Književne novine
НАД ОТВОРЕНОМ КЊИГОМ Наставак са 1. стране
кроз поштовање других, Милион тодина или, можде, = ко ће то знати сасвим прецизно = наилазио си стално на подвалу, на, жељу да будеш надмудрен, превазен, да паднеш У каму+ фФлирану замку. Чим своје пећине срећеш непријатеља, А ово овде, речи у тек отвореној књизи, говори да не мора увек да буде баш тако. А како кад реч може да посече горе него мач2! Да, али има реч-штит, реч„заклон, реч-олбрана, Читајући, снагу речи почињеш да џениш као снагу машина, мишица, експлозива. Или — још више. Писац ти несебично даје свој кључ: пробај сам!
Над тек отвореном КњитОМ, застанеш понекад. са _скепсом; вреди ли, после свегаг. Све је то познато. Најмање пет милиона, тодина човек има десет прстију, два ува, један нос, Ништа се ни је изменило. Све је данас у длаку исто, Да лиг! Јесу ди подручја, региони душе заиста ограничени на тридесет шест патњи које по један Ламет Вав носи на својим плећима. Има динешто ново што није никад било, Постоје ди такве комбинације љубави, мржње, ра« дости, страха, ишчекивања, неиз. весности, зависти, патње, верност ти, наклоности, оданости, пожр» твовања, наде, разочарења, по. тиштености, полета. које још ни, су задележене, ни _ доживљене, Свакако да постоје. Све је на из. тлед слично; као лишће на дрве» ћу, као облаши на небу. Па ипак је све то, судбина сваке. личности — нешто посебно; непоновљиво. Величанствена необичност.
Писац нас је, поново уверио у тајанство речи. Речи као зраче. ња духа, еманпације оног тајанства којем тако спонтано тежимо. Зар нисмо с новом књигом корак ближе оном митегруму колем биће стреми у сваком делићу времена свог постојања2
Застали смо над тек отвореном АН
ш из
књигом _ забринути; постоји ту лек за моју душу Да ли је књига лек за душу2 Туђа невоа, ако сам поштем, не може
ме учинити срећнијим, Да, алн
илћност, Могућност паде, способ, ност да се буле стрпљив, Могућ, пост увила у још јелан,- могућ, пут, Избор који се чинио скучен, траситан, омеђен, одређен заувек. и неопозиво, можла ће после ове итђомитане књите изгледати дети~“ њаст, наиван, једностран, – непотвећан, Најзад; неажан у овом тренутку, У новостеченој ширини духа има места, ја још једно разумевање, 7 .
Чедомир Брашанац
О ХРАБРОСТИ
Наставак са 1. стране
га, настоји да ућари бољу позни“ цију за сеое.
Како се то дешава да некада њи револуционар, активни носи. Лац мо идеје и пушке, у такозва“ ном мирнодопском периоду, пос“ таје прво чиновник револуције, затим окрутни представник влас ти, да би коначно постао крата, који се у том, доста сигур ном али монотоном миљеу снала зи и осјећа боље од бирократе: са, чедигреомг Можда се.то збива у ом тренутку када почиње осје ћати самозадовољство, када му се учини да је револуција завршена и да сада постоји само држава у њена моћ, у чијем просперитету и административном јачању види сопствену ситурност, У таквим си туацијама, ваљда, сопствени пнтео реси надвладају класне, револу ционарни инстинкти затајо и пре тварају се у чула изоштрена да. осјете, прихвате и усвоје дражи хијерархије, високог службениш" тва п свих оних пратећих тривидегија „које обезбеђују бљештаве тренутке почасти, луксуза м, на равно, угледа.
