Književne novine

ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ

Франсоа Моријак

- верник и борац

У НЕДЕЉУ, 27. априла прошле године, један од највећих савремених француских писаца, Франсоа Моријак, пао је и угануо раме. Било је то баш оног дана када је Де Гол, његов пријатељ и човек који је за Моријака пред стављао незаменљивог вођу француског народа, после неуспеха на референдуму, демисионирао с положаја председника републике. Сутрадан, ојађен и јед ним и другим падом, Моријак је изјавио: „Два пада, то је сувише". Али док је политички пад Де Гола прошао безболно и за њега самог и за Француску, Моријаков физички пад је био смртоносан: од њега се никада није опоравио и од његових последица је чак и умро 1. септембра ове године у својој 85. години.

Без обзира на извесну ускост и једностраност гледишта Моријака као писца и публицисте, његова смрт је у Француској изазвала националну жалост. Чак и они који се с њим идеолошки и политички нису слагали, тражи“ ли су и нашли праве речи да изразе искрено жаљење због његове смрти и да истакну велики значај који је он имао као један од најбољих у генерацији данас већ класичних писаца (Бернанос, Жироду, Кокто итд.). А да би његов погреб био достојан његовог дела, опојан је у париској Богородичиној пркви и сахрањен уз највеће државне почасти, што се није догодило ниједном | писцу још од 1955. године, када је тако сахрањен Пол Клодел, који је, међутим, дуго година, као амбасадор, био високи државни службеник. Моријак је роБен у Бордоу, У грађанској породици приврженој католицизму и једно време _ се школовао код „Маријине браће", па је то оставило трајан траг У његовим схватањима. Ако се у својој политичкој _ оријентацији донекле колебао, припадајући је дно време десничарској, организацији „Француска акција и ве рујући у први мах у искреност Петенових намера у току другог светског рата, увек је остао ве ран католицизму им уверењу да се смисао људског живота налази с оне стране земаљског жив. љења. Па ипак, књижевност та. је привлачила више од свега другог и он се, пошто је завршио студије књижевности у Бордоу Мол време желео да заврши и „Школу повеља" у Паризу, одао писању. Већ његово прво књижевно дело, збирка песама | „Спојене РУКЕ 3 (1909) обратило је пажњу дог писца, коме ће Морис Барес већ тада прорећи успех и славу. Након првог светског рата, у о ме је био у санитетској СлужЕ : на Солунском фронту, он 02 ова јим новим романима. мрстизате стално све веће успехе. Убрзо

четворице га уврстити у групу ко Крвсе великих М издавачке куле. Ро: поред пега, ан егов онт г

ви добија.

љубави" роман „ПУсљије за 1925. тоди-

Академије бан ТОГА долазе нова, још успешнија дела: ру. (1927) и (1932). Године

„Каупко, змија" 1932. постаје пред“

седник Удружења књижевнина Француске, а следеће тада у рају га за члана. ПРРаНЕ љидемије. Од 1934. године оглед НЕ џ меморијалној литератури, к ју неће напустити До смрти, из драми, постај ћи први жив

сац чије ће дело за његовог Ка вота бити приказано џ Француској комедији.

За време Аругог светског рата учествовао је у Покрету отпора, а после рата. одао се по

| и кеспресу ишући У „Фигару“, » ' ПИ ижевном Фигару“ о свим АО тађајима и проблемима која су

“ - интереса за савременог чове

Па ипак, не престаје да објавта чак и У дубокој старости, пе њ чисте“ литературе; по-

ла 4

бледњи свој Ро „један а

тћ" објавио је

шњи младић 3; Па а је припрем

године, а сада ; ~

8 з тог романа.

ак збивања и џ тана.

А као књижевник. он је паин јниј тим _ изван

нији по својим а романима па У.

