Književne novine

БЊИГЕ |

Магсе! КЕЛСН-ВАМЕСЕТ

Гега пг Чег Мејиеп Зећгие

Мепац Е. РТрег и. Со. Мипсћеп

ОВА ЗБИРКА РАСПРАВА је допуна ауторовог приказа „Немачка литература на Западу ми Истоку". Она се обрачунава с карактеристичним де дима савремених писаца из обе Немачке, из Аустрије и Швајцарске. По. лазећи од конкретног литерарног фе. номена, Рајх-Раницки се стално труди да пронађе етземпларно м да та расветли. Не удаљавајући се никад од непосредног предмета посматрања, он истовремено приказује струја ња и правце, везе и позадине немачке литературе садашњице. Из пледоајеа за поједина дела или против њих, која потичу из година 1963—1967, настаје представа која разјашњава и одређује вредност, која омогућава да се упозна значај најновије немачке литературе пи њена поузданост, МеЂу обрађене ауторе спадају: Хајнрих Бел, Фридрих Диренмат, Херберт Ајзенрајх, Макс Фриш, Гинтер Грас, Мве Јонсон, Марн Луизе Кашниц, Ханс Ерих Носак, Арно Шмит, Ана. Сегерс и Мартин Валзер. Сазнањо. стечена из појединих анализа сабрана су и коментарисана у ссеју чији је наслов „Немачки писци и немачка стварност". Једна од 53 рецензије ове књиге бави се пајновијом збирком

(Амзнејтав), о којој, између осталог, каже: „Док Грас у оба своја романа. сувише спремно попушта непосред“ пом приповедачком импуасу па се чини као да повремено губи самоконтроду и преглед, док се тај импулс у његовим драмама потпуно распрскава и зато пренос приповедачког у сценско неће да успе, дотле се у лирици оштроумно примењује и најзад подређује строгој дисциплини: тек стих приморава Граса да екопомише својим средствима, да се зитедљиво опходи с речима ради сажетости."

Марсел Рајх-Раницки истиче да се при томе у Грасовој поезији показује артистички прорачун и ригорозно самосавладавање, којп не угрожавају живахност и природност израза, па наставља: „Грас је сачувао своју често хваљену непристрасност, којој се недавно придружило разбистравање, које пије нашкодило свежем сјају, снажпом тону п опорој дражи ових песама. Његова напвност је сад постала мудрија, а разиграност рафиниравија. Нове песме Гинтера Граса доказују да се наш свет — упркос свему — не уклања лирској формулацији. Оне побијају и тврању да лесник садашњици може да прилази само још иронично или пародистички. У неким стиховима свеске „Исиптани" пролазност постаје трајност. ОД поезије се више и не може очекивати." Александар Б. Поповић

ЕЊИГЕ

|

РО

ЈН 2

л =

пРИМЉ!

Јадранка ЧОЛОВИЋ

РАСКОЛ ТИЈЕЛА

„Видик", Сплит 1968.

ОВА ЗБИРКА само делимично пред

ловић; млада песникиња била је већ заступљена у једној заједничкој књизи 1967. тодине. обзира на. то, као и на нестриљење младих песника да се што пре појаве пред публиком, на жељу да виде своје име на корицама књиге, постоји доста раз лога за питање: није ли ова плакета ипак прерано објављена2 Разумљиво је да сваки аутор настоји да што пре успостави контакт са читаоцима, али управо услед такве журбе може се догодити да тај циљ остане пеостварен. Критичар није врач погађач — он само констатује да прегршт звучних стихова и неколико песничких слика, расејаних дуж. страница ове књиге, није довољно да би чита оца трајније везало.

Милош КОРДИЋ СПАВАЧ ЧИСТОГ СНА „Просвјета", Загреб 1968.