Само изузетно храбра, пиједо“ вита личност, смогне снате да се одупре, да усклади своје биће ин да очува револуционарни контину итет. Међутим, личност чија. се револупионарност пстрошила 00 зајањем позиција, личност. која престане да осаушкује вријеме, науку, живот, философију им ди тературу, чија се идеолошка зна» ња и увјерења окамене, или пот“ пуно неутралишу им демовалишу, доживљава привидни успјех и: ма тертлални просперитет, али мн си» турни пораз, јер интелектуална и револупионарна хтјења замјењу је пасивнотћу, затим играњем ка» рата и ловом и риболовом, М, на' равно. таква личност нити може, чити бити (а можда и не умије) витле бити хпабта, јер храброст за њу постаје хазард, који може да значи и губљење угледа, мира, благостања, па и одређених привилегија, ша Храбри ма а ;
; _ сваку храброст, када не пристају и не прихватају никакав дијалог који није службено промовисан и с међен, када се срјежа мисао, иде ја или читав програм не прихва» тају или чак проглашавају за ту. Ђе пи реакционариоф,
писац ти пружа још једну мо“
чије, прихватити
Мисанти дијеле, савјесно располатати мо. ДОМ ом и супрот“ стављеним ; , имети ин“
телектузлно поштење без права на искључивост, снажно се означити у ставу и идеји, који со ну: де ишли намећу, смоћи отворену, јавну, личну и форумску храорост, па се до последњег аргумента испољити, супротставити. Само она личност или група личности која одважно не прави уступке, не пристаје на компромисе и о дупире се притисцима п у оним тренуцима када могу бити про» зани и названи једним од оних жрашних имена каквих увијек. ама у арсеналима сваке бпрокрагије, могу понијети часно име храбре, одговорне, морално чисте уичности или групе.
Само храбра дичност стоји У вијек иза плана, идеје, програма. или концепта које нуди. А у случају промашености, неуспјеха или заблуде, опет само храбра личмост, скуп или форум састављен од таквих личности, биће у стању да јавно призна погрешку и при. ми је као свој неуспјех, а не да је приписује друштву и „објек: тивним околностима", биће у стању и да поднесе дичиу одговор. ност, не ваклањајући се иза „ко; лективне" одтоворности.
Јеврем Брковић
НЕКИ РАЗЛОЗИ СЛАБОГ ЧИТАЊА
Наставак са 1, стране
Није реч само о лекарима и адвокатимае, висококвали ним радницима. и инжињерима, полуквалификованим, радницима, итд, Хоји не читају литературу у ужем смислу те речи, Разне анкете и одговори откривају да раскорак између радних услова и животних захтева у нашој средини онемогућује један велики број стручњака. да прате и своју стручну литературу и да се у својој струци усавршавају, Ако и постоји слободно време онда се оно пре користи за неку врсту струч+ пог усавршавања и то често усавршавања које се неће применити само на радном месту него опет у овом условно названом слободном времену којег је све мање п мање, Као што је измишљен проблем забавне штампе пи телевизије, тако се понеки пут у нашу средину прошверцује пи проблем доколице, Разни недуховити хумористи моту у својим сочињенијима да говоре о евентуалној доколици на радном месту, али је врло мало доколице у такозваном слободном времену, Бар код оних људи који раде и који своје слободно време често моту да искористе само за елементарну репродукцију своје радне енергије,
Ако се томе дода и једна духовна клима за коју нису криви само ствараоци, али за коју су добрим делом одговорни им они сами, онда се листа разлота због којих југословенски писаџ није присутан у својој средини у оној мери у којој би морао да буде све више и више шири, Пре не колико месеци ми смо имали прилике да видимо како су средства масовних комуникација, сложна и удружено створила једну одређену атмосферу којој су се приказивали пред распродатим аворанама филмови за које би дистрибутери _ сасвим _ поуздано пре тога тврдили да неће да иду,
зда је прошао ФЕСТ, податак да је један филм био на ФЕСТ-У, довољан је разлог да се омпи да
кова» .
