Književne novine
~ М |
|
| СТАВОВИ
РАЗЛИКА У АИФЕРЕНЕИ ЈИ
Седми конгрес
Савеза филмских радника и ставови УФРС
УАРУЖЕЊЕ филмских радника
Србије БИО АНиЛа МИЈО статут којим је на конгрес Крањ (20—21. 111 1971) Савез ОКС Е радника Југославије преиначен у Конференцију друштава и удруже ња филмских радника, па би се могло сматрати да нова оргапизација више нема југословенски карактер.
Строго јуридички гледано, УП конгрес Савеза није ни могао без сагласности свих удружењских делегација донети нови статут, јер је на пленуму Управног одбора Савеза, који је претходио Конгресу, утаначено да се одустане од избора делегата према кључу који је прописивао стари статут Савеза (пропорционално броју чланова појединог удружења) и пређе на паритетни систем равноправних делегација, управо да би се избегла свака могућност мајоризације, под условом да тако компонован Конгрес одлуке доноси само једногласно. Љљубљански договор, (буквално примењен на Крањски конгрес, могао би оспорити легалитет новостворене Конференције друштава и удружења филмских радника.
Цепидлака би могао рећи да Савез филмских радника Југославије мије могао престати да постоји одлукама Конгреса у Крању, већ да су га те одлуке једино оставиде без руководства.
Будући мајоризирана, надгласана, делегација Удружења филмских радника Србије мораће свом Удружењу, на ванредној тодишњој скупштини која ће се одржати 4. априла у Београду, да објасни зашто се није користила правом да оспори процедуру УП конгреса.
Делегали из Београла мораће да објасне својим колегама, у чему су суштинске разлике између ставова УФРС и ставова осталих уд: ружења и друштава филмских радника и због чега су одбили да се прикључе у Крању образованој Конференцији и прихвате њен Статут. ~
Не прихватајући предлоге друтих о реорганизацији Савеза, шта је предлагала делегација УФРС>
Предлог који је одбијен
Полазећи од „суверености" удружења којима се ништа не може наметнути на „савезном“ нивоу, УФРС је још првог дана дао свој предлог о организационом облику координираног рада на решавању заједничких проблема удружења и друштава филмских рад ника Југославије:
„за координирање акција од заједничког интереса, професионална удружења и друштва филмских радника из социјалистичких ре публика и социјалистичких ауто“ номних покрајина Југославије оснивају своју Конференцију као облик самоуправног дотоварања".
Прихватајући тезу о непостојању југословенског филма, сматради смо да је Савез филмских радника Југославије потпуно превазиђен. Самоуправно договарање претпоставили смо организацији, јер смо организацију тумачили у смислу Вујаклијине дефиниције: организација (новолатински: огсапјза #10) — спајање појединачних делова (органа) у целину. Не желећи да будемо нечији орган кад је већ оспорена целина, сматрали смо било какву организацију препреком за организовани договор на бази потпуне равноправности у заштити властитих интереса оних који се договарају. Посебност интереса, сваке националне кинематографије у Југославији мора да трпи у наднационалној институцији организације филмских _ радника. |
„Конференцију сачињавају делегати друштава и удружења филмских радника која приступе Конференцији." 6
Договор (конференција) делегата чији је мандат императиван подразумева сагласност посебних интереса као предуслов сваке заједничке акције. ћ
„Конференција утврђује програм
рада који се реализује пошто га усвоје заинтересована друштва и удружења. – Реализацију програма спроводе удружења и друштва филмских радника непосредно или у комисијама које Конференција може образовати за решавање специфичних проблема."
Непосредна акција сваког друштва и удружења треба, по назпем мишљењу, да замени дејство форума који репрезентује све. Заједнички ставови верификују се у сваком удружењу и реализују у властитој пракси. Тиме се из бегавају опасности које проистичу из пренотења оллучивања и
Наставак на 2. страни
Дејан Бурковић
| БЕОГРАД
"
САСТАНАК српских и хрватских лингвиста и једног броја књижеввика, држан од 8. до 10. децембра 1954. у Новом Саду, а посве. ћен проблемима српскохрватског језика и правописа и познат под именом новосадског договора био је и остао, и остаће, један од најзначајнијих догаБаја у културној историји наших народа најновијег времена. И, према томе, није чудо што се о њему много говори и пише. Више изненађује то што су судови о њему, каткад и од истих оцењивача, потпуно опречни, што су, наиме, неки од њих раније мислили и товорили о новосадском дотовоРу на један, а сада о њему пишу на сасвим друкчији начин,
Тродневни разговори о питањима језика која су се наметала донели су резултате које једва да су очекивали и чајвећи оптимисти међу учесницима тих разговора. Ту је требало наћи решења: за. питање разлика у заједничком језику више народа, одредити став према неуједначеном називу за
· њега, према неким неједнакости-
| ма у правопису, нејслнакој вред-
ности једног некадашњег гласа, према _ постојању двеју азбука, проценити _ потребу за речником
савременог језика, за терминолошким речницима итд. п показати
| оправданост незадовољства наме.