ј сле, четврто; трећој и, донекао, ТВ Пи ји ! којих, пор

ији нашег века, Од

биле које смо поменули, С треба именовати и „Пољу ац ту бавцу“ (1922), С којим пл Моријакови већи успеси, „а их“ (латински: „Мајка, ) и _ „Тајанство Фронтенакови,, (1933), у којима је дао изванред: не психолошке и друштвене а Б, длизе једног теографски и 00 2 јално прилично уског круга (0 лина Бордоа и грабанска класа

– КБИЖЕРНЕНОВИНЕ

Француске

овог краја), али са рзалним значењем. Године 1952. примио је Нобелову награду, са образложењем да му се она додељује „због дубоких анализа људске душе и уметничког приказивања драма људског живота у многобројним романима". Али ако као романсијер има доста конкурената за престо најбољег савременог фран луског романсијера од Пруста до Камија, он је, готово по општем мишљењу, најбољи новинар кога је Француска нашег времена имала. Није било ниједног важнијег догађаја да та он није јасно и одлучно коментарисао. Није се устезао да ВОДИ полемике ни да покаже неслагање чак ни са Жилом Роменом, Жаном Коктоом и Жан-Полом Сартром. И с правом је духовито рекао да је смрт једина од његових авантура коју неће коментарисати,

Основу Моријаковог погледа на свет чини католичка религиозност, али без тежње за догматском чистотом и правоверношћу, Пре двадесетак година (19. марта 1951. године) он је снимио на грамофонску плочу свој духовни тестамент, у коме последња реченица гласи: „У шездесетшестој години свога живота ја верујем, као кад сам био дете, да живот има један смисао, једну усмереност, једну вредност, да ниједна патња није изгубљена, да се свака. суза, свака кап крви рачуна, да је тајна света садржана у Рец5 сагназ ез| светог Јована: Бог је љубав“. Његово веровање је, дакле, било непоколебљиво, али он није био ни клерикалан ни сасвим досле-

ФРАНСОА МОРИЈАК

дан у исповедању дОГМИ. Ортодоксни католици, а и остали њетови критичари, више пута су ис тицали да његов католицизам има нечег јансенистичког, не само зато што је Паскал био његов омиљени писац и мислилац, већ и зато што се понекад опредељивао не. зависно од високог клера католичке цркве, као што могу показа“

ти неки његови јавни иступи, од |

се један тицао чак и папе Пија ХП, коме се нимало није свидело Моријаково поређење ње тове личности са личношћу вели. ког Гандија. 4

Дајући изјаве о Моријаку и његовом делу поводом _ његове смрти, многи су писци морали да, укажу на своје идеолошко неслатање с њим, истичући при том неке друге вредности његовог де. ла. Игнацио Силоне је, на пример, рекао да му је романескни свет Моријака доста стран, али да се диви његовој _ политичкој активности после другог светског рата, док је Хорхе Луис Борхес изјавио да је идеолошки врло у даљен од француског писца, али да му је он близак у естетском погледу и да се диви његовом сти“ лу и дубоком познавању људског бића. Оба су писца, у ствари, та» чно показали тде се могу тражи“ ти и наћи главне вредности Мо. ријака као писца и публицисте, Моријак је, пре свега, изврстан стилиста. Његов стил, иако у традицији најбољих француских пи. саца, има своје особености у спе цифичном споју сензуалности И уздржаности, емотивности и рационалности. Престајући да пише

поезију, он није угушио у себи песника, него га је преобразио У мајстора прозног стила, При том, он није упадао У површни мора“ лизам и није постављао нити брарелигиозне догме, већ је снаисувише тамним

којих

нио жно, понекад

родног

бојама, сликао Људе свог нарави, и. је

краја и њихове

по . Умео је да

у људску душу и да иза грађанских конвенција открије тајне жеље и скривене чинове, да живо наслика страсти и патње људске душе и да укаже на немогућности људи да се помире са садашњим начином живота. Његове личности, гушене постојећим друштвеним нормама, настоје да се спасу из неподнош“ љивих ситуација свим средствима, па чак и злочином. Као сјајан аналитичар душе заслужио је на» зив „француски Достојевски", како су га понекад и звали.