ЛАИРИКА Милоша Кордића ослања се на поезију и поетику педесетих тодина, То само по себи не мора бити ни предност ни недостатак; Кордић припада тенерацији која је још увек у долажењу, песницима који су своје присуство маговестили, али јотт нису дефинитивко _ потврдили. _ Његова (друга) збирка „Спавач чистог сна“ уверава нас да је аутор овладао тајнама песничког заната, да се опредеано за један песнички језик, богат и метафоричан, да је склон структурисању ширих целина — циклуса те се у његовом даљем развоју може очекивати прелазак на поему. Ако је младост као тема пробни камен за сваког младог џеспика, поуздан индикатор који показује искреност његовог гласа и аутентичност његове лирске визије, онда је Кордић успешно издржао такву пробу („Елегија за девојчице и дјечаке“), остајући својој тенерацији ближи у животу но у поезији.

Звонимир МРКОЊИЋ

ДАН

„Видик", Сплит 1968.

ЗВОНИМИР МРКОЊИЋ припада

групи млађих хрватских песника чија је појава повезана са именом часо-

се појавиле у издању сплитског „Ви: дика“ његовој збирци „Дан“ свакако припада посебно место. Читава еди-

писа. Па Међу књигама које су

_ција, наиме, у којој су заступљени

млађи писци (а Мркоњић није најстарији међу њима) више нас уве рава у самоувереност појединих аутора него у њихов таленат. Мркоњићева пак збирка, издвајајући се из осталих, могла би се наћи и у свакој друтој едицији југословенске поезије.

Када је реч о Мркоњићевој лирици тешко је употребити реч певање; песник ретко диже глас, препуштају“ ћи речима да звуче саме по себи, његова су осећања уздржана, попекад, чини се, пригушена, док је ритам песме увек одмерен, често постизан графичким _ решењима. Песнички свет Звонимира Мркоњиће, какав доноси ова збирка, сав је у тамним тоновима, а иза привидне дескри:ције слути се понорна тутњава ваџвремених проблема.

Иван Шоп

Томислав ШИПОВАЦ мит О МАКСИМУ „Свјетлост“, Сарајево, 1969.

АКО БИ СЕ под сном подразумевало све оно што није „нормално“ и што није „реално“, ова збирка проза би се, исто тако, могла пазвати „Између јаве и сна“, проза „Максимов бог — „Човекобог или богочовек“, „Моја жена Даена“ — „Човек и успомена“ или „Жива прошлост“, „Данијелов сан“ — „О напретку, о неразумевању,

о несазнајности“, проза „Кажа о Дам јану“ — „Гротеска једног директора“, „Црвено“ — „Патологија нашег времена“, „Увид“ — „Човек, змија, тавран и лисица“, „Зашто море не може да гори“ — „Лудница“ иди тако некако. Одмах се може наслутити којим је све проблемима. Шиповац преокупиран и опседнут и ако се томе дода да их решава симболом, песничком фигуром, песничким маниром, дакле, може се створити приближна представа о природи једног талента, а писац који би да све, или барем оне „капиталне“, проблеме обу-

хвати својим штивом, да их ложиви и учини да их и други доживе.

Илија ЛАДИН ПРИЈЕ ТЕБЕ НИЧЕГА „Веселин Маслеша", Сарајево, 1968,

О СВЕТУ и стварима које у њему види Дадин не размишља и не суди. Он свет и ствари у њему осећа. И куд би са својим осећањима него у поезију! Песма је за њега (и за чи: таоца, кад је успела, дакако) идентична покрету, антитежа статичности, атрибути њенога дивљења су атрибути живљења уопште. Почев од већ баналне чињенице да се рађа, развија, размножава, па до прационалних односа постојања и спознаје. А оно што ваљда највише вере у Ладинову песничку будућност улива јесте његова способност да реч примора на покорно служење. Песма „Пијесак пустињски", на пример, „товори" о о толико раширеној појави туристи“ чења, али тај материјални детаљ је само полазна тачка. Он у песми прераста у једно узбудљиво путовање кроз импресије, идеје, мисли, кроз песничка искуства.

Милован ЈОВАНОВИЋ

БЕРДАПСКА КЛИСУРА ИЛИ ВЕЛИКИ КАЗАН

Издање писца, Београд, 1969.

