Književne novine

ЧАСОПИСА

МУ 1 дела ход

П, РОМТЕ

излог

Суштина студентског покрета

ЧАСОГИС Га Репзбе остаје вјеран традицеји да о битним друштвено-политичким збивањима, иако понекад са закашњењем, расправља доку"ментарно, с дубоким анализама структуре сувременог, понајчешће француског друштва. Овог пута то потврђује посветивши готово стотину страница мајско-јунским немирима, француском „прољећу" 68. које није случајно почело, неспокојствима која су најавила и наметнула многима нове идеолошке и политичке обрисе, ревизију дојучерашњих чак начелних ставова, врењу које још увијек траје. О том новом феномену, не само француском, с написано је подоста чланака и објављено неколико радова с десне и слијгве платформе (слијева нпр. В. Рошеове „Поуке из мајско-јунских догађаја 1968." пи Ж. Дикдоови „Анархисти јуче и данас"). Чини ми се ипак да студиозне написе у „Ја Репзбе" о оном што је својим димензијама више него немир, неред или револт не може мимоићи ниједан социолог, политолог и Аруштвени радник који жели спознати суштину покрета названог студентским, тог бурног кретања које би било кри во свести у уске универзитетске оквире, изолирати у студентске центре. „Та Репзбе" се ограничила на Бесансон, Нантер, Париз, Екс и Лион, али је слика коју нам дају ангажирани писпи-учесници или свједоци изблиза тих револуционарних гибања, вишедимензионална, сложена и непатворена. То су документи и анализе истовремено, вјеролостојна хисторијска свјелочанства почевши од приказа Еме Геџа о „мајској кризи" на бесансонском Филозофском факултету, Пјера Буртејра о „дебатама па риских студената, Жан-Луја Лесеркла о „покрету“ у Нантеру, Рејмона Жана о „иконокластичној светковини" у Ексу па до Жилбер Бадијиног есеја - „Берлин-Нантер2“ _и . подужег разматрања Жанете Коломбел „Спорно и структуре". Аутори су стварности оставили њене праве боје, нису изневјерили хисторијску истину (мај ско-јунски догађаји већ су хисторија, али хисторија која се интензивно пројицира и одражава јот дан-данас). С пуно интелектуалне храбрости, у драматским ситуапијама, понијели су свој дио одговорности. неких се емопионално уткива с рационалним казивањима, управо као и у ерупцијама незаловољства и стваралачке _ револуционарне _ страсти, што само чини њихово излагање вјернијим, непосреднијим и вреднијим. Миле Јока

ТА РЕМЗЕЕ

Заборављени мислилац

Ками

РОЗАРИО АСУНТО естетичар и те. оретичар уметности, нагнут над књи том комплетних Камијевих есејис тичких и теоријских списа коју је недавно објавила „ВР Ношедаце

ја –Р/еладе", занимљиво медитира о судбини многих великана француске књижевности који у крилу ове своје богате и бујне матице бивају тако често неправедно заборављени, јер она својим богатством, вечитом масом нових имена и идеја и потре бом да увек буде прва, диктира страховит темпо пун новина и промена у коме и многа вредност која би по своме карактгру и нивоу могла да буде трајна, постаје привремена, потиснута. Он помиње Флобера, помиње Валерија, али заправо говори о есејистичком и филозофском делу Камијевом, о Камију мисачоцу _ који је антиципирао и у врло озбиљној мери обрадио многе најактуелније теме овог данашњег, савременог света, света седме деце није двадесетог века, Европе „привредног чуда" и Европљанинове реакције на то чудо.

Камијеви савременици из раних педесетих година прихватили су с пуно разумевања и одобравања ње гову критику тираније коју над човеком врши идеологија и на идеологији засновано друштво и држава, али су готово пропустили да запазе његову критику реалности по-

МЕТЕОР СА ЖУТОМ МАШНОМ, роман са сензацијама од сто руку у коме има љубави обелодањених али и сакривених у коме има ратника изгребаних али нема убијених и у коме се на дну пресушеног бунара пише још један роман

п ЦРВЕНИ МЕТЕОР роман писан о белцима али

трошачкот друштва, вероватно зато што такво друштво није тада ни постојало нигде. у Европи, осим можда у Западној Немачкој. Идеологија, Оли та. НИША човека сво: А га на обичан инструмент свој и својих циљева, циљева који говоре у име неког апстрактног и бестедесног будућег човека, али потпуно занемарују човека живог и присутног сада и овде. Реалност капиталистичко-технолошког друштва, друш тва производње и потрошње, подједнако уништава — човека, сводећи га једноставно на посредника између. роба. Или, Камијевим речима, идеологија „врши обећања у име ДОрМалНих принципа које је Н на да реализује и које негира „већ средствима која употребћава , а производња „врши вели ње у име саме реалности, али одмах затим сакати ту реалност. ПроизвоБачко друштво је само произвођачко, није и стваралачко". Битан 2спекат тог друштва је „мудрост прак тичних људи“ који спаљују жито У Аокомотивама док пола човечанства живи на ивици глади,

вреда, саобраћај)

