Književne novine

(тари мајстори У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

НАЈЗАД је Государствени Ермитаж отворио своје пребогате ризнице за оне који немају, или који још нису имали то ретко задовољство да га лично посете. Ово је случај без преседана за град на Неви, и на нама остаје да из тога извучемо закључак да ово прво гостовање неће бити и последње. Утолико пре што чак ни стални посетиоци Ермитажа нису имали прилике да виде све оно што није у сталној поставци и што се налази у фонРа да оствари да је ово заиста само почетак), организатори су нам послали Један избор слика француских, италијанских, Фландријских, шпанских и холандских мајстора између 16. и 18. века, Раздобље изабрано не без разлога, јер обухвата, у оквирима националних школа, стилска струјања од ренесансе до касног барока, односно до рокаја, што је за преглед светске уметности од особитог значаја. То је оно што се може назвати темељима савремене ликовне културе, јер су већ у том периоду отпочели они покрети који ће се завршити преласком сликарства ОД формалног ка пиктуралном. Не треба чак ни обухватити цело ово време па да се овај процес уочи. Мпоредимо само два ремек-дела венецијанског сликарства, једну малу композицију Борђа да Кастелфранко, званог БорЂоне и чувено Тицијаново платно „Христос Сведржитељ" из зрелих година уметниковог живота и рада. Обе слике, строго узевши, припадају ренесансном стилоком схватању, и њих раздвајају непуних педесет година; па ипак, каква разлика. С јелне стране типичан ренесансни манир: затворена форма, строго моделовање, уопштена материја, савршено уравнотежен распоред магерије и светлости; с Аруге стране смели, хитри потези четке, разграђивање волумена, употреба безмало чисте боје, са тежњом ка апстраховању материје. Пођемо ли корак даље од тога, ево нас пред Гвардијем и Мањаском, двојицом прононсираних представника барока, али оног барока који се није устезао да оде до крајњих граница својих стилских особености. Изузетна вредност овога сликарства састоји се из покушаја да се уобичајене формуле компоновања и конструкције разбију, путем валера или разграђивања форме, на елементе који садрже претежно пиктуралне акценте, После овог и оваквог сликарства, пут до Манеа и до импресиониста био је знатно скраћен. Ако се, са овом истом радозналошћу за развијање форме и материје, обратимо Холанканима, почетак би био код Рембранта. На жалост, и поред изузетне вредности изложеног „Портрета учењака", он припада ранијем периолу Рембрантовот сликарства, и не указује на ону слободу интерпретације и оно мајсторство у сликању светлости с којама се овај уметник с правом убраја у претече модерних стилских схватања. Међутим, сличне ћемо особине наћи код једног Фламанца, Себастијана Бонкроа, чија нас „Мртва природа с лобањом" мора и нехотице подсетити на савремени надреализам. И то не само по особености, или бизарности композиције, већ и по настојању да се оствари извесна визуелна атмосфера, карактеристична за претежно литерарне : психолошке квалитете надреализма. Међутим, ако се вратимо Холанђанима, пашће нам у очи да је она друга, веома цењена особина овога сликарства, — поштовање материје и склоност ка луминизму, — одлично заступљена. Кулминација би се нашла код Вермера из Делфта, или код Франца Халса, да су они овде заступљени; међутим, нешто сличнс можемо открити на платнима Николаса Маеса или Габриела Метсу, па чак и код Питера Јансенса, што ће, за овај уопштени увид у холандски барок, бити више него довољно, Посебно су занимљиви пејзажисти, јер су они, не треба заборавити, у то време били водећи представници у овој тематици,

Недавна изложба мајстора из Дрезденске галерије показала нам је у чему се састоји разлика између грађанског сликарства Холавдије и дворског барока Фландрије. На овој изложби је то још евидентније, Не само због изузетно вредних дела Рубенса, Ван Дајка, Давида Тенирса или Јсна Фејта, већ и због избора који сачињавају једну чврсту стилску целину. Помпезност и свечани каактер ове уметности испричани су са лакоом која има убедљивост популарног историјског прегледа, јер су особине ове школе тесно повезане са њеним естетским значајем, па чак и са схватањима друштва у коме је настала. То се, по нашем мишљењу, може још очигледније утврдити на платнима француске школе. Од реалистички настројеног Матје Ленена и луминисте Клода Лорена до рокајног Франсоа Бушеа и сентименталног Жан Батисте Греза. Пред нама је цело француско друштво ОА Ауја ХТУ до револуције; оно расположење у које су утакали своје идеје и своју естетику аристократе с једне стране и енциклопедисти с друге. Љљупкост и граниозност дворана, проткана с назорима доктринара Трећег сталежа, с њиховом склоношћу ка проповедању и моралисању. Ту ћемо већ назрети зачетке грађанског сликарства ХТХ века: у непосредности Ленена, у опорој театралности Жозефа Вернеа, у традиционадизму Ибера Робера. Са те тачке гледишта, ова изложба представља још један вид цедине, оне целчне која се односи на опште друштвене и естетске токове у раздобљу ФОА 16. до 18. века.

