Književne novine

"МОЈ ФИАМ ЈЕ РЕАЛАН

ИНТЕРВЈУ СА АЛЕКСАНДРОМ ПЕТРОВИЋЕМ

ДЕО ВАШЕГ новог филма „Биће скоро пропаст света" приказан на телевизији делује надреалистички. Да ли је то случајан утисак или је цео филм тако интониран2 МАДА ЈА НЕ' МИСЛИМ да се мој филм може подвести под надреалистичко попмање уметности, можда у њему има елемената над реалног; тачније речено, можда он додирује спознајно поетске регионе у којима реално — чулно поприма атрибуте над стварног. У сваком случају, већ од „Перјара", а вероватно током рада и на филму „Три", а ако хоћете да пођемо од правог почетка, још и од мог документарног филма „Сабори", заинтригирао ме је однос филма према надстварноме, према надреалном, дакле.... — Вама је ваљда јасно да уобичајена надреалистичка реквизита литерарног надреализма, па и сликарског (сатови, анатомски пресеци глава, сунца, колажи итд...) у филму доживљавају свој уметнички стриптиз филм их чини депласираним. Па чак ако се надреализам у филму очитује у везама, као што је то случај код фамозног Буњуеловог „Андалузијског пса", филм га одбацује, онако као што сваки живи организам одбацује трансплатацију страног тела... Искуство и посматрање су ме научили да се надстварно, то јест надреално и стварно, то јест реално у филму не могу одвојити. И ако сте Виу секвенци коју помињете стварно осетили печат надреалног, Ви сте ми хотимице, или нехотице, учинили у ствари, једно велико задовољство; јер је та секвенца крајње реалистички режирана — ту нема ничег. буквално: нестварног, ничег стилизованог ... Иначе, тај утисак, претпостав-

ДРУШТВО

краја идеала...

Наставак са 1. стране

Јер, наука ту постаје средство технолошке рационализације постојећег, а не средство критичког сазнања и мењања постојећег. Инструментализам и функпионализам у теорији се својим основним епистемолошким оријентацијама приближава ставовима савременог позитивизма на Западу.

Проблеми хуманизма се своде на изградњу моралног бића човека датог друштва, на методологију интројекције ауторитарне пе дине у свест и понашање појединца. Тако технократизам и морализам долазе у једно дуалистичко јединство карактеристично за сваку савремену грађанску идеологију. Овим

љам, могао би још више да се појача да сте ту секвенцу видели у боји... Сва је зелена — само понека црна и плава флека...

Мени се, видите, уошште не свиђа филмски надреализам а ла Фелини; то је за средњошколце и малу децу. Све је ту буквално „надреално"; осећа се,књишка инспирација, — Сетите се, уосталом, како данас сувопарно делује онај сат који у својим шетњама у Антонионијевој „Ноћи" опажа Жан Моро на Њубришту. — Ако сте на такав надреализам мислили, онда бар што се мене тиче, далеко му лепа кућа смо ~» Уа 35

Свака ствар, свако живо биће може бити веома буквално, а истовремено може бити и веома фантастично, а да при том и у једном и у другом случају остане реадхно. — То извртање бића ствари, у једном скроз наскроз реалистичком поступку, да — то сам покушао. Ако је то надреализам, онда је и мој филм у извесној мери надреалистичан.

После „Скупљача" било је доста надобулних критичара који ми нису веровали да нисам малао циганске куће. А они су ме само

упозорили на оно што сам ја осећао и током |

снимања тог филма, да у слободном лудом животу има више мистерије, више надстварног него у било којој сроченој и искомбинованој фантастици.

Мој филм је, дакле, реалан.

А ако је и надреалистички — утолико боље.

