Književne novine
У ~“ 11
77 | ОДГОВОР НА ТЕКСТ
„ПО СТАРОМ ИЛИ по новом>“
САРАДЊА НАМ
ДИПЛОМАТИЈА 2
ДОЗВОЉАВАЈУЋИ себи да констатује да „Књижевне новине" немају „разумевања, и уколико га имају оно потиче од конзервативно-анахронистичких схватања", чланкописац У „Новој Македонији" не жели да уважи нити да обори аргументе који су изнесени у у воднику „Књижевних новина" у којем се коментарише потписивање уговора између Друштва књижевника Хрватске и Друштва писаца Македоније.
Погледајмо, због тога, о чему говори наш. уводник „Сарадња или дипломатија".
У уводнику се тврди да је меБурепубличка сарадња. „врло слаба' јер су се писци повукли У своје „републичке границе" усмеравајући акције за афирмацијом пре свега у сферу европског или светског значења. То, по мишљењу „Књижевних новина“ доприноси „слабљењу духовне повезаности наше земље и народа. који живе у њој".
„Књижевне новине" сматрају да је Друштво писаца Македоније, потписујући уговор о сарадњи са Друштвом књижевника. Хрватске, а нудећи такву врсту сарадње и. осталим удружењима, учинило један потез којим се „хтело да се на. известан начин превазићу слабости У сарадњи између републичких удружења књижевника".
У уговору се предвића интензификација превођења дела која припадају Друштву писаца. Македоније и Друштву књижевника Хрватске, проширење узајамне сарадње у македонским и хрватским часописима и листовима, стварање речника македонско-хрватско-српског језика и сл.
„Књижевне новине", такове, сматрају да овај уговор „није најбољи пут за решење слабости У садашњој међурепубличкој сарадњи) југословенских писаца". Ево из којих разлота:
прво, удружења књижевника немају самосталне изворе прихода. за акције предвићене уговором. Републичким заједницама културе управљају њихове скупштине и извршни одбозми, а издавачким кућама, часописима и листовима изда. вачки или урећивачки савети и
уреднички колегијуми, и. ренуб-_
личко удружење писаца нема инструмената да их примора или приволи да. остварују клаузуле утовора који је оно само потписало; друго, у потписивању уговора сметнуло се с ума да жлаузула. уговора о међусобном превођењу дела. са српско-хрватског, односно хрватско-сриског језика на македонски, и обрнуто, није ствар само два удружења пошто срискохрватским, односно хрватско-сриским језиком, пишу чланови. четири републичка удружења (Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе) него треба да буде ствар дотовора свих пет заин тересованих удружења;
треће, да је актом потписивања уговора заобиђен. Савез књижевника Југославије, ортанизација у чијем руководству седе, по принципу делегације републичких удружења, представници свих У дружења, јер су мимоићени циљеви ове шире организације којој стоје на челу предсједник и тајник Друштва књижгвника Хрватске, потимсници уговора.
На жалост, што би свакако било добро да се ствар јавно расправи, чланкописац не износи ни један противаргумент наводима. који су изнесени у нашем уводнику. Он само полази од претпоставке да уговор о сарадњи „некоме смета. Сводећи проблем финансирања културе код нас на „техничко питање", што је нонсенс, сво“ дећи питање дотоварања. писаца из четири републике који пишу истим (српско-хрватским односно хрвалско-српским) језиком на питање о коме чланкописац НЕНА своје мишљење", а питање рас и Савеза књижевника ПИ НИЈЕ и демократског договараља. У же везу, спушта на ниво непосре о дотоварања у којему нису о општи интереси свих заинтересо ваних, покушај одговора на наја уводник своди се на гтињетирани и давање лекција. „Књижевне новинама", што је детињасто када. су у питању проблеми који. Ка јавно постављени и који тра прецизне одговоре.