Миодраг Коларић

КЕЛТИ НА ТАУ

БЕОГРАДА

ИЗЛОЖБА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА У МАЛОЈ САЛИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА. АУТОР КОНЦЕПЦИЈЕ И ПОСТАВКЕ

Др ЈОВАН ТОДОРОВИЋ

ИСТОРИЈСКИ и културни феномен Келта, њихова појава, експанзија и стално насељавање на овом тлу, спада у онај ред тема које су непрекидно актуелне у науци. Релативно бројни остаци материјалне културе, затим и одговарајући третман у изворима, а уз све то ипак наша недовољна обавештеност о овом народу који је у последњој фази праисторијских култура био проширен на великим пространствима Европе, инспирише стално на нове напоре који овај етнос објашњавају са разних аспеката, |

О пореклу Келта постоји више теорија, до данас неусаглашених. Зато ћемо то питање оставити по страни. За нас је од интереса почетак и путеви миграције овога: народа. У наше области (у ширем смислу те речи), почели су да пристижу по свој прилици крајем М века пре н.е. То је био део њихових општих кретања која су трајала дуже времена: освајање транспанданске Галије, пораз пред Римом, спуштање у Норик и Панонију. Већи део ових померања имао је јединствен циљ: доћи до богатог југа "Европе, до

ИЗ ГАЛЕРИЈА

Грчке. Овај мотив био је у вези и са другим, али ипак секундарним, разлозима економског карактера. Келти су, наиме, већ у својим раним трговачким везама упознали културу и економску моћ хеленског света. Потпуно је схватљива и логична тежња тог војнички врло добро организованог народа, свесног својих моћи, посведочених дотадашњим успесима, народа којем је ратнички занат био главно занимање, да крене на највећи подухват са тако примамљивим перспективама за освајање богатог плена. Ето тако је почело њихово интересовање за Балканско полуострво, па и за наше области. У вези са овим постоји читав низ података античких писаца, Страбона, Аријана и Плутарха, нарочито о односу и контактима Келта са Александром Македонским. Међутим, у нашем случају веома је значајан податак 0 походу овога народа на Грчку, 279. године пре н.е. Келти су тада прошли и преко наших крајева. У бици код Делфа, једним тешким поразом сломљен је заувек њихов сан о лаком плену са југа. Враћајући се са овог неуспелог похода, Келти или прецизније речено, једно од њихових племена, Скордисци, настањују се на нашем тлу и оснивају овде, између Саве и Дунава, своје велико насеље — Синтидунум. Од тога времена па све до краја 1 века пре н.е., они су представљали суштину једне нове друштвене структуре на нашем тлу. Своју историјску мисију обележили су једним, свакако у великој мери, мирним процесом асимилирања аутохтоног становништва, премда би можда било боље рећи да је дошло до делимичне симбиозе култура јер освајачи нису остали имуни на затечене традиције. Келти се, ипак, свакако у ограниченом обиму, укључују у привредну производњу, с тим што њихово заиста одлично познавање металургије гвожђа унапређује, вероватно нарочито пољопривреду и неке занате. Овај кратки опис историје досељавања Келта на ширу територију данашњег Београда био је потребан да би се стекла слика о комплдексности задатка који је стајао пред аутором. Представити један народ, и његову историју, када се могу користити искључиво и само остаци материјалне културе, није нимало лак посао. Аутор изложбе је овај проблем разрешавао опробаним музејским средствима. Витрине су апсорбовале сав покретни материјал: керамику оружје, оруђа, новац. Предмети нису презентирани по групама и и намени којој су служили. Обавезна монотонија ове врсте музејског матери:ала успешно је разбијена комбиновањем врста, њиховим, по крајњим ефектима, врло импресивним везивањем за одлично одабрану позадину, тако да свака витрина, за себе, оставља посебно снажан утисак. Предност оваквог пргзентирања показује се пуној оправданости када се узму у обзир извесне особености келтске материјалне културе. Керамика, иначе, најбројнија, готово је сва у сивим тоновима. Келти су, наиме, уводећи витло у праисторијску керамичку :,роизводњу, унапреди ли производни процес али су у великој мери

