Književne novine

ПУТОПИС

(А ЈЕДНОГ ПУТОВАЊА |

У ПРОШАОСТ

СКОРО СВАКО ме је запитао; Свету Горуг Постављалн су ми, међутим, н једно друго питање: зашто се иде У Свет Гору, ако човек није побуђен религиозним и: тивима, или само њима» |

како се иде у

Једино онај ко

је био тамо наћи ће 64 савршено убедљив и ће сам

разлог зашто

чвршепо | је лоша зашто жели да попово .доће, разлог кји је у свој његовој обухватности и дубини скоро

џемогуће другоме потпуно објаснити. За наше људе довољна је посета Хиландару српском манастиру који су, крајем ХЛ века по дигли Стеван Немања и његов син Растко односно свети Сава. Јер, тај манастир који. и давас постоји н чува лрагоцености пајје средњовековне културе, није био само “у време свог постанка, и постојања српске средњовековне државе, њено жариште. Он је џешто више: Оеочуг који недостаје, кроз некоднко ве кова, у нашој „историји, нит, макар Н танка, која је бар на једном пољу, тај прекинути ланац повезивала. Али, о Хиландару се мора посебно говорити,

Шта се то нађе у Светој Гери» То није место за савремене туристе, јер нема никакве погодности од оних које данашњи туриста не да очекује, него их подразумева било куда ишао, Она је, пре свега, благодет за нсторичаре уметности и посебно за историчаре; још има непроучених докумената, који Пе, пепитани, каменчић по камелчић, употпуњавати мозанк савременог знања о прошлим времени– ма, У манастиру Ватопед, у коме је и. Сава ооравно једно време и био његов дародавац, тако да овај манастир одржава и данас присне везе са нашим Хиландаром, срео сам двојицу младих француских научних радника који фотокопирају непроучене документе, међу њима и једну оригиналну повељу — даровницу том манастиру ољ Душановог сина Уроша, потписану његовом руком и печатом,

Али то није све. На Светој Гори је, у много чему, стало време. То није само јединствени резерват флоре и фауне, коју нико вековима — осим сама природа — није уништавао ни мењао; то је резерват духа п времена. Ту је човек, хтео то или не, онакав какав је п некада био: суочен са природом, са својих неколико елементарних потреба, и ни сз чим внше, осим са размишљањем. А лишен свега слоредног, лажног, наметнутог.

Довољан и нађе тамо.

можда најјачи разлог да се

"- Полуострво Атос је дугачко. око 45 кило-

__ метара, а нигде није широко ни десет, Гре-

бен његовом дужином мије виши од неколико стотина метара, али се сама планина Атос, скоро директно из мора, као нека шиљата пирамида, диже до на 2.033 метра. Није ни чудо да је све до јула, па и августа, покривена спегом, особито његова осојна страна. Добре две трећине обале стрме су и скоро неприступачне, али не свуда: на Светој Гори има више, н дужих и лепших природних плажа него мало где на Јадрану на подједнакој дужини обале.

Световне бриге, па и оне које вам свакодпевно доносе и сервирају радио, телевизија к новине, остављате у малом месту, тачнијг сеоцету, које се зове Уранополис. Ту, углавном, уз кола или аутобус којим сте дотле стигли, остављате и остале симболе и погодности инвилизације, Претходно сте прошли кроз веома ригорозну процедуру, јер сте у Солуну, значи већ. са грчком визом у пасошу, морали да прибавите пи друга документа за одлазак у Свету Гору, поред осталог од Министарства за Северну Грчку. А ни то неће бити све.

Бродић типа трабакуле, преудешен толико да између бала и сандука са робом, и на њима, може да ловезе и 20—30 путника којима такав начин превоза не смета, води вас у ЊАЛУ луку. Дафни. Обала успут није висока и о расла је кржљавим жбуњема тај њен део, Једи. ин, није пеивлачан, Дафни је сеоце 02 Уа кућа; наравно, сеопе мушког становниш а: Осим полиције, на обали су два старовре а дућана-сваштарнице, у којима се Рродау тежно сувенири — власник једнога је Е Ед Рус, који говори нешто и наш језик == и де кафанице, У једној од њих, испод Ета коју сви упамте, може једноставног ши: 4 ј да се руча. Одатле се путује за ареју. | стоницу светогорске теократске репу Иле мора се путовати, јер се тек Јона ДОЗЕ пик" начна дозвола за боравак и за о ила 6 те Горе, Путује се јединим. ауто усом Мо тој Гори, прастарим и таквим да је 5 Бан генду ушао, и то невероватним пут

час изнад амбиса.

