inače, zagrcnuto, tiho izustio da je komandant armije — ne sećam se kako se zvala, ali bila je to ona armija koja je imala da brani teritoriju današnje Makedonije — general Brašić, koga je on inace lično znao još valjda sa solunskog fronta kao TORO oficira, maločas prošao kolima bezglavo bežeći sedišta armije, put Ohrida i verovatno grčke granice. Bežao je bez vojske. Bilo e jasno šta to znači. Uskoro se saznalo da Peri samo što Bea po u RODNE Od Skoplja do nas bilo je ilometra,. | ra moći je O Zhogg očevih prijatelja dolazilo da se savetuje šta da se radi. Da li bežati do Grčke se moglo stići automobilom, kamionom, autobusom, za pet-šest sati. Da li bežati u inostranstvo, u tuđinu, ali u slobodu — na koliko godina, u kakve uslove, bez sredstava za duži život tamo, dakle u neke logore izbe· glica? Ili sačekati okupatora i ropstvo? Drago·voljno ostati bez slobode i izložiti se svemu onome što jedan surov okupator poželi da s nama radi?
Nemoguće je bilo da beže žene i deca, jer je trebalo računati i sa dugotrajnim pešačenjima, kasnije, po surovom terenu i lošem vre menu. Otac je rešio, zbog majke i malog brata, da ostanemo gde smo, tražeći mišlienje svih nas. Svi smo bili za to. Meni se činilo, kao u magli, da to ipak pruža mogućnost da se čovek i dalje bori — nije mi bilo jasno kako, naravno.
Te sam se paklene dileme setio, i duboko je ponovo preživeo, ovih dana. Kao i drugi naši ljudi, svakako, ali vrlo upečatljivo i neposredno.
Kupao sam se, ponekad i u društvu prijatelja pesnika, na jednoj maloj i tihoj plaži dvadesetak kilometara od Dubrovnika. Tu je magistrala sasvim blizu mora. Iznad samog druma, u masliniaku, utaborile su se bile če tiri porodice iz Čehoslovačke, sa svojim »Škodama«, starijim i novijim, sa lepim šatorima, Kupali su se, dotle, presrećni, po ceo dan. Jedna od njih, majka, otac i ćerka od svojih deset godina, imala je mali gumeni splav koji se naduva, oranžast, tako mali da mi nije jasno kako bi se svi sklupčali u njega. Otac Je ve slao, i. po ceo dan su bili na plaži, njima nije
:
'simetalo relativno mršavo sunce i OON JU,
| muntane. Uživali smo u njihovom uži
mi Jugosloveni već blazirani kad je reč o suncu i moru, i bili su nam postali simpatični i bliski zbog te iskrene radosti.
Nisam ni do kraja pitao ko su oni i šta su — Česi ili Slovaci, intelektualci, činovnici, radici; to nije imalo nikakvog značaja. Bili su to jednostavni, skromni, slobodni ljudi iz jedne zemlje sa tradicijom i kulturom među naistarijim na svetu u mnogo čemu. Očigledno ne članovi neke povlašćene kaste, već od onih koji pošteno zaslužuju sve što stekmu; ne maročito imućni ni za naše poimove, ali zadovoljni onim što imaju. Ljudi koji su došli da uživaju u suncu, moru, promeni, putovanju, i da se posle mimi i zadovoljni vrate u svoju zemlju u kojoj je u poslednie vreme tako jasmo vazd'ih odisao ozonom slobode.
Pitanje koje mi je pre dvadeset sedam godina postavio otac: da li više volim pakao ro?pstva ili pakao izgnanstva u tuđini, to pitanje u očajanju postavio je jedan od ovih do pret hodnog dana tako srećnih liuđi. Samom sebi, ostalima oko nas, i meni. Nisam mogao ništa drugo da mu kažem do da mu ispričam svoju priču iz najranije· mladosti. I da mu kažem kako mi se, kao i onđa kada sam fo samo nazrevao a sada pouzdano znam, čini da ta dva puta u pakao jesu podjednako strašna, ali da ipak nisu jednaki. Da se protiv ropstva, raznim načinima, makar i na veoma .dugu stazu, može i treba boriti jer ta borba uvek na kraju uspeva, dok protiv očaja izgnanstva, tuđine, izlišnosti, protiv tuge i nostalgije za domovinom, nema ni leka ni uspešne borbe.
re Ker C_Vayeere aaa re arez er uuu rei 7 -— e rare Cy rei er re uenezarr aan
progog:zyg{goDaaajaayguamn u up AAA ILA —-0 ___ __ __T_____________________L_L O II i
politici mira i miroljubive koegzistencije. On će otežati prestanak američke agresije u Vijetnamu i služit će kao izgovor za druge agresije.