осиромашили облике и нарочито ручни систем украшавања својих претходника. Мислим да се са појавом келтске керамике може заиста говорити о декаденцији облика. Међутим, производња је несумњиво већа, процес добијања керамике знатно олакшан. Сада, са употребом витла, може се већ говорити о серијској изради, Симплифицирање форми па чак и естетског садржаја, ако се може тако рећи, честа је појава у смени култура и стиЛАова. Промена коју сам овде апострофирао,

утолико је разумљивија јер се ради о једном ,

изразито ратничком народу. Потврђујући правило и овде се јављају разумљиви изузеци. Баш на овој изложби имамо прилику да видимо настојања која нису лишена смисла и тежњи за уметничким обликовањем, То се пре свега односи на колористичко обогаћивање сиромашних облика. Урне бојене црвеним и белим тоновима показују, истина помало стидљиво, таква настојања, Баш на овој изложби, посетилац ће видети и један од најлетших келтских керамичких производа уопште. То је биконична урна са дршкама, украшеним извијеним пластичним тракама између којих је урезан минуциозан и ненаметљив орнаменат у облику троуглова,

Када је реч о металу, Келти показују, а то је на овој изложби веома уочљиво, да су прави мајстори овога посла. Разуме се да су најбољи по техничјој изради, употребљивости, па чак и по облику, производи за ратне потребе: копља, кратки и дуги мачеви, секире, стреле, гвоздени делови штитова, бојни ножеви, трозубци и др. Широк је међутим и репертоар других производа од гвожђа, бронзе и сребра. То је пре свега накит: бронзане и сребрне гривне, фибуле, привесци, астрагалоидни појасеви, прстење, ланчићи и др. Изложена је и једна статуета стилизованог јахача, прилична реткост када се ради о Келтима, Треба поменути и велики избор металног посуђа, алата и других предмета свакодневне употребе. Као што је већ наглашено, велики део нимало једноставних проблема у презентирању оваквога материјала, разрешен је на задовољавајући начин. Ипак, извесне примедбе се могу ставити, Чини ми се да је пре свега требало водити много више рачуна о обичном посетиоцу, о његовим знањима и могућности да сам ствара живе представе. У томе му је требало помоћи. Пратећи свакако врло инструктиван материјал, ове изложбе су географске карте са правцима миграција, обележавањем локалитета, затим фотографије неких келтских налазишта и самих налаза, то 5!џ, Али то је недовољно за посетиоца. Извесне реконструкције које би оживеле човека који је стварао, оживеле предмете којима се служио, омогућиле би да сви ови објекти постану ближи, да се један народ, његов свакодневни живот и преокупације боље схвате и остану у трајнијем сећању. У савременој музеологији овај метод се увелико користи, а када је реч о Келтима, сасвим је оправдан, јер су наша сазнања о овом народу отишла. доста далеко. Замерке се могу ставити и на текст легенди. Оне су, истина, врло информативне, али и врло суве. Помислио сам, читајући их, да је било довољно пустити неке од античких писаца да својим изванредним стилом проговоре нешто о овом народу. Цезареви Галски ратови и његови описи живота и обичаја овога етноса, отоплили би целу изложбу и учинили да посетилац на посредан начин постане сведоком тога времена. Затим, требало је баш материјалом (који је иначе делимично присутан на изложби), садржајно разграничити извесне периоде и потврдити судбоносне контакте Келта са великим цивидизацијама антике; Грчком и Римом. Таквог материјала има и он је морао бити убедљивији. и бројније заступљен, Уз изложбу је штампан и један врло информативан каталог који садржи готово све што посетилац треба. да дозна о Келтима. Чак и више од тога. Можда није значајна али ипак стоји замерка да је каталог морао да буде написан тако да буде „читљивији". Сметају овде и неке констатације које никако не могу бити тако

афирмативне јер нису тачне, Цитирам: „Учитељ келтске културе у историјској епохи, наставио се не само у форми-

ањ културе римских провин1 и и итд. (подвукао В. К.), „Култура римских провинција" и стилски и садржајно је заиста неодржив термин, Постоје и друге замерке (нпр. о времену романизације Келта “ римском Сингидунуму и низ других) о којима не треба овде расправљати.

Примедбе овде изречене не умањују вредност целога посла, Неки од недостатака У презентацији могу се оправдати и релативно малим простором за излагање. Општи утисак је ипак веома повољан. Наши суграђани имају много прилика да виде изложбе са темама које су често веома далеко од онога што нас везује за тло на коме жввимо. Међутим, овде су настајале или доживљавале велике тренутке свога успона пеке од цивилизација које су формирале значајним доприносом нешто што се данас назива европском цивилизацијом. А ми о томе мало знамо, Зато дугујемо захвалност Музеју града Београда и др Јовану Тодоровчћу за један необичан и несвакидашњи културни догађај.