е гледа и да се: приказује пред распродатим _ дворанама за све време приказивања. Ни око једног књижевног догађаја никада није створена таква атмосфера, Ако је понеки пут створена више
· случајно него плански то се ите-
како одразило на прођу књиге, во 4: пример књиге Боре
осића „Улога моје породице У светској револуцији“ код које је за многе читаоце била у питању
_ једна радозналост која није дите-
рарне природе, али која им је, задовољена, пружила. и један литерарни доживљај, Многи су хтели да виде како изгледа један роман године који није могао да нађе издавача, Други такав случај је случај Матије Бећковића и њетове књиге „Рече ми један чоск, У тренутку Када поезију нико не чита, ковићева књита ДОЖИВљава своје четврто издање, Оправдано је да се постави питање ка ко би те две књиге ишле да се око њих створила она атмосфера
која се рецимо _ створила _ око ФЕСТ-а, Наш писац има врло често један аристократски однос
према својој средини и ма коли ко осетљив када се о њему рђаво пише и када му се стављају било какве начедне замерке, он се по наша као човек коме пије наро“ чито стало до било кеквог публимитета, Ако публика више зна 0 једном певачу забавне музике нето о једном, писцу, то је, између осталог, и због тога што Не се сваки певач забавне музике ода“ звати сваком позиву да негде тдстује, дати мајаву сваком листу без обзира, каг је нивоа. тај лист и што ће бити начисто се тим да. је учешће у јавном животу између осталог м Низ обавеза такве врете, Све то што ће да учини сваки добар певач забавне музике учиниће мало који добар писац, Неприсутан у свести човека који чита књите он неће побудити ни радозналост за своја дела, У слободном времену читалац ће се често обратити преведеној литератури, јер писци који живе у неким друтим срединама, воде рачуна о томе да њихов рад, буде познаг и људима који не спадају м уски круг литерарних стручњака. Хок ово пишем на страницама овог листа вВодл се једна диску= сија о проблемима школске лектире, Свестан читавог низа проблема са којима се сукобљавају иросветни радници ја тој свести упркос тврдим да наставници и професори матерњег језика п књижевности, а о осталим просветНим радницима да п не, говоримо, нису учинили све што је у њихо+ вој моћи да литературу свога народа приближе народу коме ту литературу предају, Не само да су програми скучени и ОСКУдАНН, прављени од ока но често по чуА=
|
ним критеријумима, него се и на,
Арути начин мало шта ради да савремена литература и домаћа литература доиста постану духовна потреба младог човека, Наши стручни педотошки Аистови и часописи ретко кад доносе информације о новим књигама (једино о јубилејима доносе конвенционалне чланке о неком истакнутијем писцу), никада не покрећу никакве анкете у којима бп се ангажовали ствараоци, тако да се добије утисак ако се човек џнформише само из тих стручних Амстова, да читав један низ ду" ховних активности, од којих је једна и књижевност, у нашој средини но не постоји,
Чини ми се да су то неки 05 разлота нечитању, свакако значајнијих и претежнијих но што су забавна штампа и телевизија,
Предраг Протић
|
ПАВАО ПИКАСО
Похвала Пикасу у „ЛАнтературној тазети“ |
Поводом У0тодишњице Пабла Пикаса московски лист за књижевност и културу, орган управе Са веза књижевника СССР-а, „Литературнаја газета“ од 20. октобра доноси једно обавештење и је дан чланак о великом сликару, илустроване његовом фотограф јом пи с три његова рада. У обавешлењу се наводи како је Пикасо недавно даровао музеју У Арлу 57 од 200 цртежа, који су у овоме били изложени на изложби одржаној крајем прошле м мцочетком ове године. Затим се из вештава да је Лисјен Клерг завршпо филм у боји „Пикасо, рат, мир и љубав", у коме се приказује преко пет стотина Пикасових дела од „Гернике“ (1937. гомине) до радова изложених на :вињонској изложби 1970, тодине. Тврди се да Пикасо и сада ради с великим еланом, чак и ноћу, и да је за. последњих тринаест. ме сеци израдио више од две стоти не пртежа. Најзад, каже се да је Пикасо, од цртежа које су деца из Валориса израдила на тему борбе с биковима п њему дарова ла. (додајући им и неколико својих радова), издао албум под на» словом „Пикасо, деца пи валорт ски бикови".
Чланак о Пикасу написао је професор и доктор историје умет ности А. Чегодајев под насловом „Пикасо, његов трагични пи ведри свет". Мако са извесним резер вама, у овом чланку се — што је свакако необично за земљу у ко јој је социјалистички – реализам званични _ уметнички правац = врло похвално говори о МНОГИМ аспектима Пикасовог стваралаш тва, па донекле и о његовом делу х целини. Посебно се истичу њетов „плави“, „ружичасти" и „шшан ски" пернод затим литографија и
У АДЕЈИ ВЕЛИКАНА
"и ужаса и
прилив аи ара лане саии њанринненниднц њи ре њЕ
АРТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС.
