Književne novine

ТАКО МИ ЈЕ ПРИЧАО РОБЕРТ РОЖДЕСТВЕНСКИ

БОЈНИМ СЕ. ПОДМУКАОСТИ

ПАЗИТЕ постављаћу Вам тања.

— САМО ВИ ПОСТАВЉАЈТЕ, не бојим се! Ја. сам из Сибира.

ЧЕТА БИ један песник имао да се боји2

— Притворства!

ДО САДА се шило у Сибир, сада се долази из Сибирл. Ко сте ви који долазите»

— ЗАЈЕДЉИВО питање! За мене је Сибир најлепша домовипа, мада код нас Сиоиром плаше људе. Мислим да је Сибир јако суров и диван крај.

Сибир често називају земљом будућности, ади то ме вређа зато што испада да сам се родио у земљи прошлости. Сибир из кога долазимо. — то је онај Сибир кога свет још не познаје.

ШТА ЗНАЧИ данас бити Рус У светуг

— ДОЛАЗИО САМ у ситуације да причам о Русима, јер сам био први Рус кога су видели. Догађало ми се, у Америци, да моји саговорници нису ништа знали о Русима, а када сам рекао да долазим из Сиопра, били су запањени, Питали су ме, додуше обазриво и учтиво, да ли је тачно да по градовима шетају бели медведи. Били су убеђени да је граница Урал, да се иза ње налазе бели медведи, а испред ње — сури.

Тек када су људи нешто знали о нама, било је могуће говорити. Тада није било потребно да доказујем да комунисти не једу децу. Постоје различити нивон са којих нас виде.

Чини ми се, ако разговарамо поштено, да ми о свету знамо много више, него свет о н

„опасна“ пи-

ама.

КО СТЕ ВИ Руси — данас> Шта желите2 Шта хоћете да мењате>

— МИ СМО РАЗЛИЧИТИ људи. Има нас 240 мплиона. Шта хоћемо Не могу да говорим у име свих. Ипак, желео бих да све протекне у миру. Да нема гладних на свету...

Био сам у Латинској Америци и гледао како мајке продају своју децу. Немам речи да то испричам. Желео бих да тога не буде. Волео био да доживим да и сиромашни живе богато, а и да богаташи не живе тако досадно.

ДА ЛИ САВРЕМЕНИ совјетски – песник више изражава време у коме живи, него некада»

— СВАКИ ПРАВИ песник изражава. своје .

мисли. У крајњем случају ја пишем песме за себе и ради себе. Али, врло сам задовољан када моји стихови, писани због мене п ради мене постају стихови који изражавају мишљења других људи. Ја то осећам према писмима која добијам од младих људи.

Шуштање траве и шуштање знамења

ДА ЛИ ТАКО ПЕСНИК не долази у су. коб са онима који то време и живот тумаче на други начин>

— ЖИВОТ СЕ САСТОЈИ од разних ствари. Грубо речено, живот се састоји од шуштања траве и од шуштања знамења. Састоји се од смеха и од суза. Живот се састоји од свадби и од сахрана. Из крика на улици, на пијаци, у кревету. Састоји се од разних ствари и све то дотиче човека, ако он живи и ако мисли о свему. Најзад, живот се састоји од новина, радија, телефона. Све је то јако сложено. Не може се рећи да је човек у конфликту са својим временом, или да је у превеликој љубави.

КАКО ПРИХВАТАТЕ оно што Вам се ну. ди као живот»

— НЕ, НИКАДА ЖИВОТ не прихватам онакав какав јесте. Увек се трудим да схватим зашто је шта. У границама својих могућности ја се трудим да тај живот буде што чишћи и истинитији.

ВИ СТЕ ЧЕСТО говорили да сте ангаокован песник — политички ангажован. Штата. ангажованост за Вас значиг

— ЧОВЕК који каже да не чита новине и да се не интересује за политику, тај ла: же. И Шекспир се бавио политиком. Зар У својим драмама није изражавао међусобне политичке односе у Енглеској између разаичитих краљевских кућа2 За нас је то да-

дека историја, али у његово време радило се о разјашњавању тих односа. ·

· Ја се не стидим да кажем да је наша поезија потпуно ангажована. Интерес према таквој поезији је снажан. Последњи пут у Чељабинску, на јужном Уралу, где сам читао своје песме, било је преко 4.000 људи. __ НОВИНЕ И РАДИО које помињете пружају неке информације о свету. О уласку страних трупа у Чехословачку, на пример. Постављоте ли себи питања када све то читате: — ЖИВОТ СЕ САСТОЈИ од питања. Живот без питања није живот. Не треба песника правити професионалним постављачем питања. Питања постављају и други људи. И други људи имају иста права на питања. Постављати питања ипак је понекад најлакша ствар.