ПРОШЛОСТ (праисторија и. антика, средњи и нови век, период народноослободилачке борбе; црквено и световно сликарство; архитектура

ПЕТ КЊИГА ХУМОРА И САТИРЕ — СПЕЦИЈАЛНИ ПОПУСТ

у коме нема ништа против црнаца посебно се препоручује жутој раси зато што је то само наставак МЕТЕОРА СА ЖУТОМ МАШНОМ

ов

Занимљиво — духовито — савремено — оригинално — 1200 страна — тврд повез у целофан-фолији — илустровано украс библиотеке — најлешши поклон пријатељу

БОН-ТОН приче о врло лепом игрању на жици још лепшем кројењу капе и удешавању пред огледа-

лом стварности ПОТКИВАЧНИЦА ЈАЈА

ОСМИ ПАТУЉАК или ТРИНАЕСТО ПРАСЕ приче о теби мени и остали-

у којој се по дневним ценама поткивају онако узгред све врсте јаја од гу-

ма који нису чак ни де- _ ске, ћурке, кокошке и пет-

вета него тек десета рупа на свирали вена

Отпор таквој реалности и спас од ње бар на идејном плану пиле Камијево схватање уметности. рошачко друштво заснива се на про изводњи и заправо није потрошња она која поробљава човека него про изводња: и организацијом друштва, и моралним системима — изразито капиталистичком етиком рада, и сво јим демагошким митовима о човеку — митом о ћото Рађеглд, на пример. коме модерни хуманиста супротставља | Хуизингиног ћотшо Тидепза. У таквом друштву рад може бити само произвођачки али не и стваралачки, и једини спас од њега пружа човеку уметност која, како каже Ками, „осветљава драму наше епохе у којој је рад, потпуно потчињен производњи, престао да буде стваралачки, Индустријско дру штво отвориће путеве једној цивилАизацији тек онда кад раднику врати достојанство ствараоца, усмеравајући његов интерес и његову мисао исто толико на сам рад колико и на његов производ“.

Твртко Куленовић

војводина

и стручњака,

ла бела пегава па и цр.

попует

407

Плод дуже сарадње наших истакнутих научника

до сада најобимнија и тематски најсвестранија · научна синтеза о једној нашој покрајини

ГЕОГРАФИЈА (географски положај, рељеф, хидрографија, клима, становништво, при-

и графика; хронологија важнијих догађаја)

КРАТКЕ МОНОГРАФИЈЕ ОП-

ШТИНА (географски поло-

жај, историја,

гација)

културноисторијски споменици, савремено стање, прикази значајнијих привредних органи-

Целокупну суму ОД

СТУДЕНИЦА СТУДЕНИНА

ВЕЛИКИ СПОМЕНИК СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАНАСТИР

СТУЛЕНИНА

добио је свестрану и исцрпну монографију

у редакцији и са уводним текстом др Милана Кашанина.

ОД свих цркава у Србији које је у другој поАовини ХП века подигао велики жупан Стефан Немања, ниједна није имала значај и утицај Богородичине цркве у Студеници. мо Ј)

Студенички манастир је у средњем веку био по рангу први међу манастирима. Подигнута за маузолеј великог жупана Немање, Богородица студеничка је била маузолеј и љегових наследника.

Привлачна пределом у коме лежи и историјом И живи, Богородичина црква, подигнута између 1183. и 1196. и украшена фрескама 1209, одваја се од свих српских средњовековних споменика јединством своје архитектуре, декоративне пластике и фресака.

Богата историјом, реликвијама и уметничким предметима, Студеница је, међу задужбинама наших средњовековних владара, изузетна не само по множини и разноврсности него и по уметничкој

вредности својих споменика. Свакако да су фреске

њене Богородичине цркве значајне по томе што су оне од најстаријих очуваних примерака српског живописа и што су прве на којима су српске сигнатуре и прве које илуструју догађаје из српске националне прошлости. Али су те фреске, исто тако, значајне и по својој изузетној лепоти, којој је равна лепота грађевине и њене декоративне пластике.

Цена књиге у продаји износи 150 нових динара. Читаоци „Књижевних новина" ово ретко дело могу да добију по повлашћеној цени од свега 90 нових динара,

пи о ___——————

НАРУЏБЕНИЦА НИП „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“ БЕОГРАД, Француска 7 Купујем неопозиво, по специјалној цени са попустом од 409, следећа издања „Књижевних новина“:

„ХУМОР И САТИРА“ Љубише Манојловића (5 књига), по цени од 60 динара.

„СТУДЕНИЦА“, по цени од 90 динара. „ВОЈВОДИНА“, по цени од 90 динара.

динара, уплатићу у шест месечних рата по (у целини) почев Од на текући рачун НИП „Књижевне новине“ 608—1—208—1.

(Презиме и име)

(Место, адреса и број личне карте)

Одмах ћу „Књижевним новинама“ јавити сваку евентуалну промену адресе. Уплату рата вршићу редовно сваког месеца, и то до 10. у Маи случају спора признајем надлежност суда у Београду.

Непотребно прецртати Потпис наручиоца