Književne novine
ТРИ МАНДАРИНЕ
Наставак са 1. стране
туђи џеп — тај је био жигосан, томе се ни унука није могла удати, јер је била унука лопова.
— Не разумем шта хоћеш тиме да кажеш»
— Да је приватна својина, у свести људи, светиња.
. — То је тачно, Зар ти не осуђујеш дечака2
— Осуђујем, али то сад није важно, не мислим ја на то.
— Него на шта2
. — Мислим, рецимо, на једну
Аругу причу, Већ месецима посланици у Савезној скупштини узаАУдНО протестују што се ништа не предузима против мита и ко. руптије. Тај „класни феномен" шнирп се као гангрена. Или — пре пеколико дана, утврђено је да је Апректор опљачкао благајну свог прелузећа за десет милиона, и трошно их на провод. За време пропеса у сали је било доста тихо. Нико се превише није узбудио. Нико није гласно рекао: лопов! Неко је само рекао: Како је то вешто учинио! Сви су чекали да се та ствар, тај догађај, регулише лепо по закону, на основу параграфа и — квит.
— Тачно, али какве то везе има с дечаком и мандаринама2 Можда и нема. Он, истина, никоме није узео ни динар из џепа, није ни помислио на то. Срамота је красти тућу имовину, зар не2 Људи би таквог испљували, презрели би га. Не, он је јел ноставно узимао оно што је за једничко. Зато сада и размиш: љам о тој разлици између дечака и овог директора. Или не само њега, цего рецимо, и неких друтих који у име „општих интереса" своје комуне, свог предузећа, своје средине, траже рупе у пропис ма, расипају повац и чак добијају признања за то. Алал му вера, способан човек! — тапшу га мноти кала у томе успе.
— То је све тачно, и све је том предвићено у кривичним прописима. — Јесте, у прописима је прелвиђено, Алт ја размишљам сада, у ствари, о оном узбуђењу које је обузело свет кал је дечак узео три мандарине. Сви су хтели да му сиде. Олједном се у људима раз будило гневно осећање правде. Гадилн су га се, презирали, рекли су: лопов! Срам га било! А мами је стајао и можда све то није разумео. Јер: људи ретко употреб љавају ту реч.
Драган Марковић
ГОРЕ ОД УМА
Наставак са 1. стране
А шта ако тај гемијални_ пи сац, не припада одговарајућој лружини („ло афинитету") око „ЛХва јелена", или око неких дру. тих звери, ако је на њега љут, пам га није запазио, нико из жирија (вечитих и оних годишњих), из фонлова за културу, или, ако је негде нешто рекао, или написао против шунда и порнографије које располажу моћним часописима, шта онда2 Шта би се догодилао кал би један од тих способних као директор продаје одбио. да корумпира шефа набавне службе Арутог предузећа2 Баво би однео предузеће, директора и продају пре него што би она генијална књига и стигла у излог књижара, ако би уопште стигла, ето куда би нас то одвело! Онитубе из вида
да су промене и експерименти деликатни, а могу бити ин ле структивни. Народ треба чу
вати Од _пренатљевих _ гестова, јер боље је тако како је, навикали смо, него нагле промене а ако је по способности, промене би се догађале сваког часа, Но, · постоје мерила која су трајнија и пружају више безбедности, Уосталом, шта је то способност» Кажу да је један наш кнез био потпуно неписмен, али је помагао писце. Разуме се оне који би му се свидели. Зашто се писци не потруде (неки то чине успешно) да се свиде кнезу2 Зар је лепо терати једног кнеза да помаже по оне који му се не свиђају.
“ ".