Оцењујући чаш текст као дефинитиван (и директиван) став, а не као прилог за размишљање, чланкописад сматра да потписани уговор избацује на површину питања која треба да буду предмет паж“ ње Координационог одбора Савеза сњижевника Југославије, и тако,
Наставак на 2, страни
БЕОГРАД, 12. СЕПТЕМБАР 1970. ГОДИНА ХХП БРОЈ 373 ЦЕНА 1,50 ДИНАР
КЉИЛЕВНЕНОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
Зоран Жујовић
Морална снага нашег
времена
ОНИ ЖЕЛЕ ДА УВЕК БУДЕ ОВАКО
У СВЕТУ су присутне феноменалне снаге, материјалне и војне, Ако би се оне разиграле, свим својим замахом, не би било ни тешко, нити би много времена требало, да се створи рај земаљски, То кажу прорачуни зналаца, то није утопистичка · маштарија примитивног незналице који тражи поделу богатства на некакве једнаке и праведне делове, Још мање времена потребно је, готово само једно магновење (такође тврде познаваоци) да се ова кугла земаљска претвори у мртва пепелишта. Оно прво, иако свет у целини постаје све богатији, није могућно прерасподелом богатстава: 6отати не показују никакву жељу да своја богатства деле, па чак ни да њима. потпомогну бржи раз вој _ сиромашних. Пре извесног броја година изазвала је праву сензацију једна анализа југословенских стручњака, која је непобитно показала да постојећи начини трговине и економских, тачније међународних друштвено. -економских односа у целини, чак стално подубљује јаз: ботати сиромашни. Чини се да се тај процес _ данас још брже шири: технолошки скокови најразвијенијих данас их одводе у некакву квалитативно нову будућност, у поређењу са неразвијенима, који и сада израчунавају координате свога развитка искључиво коли“
чином производње им, класично схваћеним, категоријама _ разних продуктивности, као у времена
када компјутери још нису били ни у најсмелијим замислима чо. вековим. А они су данас доспели све до подручја материјалне производње. Игра снага уништавања, у не каквим глобалним размерама, такође је засад заустављена, Разлог томе није у добрим намерама, већ у ономе што називају и равнотежом страха и свешћу поседника · најсавременијих оружја да њихова употреба не може обезбедити победу. Принуђене да признају постојеће стање ствари У целини и интересе друге - стране
Ен ПА Ен 5 се
Зи СЕК 27
тамо где су они стварно матери јализовани одређеним присуством, велики овога света — сваки на свој начин и својим сред ствима — учвршћују, колико мо гу, оно што имају и бацају погледе према, назовимо их тако, оним преосталим релативно слободним ловиштима.
Ма све поштовање разлика, друштвених и било којих других, и у мери у којој је такве разлике могућно уочити, морамо запазити да су велики ратови препустили место „малима", који се мо гу објаснити само овако схваћеним стањем ствари. Просто је занимљиво запазити да тамо где су услови најсређенији и традиционално најстабилнији, нема ни ма лих ратова. Европа сада прожив-
љује један од најдужих периода
мира (или одсуства ратова) У својој новој историји. Ту би, на. име, свака конфронтација двају полова вероватно најпре могла дДО-
вести до светског пожара. Због.
тога се и проблеми решавају, такорећи, у кругу породице. Разуме се, није реч и о престанку оно. та што бисмо могли назвати „папирним ратом", или, још боље, „ратом на папиру", то ће рећи о прекиду пропагандних окршаја. Оружје, међутим, нико не потеже... Другим _ речима, пред нашим очима догодиле су се неке крупне промене и таква тврдња није ма ње тачна услед тога што још пос> тоје рецидиви оних ранијих времена у међународним односима
и што ће их бити и убудуће. На.
крају крајева, друштвене појаве никада се не испољавају у чис тим облицима. У: тим променама своју реч рекле су, и.она ће се морати чути и у годинама које долазе, и неке друге снате, оне моралне друштвене снате. Ако би се сасвим приклонило пред оним материјалним, човечанство би веома брзо изгубило сваку шансу, оно би морало прихватити биполаризацију света до крајњих консеквенца, до апсурда, до некаквог орвеловског света, у коме се сударају неке- две. силе, мли, у пер-
"што · безболније у
_чју такозваног трећег света. За-
спективи три, што ништа битно на ствари не би мењало.
Несврстаност је поникла као неминовна и безусловна последица управо постојеће биполаризације и њених претећих перспектива. И ништа се битно не мења услед тога што се под таквом заставом окупљају веома различите земље и често супротне друштвене концепције. Пошто је продукт супротстављања свакојаким монолитизмима, она и не може проповедати монолитизам, јер би нетирала саму себе. Она као позитивна морална сната савремености може рачунати на извесно јединство разноликости и тежити што широј јединствености акција у оним кризним ситуацијама и на оним ватреним подручјима на којима је свет угрожен, најзад, или пре свега, заједничким напорима да се заостали део света, његове две трећине, укључе што брже и технолошки преврат савремености. Круг општих интереса, очигледно, довољно је широк да може обезбедити и. заједничке акције. Без обзира на исто толике“ разлике свих врста.