Др Владимир Кондић

П оогови болују

од грипа

ДАМЕ И ГОСПОДО, осећам се тако не-. како свечано у овом новом графичком оделу „Књижевинх новина", да просто не могу да вам то опишем!

Када сам био мали, једанпут ст МЕ Ко свечано обукли ради породичног с; атељеу „ Ото ЕУРОПА — УВЕЛИЧАВАМ, ММНОЖАВАМ, РЕТУШИРАМ ФАМИЛИЈАРНЕ ПОРТРЕТЕ — НАГРАЂЕН НА ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ 1921..." тако добро да ме умало нису удавили плетеном краватом које су те године биле у моди.

Још нешто; преласком овога листа на ћирилицу, материјално сам уништен, јер сам до сада своје текстове купао на латиничној писаћој машини. Где да нађем машину са ћирилским словима, а и када је нађем, како да на њој откуцам ре НОВУ или рече САВУ 5РЕАУ, које толико обожавам2

Јер, не заборавите:

„... ПОСТОЈИ ДВЕ ХИЉАДЕ НАЧИНА ДА ПОКВАРИТЕ ВАШУ ФРИЗУРУ!"

Следи снимак двоје заљубљених који стоје поред авиона, а коса им лепрша на ветру елисе, Баш су нашли типично место за сли-

кање!

„... А САМО ЈЕДАН НАЧИН ДА ВАМ КОСА ОСТАНЕ УВЕК БЛИСТАВА И УРЕДНА! САВУ 5РЕАУ! ЗАПАМТИТЕ: САВУ ЗРЕАУ!“

(Рекламна сторија југословенске телевизије) космос

ПРВИ ПУТ у историји човечанства виде-. ли смо нашу мајчицу планету земљу са удаљености од триста хиљада километара. Нека и нас једанпут нешто пријатно западне.

Најзад сам потпуно убеђен у тврдње професора географије, којима нисам веровао стварно је округла! И ако човек пође са једне тачке на њој, па иде и иде не скрећући никада са пута, опет ће се вратити на тачку са које је пошао. Пример: сопствени живот.

Уосталом, видели сте и сами на каквој пинг-понг лоптици живите! Како су смешна велика дела са оволике удаљености! Како бедно изгледају каријере, како бесмислене постају свађе! Гледајући телевизију, дошла ми је да шутнем тај напумпани балон по коме милимо попут мрава.

И док људи лете око луне, надевајући сасвим лежерно имена некрштеним планих; нама и морима, у Тетову се потукли један, фотограф и неки пекар око заставе над дућаном изнад переца и' ђеврека! Па ви сад схватите свет у коме живите!

мали ЕКРАН

Иначе, нисам вам причао о мојим суседима на седмом спрату2 Нисам2 А, имам сјајне суседе на спрату! Онај с десне стране увек се напије од среће најскупљом „столоваја" вотком када Руси шибну неки васионски бо у космос.

омшија с леве стране попије ни Вокера" из „Фонтане" Ае по риканци. Мени је сасвим добро у оба случаја — обојица ме зову на пиће, пошто иначе немају с ким да се куцају чашама јер не говоре међусобно. :

Мора да су се космонаути искидали ОД смеха када су одозго видели на каквом су до тада половном фудбалу живели. Не бих се чудио да се уопште нису вратили после тога, Ипак, сведоци смо једног дивног апсурда; ови полубогови што путују у друштву зве-

зда имају најобичнији овоземаљск ; 1 и т. Смешно! Пе

ВИЦ ЗА ОВУ НЕДЕЉУ

ОБОЖАВАМ да препричавам старе вицеве! То је једини начин да се сами слатко исмејете, док остали пате,

Дакле, уђе једнога дана неки телевизијски гледалац у механичарску радионицу, носећи ни и испод мишке. '

— Молим вас — рече мајсторима кој

1 који с га у чуду гледали — молим вас УТрадите ка Зи ши неке брисаче на екран!

Аговарали су га и одговарали од те су:

су

мануте намере, али он остаде при своме. У

па АЈЗВА му уграде брисаче као што је траг 2 и он их пусти у рад. Два нова, див

брисача. р А ' Му

Е — Преклињем вас реците ми шта ће вам

ПЕН на екрану2 — цвилео је мајстор. ада МУ телевизијски гледалац објасни;

— Пошто је програм очајан, ја — знате, имам обичај да често пљунем на екран, па остали у соби ништа не могу да виде! |

Момо Капор