МЕЧКА И РЕШЕТО
Да, али, шта ће бити са новим великим делима, с новим идејама, мостовима2 Да не обесхрабримо штколоване и најспособније, да не оду некуд2
И то је њихова досетка: плаше мечку решетом. Никад најспособвији нису били бат тетошени, маАло је великих дела којима су се савременици обрадовали, а увек су сви говорили да су пуни поштовања за најспособније. То кажемо и ми, тако треба и да бу де. И то није никакво ·-лицемерје. Најспособнији _ најпрогресивнији су заслужили да људи с њима буАау на опрези: ни десети део ве ликих идеја од пре ко зна колико тодина, још није остварен, а они долазе увек изнова с неким новим идејама и'замислима; тра“ же све нове и нове жртве а то неко мора да плати, што генијал“ не не интересује. Њима је важна мисија, дело, Такав је у стању да не једе, да спава пред позориштем ла би видео неку велику представу, Шта би се догодило ако би стотине пошле њиховим примером и пред, сада празним али чистим, парадним улазом у позориште се“ делм у томилама, шта би туристи мислили о нама2 Ја верујем да би неки од тих тенија за министра културе поставили неког писца, а за председника општине професора.
СИГУРНОСНА ЛАМПА
Алм, залто се јавност толико узбуђујег Том кукњавом, Јеремијиним плачом над судбином способних без 1мансе, чини се неправда огромној већини нас осталих, а сама чињеница ла се наноси неправда већини значи шта значи, да се не правимо Ауди!
Неправда се чини онима који су заузели важна места, али нису најспособнији, но имају неке сјајне одлике п велелепну издржљивост. Зар би један високи стручњак пристао да учи разне вештине, да изводи ситне м крупне трикове да би остао на важнијем месту, нако не зна свој основни посао2 Има, наиме, људи који су у свом животе написали више позива за пријем него. што: су прочиталн књига, који су први пут крочили у позориште кад су иза“ брани за управника, а свој посао обављају успешно. Не говорим ја о репертоару, пили говорим баш о томе. Како то они чине2 Они то могу јер се не заносе мишљу о некој мисији, својој и мисији позоришта. Није потребно да разумеју дело или чланак. Они имају једну лампу која се упали тамо гле њихово разумевање затаји. Не морају знати зашто се упалила, али, знају да драму, књиту треба одложити, и они то чине, мирне савести, јер они заправо ништа нису ОДАУЧИЛИ.
Неко то мора да ради, да би узнемирења било што мање. Не мора се сваке сезоне појавити сјајна драма, због тога нико неће пропасти, Зашто, уосталом, не драматизујете сјајни текст Радоја Домановића, тај ваш писаџ није
|
имао
_тво не вреди у
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ ДРАТАНА ЂОКИЋА ·
среће, вису та разумели. 12 ко позориште може да ЖИВИ го динама, телевизија такође, а да њихове представе не изазову никакве расправе, осим кад се доде љују Аотације, И, уколико је мање тужве и. речи око њиховог програма, утолико имају више изгледа да добију дотацију, То само на први потаса изгледа нео-
"бично, али у том лудилу неког
система има, што Шекспиру није било тешко да запази, јер нити је Хамлет био Енглез, нити је Шек спир био Хамлетов савременик,
Све се то губи из вида па се каже, отворено или у алузијама, да је конкурс расписан за нечијег рођака или пријатеља. То је један ненаучни приступ стварима, чаршијско, _ кафанско _ наклапање, смешно и бедио. С фамилијарнош“.“
ћу и протекцијом могао би се иза- |
ћи на крај, да су је ИСЛИЛИ подди и корумпирани, склони туре | варама, Има и тога, али јв - | је је нешто друго, Страх; 04 нај- ||| способнијих. Такви су спремни да се због своје мисли, свог дела потпуно заложе, занемаре комфор, летовање, да се: препиру у новинама, деле н множе,. Они тако уз» немиравају људе, траже од њих више нето што ови могу и што су спремни да. дају. Не зато што смо ми сви осталу себични ситничарн, | малограђани. Реч јео томе да су људи, једном раније, свако у своје време (или бар већина) уложили много тога: снаге, сред: става п жеља нарочито, у велике и прогресивне послове п дела, и шта онда2 ;
у Али, нема помоћи
(туђе искускоме) увек стижу нови, способвуји н'тошто су зане сењаци, увек) успеју неког да за" пале за своје опште и несебичне намере, Никад мира с њима, То је и једина шанса.