Наивност у политици у савременом свету, наравно, могла би бити плаћена исувише високом ценом. У такву наивност спадало би потцењивање свих тешкоћа које изазивају и објективне разлике и утицаји оних материјалних снага данашњице у самом подру-
.
нимљиво је просто регистровати“ да су ироничне или недобронамерне примедбе, упућене скупуу Лусаки биле сличне било који ветар да их је доносио: источни или западни, Било би, међутим, кратковидо, па, значи, исто толико скупо, превидети и оне опште -појаве које — у мери у којој то. могу — уједињују акцију земаља које су прокламовале политику несврставања, па чак и када она не може бити доследна из било којих узрока.
Иначе, не преостаје ништа друго већ, одбацивши независност, навући једну од униформи које се нуде... 4.
ЗА ШИРЕ ПРИСУСТВО КУЛТУРЕ У СРБИЈИ
ОПШТИНЕ У РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ
Предстојећи месеци у културној пракси Србије биће посвећени припремама програма културног развоја. Желећи да се активно укључимо у овај изузетно важан. посао, обратили смо се Милошу Јевтићу, секретару Културно- просветине заједнице Србије, да — имајући у виду досадашње припреме — напише опсежнији текст о најактуелнијим задацима, које би требало предвидети _ програмом културно развоја. Почевши од овог броја објављиваћемо прилоге Милоша Јевтића. Редакција ће, мећутим, своје странице радо уступити и осталим прилозима о овој теми.
РАСПРАВЕ о културним перспективама, вођене у Републици, покрајинама и општинама, затим у културним институцијама, уметничким удружењима и култур ним организацијама, показују да још има неосвојених културних простора, да постоје запостављене културне и уметничке области и да су неминовни многи нови процеси — како би се у непосредној будућности већ осигурао свестранији и сигурнији културни раст, шире присуство културе и дневни културни ангажман рад ног човека.
Све то, природно, подразумева ослоњеност и на досадашње резудтате и на могућности и потребе друштва.
М следећем периоду чини се да је неопходно друштвену ангажованост и културну активност усмерити на ове изузетно значај не послове:
— још веће јачање општине као носиоца и средиште културних акција,
— стварање још потпунијих услова за _ развој и коришћење свих дисциплина уметничког ства ралаштва,
— конституисање нове позиције културе у радним организацијама привреде,
— шире повезивање образовања и културе, што ће омогућити израженије остваривање култур них функција школе,
-_- културно оживљавање села,
— интензивније ширење мреже културних институција и из градња најпотребнијих културних објеката, посебно у неразвијеним крајевима, у
— доследније развијање самоуправљања и дохотка у култури, као и демократизације културне политике и
— неговање великих традиционалних културних манифестација.
Полазећи од почетних и, у неким срединама, успешних резултата самоуправне културне политике у Србији, већ се могу одређеније и свестраније разматрати искуства о пштине — као средишта културних збивања и носиоца културних акција, односно већ се могу прецизније дефинисати могућностии одговор нос т општине у културном развоју.
Несумњиво је да је нова, промењена, одговорнија и самосталнија позиција општине у култури допринела да се у појединим срединама културни живој осетно унапреди, а у некима, пак, да се покрену прве, почетне културне иницијативе и акције, од којих су извесне, по свом резултату или инспирацији, биле одлучујуће за шире и активније присуство културе. Примера има доста. Довољно је, рецимо, поменути Крагујевац, Ниш, Крушевац, Суботицу, Панчево, Лесковац, Зајечар, Ваљево, Шабац, Сомбор, Ужице, Зре њанин, Краљево, као и, природно, Београд, а и Нови Сад и Приштину. У тим и осталим сличним градовима, у којима постоји израженија културна традиција, културно напредовање, иако није увек оно што је тим срединама и потребно, јесте чправо резултат самосталног, одговорног и, углавном, свестраног опредељивања општина у културном животу.
И остале отитине, које су без веће културне традиције, али са уоченом економском снагом, нису, у условима стабилног конституисања општина, остале без културних иницијатива, па чак и без развијених културних садржаја. Тако су се у последњим годинама џ“ општинама Бор, Кула, Смедеревска Паланка, Нова Варош, Пирот, Прибој, Лозница и у неким другим, појавиле разноврсне културне иницијативе и акције. У тим срединама је.веома много учињено, нарочито у стварању материјалне основе за културне делатности. Такође, и друге општине, и економски м културно мање снажне, али захваљујући — израженој самосталности друштвено политичких заједница, учиниле су мно-
Наставак на 2. страни