Književne novine
РАЗГОВОРИ СА САВРЕМЕНИЦИМА
то ЈЕ ОНАЈ Живот _
где САМ ПАО И
РАЗГОВОР СА ВЛАДИСЛАВОМ ПЕТКОВИЋЕМ ДИСОМ
САВРЕМЕНИК сам Дисовог пролећа! „да се Дис појавио само неколико година касније, могло би се рећи да је бануо у прави час. Но кад је прави час куцнуо Диса више није било, остало је да се други песници присете некота ко је могао да им буде учитељ; уместо да постане перјаница једне нове књижевне смене, њему је припало гордо и суморно име претходника. Дакле, чак и у вештачкој историјској перспективи, Дисов долазак изгледа као поремећај ритма, као покушај да се фреквенција тога ритма убрза и промени, и већ је ту један корен његове трагике. Но мо жда цело ово резоновање почива на привидима, и овај песник у ствари сведочи као и толики други у прилог вечне, стварне симултаности свеколике поезије!" (Миодраг Павловић) Разговор је један мој приступ . Дису! __Аруги део разговора са. Владиславом Петковићем Дисом се може схватити и као разговор два времена.
МИЛОВАН:
У једну песму ставих своју вољу. Хор лудака у песми се скраси,. Залуд желим да напишем бољу Песму, пуну такта да лудаке лечи. Нико никад више да ме спаси, Док у песми стојим иза речи»
ДиИс:;
То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, кб тица оборена гнезда.
То је онај живот где сам пао и ја.
МИЛОВАН:
Прометејска ватра незатрла. _ Песник гори раван танкој зубљи, Да ли глас му долази из грла, Или глас му буде много дубљи2
дДИс:
Заборавио сам јутрос једну песму ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ,
Ка Р ЕЈ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио 'сам јутрос једну песму ја.
МИЛОВАН:
Заволимо кад нешто заболи. Док волимо бол унорно прати. Да л' смо народ који дивно воли А кад воли најдивније патиг ,
дДис:
Можда спава са очима изван сваког ' зла, Изван ствари, илузија, изван живота,
И са њом спава, невићена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког. зла.
МИЛОВАН:
Да ли су усне две презреле вишње» Или родна кућа или звезде виш ње2 Топле, а у њима срж заспалог лета, Кад пољубе и кактус да цвета.
дДНС:
Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку.
МИЛОВАН:
И би без слободе. Свемиром расула. Јесу ли Срби жива Беле кулаг
ДИС:
Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили мени као жртви, Као боји пролазности ствари. Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да. покрене.
МИЛОВАН: |
У ледено време зна лн сан да јужи»
ДИС:
Док ми венац снова моју главу кружи.
МИЛОВАН:
Кажипрсти на орозу прете Кружни снови да ли буду мете2
дДИс:
Ти и данас тражша борбе и живота, И са истим жаром устајеш и падаш, Без роптања, мрлење, нит се иком
јадаш, Ти и данас тражиш борбе и живота.
МИЛОВАН: _
Борба себе поразила често. У тој борби где је срцу местог
дДис:
Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба
Упорно, кроз борбу и кроз видик сиви:
Т у,ћу га. спустити, нек у смрти живи. Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба.
МИЛОВАН: Слобода на грани виси, а не листа» ДИС:
Ту су руже знане И промена иста,
"Самб наше песме већ су поабане.
МИЛОВАН; у
Јединству нам прети бралство . заборава»
дДиИс:
„Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеће и блеће.
МИЛОВАН:
Је л' бунт живот за животе, Претња оним: који прете, Ветрењаче, Дон Кихоте
И дилеме мој Хамлете>
ДИс:
Али та је слика превучена прахом, И стоји к'о спомен минулих обмана: Ја јој каткад прићем са тугом и страхом, Као драган драгој после многих дана. .
МИЛОВАН:
Док Те читам савременост плаши. „Наши дани" нису ли цм наши»
ис
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени,
Прогледале све јазбине и канали.
МИЛОВАН:
Река пуна девојачког смеха. Слобода. се прича као бај«а. Отаџбина јесте добра мајка, Уме л' она бити и маћеха2
Река пуна девојачког смеха,
ДИС:
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства, уоселана идисти, Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти,
Од пандура створили смо великаше.
МИЛОВАН:
Победа нам угушила све устанке и све буне.