илике на средини поналази АЕ Меси, што значи средиште, То је варошица, сира чоби је па око главне цркве ка лораицк пане

века, чине конац 1

стира, њих 20 и седамдесетак те вене та тога, и управних зграда, ПИ венирима. гостионица и неколике радњице а теле Ту је, наравно, и изванредни Најн домаћин. ски, у коме ће нашег човека Чрни паЦији ва ски и љубазно како само наша Ребкх и са лаже. Тај је конак на најлепшем Е

аљини. До изванредним погледом Ва. Саве Немањега се стиже поред зе написао и кареј-

њића, оне чувене у којој ] ски типик, с даље, према жељама

Из Кареје се путуј 1 . п панерара путанка. Путује се као у срех

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 5

Кареја се луострва; првобитно с

њем веку: пешице, на мазги нли барком, Барке сад имају дизел-моторе; то је једина промена коју су донели векови. Тешко да бин доживљај ове оазе у времену н природи оне и приближан, да није тако, — ј па трај]

' У Е. « ; ~ ја. у с

Једне вечери су нас наши домаћини у Хиландару окупили у' свом свечаном салону, гостинској соби: дуго смо разговарали ни они

су нам причали о историји манастира, о жи-

воту у њему, о временима прошлим н дамашњим, Пред крај разговора је један од нас, посетилаџа, можда не баш сувише тактично, запитао како манастир излази на крај материјално, како се издржава. Треба овде рећи да данас Хиландар има знатна имања на Светој Гори, под шумом, пашњацима " разним културама, а има и нека имања ван Свете Горе. За једно такво имање у Нишу, које је пре доста година експроприсано, ни до данас није добио накнаду,

На питање нашег сапутника, одговорно је један од проигумана, стари, седобради и лоброћудни отап Никанор паметних очију: „Па. знате, наш је оснивач, свети Сава, био човек тако мулар пи далековид, да су нам, касније. кроз историју увек узимали, а ипак смо увек имали онолико колико нам треба"...

Из неторије знамо да је Сава Немањић био мудар и вешт државник, Па ипак су ми се,

“

с х

МИАО ДИМИТРИЈЕВИЋ; ХИЛАНДАР

кад сам се нашао на домак Хиландара, на“ метнула још нека питања о тој изузетној лич“ ности. Сава Немањић је био младић, није и мао ни двадесет година, кад је изабрао ме сто за Хиландар, место, иначе, на коме су ста јале рушевике једног ранијег грчког манастира, Био је, то знамо, изузетно образован. Али ипак, колико је он, за своје године, могао пре бекства у Свету Гору да путује и да опажаг А изабрао је место које неодољиво подсећа ма положај најлепших и најзначајнијих, наших манастира — Студенице, Милешева, Ма: насије, Сопоћана, Другог таквог на Атосу нема. За разлику.од већине других светогорских манастира, Хиландар није ни крај приступа“ чне обале, ни на стрмим хридима изнад ње; повучен је, око два и по километра, крај по. тоба у једну удољицу међу валовитим бреговима, и као сакривен. И да није чемпреса и опојног медитеранског жбуња, а са пуно храста, кестена, дуда и багрема уоколо, могао би заиста бити негде у нашим пределима. Го што је повучен и као сакривен била је мера пре: лострожности од гусара- који су некада овле харали; краљ Милутин, градитељ | данашње хиландарске мркве, саградио је и крај саме обале, на путу од луке за манастир, једну одбрамбену кулу, пирг, Међутим, остаје чињеница да је не само архитектуром цркве, а изнад свега сним што садржи, и духом који

њему влада, Хиландар типичан српски манастир свог времена: он је то и по месту, положају, типу пејзажа, који је одабрао Сава Немањић, а потврдио његов отаџ Стеван Не»

мања, Е

И још се нечим Хиландар одликује. И у другим манастирима, у дворишту које чине конаци чији су спољни зидови уједно одбрамбени бедем, налази се главна црква. Обично је, међутим, толико накнадно дограђивано, или је двориште релативно мало, да се оком не може ниоткуда сагледати џела црква• недостае' потребно одстојање, Кад се, међутим, кроз спољну па умутргшњу капију уђе у Хиландар, на дну огромног деоришта, у свој својој ле“ поти, ничим заклоњена, укаже се првено-бела мрква; пред њом једино, Као два џиновска

реми

црна свећњака, стоје два изванредна чемпреса, од којих онај виши досеже можда и 45 метара. '

Човек је одувек тражио место где ће бити безбедан од напада непријатеља и пљачкаша, Манастири су, скоро свуда у свету, подизани

и утврђивани на врх брегова или ван кому.