"ИПАК да ли: се слажете да постављати питања значи тражити решења и мењати

ствари»

— Јасно!

ИМАМО УТИСАК да ви, Руси, много више мислите и осећате, него што кажете. Да ли се варамо> — БОЉЕ ЈЕ више мислити, а мање говорити, него много говорити, а мало мислити. Рекао бих да се то не односи на песнике зато што песници кажу толико у својим стиховима да их повремено оптужују да више говоре, него што мисле.

Дошли смо у поезију са ХХ конгресом

ВИ СТЕ ПЕСНИК младих, иако Вас убрајају У средњу генерацију. Каква је данас млада. генерација песника Совјетског Савеза»

ка тих 20 година који иду са нама и чак у изражајном смислу пишу као што ми нисмо могли.

ДА ЛИ МОЖДА зато што су млади ослобођени комплекса величине» .

— МЛАДИ ЉУДИ имају велико поштовање према великим људима чије слике висе по зидовима. Они себе виде као њихове вршњаке који су у њиховим садашњим тодинама отишли у рат и — импонују им. Млада генерација нема пљувачки однос према тим људима.

Важно је — писати

ДА ЛИ РАТ још увек „држи" поезију и литературу2

— КОД НАС гроблем рата није исторпјски. Ми се врло болећиво односимо према свим проблемима који могу да доведу до рата. Зато се код нас и не каже: „Доста са писањем о рату који је прошао!"

ДОБИЈА СЕ УТИСАК као да је руски човек веома забринут за збивања око себе и у светуг Шта данас забрињава руског човека>

— НЕМИРАН МИР! Нисам ратовао, али су ратовали отац и мајка. Мајка је имала шесторо браће. Памтим их само са фотографија. Када је почео рат, најмлађи је имао 17, а најстарији 29 година. Сви су отишли на фронт. Вратио се само најстарији. Такав је случај у скоро свим породицама. Ја не гозворим у бројкама. Негде је погинуо једал, негде тројица. Свуда је по неко погинуо. Зато није реч само о страху. Ја се зато пред њима осећам крив што сам се родио касинњ је. Да сам се родио раније, ја бих вероватно исто тако гледао са фотографије. МИ ако буде рата, а ја га заиста не бих желео, ја

РОЖДЕСТВЕНСКИ: „ЈА САМ ВЕЧИТИ ДУЖНИК ЖЕНА...

— ИМА ТАЛЕНТОВАНИХ људи. Не треба схватити да говорим о себи, ја то не во: лим, али: нама је пошло за руком да афирмишемо поезију и ја у том интересовању за поезију видим и полчтичко интересовање.

Наша генерација је дошла у поезију са ХХ конгресом КПСС. И наш долазак као песника подударао се са општим друштвеним подизањем, са бурним прогресом.

ДА ЛИ ТО интересовање траје»

— АКО ПОСТОЈИМО значи да трајемо. Интересовање које је изазвано за ангажовану поезију наставља се, не престаје.

_У нашој генерацији постоје додуше врло различити људи који изазивају то интересовање. А постоје и разни узроци.

_У почетку су нам говорили неки којима

се нисмо допадали да је то мода, као и уске

панталоне и да ће то да прође. Али, већ је прошао доста година, а то интересовање не престаје. Сале су пуне када ми наступамо. Тиражи књига се сматрају малим ако износе 200.000 примерака. 6 ј

КАКО ОБЈАШЊАВАТЕ то интересовање за поезијуг Да ли млади беже од политике, па су им песници ближи» |

— ЈА НЕ СУПРОТСТАВЉАМ никад политику поезији. Глупо је да неко бежи од поАмтичког излагања у политичку поезију. Проблем није у томе.

Не сматрам себе песником који је извап политике, већ у политици. Још никад нисам чуо да су ми рекли: „Доста политике, преби на лирику!".

ЗАШТО МЛАДИ воле песнике2

— ЈА СЕ И САМ чудим. Они кажу, а не ми, да у поезији налазе одговоре на питања која их муче, да им стихови помажу. Ја не.знам у чему, али када кажу, то мора да. је тако.

