Književne novine
ан ~ >
дате вери сина =-=
РАЗЛИКА 241
Наставак са 1, стране
акције на организацију и њена тела: неефикасност и
злоупотребе, Неподударности инте-
реса не изазивају институционалне потресе, пошто договор свако мепосредно примењује на себе у
_" форми која му одговара, док се
за неспоразум (недоговор) и не предвиђа никакав облик. Неспоразуми се, просто, скидају са дневног реда. Радна тела Конференције (комисије) служе првенствено за прикупљање и дистрибуцију информација релевантних за удружења и потребних за заједнички договор.
Међутим, рекли су нам да је наш предлог одвише неодређен и, да се, ако би се закључци Конгреса свели на њега, „никад не
бисмо више састали". Ми их ни- ·
смо питали зашто тако мало верују у подударности наших интереса, већ смо разрадили план динамике договарања:; „Конференција редовно. заседа три пута годишње: у Пули и Београду (за време одржавања филмских фестивала) и крајем године у једном од седишта удружења и друштава филмских радника, по утврђеном редоследу. Конференција може одржавати и ванредна. заседања по питањима
од заједничког интереса, на пред-
лог најмање три удружења или друштва. Тредлагачи споразумно одређују време и место заседања.
Конференција бира председавајућег за свако заседање".
У многим разговорима покретано је питање седишта реортанизованог Савеза. Ми смо рекми да је питање неумесно, пошто у име договора. одбацујемо организацију (лажну целину), а договор не може имати седиште. Договор се не да представити осим у акцији, а за акцију нису седишта већ. поља. Рекли смо им да признајемо једино потребу за заједничкомадресом филмских радника Југославије, и предложили следеће решење:
„Административно-правне послове Конференције и њених комисија врше, у оквиру свог ре довног _ пословања, _– канцеларије удружења и друштава, свака за период од једне тодине, наизме“ нично, па утврђеном редоследу."
Конгрес Конференције
Уместо да нас питају зашто нисмо прихватили њихов статут, нека се запитају зашто нису прихватили наш предлог.
У статуту Конференције основане у Крању пише да је то организација _ републичких и покрајинских удружења. _ им је потребна организација када
њенехолауке: „обавезују само она; | д СУ се, ваља вз | Т У . | љета МУ Ду Пиљнн ~ и Ових дана Широм Совјетског Са-
удружења и друштва која, су се за те одлуке позитивно изјаснила" (члан 7)2 Зашто републичка и по-
крајинска, а:не „из република и'
покрајина" друштва и удружења»г Претендују ли та удружења да представљају републике и покрајине2 _ Ми смо рекли да УФРС представља само своје чланство "и не сматра се „републичким“ МАружењем. 5 Зашто им је потребно да пре носе своје послове у компетен-
· цнју Конференције (члан 3, тачка
· Конгрес и
612 Зар ће други боље обављати њихове послове2
Зашто им је потребан једнак број делегата (паритет) у тој Конференцији у којој нема надгласавања, јер њене одлуке обавезују исамо она удружења и друштва која су се за те одлуке позитивно изјаснила" 2 у
Зашто су њиховој. Конференнији потребни органи: . Конгрес Конференције (2!), Конференција (заседа три пута годишње), Координациони одбор и Предссалмник, кад је координација рада једина сврха Конференције»
Зашто је Конгрес „највиши ортан Конференције" (члан .9), кад п. Конференцију сачи-
' њавају делегати којима удруже· ња дају императивни мандат2
Зашто је одлучивању „на прин-
' ципу самоуправног договарања, што значи сугласношћу свих" (члан 7) потребан Председник
· Конференције који се бира на две
тодине одлуком Конгреса Конферениије (члан 12), „те представља и заступа Конференцију измеЂу заседања" (члан 1572
Разлози
| ства,
Делегати УФРС би, у име јединприхватили логичку збрку
тог статута, да нису уочили на-
· челне погрешке.
Организовани договор није исто
што и институционализована ор' танизација сложене хијерархије, којом се може манипулисати.
Репрезентација националне кул-
· туре је аспирација коју УФРС не-
ма нити
жели да има. УФРС представља своје чланство, без обзира на његову националну припадност и територијалну распоређеност (домицил).
УФРС не може трајно ни на ко- | та пренети ни бригу о свом члан-
“ству, нити „представљање и засту-
пање" свог чланства.
Питања од заједничког интереса ХФРС ће и даље споразумно ретшавати у сарадњи са другим асо-
· пијацијама професионалних филм-
ских радника у Југославији.