ПРИСТАЛИЦАМА Милована Јовановића се пружа још једна прилика да се сретну са својим старим знанцем. Уочивши да „Бердапска клисура постаје једно интересантно подручје из више узрока: прво као историја, друго као туризам, треће као привредни фактор, четврто као Европска саобраћајна водена магистрала, пето као важан економски и културни значај и шесто и изнад свих набројаних узрока као поезија", уочивши, дакле, како сам у предтовору каже, ове аспекте теме која му се наметнула, он им, својим пристадицама, на свој стари, добро познати начин, износи своја сазнања и импресије о њој: Број стихова које је Јовановић досад написао знатно се повећао овом књигом.

љЉубисав Сањин

песама Гинтера Граса „Испитани"

иностра

Кривично гоњење

ЛУДЕК ПАХМАН

НЕДАВНО САМ СЕ СЕТИО давних речи сво та деде. Из школе сам донео четворку из владања неколико пута, али увек ми је УС певало да преко горњег ретка са овом оценом држим прст. Једном је ипак деда посумњао и ствар је катастрофално завршила, Мавикнуо је својој кћери, мојој тетки, високо уздитавши прст; „Славице, у породици нам ра" сте криминалац!" А: сада ме је то стигло. Стигао ми је акт из обласне управе Државне безбедности, колим. ми се, како сам са. изненађењем утврдио · даје на знање да ћу бити, према важећем кривичном пропису, гоњеп због објављивања чланка у холандском дневнику »Не! Рагоој« Од 27. јануара 1969. под насловом »јап РаТасћз Јаазје сапр«. Образложење говори 0 то„ме да у званичном преводу чланка, постоји и следећи пасус: „У нашој земљи постоји и "раду последњих недеља права фашистичка организација. Мазив фашистичка је правидам, пошто се ради о најконзервативнијим и најдогматскијим слатама комунистичке партије. Методе су потпуно исте као методе фашиста. Ова трупа се припрема да преузме власт уз помоћ страних снага, То није сумња, пошто је то стварност." То би било пајважније из паведеног акта.

Ауторов коментар

ПРЕМА ЗВАНИЧНИМ актима сам увек имао респект и чини ми се неумесно супротетав-

љати се њиховој садржини. Примедбе, које ,

ћу себи да дозволим, нека се дакле сматрају само као песмели покушај прецизирања ствари:

1. Са болним изненађењем констатујем да ми је Државна безбедност досад посвећивала сувише мало пажње, пошто се % њеној картотеци налазе евидентне грешке. Већ дуго се не налазим у редакцији листа „Ческословенски спорт“, којој се на овај начин из вињавам, што је њено име било у кривично тоњење увучено само због неспоразума, Надам се да тираж листа неће опасти.

Моја адреса бе Над Кликовком 1, како то тачно знају бројни анонимуси.

2. Оригинал чланка засад немам у руци, редакција је · заборавила да ми та пошаље.

ставља песнички деби Јадранке Чо-

Због тога га не могу засад упоређивати са преводом. Летимичан поглед — У трајању с десетак секунди — У „званични примерак" моказао ми је да се у чланку нигде не појављује термин „фашистичка организација". Говори се у њему о »опдеграголдзе Ђемепа«, мли чешки подземни покрет. Чудим се што преводилац са судском квалификацијом не преводи сасвим тачно. Формалне примедбе и поред тога нисам ставио, пошто сам својевремено нападао формализам (при синдикалном раду), па сам себи морам да останем веран.

3. Чланак сам диктирао касно ноћу телефоном на основу белешки и на немачком. Тачност превода на холандски моћи ћу дакле да упоредим тек кад од редакције добијем магнетофонски снимак свог диктата. Можда ће бити неких разлика, али чини ми се да и формулација садржана у судски квалификованом преводу, није ниуком случају много далеко од стварности. У вези с тим бих опет за промену радо написао опет нешто ја.