ШТА. ПРИВЛАЧИ младе људе Совјетског. Савеза2 Ко су им идеали»

— ЊИХОВИ ИДЕАЛИ су данас космонаути, на пример. Али, то је спољње. Знам људе од 20 година који су одлични физичари, биолози. Интересовање за егзактне науке је огромно. Човек који у 23. години докторира физику, у Сибиру, или Москви, иако не може да схвати да је величина, он је то за Друге људе. Али, сам за себе млади човек се не задовољава тиме да стави наочаре физичара. , ;

ДА ЛИ ИЗМЕБУ ВАС, да кажемо средње тенерације, и оних који сада имају 20 година. има неразумевања»

— ОНИ НАС, наравно, рачунају за старце. и мисле. да им сметамо. Али има песни-

ћу као и хиљаде и милиони других отићи и то ће бити сасвим искрено: јер је то моја отаџбина, моја прошлост и моја будућност. То није страх, то је одговорност.

А ВИ ЛИЧНО, да ли се Ви чега бојите>

— НЕ ТРЕБА да мислите да се ја било чега бојим када одговарам на Ваша питања. Нема страха да говорим шта је истина.

ШТА ЈЕ СРЕДЊА генерација: Ви, Јевтушенко, Аксјонов, Вознесенски, учинила и чини да се врхунска дела совјетске књижевности (Пиљњак, Пастернак, Марија Пветајева, Хљебников) рехабилитују2 Није ли то достојно стваралачког ангажовања»

— ТО ИДЕ! То долази само по себи. За мене је главно — писати!

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ познат у Совјетском Савезу2 Има ли их много који нам нису познати»

— У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ има 4.000 пнсаца. Око 1.500 су познати. Ви сада видите кодико их ви знате, а колико не знате од тих 1.500. Од тих које ви не знате, има добрих песника. . у .

Ко је тај фактор који их чини познатим2

Ја у томе налазим политичко објашњење. Са именима песника раде понешто што може да буде скандал. Ми смо истовремено и нападани и хваљени. Главни интерес за нас је настао пошто су нас месец дана грдили, а после хвалили. Главни интерес је настао у питању: зашто2

А после тога кажу да постоје ствари као што је таленат. Али, изгледа да то није најважније.

Сматрам да су многи непознати песници врло талентовани.

МОЖЕ ЛИ ОНАЈ који у својим стиховима носи неки протест да буде штампан»

— АКО МИСЛИТЕ на онога ко је против власти — не може!

МОЖЕ ЛИ ПЕСНИК чије песме круже од руке до руке, јер се не штаммнају, да буде познат>

— ВЕРОВАТНО! Али све у свему — не!

— ШТА МИСЛИТЕ о покретима младих у свету2 — СВАКО ПОКОЛЕЊЕ које ступа у живот тражи да се одмах, на његове очи, изврше промене и то је право младих људи.

Био сам за време мајских догађаја у Француској, у Паризу, у време барикада. Разговарао сам са многим младим људима који су учествовали на барикадама. То су врло часни младићи, јако искрени, људи који желе да промене свет. Али, како се мени учинило, њихов отпор је искоришћен против њих, зато што је њихов хитар старац успео да демонстрацијама уплаши Французе.

То што је са студентске стране покрснуто, то је чисто, али је злоупотребљено.

ДА ЛИ СУ младим људима Совјетског Савеза блиски такви људи — БАРИКАДА у нас није било! А

Да ли смо жртве удобности

КАКАВ руски човек улази данас у лите ралуру2 Да ли та добро познајете и шта узи. мате од његар

— УЛАЗЕ ЉУДИ интересантних судбина и интересантних мишљења. Обично типични људи старе генерације, или новог поколења, са богатим унутарњим светом и светом гоко себе. Често људи са врло сложеним судбинама. Тражимо да пронађемо праве, мада нам то увек не успева. ,

РУСКУ ЖЕНУ познајемо из времена Пушиина, Љермонтова, Јесењина, па из време. на рата и после са градилишта, са колхоза и совхоза... Каква је она данас»

— Прекрасна!

А СЕМ ШТО ЈЕ прекрасна> Разумете шта хоћу да Вас титам2

=- КАДА СЕ ГОВОРИ о жепама, ја разумем на свим језицима.

Иначе, у условима рата и на раднапштима жена није ништа изгубила, само смо ми

_ изгубили. Ја сам пред женом у дугу и умре-

У не исплативши обавезу. ОГО путујете по свету. Шта бисте узели из тог света2

— ТО.ЈЕ ВЕОМА ТЕШКО рећи. Сваки пут човека обогаћује. Али, немогуће је о томе писали одмах. Има људи који и то могу. Понешто од тога ипак стиже одмах, а понешто остаје у нама.