„БОЖЕ СПАРИ ко за кога мари", „Кола без точкова", „Моје село“ а „Биће скоро пропаст света“, то су све наслови Вашег новог, филма који су помињани у штампи. Због чега сте их толико мењалиг

ТИ НАСЛОВИ су помињани у штампи — ја их нисам помињао. а ШТА ЗНАЧИ опредељење за изворни пнародни мелос у Ваша два задња филма. насупрот класичној музици коју сте користили у ранијим делима2

НЕ ЗНАЧИ ништа,

ВЛАДА МИШЉЕЊЕ да публика воли осредње филмове и то стране. Ваши „Скупљачи перја' су то демантовали. Шта мислите о томе2

ПУБЛИКА ПОНЕКАД ВОЛИ добре филмове зато што су добри, а понекад воли лоше филмове зато што су лоши. — Познато је, такође, да публика понекад не воли добре филмове баш зато што су добри и лоше зато што су лопти. Моји „Скупљачи“ нису ништа демантовали, а нису ништа ни доказали. Њих је једноставно гледало 400.000 Београђана, 300 .006 Парижана и преко пола милиона становника. Букурешта; истовремено, гледало их је само 900 Ђерлинаца! — Гледала их је маса света у Бриселу, а веома мало људи у Лондону.

Ја сам се увек радовао када бих чуо да је у неком граду мој филм гледало доста људи; истовремено сам се и чудио...

Било ми је криво када се догађало супротно: — али сам, мислим, на такав' обрт ствари | показивао доста разумевања.

Ни у једном свом филму нисам правио уступке било коме.

Волим и ценим публику, али јој никада не бих подилазио преко неукусних ласцивних сцена. Ни у једном мом филму, па ни „Скупљачима", нису се појавиле голе жене, па чак ни голишаве у црним корсетима. Никад нисам правио јевтине вицеве, нити подваљивао критици и публици празним соковима. _ Утолико се више чудим када опазим да се праве филмови са јасним имитаторским намерама и тежњом да се искористи популарност тема и мотива које сам ја заокружио. РЕДИТЕЉИ МОДЕРНИХ ФИЛМОВА избегавају тзв. „стар систем" у одабирању глумаца и претежно се опредељују за непознате глумце. Како Ви гледате на то2

путем се ствара масовни конформизам у свести и понашању појединца. Бирократски начин употребе науке и технике довео је данас до тоталног уклапања свих вредности У постојеће, до негације оних вредности које управљају праксом критичке негације и превазилажења постојећег. Све више ишчезава антагонизам вредности и стварности, Али тиме се ствара нова идеологија, идеологија без опозиционих елемената, без отпора, без идеала.

Идеали као критичке пројекције новог тоталитета уступају место функционалистичкој, структуралистичкој и бихевиористичкој идентификацији тоталитета са постојећом целином. Кад Данијел Бел говори о времену краја идеологије он у ствари мисли на време краја идеала. Он пише: „Светска економска криза и оштре класне борбе, долазак фашизма и расистичког империјализма у земљи која је била предводник људске културе, трагично жртвовање целе једне генерације револуционара, генерације која је била прокламовала најлепше идеале о човеку, разорни рат досад невиђених размера, бирократски организовано убиство милиона људи у концентрационим логорима и коморама смрти, све је то означило крај хилијастичких нада, миленијаризма, апокалиптичког начина мишљења и — идеологије. Идеологија која је некада била руководство за акцију доживела је своју смрт... Покретачке снате у старим идеологијама су биле — друштвена једнакост и слобода у најширем значењу. Те покретачке снаге у новим идеологијама су — национална моћ и економски развитак“ (Тће Епа оР Гдеојову, 1960, стр. 369—370, 374).

Наступа стручњака и инжењера, техничке те хитенније и политичке бирократије без идеала.

Филозофи постају социјални инжењери, од уметника се захтева да буду „инжењери људских душа" (Стаљин). Теорија постаје парцијализовано практично-техничко знање које се пита само како решавати конкрет-

|

"ПОЗНАТО ЈЕ да у мојим филмовима играју

познати глумци поред људи који не само да раније нису играли на филму, већ често никада нису ишли ни у биоскоп.