Васко Ивановић
ИСПРАВКА
У прошлом броју „Књижевних новина“, у чланку Радојице Таутовића „Књижевна бајка и књижарска стварност", поткрала. се једна грешка. Речено је да је Змајсвим дечјим играма у Новом Саду присуство. вала и сестра Иване Брлић-Мажуранић. Међутим, присутне су биде њене кћери Зденка Њенчевић и Неда Брлић,
Молимо читаоце. да ову исправку уваже. ·
У АЛЕЈИ ВЕЛИКАНА
—______---
"ворени
Недовољно искоришћена говорница
Јавна говорница једног од пооке ничких удружења У Београду, а снона трибина Удружења, књи Е Па РО (У ен је скромним „Београдским ле Пн свечаностима", које 6" Ур постану традиционалне, пр У Н: свег деловања, _ Покренута иу прошле године, дакле У време па београдском културном жи та ј; стане по обичају ПА трнон одмах стекла круг СВ који се из недеље У недељу Пе ширио, Неки од разговора уза при: зији, о нашој савременој сатир Но Солжењицину, 0 побнографији и о вој литератури, о нашем. НаИоН ном миту данас или 0 култури 4 вој уставности, на пример) по уђе; | вали су вапредно интересовање пу лике.
Показало се, у сваком случају, да
је једна група млађих писаца, жоју њижевчи критичар Мила је окупио књ ПА
јанћ, добро одмерила а ли за говорницом са које би се заиста дејствовало у правом тренутку, такорећи усред значај. них догађаја и полемика нашег у | вом периоду доста бурног културно; и друштвеног живота. Управа Удружења књижевника Србије, опет, није оклевала да овим. млађим писцима укаже поверење за вођење овако. одговорног посла, _ д и е "За релативно кратко време, че. сто уз импровизације „" уз хитњу, трибина „Француска 7" успела је у
х поклоника.
неколико махова да стекне карактер.
живљи, импулсивнији, от4, полемичнији од карактера других сличних београдских говорница, које имају иза себе много веће
искуство и много боље могућности за
друкч и
далекосежнија планирања и темељ
нија организовања. Већина провизор“вих- потеза, које је редакција трибине ' каткада морала да чини, били су последица материјалне оскудице која је непријатно присуствовала свакој амбипнозније замишљеној вечери,
Настојање да се у избору говорника, учесника вечерн, не буде једностран, већ да се обезбеди “компетентно суочавање мишљења, није увек уродило плодом. Понека од „за-
» раћених страна", ако је била реч о полемици, скривала се, заклањала ћутањем „или, једноставно, мн погрешно, рачунала са тим да је већ све рекла. Из веома разноврсног _ састава публике јављали су се често људи, јавности непознат! или недовољно познати, расположени да на овој три бини јавио кажу своју реч. Њихови наступи, најчешће, припадали су нај» драгоценнјим. тренуцима) једне отво; репе трибине, каква је _ ле трибина „Француска 7"» Понекад, међутим, била је уочљива потреба неких људи да салу у Француској улици број 7 претворе у неку врсту београдског Хајд-парка, места за гласно размишљање.
У протеклој сезони 1970/1971. трибина „Француска 7" забележила је неколико вредних цифара. На 38 дискусија у релативно малој сали била је присутно између пет н шест хиљада посетилаца, Међу позваним говерницима узело је учешћа око 160 познатих културних радника, књижевника, научника и уметника, итд.
Покренута и зато да подстакне и интензивира рад Удружења _књижевника Србије. да на сопственом терену окупи све писце на неким од горућих заједничких питања — књижевности, књижевног стварања, уметндсти, културе и културне политике, трибина, односно _ њена редакција, суочила се са једним — парадоксом. Прихваћена од многих — културних радника и уметника Београда, она је наишла на. веома скроман. одзив књижевника старијих генерација. _ Без сумње, мидги од књижевника нису схватили или су погрешно оценили значај ове трибине, Са друге стране, у деловању трибине покаткад су непотребно долазиле до изражаја супротности У ставовима писаца млађе генераџије.
Ето разлога што трибина „Француска 7" у својој првој сезони, на свом без сумње успелом старту, није остварила један од својих основних задатака ~ није постала у правом смислу место за удруживање и зајед> ничку акцију свих писаца. На почетку нове сезоне, у септембру, уз много снажнију него до сада (надајмо сеју материјалну помоћ, Београдске заједнице културе, требало би направити нови покушај првенствено на — том плану. .