никација, у шумама и међу брдима, Једини други важан услов био је да има воде. Овај други услов је на Атосу богато испуњен; када се барком плови дуж његових обала, на много места се високи пи пенушави слапови сливају низ хридине. А први услов градитеља већине манастира нашли су тако што су их градили на хридима високо над _ морем, Многе келије-испоснице и црквице зилане су на таквим местима да им се оно мало хране што добијају на дар — пексимит и усољена иба — доставља системом ужади-лијана. Дру гог начина нема,

Хиландар, наш манастир, богат је водом: има два водовода и бунар. Осим тока, има

__ једну огромну цистерну. Та се цистерна пуни

свежом, изворском водом, најхладнијег · дана јануара н остаје н преко лета ледена као да је низ најбољег фрижидера, А што се тиче других погодности, и данас се види урођена љулска домишљатост, У манастирским подрумима још су старе ступе за маслине, олносно цеђење уља. Под једним тремом је јединствен млин, дрвени, којим се тукло пшенично зрно н добијало брашно. Риба — најважнији елемент исхране и главни извор беланчевина чува се добро усољена у хладним Ппедрумима, Све се то ради као у време Саве Немањића. Да се из дворишта разна роба, храна и друго, не би носила уз бескрајне дрвене степенице и кроз лабиринте ходника који спајају поједине делове конака зидане, презиђиване и дозиђиване од ХП па до Х1Х века, на више места су постављени чекрци и ужад, па се тако брзо н лако роба низ дворишта допремн и до највишег спрата, А међу појединим деловима конака изведена су, тако да оку не

сметају, ужад са звонпима на крају, Да се не би ишло е краја на крај конака, довољно је повући право уже. На звонце, на балкону, доксату или прозору појавиће се монах који је по послу тамо. Онда се лако разговара преко дворишта, У ствари, средњовековни телефон,

Нас госте, разместили су у разне просторије огромних манастирских конака. СОчекива“ ли смо — и нисмо се тога бојали — крајње оскудан ми сиромашан смештај. Соба У којој је требало да будемо нас тројица била је повелика, блештаво бело окречена п чиста, са удобним белим, „војничким“ · креветима, идеално чистом постељином, пешкирима, чак по једним паром чистих папуча уз кревет, Иначе, на зиду пиротски ћилим, икона, кандило, на столу петролејка, бокал са водом, нисте чаше и пепељара. Ниједан од манастира које смо на Светој Гори обишли није тако "уредан и чист као, Хиландар. |

Зидови конака су дебели скоро метар, " дословно смо могли да седнемо у прозоре. И но врелом дану блажена хладовина и мир.

Ако се устане у прву зору, и још ако се изиђе на балкон који је ту, до саме наше. собе, почиње концерт славуја и других птида, Бар хиљаду година, а свакако од постанка ва“ треног оружја, овде човек није убио птичу ни животињу. Ко се родио у малом месту, навикао ја у детињству на редован дневни ритам црквених „звона; Када звоне у друго време, онда је то на узбуну, од неке несреће, или сз оглашује нечија смрт» за Ким звоне звона. Овде звоне звона само празником, И док код нас звона замру само на велики петак до ус“ крса, и чују се, или ме, клепала, овде се, осим на велики празник = чују само клепала, Та. Ко чак ни звона ме узнемиравају птице, а

је он овде, И зато је њихова јутарња песма једна заглушна али милозвучна симфонија,

~ А.

Монаси, још неиспавани од ноћне службе, која је трајала од 2 часа, иду на јутрење; ко жели да чује службу са њима, После тога, свако на своју дужност. Доручка нема, само слатко са хладном водом н кафа (и човек се осети као код куће). "ад

А монашке дужности, овде, нису само мог

нашке. Сваки монах има свој залатик, чак свој ресор. Пашњаци, виногради, шуме, пче“ ле, разне културе, баштованлук, маслине, пе чење. хлеба, риба, трговина са спољним све том, механизација ни пољопривредне машине, н све друго што. захтева једна заједница која има само 28 монаха, а огромно имање, често много гостију, да не говоримо о огромним моралним и културним обавезама према што се у овом манастиру чува. Сада се, на пример, завршава нова, савремена ни модерно опремљена библиотека у'крилу старих: мана стирских зидова н споља истоветна са њима: непроцењиво благо треба сачувати ни зашти. тити. И, најзад. сваки се монах стара у свему сам о себи, чак свако сам себи спрема све оброке, Само по двојица, у манастирској трпезарији, буду увек домаћини гостима и једу са њима. У свим спољним пословима монаси. ма помажу плаћени радници, Грци из села крај Свете Горе, „аргатн“. Ако је ишта потребно Хиландару, а у чему му ми гости не можемо помоћи, то је више монаха, и то младих ни школованих, чак стручних за понеку грану економије. Некада их је бивало до 200 (податак је из Савиног „Житија Св, Симеона")“ данас их је лвадесет тројица, и то претежно старијих. Ако се неко већ определио за монашки живот, мало где му се може одужити тако као у Хиландару, а вероватно нигде устовремено толико и своме народу н његовој културној баштини,

