Književne novine
_ ПРОБЛЕМ ВААСТИ +“:
+... 25:
а а У
ЈОВАН
У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ДРЖАВИ
МИРОСЛАВ ЈОДА
Јаве до кран о ЊинОваМ текстовима од образовања совјетске Ар“ ја дењиновог живота одражава се политичка пробле-
ЈЕ сна пи Но ЕЊИН био главни концептор поје па Јане пари а са ј ; а ск ж < а роблеми Пн Бу == траке ИРА НЕ коју је донсо развој совјетске пржаа ова према проблематици,
; : зује да 1. није била створена јединствена и систематска теорија власти у сопи-
ЈА МИСТИЧКОГ НА. ак 2. била вреднована и уопштавана , и ( собом тај развој, тако да су настајали теоретски елементи, који се обавезно морају узе стварању теорије власти у социјалистичкој рта По теоретски допринос у то време не можемо означити као формирање јединствене теорије, већ као формирање теоретских погледа под. утицајем праксе. У то формирање непрестано продире живот совјетске државе, ти погледи се непрестано допуњују коригују и подвргавају ревизији. Те појединачне погледе не можемо дакле примати као догму, али у њима можемо видети теоретски одргз стварног друштвеног кретања. То је теоретски одраз у коме се срећу две равни: волитивна раван осећања и идеала, пропозиција, пројеката и програмирања новога друштва и когнитивна раван (раван спознавања „тога што јесте“). При анализи Лењинових погледа на проблематику власти неопходно је Омти свестан постојања обе те равни, јер елементи волитивног карактера овде нису увек строго ограничени и понекад продиру у елементе когнитивног карактера; највише томе одговара посебан карактер Лењинових иступа и изјава о власти; то нису текстови, којима је стало до чисто научног изражавања зте 1та е! зешсћо, већ текстови који желе да утичу, освоје, убеде имају борбен, агитациони, полемичан карактер, којима је стало до изразитости, заоштрености, прегнантности и по цену једностра-
ности. У мирној историјској и социолошкој анализи, на пример, |
не би се одржале претерано строге осуде буржоаске демократије, коју ту понекад експлозивни темперамент политичара, који следи актуелне политичке циљеве, ставља у нељудску позицију циничне и безобзирне државне форме, не узимајући у обзир њен неоспоран допринос људској еманципацији и њене развојне могућности. Такве изјаве треоа неопходно примати у контексту са целокулљним Лењиновим мишљењем, коме је стало до тога да се створе више и човечније форме друштвеног живота. Лењинови текстови из 1917—1924. тодине у основи су друга фаза марксистичке концептуализације власти; док је прва фаза, предреволуционарна, могла да црпе само из стварности буржоаске државе, при чему су његове прогнозе о даљем кретању проблематике после ликвидација буржоаске државности имале карактер чисто идеолошки, програматски, волитиван, та фаза представља већ сукоб програмативности са стварношћу нове државе. Одраз тога сукоба је знатна еластичност у приступу проблематици власти. Социјалистичка стварност која се формирала полако је стварала претпоставке за адекватније теоретско савлађивање сложене проблематике; наступ стаљинизма убрзо је онемогућио тај теоретски рад, мада је истовремено стаљинизам. већ својим постојањем и функинонисањем доносио податке, са којима дотадашње социјалистичко- мишљење готово да није рачунало (с малим изузецима, нпр. бојазан Розе Луксембург или Шмералово упозоравање пред дегенеративним' тенденцијама у области селекције фактора власти), а што од тога доба приморава марксистичку
БЕОГРАД, 2. АВГУСТ 1969. Година ХХТ. Број 359. Лист Цена 1,50 динар.
излази сваке друге суботе.
5
„Да ди последњи догађаји означавају почетак краја нигеријске тратедије2 Или ова земља улази у још тежу фазу у којој ће бити уништене и последње наде за било какав заједнички живот народа и за опстанак нигеријске федерације — са несагледивим последицама по јединство афричких земаља» „БОРБА" 15. МТ 1968.
жож ж
ПУКОВНИК ОЏУКВУ: Борбу коју водимо не можемо да изгубимо. Нашти људи су масакрирани, Дошли су овде да би прекратили бежање и патње. Али, непријатељ нас прогони и у
Наставак на 14. страни
БИЈАФРАзаједничко име за савест човечанства
У ПОТРАЗИ за истином о нигеријском случају и о Бијафри поседно, располагали смо следећим и њему сличним материјалом, који доносимо у свој његовој политичко-информативној величанствености. Колико нам је било могуће доћи до истине у том спрегу контроверзних аргумената, нека сами читаоци одлуче. |
ОПШТИ ПОДАЦИ:
Независност Нигерије: 1: Х 1960; Независност Бијафре: 30. М 1967; Површина Источне провинције:
48.000 кмг (сада 8.500 кмг);
Становништво Бијафре: 14 милиона (данас: 7,5 милиона);
Први пуч: 15. 1 1966 (свргнут пре мијер Балева, на власт дошао гене рал Иронси);
Други пуч: тенерал Иронси, на власт ЊЕ Товони еверним провин-
огроми Ибоа у с 1 пијем; 29, М, 29. УП и 29. 1Х 1966. Било убијено 30.000 и два милиона Ибоа протерано из својих домова; ,
4. и 5. јава 1967: састанак ВОЈних гувернера Нигерије у Абурију, Гана. Постигнут споразум о будућем државном уређењу Нигерије, којим је Бијафра била задовољна. Генерал Товон се одрекао овог споразума по повратк Лагос;
7. ај 1967: декрет генерала Го. вона о подели земље на 12 провин-
29. јул 1966 (свргнут дошао те-
а; А 36. мај 1967: консудтативна скуп штина Источне провинције ВИ одлуку о проглашењу независност и стварању државе Бијафре; 2 6. УП 1967: почетак рата — тен раа Говон упућује осам батаљона против Бијафре. НИН, 8. ХИ 1968. ња жх ж 5 ПРЕ НЕГО што је отишла из Бите рије, Британија је оставила „дубок печат“ на односе народа даус оте северу. са осталим народима мн људне Нигерије. _ ње Једног раног јутра у Мају па улицама Кануа шикнула је Љу. крв.