Очигледно је, дакле, да у овој области ја немам никаквих предрасуда. Што се тиче такозваног „модерног филма" и његове наклоности према „неглумцима", подсетићу Вас да су „неглумци" стари колико и филм, а да их је у последње време лансирао неореализам, за кога се данас никако не би могло рећи да је модеран.

Чини ми се, међутим, да могу да Вам..откријем другу једну ствар: људи се деле на глумце и неглумце; понекад се међу професионалним глумцима налазе људи неглумци, а понекад се међу неглумцима налазе рођени глумци. Када у једном филму уочите да један неглумац добро глуми, можете бити сигурни: он је глумац и то прави, само се, можда, родио у циганској черги, па није успео да доспе на Позоришну академију. — Кључ успеха у раду са неглумцима лежи у режисеровој способности да у фази припрема оцени ко је од кандидата рођени глумац, а ко то није.

Иначе, са добрим режисером свако може да научи да добро каже једну реченицу. НА КОЈИМ ЛИЧНОСТИМА почива „нови талас“ нашег филма НАШ „НОВИ ТАЛАС" не постоји, Постоје само добри Филмови.

Наша најинтересантнија стваралачка личност у овом тренутку је Пуриша Борђевић. МОЖЕ ЛИ СУКОБ између дистрибутера и произвођача довести до тежег поремећаја наш. филм ч није ли то управо трагично сад кад је постигао светску репутацију»

НЕ ТОЛИКО сукоб између дистрибутера и произвођача већ опште несребене прилике у читавој нашој кинематографији; сукоб о коме Ви говорите само је део једног општег нереда. — Колико год да су успеси које смо последњих година постигли добро дошли, они имају и једну негативну последицу: постали су параван за читав низ озбиљних и драматичних пропуста. — Могу мирне савести да Вам кажем да се филмови код нас нису никада теже снимали него данас: постоји једна опасна диспропорција између обима средстава и обима продукције, затим између ритма притицања средстава и ритма трошења, тако да је кинематографија, или бар један њен добар део, константно без средстава. Ја сам, на пример, принуђен да снимам филмове такорећи без новца, мада су моји претходни филмови донели чист приход од преко 500.000.000. динара! — У кинематографији има још веома много паразитског и што је најгоре, ти паразити веома често су ангажовани у систему управљања у много већој мери него они који раде или стварају. — Као по неком правилу, читав низ добрих идеја извргава се у карикатуру. — Последњих година ми смо, на пример, измистифицирали јавашлук, немар и непрофесионалност. Као последину таквих тенденца ми данас имамо један огроман јаз између добрих филмова ји оних осталих, који понекад не испуњавају ни минимум професионалног поштења и стан: дарда. Потребно нам је што више дебитаната, али не и што више филмова од дилетаната. — Да бисте ме добро разумели, морам да Вам кажем да сам ја док сам вршио дужност уметничког директора „Авала“ и био члан уметничког колегија тог предузећа, са осталим колегама исфорсирао дебитовање низа режисера (Макавејев, Рајић, ћБеловић, па и Павловић), али је стварно бесмислица снимати филмове које нико не гледа и који ништа не вреде. — Веома много смо, на пример, говорили о ауторској кинематографији; данас треба рећи да је она још увек само мртво слово на папиру. Положај филмског аутора ничим није легализован и конститу-

не проблематичне ситуације у оквиру постојећега неи шта је то постојеће. Заст сто јејески _ постаје "услов (бављења теоријом. 'Жртвовање интелекта се не захтева више само у име Партије, Револуције, Класе, Општих интереса, већ и у име Науке и научне трезвености. Не тражи се лично уверење и лично трагање за истином, већ одговорност према постојећем. Наступа ера технике и масовне културе која нуди празну разоноду као једини облик опстанка човека са самим собом у слободном времену. Масовна култура и празна разонода постају нови опијум за масе, постају снажно сред ство одвођења свести од основних животних проблема и тешкоћа са којима живи човек данашњице, Усклађивање појединца и друштва се врши тоталним уклапањем појединца у „колектив“, у постојеће структуре. У јавности делује само човек-организација, човек који мисли, дела, осећа онако како му намеће одређена организација (тј. они који управљају том организацијом).