Budućnost svjetskog socijalističkog pokreta zahtijeva da se majenergičnije razotkrije antisocijalistički i antidemokratski karakter ove vojne okupacije. »Politika sile« nema nikakve veze s odbranom sigurnosti socijalističkih zemalja.
Upućujemo svečani apel
— prije svega javnom mnijenju Sovjetskog Saveza i drugih zemalja članica Varšavskog pakta koje su sudjelovale u agresiji, njihovim infelektualcima i njihovim radničkim borcima, da traže od svojih vlada hitno povlačenje trupa koje su izvršile invaziju Čehoslovačke i povratak ma svoje dužnosti legitimnog socijalistič-
kog rukovodstva te zemlje na čelu s·
Aleksandrom „Dubčekom, koje uživa jednodušnu podršku ra:ioda Čehoslovačke. . —, također svim snagama, organiziranim i mneorganiziranim, svjetskog
v
socijalističkog pokreta. Treba da sovjetska vlada i rukovodstvo Komunističke partije Sovjetskog Saveza znaju da oni, ukoliko odmah ne naredc povlačenje svojih trupa, preuzimaju odgovornost za svoje izoliranje od ostatka „svjetskog socijalističkog po
kreta, koji nikad neće prihvatiti takvu.
politiku.
TIzražavamo svoju punu solidarnost s narođima Čehoslovačke, s progresiv· nim i soocijalističkim snagama te zem. lje i s Komunističkom partijom Čeho: slovačke koji su poveli sjajnu borbu za ostvarenje autentičnog socijalizmi:
. Izjavljujemo da smo spremni po duzeti, i apelirati da se poduzmu, svi potrebne inicijative za punu podršk, narodima „Čehoslovačke u njihov" borbi za socijalizam zasnovan na sl, bodi i odgovomosti sviju.
U Korčuli, 21. VIII 1968. ujutro
- Apel su, među ostalima, potpisali:
Ernest Bloch (Tibingen), Herbert Marcu (La Jola), Serge Mallet (Pariz), Kai Nielsen (Njujork), Alfred | Sohn-Rethel (Birmingem),
Arnold Kunmzli (Hazel), Lucien Golđmann (Pariz), Zador Tordai (Budimpešta), Alexandre ToIstoi (Pariz), Tom Bottomore (Brajton), Vilmos Sos (Budimpešta), Agnes “eller (Budimpešta), „Gyorgy Markus (Budimpešta), Kenneth A. Megil (Žžemsvil), Milan Kamwrga (Zagreb), Kostas Axelos (Pariz), Boro Gojković (Sarajevo), Aleksa Buha (Sarajevo), Nicolae Bellu (Bukurešt), Eugen Fink (Frajburg), Iring Fetscher (Frankfurt), Heinz Lubasz (Brindajs), Božiđar Debenjak
(Derlin), Žarko Benković (Rijeka), Veselin Golubović: (Zagreb), Kurt H. Wolff (Brand:jjs), 'ranko Bošnjak (Zagreb), Sveta Lukić (Boeoad), Mladen Čaldarović (Zagreb), Jirgen Ha"ermas (Frankfurt), Ossip K. Flechtheim Derlin), Marin Marić (Zagreb), Serge Jonas Pariz), Norman Birmnbaum (Njujork), Mihailo larković (Beograd), Mihailo Đurić (Beograd), "vetozar Stojanović (Beograd), Triva Inđić Beograd), Ljuba . Stojić (Beograđ), Zdravko Kučinar (Beograd), Staniša Novaković (Beomrad), John Kennedy (London), Božidar Jakšić (Sarajevo), Slobodan Šnajder (Zagr"b) Pređrag Matvejević (Zagreb), Branko Despot
(Zagreb), Gajo Petrović (Zagreb), Ante Rumo-
ra (Zagreb), Svetozar Petrović (Zagreb), Miroslav Vaupotić (Zagreb), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Milan Mirić (Zagreb), Ivan Kuvačić (Zagreb), Veljko Korać (Beograd), Rudi Supek (Zagreb) Danko Grlić (Zagreb). Ljubomir Tadić (Beograd).
ANTOLOGIJA SAVREMENE HRVATSKE
I SRPSKE DRAME U MAĐARSKOJ
BUDIMPEŠTANSKA IZDAVAČKA Kuća »ERuropa« izdala je ovih dana u svojoj ediciji, u kojoj su dosad izi šle antologije savremene engleske, francuske, američke, nemačke, češke i poliske drame i izbor savremenih srpskh i hrvatskih dramskih dela, koji su pripremili i preveli Zoltan Čuka i Stojan D. Vujičić. Izbor sadrži po jednu dramu Miroslava Krleže (»Aretej ili Legenda o Svetoj Ancili
(Ljublja- , na), Vojin Milić (Beograd), Michael Landmann ·
KNJIŽEVNE NOVINE