Моријака је највише интересовао проблем греха и његовог ис“ купљења и Пјер Еманиел га је зато с правом назвао „романсијером седам смртних грехова". И у греху и у искупљењу он је видео задовољавање људске потребе за спасењем, а разлика између добрих и рђавих људи, по њему, лежи само у томе како они ту потребу задовољавају. Религиозна основа овог уверења је, међутим, дискретно дата, тако да у њего. вим романима могу сасвим лепо уживати и они који не верују ни у какву трансценденцију. Не мо. же се, пак, рећи да код Морија“ ка његова ограничена и застарела идеологија није изазивала извесне празнине (на пример, он није могао да схвати у чему је вредност Молијеровог Дон Жуана кад је ова личност атеиста) и да је оно по чему је он као писац и човек превасходно вредео _ било оно чиме је превазилазио своју идеологију. Његов пријатељ, такође члан Академије и романописац, Жак де Лакретел рекао је за њега: „Индивидуална слобода, правда међу људима, подршка дата најслабијима, то је постало битно у његовом суду“. Тим вредностима је он дао много места У свом књижевном делу, али не у век и не у свему: о радницима и, још више, о сељацима писао је с већом строгошћу и оштрином него о грађанској класи, јер их није разумео, будући да је био поседник и, уз то, католик увреБен што је сељацима земља. „једина религија". Али је, ипак, много пута био на страни оних који су били у праву а слабији, бранећи Етиопљане од напада фашистичке Италије, ангажујући се у борби против Франка у Шпанском граЂанском рату, учествујући у Покрету отпора (а. након ослобођења настојао је да спречи _ апсолутни бојкот · писаца који су се погрешно ангажовали), борећи се против колонијализма, особито у односу на Алжир итд.

М току свог шездесетогодишњег неуморног рада Моријак је

_ својим делом осветлио тамно небо | једне идеологије и једне класе,

која му је, захвална за блесак којим је он то учинио, узвратила, највећим признањима. А тиме је, у исти мах, много задужио све људе који жуде за. стварањем јелног бољег света и бољег човечанства. (А. Ј.)

Нова књига Џона Апдајка

Истакнути амерички прозни пи: сац Џон Апдајк, аутор код нас објављене збирке прича „Голубије перје", објавио је ново дело, које је америчка критика оценила као његово најуспешније остварење. „Бек: књига", како се зове ново дело, у ствари је збирка од седам прича чија је главна личност увек иста: Хенри Бек, средовечни писац, Јеврејин, аутор једног изванредно успелог романа и некалико других књига које су, како он то сам каже, омануле. Тако се нашао блокиран у оном „свиленом механизму којим Америка своди своје писце на имбецилност и подвалу". Уместо да пише он као културни изасланик америчке владе обилази свет, држи предавања на универзитетима и чак бива изабран у Националну академију уметности и књижевности, Он такође има извесних сексуалних про блема, али му је главни проблем

у томе што „како старите, живот

постаје компликован", све резистентнији према уметности, Критика примећује да и америчко друштво пати од истог тог процеса старења и да су у Америци многи људи, а не само Бек, од носно Апдајк, свесни опасности да уметност, посебно књижевност, по стане немогућна. Можда је Хенри Бек пројекција најгорих Апдајкових фантазија, примећује један критичар, али је он исто тако доказ да између очајничког ћутања и подједнако очајничке славе постоји средњи пут који се састоји од тешког рада и верности соп-

ственој вокацији,

КАРИКАТУРА БРАНКА ЦОНИБА

Први пут сасвим сигурно у овом веку Нађен је ефикасан систем укидања експлоатације човека по човеку; Веселе песме нек се поју: Експлоататори ће да се даве у нашем зноју!

У напредном будућем свету Жене ће рађати епрувету А онда ће се из епрувете Родити дете!

Увек се најдуже спрема Спаљивање вештица Којих нема.