Наступа ера анонимизације и деперсонализације, доба у којем бити самосвојна личност значи готово исто што и бити приватна персона изолована од јавне сфере друштва. Они који управљају јавним животом све више избегавају контролу друштва и стварају ситуацију све веће неодговорности. Амблеми револуција и идеали револуција постају оруђа манипулације и украсни додаци, оруђа одбране бирократских интереса. „Моћ ума је (данас) како тачно констатује Т. Адорно, слепи ум данашњих моћника"' (Тћ. Адогпо у књизи; Тдеојогле, Глећтегћапа Меџаг, стр. 326).

Наше време је време идејног вакуума, и идејне дезагрегације, али и нових отпора. Ми се налазимо пред следећим могућим ал. тернативама. Једна је она коју слика совјетски академик А. Д. Сахаров у свом манифесту „О прогресу, мирној коегзистенцији и интелектуалној слободи". Та алтернатива почива на технократској визији будућности за-

Анректор Танасије Младеновић, Главни в Одговорви уредник Зоран Глушчевић, Телничко-умет тичка опрема Драгомир Димитријевић. УреВивачки одбор: Итњатовић, Богдан Калафатовић, Момо Капор, Мирко Ковач, др Миодраг Коларић, Радомав Кордић, Борбе Дебовић, Борислав Пекић, Богдав А. Поповић (секретар редакције) Аушан Пувачић, Доброслав Смиљанић, Радомир Смиљанић, Бранимир Шћепановић, Уређивачки савет: др Татомир Анђелић, Ранко Бугарски, ар Милав Дамњановић, ар Милорал Екмечић, Ар Миладин Животић, др Владета Јеротић, др Звонко Марић, арх. Станко Мандић, др Коста Михајловић, др Љубодраг Михајловић ИМдејно решење а срафичка опрема Боглан Кршић Лист пзлази сваке друге суботе, Поједини примерак 1,50 д. Годишња претплата 30 д., полугодишња 15. д. За иностранство двоструко, Лис» аздаје Новинско аздавачко предузеће „Књиженне новине", Београд, Француска 7. Телефон 627-286 (редакција) н 626-020 (комерцијално одељење и администрација). Рукописи се не враћају. Текућа рачун број 608-1-208-1, Штампа „Глас", Београд, Влајковићева #.

исан, он је једноставно последица једне ште абирмације, али систематски ни на чег

зе Посебан проблем ља веома лоше стање наше технике; треба. погледати · истини у очи и признати да је наша техничка опрема у целини узевши на нижем нивоу него било које друге средњоевропске про графије, укључујући пе Поа АЕ но, међутим, врхун Јутос Он филмо

осе земљу стотин (о „Скупљачи перја око 300.000).

ких ика је због тога преСавез филмс радн узео иницијативу за једним Баден Саве вањем о филму из кога би, бар је то а жеља, проистекла једна јединствена само-

управна организација југословенске Хане тографије. Страх ме је само да и то не буде

ирала. И ма ВрИМ ар ПАВЕЛ БРАНКО из с аратиолире осетио је „дух бунтовности 2 „Скупљачима

ја". стварно 2

Парта о ПА ЧЛ Павел Бранко, него и мноти други инострани критичари а су да је та бунтовна црта Једна паса ни карактеристика „Скупљача . — ије ЕЦ

да оценим да ли тај дух у том филму постоји или не, али чини ми се да имам права да констатујем да су га многи уочили. А имам права, такође, и да Вам кажем да сам ја тај филм снимао између осталога и ба ИЕ социјално _ критичким намерама. е само према нашој средини, већ. уопште према ситуацији у којој се циганска нација дано у Европи налази. — Није на одмет да Бас По зорим и на то да је израз „Срећни цигани“ и његов иронични ехо данас у француској штампи и јавности постао синоним пету даран приказ нечије несреће. Није такође без