Иван Растегораџ
Марја Маинкова
Крајем фебруара ове године Лу. жичкосрпска књижевност и нау. ка " су младог прегаоца, Марју Млинкову, талентовану књи жевницу и критичара, која је мно го обећавала, Отишла је такоре. ћи са почетка свота животног шута | п оставила за собом У младој и скромној лужичкој култури осетну“ празнину. Рођена
елела да бу:“'
ан
услов
Е
пи
ЛЕТОПИС а ан АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
је 1934, Завршила је Вишу срп. ску школу у Будишину, затим студије терманистике и педагогије на Кара-Марксовом
Лајпциту. У културни живот Хужичких Срба ступила је 1955, у време кад је Лужица доживља,
вала свој нови препород после закона којим су Лужички Срби добили _ националну _ равноправност, први пут у својој историји, 1948. Отпочела је стручну делат. ност у издавачком предузећу „На. род и наука“, а убрзо написала је своју прву студију 0 највећем песнику лужичког препорола Ја.
-кубу Ђарт-Чишинском, Порел број
них критичких чланака, заједно са својим мужем др Јурјем Млин ком, написала је књигу „Српска књижевност с краја педесетих у почетка шездесетих толина“ (Бу. дишти, 1963); Захваљујући добпим делом њеној непоштедној критипи. лужичка књижевност је по. следњих тодтна кренула новим, модернијим путевима, а књижевва историја стекла високо место у аужичкој наушт, , · Као да је предосећала да јој не: остаје мнего времена за ства. рање, брзо је почела да пише н да добија признања, Написала је књиту за омладину „Муке у деветољетки“ (1964), а кроз тоди. ну дана и књиту новела „Разли. чак и булка“. Последње и највеће дело Млинкове јесте роман „Дани у туђини“ (1967) којим се нехотице затвара крут њеног књи жевног стварања и успона, Ро, ман описује живот лужичког у. читеља — оца ауторке — који ћ као мирољубив човек морао да учествује као војник у окупацији Пољске, што је из дубине потре. сло његова дотадашња схватања, Оно што нас у овој књизи посеб.
МАРЈА: МАИНКОВА 3 они
но. изненадило јесте сусрет јуна. ка романа са заробљеним Срби» ма у Србији. Тај сусрет ће изазвати прелом у животу немачког војника: извршиће свој први напад. на наџистичку машину, пу. стиће заробљене Србе кућама и отада свесно почети да и сам онолико колико може руши ту страшну силу. То ће га одвести пред војни суд. лишити официрског чина, отерати у затвор, За овај роман ауторки је била додељена награда за уметност :и књижевност града Будишина за 1968. годину, Њена дела прево. Њена су на немачки, пољски, чешкм, словачки и српскохрватски језик.
Упркос тешкој срчаној мани која ју је последњих година одва јала од активног рада, Млинкова је писала до последњег дана. Сва њена ботата акивност која је трајала непуних десет година, · пред» ставља леп допринос лужичкој култури коју је, заједно са чита. оцима, мното потодио њен прерани одлазак,
Нада Борђевић
Револуција н литерарно стваралаштво
одбор Савеза 'удружења бораца НОР СР Србије, у заједници са Удружењим књижев. ника Србије, приступио је органи. зовању ширег саветовања на те“ му „НОР ни револуција у литерарном стваралаштву", Термин саве. товања је предвиђен за 1. и 2, ок“ тобар, а олржаће се у Титовом Ужицу, 5 „До сада је ангажован већи број референата и подносилаца саопштења, међу којима ће свакако
Републички
ти др проф, Милош Бандић, др . Слободан Марковић, Ели Финци, Оскар Лавичо, Антоније Исаковић; Бранко Ћопић, Борбе Радишић, Драги Миленковић, јислав Буровић, као и два рефе. рента са подручја обе покрајине. екује се, међутим, да ће у раду саветовања узети учешћа више наших еминентних књижевника и књижевних критичара, г
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2.
а . ____________________