| портреји (особито портрет СИА вете Давид) и керамика поблвА: њих година. А у неким сликама из ранијих времена, као што су „Породица арлекина", _ „девојка на ДОПТИ/, » Ка са об Мајорка", „Мајка с дететом м многим другим, види се. [икасо» во незадовољство грађанским аштвеним уређењем и „вера умет. ника у достојанство човека, у не упоредиву вредност људског живота, вредност истински људских квалитета, изван сваке буржујске ограничености и буржујске фи дантропије". Сматра се, међутим, да су његови ликови пуни тнева деформисана м расе чена лица и тела насликани кра јем четврт деценије п током ару' тог сведског рата „били изазвани дубоким и искреним душевним "Да би истакао вредност
немиром". и не петичких ЛПикасових де миљење
ла, Чегодајев наводи 1 које му је Иља Еренбург једном приликом приватно саопштио, да је Пикасова „Герника. свакако једина. истински значајна слика нереалистичке уметности двадесе тог века, Пикасо је, по писиу о во чланка, знао праву врФаносу нежности, срдачности и племени“ тости, али се није плашио ни 24 каже и нечовечни Ма .; који се супротставља о81 А: бина Стављајући та у исти ред с највећим уметниџима нашег доба, Као што АН Мајоал, "Гутузе, Манцу, Сикеирос и. Руве ра, Чегодајев тврди за се тледа. њем Пикасових дела у многим музејима широм света уверио да је он раван великим старим ма). сторима у уметинчком мајстор“ ству и дубини им снази ликовног израза и да су многа њетова дела „ушла у класично наслеђе умет ничкес културе човечанства . ~.
Лингвисти су као мађноничари
М загребачком „Јазавцу" одржам је 5. новембра занимљив дијадот између кеижевника Јоже "Хорва. та и књижевника, Игора Мандића о литератури, подитиџи, језику м осталим актуелним проблемима културе. По нашем мишљењу, би“ ће занимљиво за читаоџе „АЊИ“ жевних новина" да се упознају са мишљењем Јоже Хорвата, јел; ног од потписника Новосадског дотовора, 0 проблему. српскохрватеког, односно хрватскосриског језика "у овом тренутку. _ Објављујемо један 460 ТОРди Ладога са око пи Уба ИГОР МАНДИБ:... Ви сте би ли тајник Матице хрватске, Било би добро Јожа да нам кажете што је у ваше вријеме била Мо тица хрватска: мамица хрватска. или маћеха хрватска2 ЈОЖА ХОРВАТ: У моје вријеме маћеха. ИГОР МАНДИН: А ви сте биди
чух:
ЈОЖА ХОРВАТ: Саставни дио, али очух је бида република, Хрва» тека или социјалистичка Јутос лавија. Ја сам био заминистрати% ни чиновник. Међутим, ја сам један од оних људи који су ради“ Ан на. новосадском споразуму, Ја сам ставио свој потцис. Ја још тај потцис нисам повукао, као неки који су сматради да су на коњским тркама. Знате, данас је модерно викати: ми нисмо за спо" разум, ми нисмо за новосадски споразум. Новосадски договор по мојем мишљењу ништа није крив сам по себи. Ја данас жалим што је новосадски споразум напуштен, с позиције враћања у прошлост, што није напуштен с позиције по» ласка у будућност. Јер, наџ језик српскохрватски или хрватскосрт ски мени понекад личи на троспо дина Бога и свето Тројство. Не знам како «се све то зове. >
ИГОР МАНА Ви као писац не знате којим језиком пишете. ЈОЖА ХОРВАТ: Ја као писан знам. Него да још мадо говори“ мо о том језику, МИСАИМ Аа је
· примарна функција у томе да
се људи разумијевају, а све дару, те надградње су другостецен, у Ључујући и политички карактер који је сваки језик увијек имао у себи. Ја, наравно, нисам. Аинт" виста, То су стручњаци који ФА нас уче, а онда нам дијеле лек
е. . у 5 ТОР МАНДИЕ: То се види по вашој теорији. А а ћем ЈОЖА ХОРВАТ: То су тенијал. ци, Лингвисти су као мађионича» ри, и они су у стању сваког часа. извући зеца из џцилинара. Јучер су ти исти лингвисти тврдили да.
је то хрватскосрпоки, скохр“ ватски, а данас тврде да је то не,
ова руке у АНДИЋ: Ја бих ЗА су већи мађноничара. 3 полити-
ари. ' ЈОЖА ХОРВАТ: Слажем се, зди зато јер ти политичари понекаа,
антажирају лингвисте,
Ко не верује у тачност сваке речи овога дијалога може се у пика ба. (6. стуленог“ (новембра)
· студеног (нове ове тодине, М Мо
ЕВА ВН НОВИНЕ 2
ари ама пни рама аи та ла авина ==