· Харкорт,
Неки ће вам рећи да је покољ Ибоа на северу, у Кануу и другим градовима северне провинције насељене Хаусима, био израз 'смишљене кампање верских поглавара ислама који су у Ибосима гледали највећу опасност за сопствене интересе и го-_ мил „хришћанских неверника" које треба „уклонити са наше матичне земље". у
Али без обзира на то како је дошло до мајског покоља Ибоа на се-. веру Нигерије, у мају 1966. — остаје стравичан утисак да су сцене које су тада виђене — најстравичније од свих које је Африка видела у својој модерној историји. Разгневљени Хауси, муслимани који живе на северу, упадали су тих дана у куће Ибоа. — трговаца и функционера и секли. све што им је дошло под руку. |
Жене су силоване, људима су од: сецане главе, мајкама су вађена деца из трбуха. Крваво коло међуплеменске мржње заплело се тих дана толико да је грађански рат у којем народ Ибо води борбу за опстанак био једина логичае последица трагичног
окоља. ануу. о ова ПОЛИТИКА ЕКСПРЕС", 19. УШ 1968.
жж х.
ДОГАБАЈИ у Нигерији и око Ните-
рије се одвијају филмском брзином.
На пуну светлост дана, у свој својој
страхоти, избила је крвава драма.
Федералне трупе су заузеле Порт
велику луку и аеродром отцепљене Бијафре и њену последњу
везу са спољним светом. Јединице
недовољло наоружане армије Бија-
фре браниле су град по цену вели-. ких жртава. .
Африка активно реатује, али се и дели око тога да се заустави крвопродиће и како да се нађе излаз из садашње ситуације У Нигерији. Танзанија, Замбија, Обала Слоноваче и Габон признали су владу пуковника Оџуквуа, а претпоставља се да оне неће остати усамљене. То је изазвадо неспокојство у многим афричким земљама које се и саме, унутар својих граница, суочавају са дезинтегра дционим тенденцијама разних народа и племена.
нашој земљи. Наставља да нас тера на овај рат, који се у сваком случају мора сматрати геноцидом. Наш народ зна да се у овој борби не можемо ослонити на инострану помоћ. Стога ће, раније или касније, наићи време када ће људи морати да заједнички одлучују о својој судбини, против чега, чини ми се, у Африци постоји завера. Мислим, уз то, да нема ничег што смо досад у. нашој борби урадили, а што се, по европским мерилима, не би могло да унесе у студентска штива и што они не би могли да осете као славни део своје историје. . Неставак на 7. страни
МЕБУ ЖРТВАМА ИМА НАЈВИШЕ НЕДУЖНЕ ДЕЦЕ
НЕИМАР
ПЕБА МИЛОСАВЉЕВИЋ |
АРХИТЕКТА, сликар и скулптор Јован Раденковић живи у држави Конектикат, у кући коју је својим рукама градио пуних дванаест година. Тај пространи дом је животно дело овог Американца из Шумадије и сада је Мека уметничког ходочашћа и радозналости у читавом подручју. Приходи од раз гледања ове зграде ишли су у корист музеја.
Била је то некада велика штала, Мештани је памте као развалину. Сада је то пространи, кров: над комплексом, идеја, над широким програмом архитектонских, сликарских и животних захтева. _ па
На детал:ној географској карти једва бисте нашли Јованово имање. Лавиринт језера, река, потока и путева, скијашки терени, а нарочито велике корнволске шуме, све се види више него зграде. Оне као да се стиде моћне. природе. Терен је валовит. Горостасни јавори, јасени и грабови, канадске јеле и борови, шибље и траве, у калеидоскопском шаренилу пламене америчке јесени, говоре по снази развијених стабала ињиховој двострукој јесени вековног живота. Тамо се природа заиста штити. Говорљиве реке у гранитним коритима пуне су пастрмки јер нико нема права на већи улов од шест риба. Чак и саме звери постале су питоме. Веверице. су домаће животиње, а ракуни, омањи медведи, уљези по крововима.
Најближи суседи и подстанари, веверице су. биле и први посетиоци ове усамљене згра- | де. Оне и сада долазе у посету, на игру и разоноду, да приме дарове или да задовоље радозналост. Најмлађа, после првих самосталних корака, учи се животном искуству да сама пронађе четири излаза из једног дрвеног предворја са стакленим зидом према главној тераси. Четири правца у слободу воде из овог малог лавиринта а само је један емпиријски Три остала, трансцендентне замке довитљивог човека, остају загонетна. за. веверице. Веверица која их прва савлада мора да је ученија од осталих.
Атмосфера басни и прича о неимарском наравоученију предака дрводеља и ратника као да се осећала у току читаве изградње овог необизног комплекса. Изузев темеља, неколико зидова и нешто фрагмената претходног здања, све је, од концепције до остварења, дело духа и руку усамљеног неимара. Његова столарско-тесарско-ковачка радионица пуна је инструмената и у њој влада ред и поредак са гравира занатлија из ХУП века и ренесансних алхемичара.
Наставак на 6. страни