Образложење

ТЕРМИН ФАШИСТИЧКИ већ одавно не представља ознаку одређене 'сомијалне структуре, или одређеног националног покрета или квази покрета. То је за нас потпуно евидентна и аргументована ознака. за одређене методе, за нелегална средства, дела, која се крију од светла јавности, за претње и психички или физички терор, за оснивање терористичких група, за настојање политичког противника да клеветама пекога опемогући, за тенденцију онемогућавања напредних политичара и спречавање примене · демократских права, за... Овако би могло још дУГО да се настави, пошто је метода политичког нитковлука, на жалост исувише много. Ако се дажлас, сложимо са овим објашњењем појма „фашистички“, нећемо моћи да негирамо да се сличним методама може штошта да учипи. Водити рат до потпуног уништења (нпр., у Вијетнаму), или покушавати да се потлачи воља огромне вићине људи (нпр, у ЧССР).

У наведеном чланку сам тврдио, сада тврдим и обавезујем се да ћу и убудуће да тврдим, да сличне ме баш много племените методе политичке борбе код пас постоје и да су данас заиста повезане са једним екстремистичким и у својој суштини антисоцијалистичким политичким правцем.

Примера фашистичких метода немамо У последње време баш мало, да бисмо могли да будемо мирни и задовољни. Млегалне пуо микације које вребају уставне представнике и лажно оптужују разне јавне личности, Мора неко да производи и неко да шири, Акције психичког терора нису акције појединаца, пошто су исувише добро организоване. Лично сам се у то недвосмислено уверио. Слична искуства имају и други људи. Ако је људима који раде па Радију достављена У име пекакве организације смртна пресуда, то нимало не личи на виц; ако су млади људи и радници у месту Семили испребијани, онда је то метода сасвим слична пекадашњим _ профашистичким терористичким трупама. А када неко — штавише политички функционер — јавно оптужује своје политичке противнике да су саучесници у уморству, онда је то, као јаје јатету, налик на некадашишње поступке Гајдиних посланика, у зреме прве ЧС републике. |

Шта штети интересима Републике

АКО НАНОСИМ ШТЕТУ интересима Републике, мораћу да се сам осудим. Волим ову

земљу и пријатељи моји то веома добро знају. Управо због тога ме ова оптужба изазива и вређа. Када би неко против мене потетао да сам повредио некога у иностранству, не би ми ни било тако криво. Али, наносити штету сопственој земљи, то је увек жалосно. „ Само што ја мислим да истина не може никада и никоме да штети, Тешко да је пре Минхена наносио штету нашој Републици, познатој по својој широкој демократији, онај ко је упозоравао на постојање „гајдоваца" или „уједињених“ (екстремне профашистичке парламентарне групе у Чехословачкој између два рата — прим. прев.). Они сами су јој наносили штету. Нпр. када су се уочи 15. марта 1939. припремали да сами преузму ствар у руке, наравно уз помоћ извана, пошто их је било мало.

И ја, дакле, мислим да интересима Републике штети ако се у политичкој сфери превиде стварна кривична дела и нико се због њих не позива на одговорност. Могу да наведем пример: да ли је покренут кривични поступак против аутора и дистрибутера памфлета „Политичар са два лица": Ако није, зашто, када се ради о вређању високог државног функционера2 Да ли су кривично гоњена лица затечена при ширењу познатих публикација са веома хушкачком садржином, пуних увреда части чехословачких грађана2

Сасвим сигурно да би интересима Репубмике далеко највише штетило када би почео да се ствара утисак да закони важе само за некога, и то још тако да тај дотични не зна зашто је и како згрешио, рецимо, према некаквом паратрафу 112, а за друге не важи, иако то ти знају веома добро, али се не боје, рецимо, због тога, што имају утицајне пријатеље (екстерне).

Када је ствар стигла

ЧОВЕК ЈЕ УВЕК наклоњен тражењу зависности. Ако већ не узрочних (репимо, због тога што их правно не би могао да аргументује), онда бар временских. Због тога ћу да сачиним мали временски биланс:

21. јануар: Обавештавам писмом министра унутрашњих послова Чешке СоцијаАистичке Републике да, према мојим искуствима, код нас постоји подземни политички покрет, који жели да неуставним средствима приграби власт. Низ наших новина је у последње време тврдило у суштини исто.