Дејан Бурковић
:
· уметничких савеза и
Зашто _
|
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
Књижевници за пругу Београд — Бар ПОРЕД
појединачних повчаних
„прилога за пругу Београд — Бар,
ктижевници су се укључили у једну занимљиву и корисну ахцију Координациони _ одбор Е ! удружења Србије, у жељи да обележи почетак прикупљања Народног зајма за даљу изградњу пруге Београд — Бар, окупио је преко 200 најистакнутијих уметника Србије и Црне Горг, као и других република, који ће специјалним 80: зом обићи око 50 места у Србији а Црној, Гори и на том путу организовати | читав низ сусрете уметника и публике. За почетак акције изабран је Бар, одакле би екипа 7. априла свечано кренула за Титоград, Сутоморе, Вирпазар, Пљевљу (обилазак подручја Ме ђурепубличке. заједнице културе), па преко Титовог Ужица до Чачка, 2де би се уметници укрцали У специјални воз који ће затим обићи читаву Србију. Акција би се одвијала до 19. априла, а екипе уметника би се често смењивале. Од наших познатих књижевника учествоваће Десанка Максимовић, Милош Шрњански, Душан
Матић, Десимир Благојевић, Оскар
Лавичо, Добрица Ћосић, Ристо Тошовић, Душко Радовић, Миодраг. Булатовић и др.
Група млађих беозрадских књижевника окупљена у „Књижевној радионици 9" издаваће свакота дана билтен под насловом „476 Беобар".
Известан број књижевника већ је уписао зајам. Милош Црњански ја комплетан. износ натраде Удружења књижевника Србије за животно дело (милион старих динара) уписао за зајам, са посебном назнаком да се новац не врати њему вел Удружењу књижеввика и да се утроши као, помоћ. младим писцима. Миодраг Булатовић је уписао за зајам 7.000 долара. (Ст.)
(тогодишњица рођења
Лесје Украјинке -
веза прославља се стогодишњица рођења велике украјинске књижевнице Лесје Украјинке (18711913), чије је право име било Лариса Косач. О њеној пзузетној
уичности и уметности аутори мно-
написа објављују тим поволом у разним листовима и часописама много нових позитивних оцена и истачу велики број значајних карактеристика њеног књижевног дела, чиме су обновили пп“ гересовање за њено стваралаштво.
тих
Од детињства готово непрекидно везана за постељу туберкуловом костију, Лесја Украјинка је своје велико образовање стицала самостално, у кругу своје „породице, чађи су многи чаанови били значајни прегаоци културног и друштвеног живота Украјине. Њен дубок ум, бујна. машта, велика емоционална снага п изузетна сешзибилност, а надасве јака воља им одлучност нису јој дозволили да према стеченим знањима и покуствима остане у пасивном односу. А чам се појавила као писац олмах је запажен њен изузетан дар. Ивану Франку припада заслуга што је већ у првим стиховима младе песникиње запазило да се у украјинској књижевности још о Шевченка вије чуо тако снажан глас,
„Дијапазон „стваралачких пнтересовања Лесје Украјннке, каже Ољеш Гончар („Литератирнаја тазета“, број 9, од 24. фебруара 1971) бао је огроман... Читајући томове Лесје Украјинке, у којима лираку задивљујуће снаге и лепоте, смењују песме, драмска дела, уметничка проза, сјајни чланци о књижевности а мноти преводи из Тургењева, Мипкјевича, Хајнеа, Игоа, Бајрона, Шекспара, читалац не може да не буде импресиониран радним способностима ове песнакиње која је одолевала физичком болу, која је водила најжешћи „тридесетогодишњи рат“ с болешћу, с туберкулозом и која је толико успеда да учини за свој народ.“
По речима Александра Дејча („Звезда“, број 2, фебруар 1971), песникиња је испољавала велико интересовање а за историју, пое-
"зију и културу словенских народа.