' тањима решења појединих између
| тих питања од стране режима ста»
ре Југославије, раније, и од усташких власти у Хрватској и квислиншких у Србији, за време П светског рата. да 5 Иако је састанак отпочео са извесном неверицом, врло опрезно од стране једних учесника, а и са пребацивањима поједпнаца с једне стране на рачун оне друге, врло су брзо ти негативни предзнапи отклоњени. И састанак је, у пелини узев, текао у натлобронамернијој мирноћи и најбољој жељи да се нађу једногласна решења не баш тако јелноставних питања, па су она и нађена. И још више се може рећи да су сви учесници са састанка пошли са уједначеним принципским глелањима на свако поједино од набројаних питања. А треба истаћи да се тако уједначена глелитта не би могла изгралити за толико кратко време да и пре састанка није била исто-
" ветвих схватања код већине учес-
27. МАРТ 1971.
ЗГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ: ОВДЕ СУ 1954. ГОДИНЕ ПРИ МОТПИСИВАЊУ И ПРАВОПИСУ СВИ БИЛИ СЛОЖНИ
ГОДИНА ХХП
и
Михаило: Стевановић ·
ника о ономе што чини суштину твх питања. О томе нам јасно говори највећи број прилога Анкети Летописа Матице српске, објанљених у бројевима овога часописа од септембра 1953. до децембра 1954. Анкета је, дакле, која је претходила новосадском договору, и из које су и проистекли и сам дотовор и на њему донети закључци, показала правап којим треба. усмерити обавезно заједничко решавање проблема савременог српскохрватског језика.
ХМ нашем мишљењу о значају и договора и закључака утврђује нас њихово прихватање у културној јавности, у име које их је близу сто њених представника. својим потписима потврдило и њихово _ спровођење — пропоручило мајвтшим научним и културним установама. А ове су их опет свесрдно прихватиле и обећале да ће се заложити за њихово остваривање. О повосадском договору као изузетном културном догађају онда говори текућа штампа: књижевни и језички часописи и дневни листови. Нарочито нешто ка сније, када је извршена једна ОД обавеза прихваћених новосадским договором, када је, наиме, израђен и објављен (1960) Правопис српскохрватског, односно хрватскосрпског језика, поново је дошла до изражаја приврженост јавности новосадском договору, дошле су изјаве научних и културних установа: академија, универзитета, двеју матица, редакција појединих листова и организација, стручних и општедруштвених, да ће се придржавати новог заједничког правописа. Било је онда, сасвим природно, и приговора овој или оној одредби правописа, с једне стране што је у њему жртвована по која хрватска мли српска навика, а с дру“ те — што је такав правопис настао као резултат неких погађања, споразума дакле. Али се може ређи да је Правопис наишао на најбољи пријем управо баш зато, или и зато, што је споразумно израђен. Као знак позитивчог Од носа друштва према заједничком раду на изради неопходних приручних лела о заједничком 1езику чланови Лроавописне комисије добили су висока. признања. А пра-
БРОЈ 387
КЉИЛЕВНЕ НОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВ
Истина о "новосадском договор
ЦЕНА 1,50 ДИНАР
НОСТ И КУЛТУРУ
ДОГОВОРА 0 СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ
вопис се углавном примењивао, и примењује се, без икаквих наређења од стране ових или оних власти, истина са неједнаким тумачењем његових одредаба којима се допушта двојака употреба начина писања (или и писања и изговора) неких речи н облика, уколико је један од тих начина писања раније био везан за један, а други за друге културне центре.
