Književne novine
ТРАГИЧНА СУДБИНА
ТОДИШЊИЦЕ
ЛОПЕ ИЊЕКС _
Поводом 400. обљетнице „Лузитанаца“, ремек-дјела
португалске књижевности
ТОЧНО ПРИЈЕ ЧЕТИРИ СТОЉЕЋА угледало је свјетло дама главно дјело португалске књижевности — спјев „Лузитанци" или „пор.. тугалска Библија", како га многи зову. Аутор спјева је Клиз Ма ае Салпбез (Ауиз Ваз де Кемонни, 1524 — 1580), | највеће | књижевно име којег је дао Португал.
„Аузитанци" _ нису преведени на хрватском или српском језичном подручју, ни у цијелости ни у одломцима. Једино је хрватски књижевник Анте Тресић-Џавичић тодине 1894. објавио у часопису „Вијенац“ одломке из петог пјевања. Књижевни се повјесници слажу да је најуспјелија спизода стјева она која говори о трагичмој судбини лијепе Доне Ињес у трећем пјевању. Иначе „Лузитапци" приказују путовање чувеног "морепловца који се зове Мазсо (Че Сата (Ва нов пут до Индије.
Прије нето ћу навести одломке из трећег ијевања, што је превео мој покојни отац, професор Петар Јуришић (1900 — 1964), цитират ћу како је академик Јово де Ваттоз (Жуеу де Баруш) у својој познатој прозној адаптацији за младеж нспричао епизоду о песретној Иљес:
„Дон Адфонсо ТУ имађаше спна, Дон Пелра, момка ведра п неустрашива, а тај Педро заволио неку краљичину даму по имену Дона Ињес ле Кастро,
У Коимбрп, у некој кући, коју касније, због трагичних логађаја, који су се у њој збили, ппозпаше „Кућом суза“ — омима даз ТАатитав — живљаше мирно н по вучено лијепа Дона Ињес,
У оно се доба краљевски син могао оженити једино каквом краљевном. Такав бијаше захтјев времена, такви обимајп на двору. Да се Дон Педро пије хтио држати тих обичаја, не би могао "постати краљем.
зато бијаше уцвиљен Дон Алфонсо, кад видје, гаје му се син занио љепотом Доне Иљес,
пете неће да се жени никаквом кра-
евном.
Посавјетовао се краљ са сво-
дим министрима, а ови одлучНАН, „да треба одузети живот јадној До. ше Мњее, којој једина кривица и тријех бијате у том, што је вољела. краљевића. |
Одлазе да је потраже у КопмОбри, п силом је доводе пред краља. Дона Ињес притиште на тру, де ситну дјецу Дон Педрову, плаче и излише, моли милост, не за себе, него за дјецу, која ће све кзгубити, кад изгубе мајку и остану сирочад. Моли Доп Алфопса, да је радије прогна у какву пустињу, међу звијери, али нека ме лишава мајчинеске љубави дје-
цу, што су јој о врату, дјецу,
што не могу бити ни за што крита. Е Гануо се већ краљ, али његоти савјетници ненопустљиви. Казују, како је опа Шпаљолка, а наОд ме воли жема, што долазе
иза земље, која је била ми која "јест
непријатељска · Португалилма; Португалци неће Шпањолку за краљицу. Тако казиваху сав-
| јетници, но да су Португалим Вил Једи Дону Ињес тдје плаче и трли ГтАјецу, сигурно би јој опростили. у А мицистри нису траштали...
Мотегоше челичне мачеве и про'бодоше груди лијепе Иљес. ади за њом и смрт јој опла“
_ кује цно народ, оплакују је по те-
езини најљући непријатељи — 10
| дико племенита по лијена бијаше
она, која је вољела Дон Пелра. Жалостиво шуми ријека Мопдега ,., На ономе мјесту, ТАЈе се Ињес. обично састајала с вољеним Педром мезнутљиво ромопи бистри извор, што му оста мазив „Извор љубави" — Бопе 405 Атоте8. Аон Педро пије пиках заборавино своје. драте Ињес; зазиваше је и ма самртном часу. Кал је ступио ма пријестоље, наредио је, „ла се потраже и ухвате њезине убојице. У самостану У Алкобаси окруви је за краљипу, као ла је жива, са свим сјајем и славњем, А стротом је казном, захва"чио оне, који су је убили. (С португалскота превео Јосип ТАБАК)
124. Крвници грозни пред краља је носе,
-рд сућути ито већ је ганут био.