Ево вам максимум слободе: Идите куд вас очи

Воде

Будући људи улазиће у будуће жене

Кроз вене.

Аксиоми се не доказују Али у „срећно“ време Без доказа се усвајају И теореме...

Брзина којом се напред иде Не дозвољава да се

Све фазе Виде! 8. По ке зна који пут све је на боље . кренуло Па је на пола пута изненада скренуло... 9. Код нас сви упорно своју битку бију:

Трезни се трезне, а пијани пију!

10.

Када изгладнели, промрзли човек умре од глади и студи Искупе се и вапију око њега добри људи: — Јадан, умро је то и гладан!

ЈЕ

Државни празник, о милине, На сваком човеку обешене Брлине!

12.

Све је добро ако се добро споји: Моји успеси су ваши, _ А ваши неуспеси су моји.

13,

Давно,

Док су о данашњици само могли да маштају људи

Досезао је до данашње среће

Само онај

Који је умео

Да полуди,

14.

Владари се крсте и чуде: ворске луде трају људе!

15.

Дилетанти уздигнута чела прелазе са добрих речи на лоша

деда... 16. ; Ко ће народу да УГОДИ, Јуче драму А данас хоће; Комедију 0 слободи! 116 Док ми радимо, неки се одмарају и ~ од рада, Јер ми смо народ, а они су „авангарда".

ШУНА СТИХОВИ

· ХУМОР И САТИРА

И у комунизам ћемо да уђемо На наш специфичан начин: Једни ће бити чорба, а други

чорбин Зачин.

Растко Закић

СЛЕПИ МРАВИ НИ МУДРИ ЦВРЧАК

Била у шуми два мравињака: у првом су живели црни, у другом жути мрави. Поред тога што су се разликовали у боји, и живели су различито. Црни мрави су радили и одмарали се на црни начин, а жути на — жути. Само две ствари су им биле заједничке: и први и други су били слепи, ц први и други су марљиво сакупља ли храну, спремајући се за одсудну битку која ће да реши питање власништва шуме.

Између ова два мравињака живео је неки цврчак чије песме су повремено годиле уву црних, а повремено уву жутих мрава.

Наравно, цврчак к'о цврчак. Пошто је много певао, није имао времена. да тражи храну,.већ. ју | је позајмљивао. Мало од чрних' мрава, мало од жутих.

Тако је пролазило време.

Једног дана, веверица, која је све то посматрала, трицкајући ле“ шник, упита цврчка:

— Је ли, богати, докле мислиш тако

— Како2 — зачуди се цврчак.

— Да позајмљујеш. Толико си се задужио, да ни твоји унуци неће моћи све то да врате.

= Ма, какви унуци! — насмеја се цврчак. — Него, већ ако постављаш оваква питања, желео бих да знам да ли се само глупираша, или си заиста толико блесава.

— Зашто, зар нисам у праву2

— Ех, јаднице моја, — сажаљи во ће цеврчак — зар не видиш да ће се они слепци кад-тад потући до истребљења»

— Видим, паг

— Коме онда да вратим дут2

Веверица се за тренутак скамени од запрепашћења, чах јој и лешник испаде из шамица.

= Ако, и то је вајдица = рече цврчак и настави да га грицка.

Федор Шешун БРАНА ЦРНЧЕВИЋ

НАША ПЛАНЕТА

При помисли самој ухвати ме сета Да на лопту личи и наша планета

Котрља се стално устаљеног пута У систему сунца свако нам је шута

Од централног сунца земља стално | стрепи Нема своје право ни да се отцепи.

Замислите земљу и на овој слици Као једног кловна на циркуској жици

Мислим да ће земља остати и пуста

Јер се сваки човек претвара у уста

Загађене биће наше хемисфере На земљи се овој исувише сере

И живети морам зато што се родих Други мене воде ја никог не водих

3602. живота овог морам захтевати Ако главом платим кусур да се врати

Пародирао Милован Витезовић