Док је боравила у Бугарској, код рођака, који је, због активности у пропагирању прогресивних идеја (које је и сама исповедала), био
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ о
,
|
ЛЕСЈА УКРАЈИНКА
прогнан из Украјине, упознавала се с бугарским народним стваралаштвом и марљиво та проучавала. Изузетно су је занимали и ликови српског народнот епоса, меЊу којима највише лик „вилепосестриме“, ских језика било је такво да је оловенске песнике читала у оритиналу, Поред тога, она је, заједно са Шевченком, Копјубинским м другим великим пистама, један од твораца књижевног украјинског језика. |
Њена. лирика је пуна живих мисми, непосредних осећања, искрених узбуђења, Иако патриотски песник, она је, у стварм, жудела за друштвом које би било „човеков свел“, како је говорио Маркс, чије су јој идеје Силе познате, јер је његова дела читала а „Манифест комунистичке партије“ и превела на украјински језик. Али, пако друштвено ангажована (писала је у аисту „Живот“, у коме су сарађивади и Лењин и Горки), она је обожавала и природу. Штавише, по Дејчовом мишљењу, „многозначност утисака из' природе, преношење слика годишњих доба у таму преживљавања лирскот јунака, необична сазвучја бурних и сетних тонова, дају поезији Лесје ност, којом се издваја из низа мирских имена у светској књижевности“. Драматурпија Лесје Украјинке се, међутим, сматра врхунцем њеног стваралаштва, а, по мишљењу Гопчара, „најсјајнији је период њеног стваралаштва опај у коме бу се, једна за другом, појављива-
Њено знање словен-
Украјинке својеврс-
ле њене тенијалне песничке сим-
фоније: „Шумска песма“, „Камени властелин“, „Опседнута“, „У катакомбама“, „У густој шуми“, „Касандра“, „Орпија“; Било које од ових дела учинило би њено име бесмртним у нашој литератури“.
"Она је творац поетског театра ко-
ји карактерише философичност и поетичност и који „независно Од своје судбине на позорници, сам по себи, представља најинтересантнију страницу у драмској литератури ХХ века“.
Готово сви приказивачи дела Лесје Украјинке, којој је Прометеј опо најдражи лик, истичу, пак, да је велика песникиња била увек хоследна овојим високим друштвеном и књижевним пдеалима, које п данас следе најбољи украјински писци,
Предлог. за Ликасове музеје
Ове године, 25. октобра, Пабло Пикасо ће напунити деведесет година. А прошле јесени навршило се седамдесет година како је велики сликар постао грађанин Париза пи годинама представљао најистакнутијег члана чувене сликарске школе овог града. Поводом тота, многи Француски листови већ сада пишу о ходишњици чувеног француског сликара штанског порекла. У Француској, ме ђутим, нема ниједног музеја посвећеног стваралаштву овог, веро. ватно, највећег сликара нашег доба. А у Шпанији постоји један Пикасов музеј: у Барцелони су скупљена бројна његова дела из младости. То се у Француској пе тиче са извесном завишћу, уто лико пре што је Пикасо, својим политичким уверењима, непријатељски расположен према Фра ковом режиму.
м Париском „Фигару" од 19. марта ликовни критичар Рејмон Коњија изнео је тим поводом Је дан занимљив предлог. С обзиром да су стваралачке етапе Пикаса, углавном, везане за његова боргавишта, он предлаже да се створи више Пикасових музеја посвећених једном периоду или једној врстт љеговот ликовног стварала тва. Према: том предлогу, на Мопмартру, у некадашњем Пикасовом атељем, који сада као историјско-
! ; ,
Душан Радовић р | ЕПИСТОЛА _ 1 | НА ЕПИСТОЛУ
Густаву Крклецу
Живот је онака навика и ко се том пороку ода изл Од неизлечпвог жив
твоје срие, и нема
ечити се неће... ота разболсло се му спаса — живеће!
то -——=
, ПАБЛО
пц бруси за сунце,
Боловаћеш, добри мој, као. зрутак вечити. што дише у папрати
бело огледало, белутак,
од исте болести шло пати.
| Живот је грозница камена, ватра | те грознице, болест мртвог света. | Мртво небо мртвим очима посматра
болесника са трапорцима сонета. |
културна | знаменитост припада држави, биле би изложене Пикасове слике из кубистичког периода, у Валорију би била сакупљена ње. това керамика, у музеју у Антибу нашле би се слике настале у Прованси, а у Папској палати у Авињону била би презентирана његова велика платна. Тек тако створен систем Пикасових музеја ':0огао би да пружи колико-толико комплетну слику о зрелом Пикасовом стваралаштву, а Француска би се одужила човеку који готово цео припада њеној култури.
У међувремену, док се овај предлог не оствари (уколико се уоппте оствари), у сутерену бивших париских Хала, одржава се једна необична изложба-спектакл посвећена Пикасу и његовом делу. Она се састоји, најпре из једног филмског дела: на изложби се приказују један филм-анкета о односу „малог човека" према делу овог великог уметника и шест краткометражних филмова о његовом животу и раду, међу којима се осо бито истичу „Герника" Алена Ре-
пикасо
неа и филмови Нели Каплан и Едуарда Квина. На жалост, пзостао је Клузоов дугометражни филм о Пикасу, јер продуцент није хтео да одобри његово приказивање за ову прилику. Поред тога, па дванаест екрана пројектују се и лија-
"позитиви 350 Пикасових значајних
дела. У недостатку музеја, ова 13ложба-спектака пружа прилику љубитељима уметности п поштоваоцима Пикасовог дела да боље упознају једно стваралаштво изузетно како по квалитету тако п по разноврсности.