Те судбине стално прате.
Патрџоте своју љубав ставили су на
рачуне
И сад живе од камате2 |
ДИс:
Своју мудрост расточисмо на изборе, Своју храброст на подвале и обеде, Будућности затровасмо све изворе, А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Разговор водио ·
· Милован Витезовић
КАРИКАТУРА АЛЕКСАНАРА КЛАСА
вазали уитветије ли ата аие“~
,
ко су моји преводиоци
ОБЈАВЉУЈУЋИ по разним листови“ ма и часописима у нашој земљи, запазио сам да имам много преводилаца. Неопходно је, наравно, да се преводи на македонски и словеначки језик, али овај напис није настао због тога, већ због"превођења са српскохрватског на хрватскосрпски; недавно су ме превели и на. „босански".
На ужички ме још нису преводиди. Разлог ми је непознат.
Ма колико ценио напоре које поједини уредници цри овом послу улажу, ја се на њихов. однос према свом језику “и тексту, ипак, љутим, Зато понекад некоме од њих напишем пномо. Протестујем. Он се, такође, наљути што се ја љутим, па престане да ме објављује. Тако обојица изгубимо повод за секирацију.
Рекао бих да су ме преправљали углавном из два могућа разлога: или су сматрали да моја језичка варијанта није довољно добра или су се плашили да ме њихови читаоци неће разумети.
Ако је први разлог у питању, потпуно схватам што су покушавали да исправе грешку насталу мојим рођењем и развојем у одређеној средини. Ја бих, ипак, радије говорио и писао како сам од мајке научио, па макар
се њима чинило да сам имао лошију мајку него они.
Што се тиче страха да ме читаоци неће схватити, мислим да потцењују њихово знање и интелигенцију. Биће им потпуно јасно шта сам хтео да кажем и кад напишем леп, машина или тостионица уместо лијеп, строј и гостиона ...
Мважавајући и схватања оних којима се то не свиђа, не може се ипак, занемарити чињеница да у нашој земљи најмање петнаест милиона људи говори истим плин готово истим језиком. Иако у том језику постоје различите варијанте, извесно је бар то — да без обзира која нам је ма= терња — разумемо ·остале. Е - Било би“сувише лепо кад би мој случај био усамљен, На жалост, овако безобзирне поступке дожнивљавају многи. „Преводе" се и они који пишу западном варијантом — кад објављују у „источним“ листовима и часописима. И њихови текстови се „Исправљају“. Због чега2
Није ли читава ова работа (не размишљајући за тренутак о њеној примитивности) још један напад на заједнички језик, још јелан покушај удаљавања и раздвајања»
Верујем да би било занимљиво саслушати и „преводиоце" — нека објасне у: име кога и у име чега раде овај посао. Можда виде и знају нешто. што је осталима недоступног
Нека буду тако љубазни да нам помогну да отворимо очи.
Војислав Станојчић
У НАЦИСТИЧКОМ ЛОГОРУ Оснабрику 8. априла 1944. тодине логораши су покренули „Догорски јеж". Тајно уређиван у једној ол барака, растуран „испод руке", овај занимљиви сатирични лист излазио је „када је хтео". На танком картону уредници су текст исписали тушем, а карикатуре су насликали акварелом. Број страна и формат нису увек били исти. Но, одмах треба истаћи да изглед „Логорског јежа" није био толико примитиван колико би се могло очекивати када се пође од услова у којима је рађен и од оскудних сред“ става којима су логораши располагали. Народна библиотека СР Србије у свом рукописном фонду чува пет првих бројева „Логорског јежа", које је 1952. тодине откупила од Бранка Краиновића из Београда. „Логорски јеж" је имао своје сталне рубрике: „Политички преглед“, „Војни преглед",
„АОГОРСКИ_ деже
„Вести из иностранства", „Књижевна страна", и др. У њима је отворено и са пуно оптимизма коментарисао савезничко напредовање на свим фронтовима, посебно је истицао успехе у Југославији; предвиђао је скори пораз Немаца и њихових сарадника, Готово све вестн у „Логорском јежу" биле су врло вешто стиховане, духовите, са примесама ироније и сатире. Тако су у трећем броју, у „Војном прегледу", објављени стихови: Е
„Совјети су већ пред Вислом,
Варшава је врло близу
"на западу и на југу
грицкају још, ал“ не гризу.