омета и податак да је, на пример, у Франа а 4 „Скупљача перја“,

цуској после приказивања. то јест филма У срео сам чак и срећне цигане“, укинута такозвана антроподошка карта коју су сви цигани тамо морали да имају и која их је, на неки начин, изједначавала са

криминалцима. Код нас, на жалост, лем

Цигана у социјалном смислу још увек није стављен на дневни ред; претпостављам да ће до тога доћи када се буде формирала циганска интелигенција, а било би добро да до тога што пре дође, јер у овом даровитом народу има исувише беде и несреће, а недовољно среће, као што то и интернационални наслов мог филма каже.

ШТА ПО ВАМА значи документаризам у играном филмуг

ЈА САМ ВЕЋ ВИШЕ ПУТА рекао да за мене између документарног и играног филма нема неке битне разлике. Ја у документарним филмовима користим драматуршку технику играног филма, а у играним сценску фактуру до: кументарног, то ми је један од основних начина којим се трудим да постигнем да Ми документарни филмови не остану на нивоу репортаже, а да играни филмови дефинитивно прекину са театром.

СВИ ВАШИ ФИЛМОВИ имају песимистичку ноту. Због чега2

ЈА ТО НИСАМ приметио. У КОЈОЈ МЕРИ МИСЛИТЕ на публику кад стварате филм2

КАД СТВАРАМ ФИЛМ, ја мислим на садржај и идеје које су ме преокупирале. О публици мислим касније — када је филм већ готов.

ЉУБЉАНА ИМА „Екран", Загреб „Филмску културу“, а Београд, на жалост, „Филмски свет". Шта се може учинити да и ми коначно добијемо филмски часопис који би био адекватан филмским достигнућима2

ТРЕБАЛО БИ да се једна група синеаста организује и да затражи новац од Републичког фонда за унапређење кинематографије.

Миодраг. Петровић

снованој на свемоћи науке, на развоју те хнике која ће све више ублажавати идејне разлике између две светске суперсиле које ће се организовано борити за „геохигијену", за дизање животног стандарда, за решење проблема глади итд. и све више разрешавати своје противречности узајамном помоћи. Тада би, без револуционарног укидања постојећих бирократских структура наступило доба друштва изобиља али и одсуства ЛИЧних слобода.

Другу перспективу обележавају савремени отпори младе генерације против тог дру“ штва изобиља и ауторитарног манипулисана људима. Али: млада генерација више знам више је јединствена у ономе што неће, и до: бро зна зашто то неће, него што зна и што је јединствена у ономе што треба, у формулацији нових идеала. Ту ситуацију је поводом студентских немира тачно описао Ернст Блох речима: „Више не влада каже Блох стање које је Брехт формулисао: Ви. дим јасно циљ пред очима, само не знам како да му се приближим'. Напротив, изгледа да се пре зна како му се приближити него што се тај циљ види. А ако у постојећем не постоји антиципација далеког циља нема ни одтоварајућих ближих циљева",

арксов идеал самоуправљања друштвеме заједнице јесте циљ којима млади треба да теже. И студентски покрет код нас је имао тај циљ. Али на захтеве нове тенерациЈЕ о не може одговарати само ритуалним вим укључивањем у партију, само свечаним предавањем црвеног каранфила приПА тог укључивања. облику радикал ируштва мора да живи у калне дебирократизације и прак. тичне борбе младих у“ том процесу . не борбе њихове да пронађу своцу план Те будућност. Свако друго те а јемсаме: крај сек Ви на идеал

Миладин Живо ти ФРАГМЕНТЕ ИЗ СИН и

ВОТИЋА ОДАБРАО ЈЕ А

„ФИЛОСОФИЈА“ ЦЕЛИНИ.

ЈЕГ ТЕКСТА МИЛАДИНА ЖИОБРОСЛАВ СМИЉАНИЋ. ЧАСООБЈАВИЋЕ ОВАЈ ТЕКСТ У

Божидар божовић, Арагољуб С.

Предра: Протић.