Мађареки критичар
о (робији
и Црњанеском
Будимпештански лист „Народна реч" објавио је 23. јануара веђи текст „Мозанк из Југославије", који је написао Михаљ Цине, познати критичар и историчар новије мађарске књижевности. Цине је био члан мађарске књижевне делегације која је октобра прошле године боравила у БеограА на симпозијуму посвећеном хуманизму данас, али се више занимао за друштвену и културну стварност Југославије, за писпс, споменике, особености. Говорећи о томе, он пише:
„Имали смо три слободна дама: нека свако ради шта хоће. Нека се упознаје с киме хоће п шта хоће, међусобно и с Југославијом, Србијом и историјом.
Има главу, шешир, цвет за шеишром | — пркосан Крклец пред мртвим |
свемиром! |
И упознавали смо се. И то с посебним задовољством, ужива» јући у друштву Стојана Вујичића. Стојан је био члан мађарске делегације, али је све и свакога познавао у Југославији, писце, институте, кафане, пића, па чак и сваки камен и водио нас је с таквим каваљерством и осећањем домаћина као да смо стигли у Србију као његови лични гости,
Он нас је представио и Црњанском, највећем српском писцу поред Ива Андрића. Црњански нам је причао о свом доживљавању Адија, о темишварском ђаковању и о томе како му је један Мађар, на почетку првог светског рата, помогао да пребегне Србима из солдата Монархије. Јер је и таквих било. Штета што о њима нико није лисао. Ни ми нисмо забележили имена, нако је Џрњански говорио чистим мађарским језиком, као чонградски Мађари, меЊу којима је у детињству и паучио језик.
Иначе, међу српским писцима више њих зна мађарски. Данило Киш је у шали рекао: Ко сме да каже да мађарски није светски. језик2"
Затим Цине пише о псторији,, старијој, заједничкој, оној пре доласка Турака, па о новијој, о свом доживљају споменика жртвама фашизма у Крагујевцу. С нарочитим задовољством човека који воли и цени уметност он пише и о старим српским манастирима. ИМ, најзад, као Мађар, не може а да опширније не товори и о Југославији као примеру жако треба решавати питање напио-, палности, о вишенационалној Војводипи и о књижевним вечерима. у Студију М Радио-Новог Сада
(С. Б)
ћестеелер
после
тридесет година
Западнонемачка _критичарка Ка рин Шредер пише о књизи америчког писца Хенри Рота „Назови то сан" да је после много година попово побудила пажњу читалачке
јавности. Има књига, каже она,
којс имају своје време, а има и лругих које су безвремене. Сваке тодине појављују се нове књите и већ пре но што почне следећа сезона — оне ишчезну. Ми често заборавимо, истиче Карин Шредер, да постоје безвремене књиге. Роман „Назови то сан" Хенри Рота пзгледа да је таква једна књиуа. Већ и његова историја дозвоЉава овакву претпоставку.
Хенри Рот је још бно младић — тек напунио двадесет и три године, када је почео да пише. Године 1934. објављена је његова Књига о којој је реч и одмах је пооудила интересовање код кри тике, па чак је задобила и знатан углед. А онда је усред привредне кризе издавач ове књиге банкротирао ни ово дело Хенри Рота је уорзо заборављено. Тек шездесегих година поново је опо откриве10, издаго и продавано у милион примерака — дакле, бестселер посале тридесет година! То је, значи, хњига која увек има „своје бреме"
,. Питање је, међутим, — долаје харин Шредер — да ли је то књита која ће увек бити баш и бестослер, за то је она исувише добра, озопљна, горка. Свег Хенри Рота У Овој књизи изгледа прилично ограничен, _тескобан — просторно гледано, али кипги Од призора п пун је живота и буке. То је Њу Јорк малих људи. Они псују, мо акају, смеју се, препиру, певају И „макају" — јеврејски, енглески, италијапски, пољски, Сазнање да У животу човек има да бира и» међу две празне шаке провејава неутешно кроз ову књигу, а то је заправо оно, вели Карин Шредер, што људи не читају баш радо, али успех ово књиге, чини се, побија ово схватање. (Р. С.)