Паде Витебск, Гродно, Вилна,
и вароши друге разне; 3
не знам шта је у Берлину
ал" Источну Пруску празне.
Жалим што се после Христа
пророк више бити не сме,
. алм ми смо на почетку лабудове дивне песме."
а у петом броју, у „Политичком прегледу": „У Француској већ избори, а успут се Ђубре чисти, тласаће сви само неће | С Кола, Бора, Цион и Сти."
Обавештавајући своје другове у жицама о наролноослободилачкој борби и уопште о си“ туацији у Југославији, уредници „Логорског
јежа" испољили су антифашистички и прокомунистички став. У другом броју, у „Војном прегледу , усмерили су оштрицу осуде ни сатире на Недића:
„Вилајету Недић.браће припрема се смицалица. Јадни Милан не зна шта ће сву ноћ сања дух Ужица."
и наставили је у четвртом броју, у „Политич-
ком прегледу :
„Недић сад зна да не ваља забрањено јести воће
зато јавља — власт ће дати оном кога народ хоће".
Насловне странице „Логорског јежа" од посебног су значаја. Брижљиво рађене, оне су одмах откривале и садржину целог броја. Већ први поглед на насловну страницу петог, октобарског (!), броја — на којој је слика Калемегдана са спомеником Победника, над који се надноси „румен облак" у виду звезде петокраке — открива симболику ослобођења Београда. На истој страници исписани су и иро-
„нични стихови који поткрепљују овакво „ту-
мачење" насловне слике:
„На Београд румен облак у брзоме лету лети, " али Недић каже: нама баш никакво зло не прети. · И Јерезу нашу исто не збуњују скори дани, јер Недић ће — кажу они „наш'"' Београд. да одбрани."
Стиховима је углавном испуњена и „Књижевна страна“ у свим бројевима „Логорског јежа". Иако они представљају, пре свега, подражавање наших познатих песника, које су логораши знали напамет, не може им се порећи ни извесна оригиналност, занимљивост и уметнички квалитет. У другом броју, на. пример, истиче се Ода чизми, чији један фратмснат гласи:
~ „Поштуј чизму њом ћеш скротит'
партизана, Али чизма не сме бити лакована.
Чизма мора бити груба бити чврста,
баш ко шака у песници · са пет прста..."
Не мање успела јесте и песма „Јежеве бриге", у петом броју. У њој „Логорски јеж", очекујући скору и коначну победу над фашизмом, истиче да за све време свота излажења није био у служби окупатора и денунцијаната. |
Са сатиричном жаоком су и текстови у повременим рубрикама. Тако у рубрици „Нове књиге" налази се оглас да су се појавиле књите: „Основи достављачке службе, ТиП део заједно" од Пеце Николића и Аце Мишића (бр. 1); „Тајна успеха у животу или како сам постао од краљевог војног изасланика у Софији немачки саобраћајац у Оснабрику“ од пуковника Дунића (бр. 2); „Аутобиографија или како сам од париског постао оснабрички денунцијант" од'Миодрата Тупаковића (бр. 3); у рубрици. „Рекламе" Биро „Шпијун" оглашава да „прати, доставља, смешта са гаранцијом" и да му је директор п. пук. Мојић, са седиштем „У а ум Котапдат ит" (бр. 1); у рубрици „Огтласи" редакција „агитује" да се логораши упишу на Антимарксистички. течај који води „наш привредни стручњак за воловска питања Ар Драшковић" (бр. 2); у рубрици „Конкурса" Српска државна стража тражи седам официра који су „похађали командантске курсеве у заробљеништву или макакву националну школу под окупатором" и да кандидати „при јаве могу слати м преко редакције „Српских илустрованих новина", у Берлину.
Иако данас, након двадесетпет година 04 излажења „Логорског јежа", читалац не може увек да продре до правог и потпуног тумаче“ ња појединих текстова п карикатура, нарочито оних. који су се односили на хронику, 1079. ра у Оснабрику, да открије ко се крије иза псеудонима или анонимног текста и карика туре — овај својеврстан лист по месту излажења није само докуменат п редак рукопис. „Доторски јеж" може да насмеје и заинтересује и данашњег читаопа, који на његовим страницама лако открива храбре и племените, родољубиве и идеолошке поруке.