Будући да је новосадским дотовором и новим правописом истакнута потпуна равноправност два изговора, екавског и ијекагског, и двочланог и једночланог футура, рецимо, ми признајемо ту равноправност. И њом се у нашој средини свако, и сваки појединац, дакле, може користити. Загребачки. лингвисти, мада се у почетку сви у томе нису слагали, такву равноправност у својој средини не допуштају, већ свако мора писати двочлани футур (говорит ћу, а не и говорићу) и употребљавати ијекавски изговор и начин писања. Ми смо ту У почетку чинили приговор на апсолутну обавезу наставника рођених екаваца и васпитника екавских културних центара да се у школама ијекавских средина морају и првога часа служити само ијекавским изговором, а у више случајева се то као обавезно тражи и од ученика екаваца. Наше је мишљење било, а и сада је, да је немогуће удовољити таквом захтеву и да и маставницима, а поготову ученицима, треба оставити, бар најкраћи рок, за савладавање ијекавског
изговора нове средине. Међутим,
немогућност, апсолутну немогућност да се већ првога часа по доласку у ту средину употребљава. друкчији изговор, — хрватски су Лингвисти тумачили као нетолерантност, а нама се опет чини да се они тим приказују као нетолерантни. Али пошто су они наше овде изнете приговоре јавно протлашавали као мешање у њихове унутрашње ствари, недопуштено насилно наметање екавштине, спровођење унитаризма и лишавање Хрвата њиховог природног права да се служе својим језиком, — ми смо, наравно, престали и да приговарамо на нешто што, ни из педатошких разлога, не сматрамо
Наставак жњ А. страни
у овом БРОЈУ ——
Михаило Стевановић: ИСТИНА 0) НОВОСАДСКОМ ДОГОВОРУ .
ПРОЗА: Мирко Ковач
ПОЕЗИЈА: Душан Радовић, Бранко В. Радичевић и Велдимир Лукић
Слободан Новаковић: ФИЛМОВИ ЗА РАЗОНОДУ
ПОРТРЕТ Миодрага
сављевића
Бори-
Божидар Ковачевић: ВИЛА-
ЈЕТИЗАМ, НОВИ КЊИЖЕВНИ ПОКРЕТ У ЈУГО. СЛАВИЈИ
ИНТЕРВЈУ са Евриком Јосифом Миливоје Јовановић: РУСКИ ГРОТЕСКНИ ТЕАТАР
ћоубица Росић: ПОЉСКА КУЛТУРА У 1970. ГОДИНИ
АРУШТВЕНИ ПРОБЛЕМИ
земљаци,
људћ, куда и како!
ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ: ових дана из Минхена јављају да је група од 42 наша радника била ухапше на у Минхену и враћена у нашу земљу.
Те раднике упутило је у Не мачку једно наше предузеће („Пе лагонија"). У предузећу су, на равно, знали да радници немају дозволу за рад, као ни радне летитимације немачких власти, али су их ипак послали тамо, јер је у изгледу било да предузеће заради на 'њима пи Њиховој неизвесности неколико стотина, а мождан неколико хиљада долара.
Шта ће се догодити с тим људима, можемо само да претпоставимо, добро им бити неће,
Шта ће се догодити са онима који су их упутили, можемо, такође, да претпоставимо: неће им се догодити ништа, неће им феалити ни длака с главе. Остаће где јесу, да опет покушају с једном другом групом. Нико их неће позвати на одговорност зато што нема закона, још увек нема закона да олђеди услове које предузеће треба да испуни да би мог лао да ангажује наше раднике на радовима у иностранству. Тог закона нема, и све што се тиче рад ника на страни, регулише се на основу _ јелног закона о извозу роба и других вредности,
Стрпљења, само стрпљења
Седам је година како наши људи одлазе масовно у стране земље, а тај закон није донесен, није било времена.
Али, стрпљења само. ње изнад свега! О томе постоји и изрека, настала јелном давно:
„Трпен — спасен".
том погледу није се ништа изменило до данашњег дана, о чему говори и пример који смо поменули, а намеравамо да о ње му кажемо и нешто опширније,
Џео милион ваших _ ралника (ево од неког доба се и у званичвим _ извештајима помиње тај број) чекали су, ко пет ко шест толина, чекали људи и дочекали; пре петнаестак дана њихове брите, права, дужности, њихове суд“ бине, нашли су се на дневном реду спољнополитичких одбора. Савезне скупштине. И не само то!
Ако их спећа послужи, па се не појави неки хитнији случај или „спасавајући пакет мера", за коти месец (у јулу), о њима: ће расправљати и сама већа Савезне скупштине Соттлалистичке Републ"ке Југославије!
Шта ли ће о овим нашим лудима пећи наши посланици2
Како ло поменутог састанка спољнополитичких олбора посланици нису о њима пекли ни ремат (бар не тавно, на селницама Савезне | скутттине), остаје: нам да па основу овог састанка сполЛнополитичких олбора претпостахимо шта ће посланипи рећи. у
А ако је судити по томе, посланици ће у јулу бити много љути,
Наставак на 10. страни
Васко Ивановић
Стрпље-,
јулу. ;
[1
|
|