ИДЕЈЕ, или...2

— СВЕ! Имагинације и мириси. Укус н разговор. Све! Све! Рич

РЕЦИТЕ МИ неки стих који ћете објави: ти кроз пет, или десет година» 1

— КАДА ПИШЕМ не мислим да ли ће то бити објављено, или не, Не треба мислити да оно што нисам штампао, да је то боље. Нема песме коју бих оставио за касније. Кажем Вам тло искрено. Свог што осећам, написао сам, или пишем. Има, додуше, стихова који нису објављени из разних разлога. Треба то схватити тако што ја своје стихове однесем у часопис и немојте очекивати да ће ми их све штампати. Онда их носим у друге редакције. Ако их и тамо не приме, онда такве стихове уносим у своје књиге. Ако понешто не објавим ни у часописима, ни у књигама, онда такве стихове читам. Можда ме понекад не објаве зато што сам у лошим односима са уредником. А можда и зато што уредник сматра да то не вреди. У том случају неко од нас двоје је луд.

ДА ЛИ СУ ПОНЕКАД песници жртве удобностиг Или можда има и таквих који су спремни да се „жртвују"2

— ТО НИЈЕ ПИТАЊЕ да ли је неко песник, или обичан човек. Ради се о томе да ди су људи часни, да ди мисле онако као што пишу. И да ли су упорни у томе када мисле да су у праву. Иначе, старо је питање да ли-'смо сви ми поткупљени летњиковцима, аутомобилима и другим сличним стварима. Мене су, међутим, у Америци питали за колико сам се новаца продао: ја, Јевтушенко, Твардовски и други. Могу да кажем да сам једино продан својој земљи. И ако је њој лоше, и мени је лоше.

КОЈОЈ ВИ „земљи“ припадате» Коме таласу2 — ЧИТАЈТЕ моје стихове!

ОДГОВАРАТЕ врло дипломатски.

“= ОДГОВОРИО бих Бам у шали: нисам ја прве године у браку па да не знам шта је брак.

Кузњецов је изабрао најспорији начин самоубиства

АКО ПИСАЦ може да каже све, онда објашњавате појаву -Кузњецова2

— ОД ТОГА ја не бих правио никакву трагедију. Оп је сам изабрао своју трагедију. И то је најспорији начин самоубиства. Постоје знатно бржи начини. Ако он хоће тако — пожалости! . . То о чему он сада говори у Енглеској, ја о томе нисам ништа знао. Ишли смо заједно Књижевни институт „Максим Горки". Објављивали смо заједно своје песме у часопису „јуност“. Уживао је све благодети. Није, међутим, искључено да му је нешто и редиговано од стране редакције или издавача. Ја о томе не знам и не могу да говорим. Желео бих да сачекам да се сада 06јаве н те варијанте које му нису штампане, па да тек тада видим где је његова слобода повређена, или у чему је сада његова слобода.

Али, ако је тачно, како он то сада изјављује, да му нису објављивали све што је било вредно и људски истинито, а он је то ипак подносио, онда је он био лош чове када је све то трпео. |

У том случају: један лош човек мање у Совјетском Савезу, један лош човек више у Енглеској.

Каже да има један порнографски роман који има намеру да штампа у Лондону. Наздаровјег То му код нас заиста не би било штампано. На Западу има већ одвише оних који се баве порнографијом и он ту неће бити родоначелник.

како

Идеологије утичу једна на другу

ШТА МИСЛИТЕ о утицају такозваних западних идеолоија>

— ВЕРУЈЕМ да идеологије утичу једна на другу.

ОДЕЛА, мини-сукње..“ Много се о томе пише код васр

.— ТО СУ спољне појаве! Пуно је спољњег примања света. Али, то није пајважније, ни битно. Бесмислено је протестовати против тог таласа моде. Ја памтим све то: од шроких, до уских ногавица. То су спољне појаве. НА КРАЈУ, једно пштање на које не морале да одговорите. Како сте примили улазак трупа Варшавског пакта у Чехословачкој»

— ЈА САМ ТО примио као трагичан корак.

Бојана Исаковић

»фовефовоољ ес оља о ољеефафефење вв офо ње о вФоњењооњења ове вољењ о ове ова о љефеоффаљафовавељевљ а о февљаеовењовњљево ње

Главни п одговорни уредник (у оставци) Зоран Глушчевић. Секретар уредништва Богдан А. Поповић. Техничко-уметничка опрема Драгомир Димитријевић. Идејно решење ин графичка опрема Богдан Кршић, Аист излази сваке друге суботе, Поједини примерак 1,50 д. Годишња претплата 30 д., подугодишња 15 д. За иностранство двоструко. Лист издаје Новинско-издавачко преду“

зеђе „Књижевне новине", Београд, Француска 7, Тел. 626.286 (редакција) и 626-020 (комерцијално одељење). Рукописи се не враћају. Тек, рач, бр. 608-1-208-1. Штампа „Клас" Београд, Влајкогићева 8.