Мако није највећа, ни најбогатија по ономе што садржи, црква манастира Хиландара по својој архитектури можда је и најлепша међу безбројним црквама на Светој Гори, Грађена од камена и опеке, дакле бело-црвена, подсећа на неке од најлепших наших средњовековних манастирских цркава. Многе су, и» наче, цркве на Светој Гори обојене у тамно црвено, као наша Жича. Хиландарска црква није она коју је градио Сава Немањић, н од које је уграђено само нешто материјала. Ову, данашњу, градно је њен други велики ктитор, краљ Милутин, и завршена је 1303, Испред њене припрате кнез Лазар је под крај ХТУ века саградио још једну спољну припрату, на којој је велики у камену исклесани грб породише Хребељановићу шлем са воловским роговима.

Данашњи конаци су, осим нешто темеља

и подрума, знатно млађи, а грађени су од ХМ па до прошлог века, неки попрашљени

чак и у овом веку. Нова, модерно опремље-

на библиотека, па место старе која је у своје

време- ићгорела, тек се гради. Уз подршку Брз ких власти, она је пројектована и биће опрем--

љена и уређена под окриљем Народне библиотеке у Београду. Сама зграда, која је грађе» вински лео општег низа конака, изванредно је архитектонски уклопљена у своју средину и неће. нимало бости очи; мало патине времена изједначиће је са целином. Старији од данашње цркве је једино добар део одбрамбене куле, пирга, коју је подигао Сава Немањић, а доградио опет краљ Милутин.

Један део конака, нарочито оних најстаријих, У доста је лошем стању, за разлику од оног другог и, срећом, неупоредиво већег лела. Попушта конструкција уопште, а нарочито кровна, Сада се чине напори да се и то што пре рестаурира, Наравно, и ту се може оче кивати пуно разумевање и сарадња надлеж них грчких органа,

Хиландар се, као и сви други манастири, калази на грчком тлу, а сви његови монаси, што је и природно, грчки су држављани, 10, међутим, не значи да сву бригу треба прелустити грчким властима, Које, м поред најбоље воље, имају пуне руке посла и огроман број сличних старина Које треба сласавати и замутитити, Њиховом залагању биће олакшано тиме што се све већи број институција, — прквених, али и научних — и појединаца, 0собито стручњака, и код нас почео да иптересује и ангажује, колико може и колико се то не коси са правилима Свете Горе и интереси ма наших јужних суседа. За време боравка мојих другова и мог у Хиландару, био је и један Крушевљанин, човек од око 40 година, виталан и ведар. Затекли смо га и оставили тамо, Он је висококвалификовани механичар, Свој годишњи одмор провео је тако што је о свом трошку отишао у Хиландар и прегледао, поправио. уредио, подмазао ми све што већ треба урадио са шелом манастирском механн“ запијом: теренским аутомобилом, трактором, камионетом, пољопривредним машинама, Учинио је, посредно, а крајње практично, драгопену услугу не само монасима хиланлзрским, пего и одржавању ове ризниџе наше културне баштине. Мислим да је дао и користан при мер. Јер, скоро ла нема струке у којој се овој оази нашег луха у туђини, овом сведоку наше прошлости, не могу учинити врло корнисне услуге,

» Податак је, мећутим, споран. АД, Богдановић тумачење ове бројке као 90, кол В. Боровића и Л. Мирковића, сматра вероватнијим.

Божидар Божовић

из ВЕЋ РАНИЈЕ МАВЕДЕНИХ ФИНАНСИЈСКИХ __РАЗАОТА _ ОВЕ „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“ ШТАМПАМО СА УВЕНВАНИМ БРОЈЕМ СТРАНА, КАО АВОБРОЈ. СЛЕДЕНИ, 399. БРОЈ ИЗАБИ БЕ ИЗ ШТАМПЕ 16.

СЕПТЕМБРА. РЕДАКЦИЈА

друге буке нема, Ако постоји птичји рај, Онда | поансансмнањаниивтанициивиин ер

ономе.