Ар свијет лажним разлозима дивљим
Наговара га, да је смрти, преда.
'А она болним самилосиим гласом
Што излази из чемера и туге
За Кнезом њеним и за дјецом њепом
Што вшле је од смрти њене мучи.
зу де Гаме). и тражи
|
|
125.
П к пебу ведром она расплакана, Подиже јадна. болне очи своје (Очи јер руке свезане су биле Од једног слуге окрутна и строга) Па упријевши их у дјечицу своју Што тако њежна и мила су била. Сироте бит ће, бојећи се мајка, Овако рече свекру окрутноме:
126 — 129.
" Ињес моли свекра. да јој пош» теди дјецу која су певина и не змају за мроењу.
129.
Шаљи ме тама 2д]е окрутност влада,
Да сред лавова и тигрова видим,
Могу 2' у њима самилости наћи
У срцу људи које нашла нисам Ту љубављу ћу искреном и вољном За оног, за ким умирем одгајат Остатке њетове што видиш, Матери тужној да утјеха буду.
ЛУИЗ ВАЗ ДЕ КЕМОИНШ
130.
Краљ благи већ. јој отростил" хтједе
ријечима занут што та боле јака,
Али упорност свијета и коб њена
(Што тако хеједе) опростит Јо] пеће,
Мачеве трану од оцала филог
Они што кличу, да је тако добро,
И проти жени, о крвничка срца, Показала сте сад витештво своје»
131—133.
Пјесник поређује смрт Ињес с лијепом Поликсеном коју убија окрутни Пир,
133.
Зацијело, сунце, тога си дана могло, Скинути зраке од призора тога Као од грозног Тијестова стола Аретеја руком, кад је дјецу јео. Дубоке боли, што сте могли чути Из хладцих уста тлас посљедњи њезин, Њена Петра, ви сте чуле Понављали сте врло дуго њега.
(С партугалскога превео Петар ЈУРИШИЋ)
Шимун Ј уришић
"диквидапију,
ХУМОР И САТИРА
Слон . је ликвидан
Савремена басна
ПОУЧНИМ КОНКУРСНИМ ПРИЧАМА са наравоученијем додајемо још једну са ретроактивним васпитним дејством. Ова басна, такође, представља скроман прилог ковкурсном бон-тону, који због несташице одговарајућег ла: пира и издавача још није штам“ пан, А сад ево. приче...
М, својој удобној фотељи тоде. нама је живео слон, Али једнога дана окрутна стварност му пре дочи актуелан термин од кога му задрхташе кљове; приближавала се реизборност, а он је од квал:фикација имао само неколико тона тежине. Требало је на неки начин реализовати своју теренску ни тежинску предност, али каког Мислио о томе слон п смислно да
је јавио изношење мана против-
кандидата пајефикаснија ствар.
— Прегледао сам листу кандилата за моју фотељу — обрати се слон присутнима — и међу првима запазио сам буву. Тај створ, истина, далеко скаче, али зар да кандидате са грандоманским протрамима и жељама узимамо на руководеће положаје. Осим тога, бува је тако прождрљива да би појела и сопствене фондове, обрт. на средства, све,.. А после — дај клиринг и санацију фирме.
— У праву је слон! — узвикнуше остале животиње — није нам
потребан кандидат који на сваку
тозбу па и конкурену долази гла дан.
= Идемо даље — настави слон, — Вилим да за моје место кон: курише по вук, Шта да кажем о кандидату који већ својом појавом изазива узнемирење јавно ти и халапљивошћу другима у1рожава стандара.
— Тако је! — сатласише се жи. вотиње. — Стари тезгарош вук има рупу на желуцу. Збок њета би и ми дошли до социјале.
— Даље је конкурисала сока, Не можеш, ти, другарице сово, да радити кад нико други не ради, а
дању, кад сви раде, ти да спаваш. Ко ће да те контролише2!...
~- Така је! — не требају нам ни кандидати којима у мапеварском простору смета светлост опет усагласи ставове животињ ски свет.
— А орао2... Његов каријери-
зам је на високо познат. Оп з2час нешто шчепа па побегне, а затим се у висини креће у кругу својих идеја. А ко ће се за то време уземљити место његаг Ко ће се знојити током целог мандата>
— Доле орао, нека слети доле, док није направио ваздушни мост са давно опцрњеним гавраном још једном се усагласи животињ“ ски свет.