22. јануар: С обзиром на чињеницу да се осећам угрожен због сталног понављања претњи, затражио сам дозволу за пошење оружја. Захтев је доцније одбијен, наводно због недовољних разлога.

26. јануар: Ноћу диктирам чланак листу »Нег Рагоој«. То је дан после сахране Јана Палаха. Сви смо потресени и осећамо мржњу против свих снага које су проузроковале то да млади човек мора да сматра смрт прихватљивијом од живота.

За фебруар: Листови „Известија" и „дитературнаја тазета“ ми посвећују страпно много места, несразмерно значају моје личности. Преводи оба чланка излазе у листу »„Справи"; добијам га препоручено у коверти са адресом: Лудек Пахман, убица Јана Палаха и Б. Нахазелове, поштански жиг Прат 025, али без марке, коју је пошиљалац на овој пошти мудро уштедео, >

У чланцима се толико тота о мени тврди да помало о свему тубим преглед. Читаоци па оритиналном језику морају да буду уверени ла сам плод империјалистичког птковаука.

15. фебруар: Сазнајем да против мене треба наводно да буде покренут партијски поступак, Биро ЦК то „препоручује“ нижим органима.

13. март: У подне сазнајем о покретању кривичног поступка а већ другог дана Ујутро позван сам на прво саслушање. То је дивљења вредна брзина. Мутно се присећам да сам 8. марта у листу „Праце" критиковао министра Гресера и у истом, не баш много учтивом тону говорио о њему и на неколико јавних скупова. С обзиром на то да имамо режим пун законитости, не изводим из тога узрочну зависност, Просто ми то пада на памет.

Саслушање

ОВДЕ БУ ЧИТАОЦА РАЗОЧАРАТИ. Мој правни заступник др В. Кантурек (одличан, сем чињенице да у леденој води сауне, у Жофину, веома радо губи наочаре), ми је, наиме, саопштио да ако будем много причао о садржини истраге, могао бих да будем у интересу њеног неометаног тока, према прописима, притворен, а то не бих никако хтео, имам пуно обавеза (тотово сами јавни разговори). Ограничићу се на опште констатације: иследник коректан у свим детаљима, нуди ми чак и цигарету, не зна, дакле, да сам окорели непушач. Мој адвокат, који све примећује, видео је, за разлику од мене, и поред својих 10 диоптрија, да је магнетофон запад нонемачке а трака америчке производње. Џисарица пријатна, послужилац магпетофопа ћутљив.

Шах нећеш играти!

НЕДАВНО САМ ДОБИО анонимно писмо У коме ми прете да, као курва. империјалистичка, нећу шах још дуго играти. То је била реакција на моју децембарску победу у Атини, Почињем да осећам поштовање према пророчанском смислу анонимних аутора. Замста, нећу играти. Требало је у блиској будућности да играм на два турнира — у Богпор Риџису (Енглеска) и у Натхапи (Израел). Учешће је обећано, затражио сам визу, али од пута ништа. Било ми је саопштено да су ми сва путовања ван земље забрањена, Из лазну визу за службени пасош нећу добити, а што се тиче приватног (у коме имам визу), морао сам да се одмах јавим у пасошко одељење, тде ми је пасош одузет.

Заиста радо боравим код куће, а сасвим нерадо у иностранству. Због тога се много и пе љутим, а шахистима се извињавам. Био сам одлучио да опет после много и много година играм борбени први потез 22-24, а сада пико неће видети шта би то изазвало. Својевремено сам потез 1 е2-24 неколико неАсља марљиво вежбао на табли, наџртаној оловком на столу, у ћелији и са фигурама, поправљсним од клозет папира, Било је то 1940, тодине, а одопда сам се у шаху много поправпо,

„Зитрок'' педељии часопис за политику, скопомику, илуку и културу, година друга, бр. 12, Праг, 26. марта

1969.