— А шта. тек да кажем о нео такнутој кандилатури — папагаја, који због завршеног почетног курса палагајеког језика мисли да ће далеко дотерати. Осим тога, он ужива репутацију грамофона који вергла шта га други науче.
— "Тако је! — не требају нам обртаји у папатајском издању.
= И тако је један: по један кандидат за слонову фотељу 01падао, Јежу је пребачено да му увек треба ићи низ длаку, глисти, да је У смислу старе биолоцке истине непоправљивни бескичмењак, пужу да је спор на дужиости али брзо долази до стана, детлић је критикован због разбијачких тенденција, бушкања. п лупања, када то није потребно, а рак вуче назад и тиме доводи предузеће у стање хроничне не ликвидности.
А слон се; растерећен притиска осталих кандидата само смешкао. Он је пмао своју стару фотељу, нови мандат и непромењену праксу. Али поред старих греха, слон је натоварпио и нове, који заједпо са његовом апсолутном тежином толико оптеретише предузеће да ово поче неповратно да тоне, Пошто је п терен био нестабилап, предузеће је убрзо потонуло У ко сада може да каже да слон чије био ликвида". А остали представници животиње ског света, они пишу молбе и налају се да ће једнога дана ипок изаћи конкуресни бон-тон и та 623 клаузуле: ;
НЕ КОНКУРИШИ СЛОНУ АКО ПОРЕД АПСОЛУТНЕ НЕМАШ И СПЕЦИФИЧНУ ТЕЖИНУ,.
Пера Срећковић
“
сеансе
Детустаторске
КАЗИВАЊА РАТНИКА ТРПКА ПОЛЕДИЦЕ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА ЈЕДНЕ УЗРЕЧИЦЕ
То што сам у рату крварио «# четовао,
имам један орден п две медаље... И ТАКО ДАЉЕ... .
Вас не занима онај орден и оне две медаље.
Занима. вас оно: и ТАКО ДАЉЕ...
Можда мислите да јг та фраза извор некој срећи. 1 рано се варате. У њој нема ништа изузетно.
Кад сте тако радозмали, онда у њој се скрива српег умормно
Она; орден и: оне дзе медаље,
ћу вам рећи: и сетно!
побио сем, друшкане, храбро се борећи. А што се тиче онз фразе, тако ми дечице,
само су плод једне моје узречице!
Ја не правим питаиље што сам крварио и што сам се борио, па немојте ни ви да питате м'то сам се уморио.
Немојте да вас занима ми омај орден, ни онс две медаље, ни. она моја честа узречица: И ТАКО ДАЉЕ.
НЕПУШАЧКЕ СТРАСТИ ГОСПОДИНА ПУШИБРКА
Ко каже да живот није дражестан им леп
Толико је леп да то ге: одмах можемо сзезати мачору за рем Таман помнслих на ведар дан а оно туга кроз њега провуче тигвн, Ке каже да живот није дражестан 1! леп
Лет је нема шта: у себи носи благи окус магме Живот је неоквиран живот је сабиралиште јасме Жавот је ткач мука: у њему се оплођују магле Магле оне непрозирне што су се на мене назле
Ке каже да живот није леп — богме јесте У њему се жеље урескомерно мресте мо таему се све наде птекомерно клештг
Човек што гопдо звучи на своја леђа бројне муке трти Па кад их се напрти онда се успешно домогне до смрти Тек тада га ега пргстају и јади и обдрти
А баш дечас на робгидам тоснодима Пушиорка
Заберавих на муке
живота == узех месиште да кркам
По гле месишле у нрезима направи брдо збрка
Но зле за лрен ме нађа јада јадних триста Да пије лекара била умро бих одиста А напољу се за чнаг руменила круна рунолиста
И ко кеже да живот пије дражестан и. леп
пиааље
Толико је леп да ми је стално у мислима један мачкоз реп,
Жарко Буровић
Другови
Ава су друга напоредо расла,
у школи седела у истој клупи, сад један живи У својој вили, други у шуни.
Први је имао угледног стрица и моћног тему, све везе јаке, а други је свршио школу
и отишао У просјаке,
| КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ || КАРИКАТУРА БРАНКА Мана
Разликед Ко још за то мари! Остали су другови прави,
кад први другог, случајпо, сретне он скине шашир да га поздрави.
Какву топлину, какву ширину пружа ова дирљива слика;
зар другарство не вреди више од неких социјалних разлика!
Иван Шоп
и