Književne novine
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ДЕТОПИС.
Нови погледи на модернизам
МОДЕРНИЗАМ како у недостатку бољег термина називамо покрет зачет пре педесет и осам година, када су се два Амераканца, Езра. Паунд и Томас С. Елиот, срели у Лондону и одлучили да одбаце сав магловит импресиошизам и сентименталну поетичност, постагао је успех и платио данак за тај успех тиме што је проглашен за нови академизам и за књижевни естаблишмент ХХ века. Тренутак је да се са извесне временске удаљености проце“ ни „покрет" (јер. израз јединство међу писцима тако раз личитим као што су Јејтс, Елиот и Џојс) и да се одреди сразмера самог „модернизма" тј. заслуженост самог назива.
„Модернизам је", одговара Мол ро Спајерс, „немогућ субјекат бесумње"; мораћемо да причекамо на дужу историјску перспективу
к не будемо могли да дамо поуздан одговор. Његово дело „Ди онисије и град" (Охјога Џпуегзну Ргез5) најбоља је студија о поменутом предмету којом тренутно располажемо од времена Вил соновог _„Акселовог замка" из раних тридесетих година и оста ће то за неколико следећих ТОДИна, јер аутор намерава да ионако садржајно и оштроумно критичко-теоријско-историјско дело ДОпуни другим томом. Спајерс 06рађује однос модернизма према романтизму. Дуг заклетих или па лео-модерниста према француском симболизму добро је познат а како симболизам представља, спе цијалност романтизма из раног ХТХ века то оу, упркос Елиотовом инсистирању на класицизму, модернисти у сржи романтичари по популарној теорији. Мање је гласно мишљење оних који их, као Хери Левин, „сматрају децом хуманизма и просвећености". Спајерс пристаје пре уз прво гледиште, али уз извесне ограде; ако модернисте поистоветимо са романтичарима превидећемо неке непревидиве и неопходне разлике. Сам наслов, „Дионисије и град" као да дефинише подвојеност'од
које је Спајерс пошао; наслов натовештава _ драму: — пагански бог, ирационалне силе, продрле
оу у полис. Ово, међутим, не зна чи да је антитеза премошћена тј. да је премошћен онај јаз, нас тао у ХУМ веку, када су нам, па: Јејтсу „Декарт, Лок и Њутн одузели свет и уместо њега дали нам отпатке“, и када је Декарт „пресекао гркљан поезији". Сам Елиот указује на ХУП век као на век кобног разједињавања сен зибилитета, па је њихово поновно сједињење постало Елиотова превасходна тема. Да би преобразио „идеје у сензације" он је'посегао за елизабетанским драматичарима који се често, као м мо дернисти, нзивају ирационалистима, а није се, као романтичари, вратио човеку природе у ко ме још није дошло до раздвајања ума им срца. Он се окренуо граду узимајући његове кључе-
ве, по властитим речима, од цес-,
ника као што су Бодлер и Лафорт (и тако се уклопио у модерни свет). Идеје и емоције се, међутим, никад дословно не стапају; „песме пишемо речима а не идејама", а "речи, особени медијум литературе, никад, чак ми када заступају најтананије апстракције, нису чисте идеје — оне се позивају на конкретни свет и по ново оваплоћене у уметничком делу указују на њега. Спајерс, међутим, не жели да овај свет подвојених култура преда ни грађЂанском ни варварском. Средњи пут је немогућ, јер недовољна тензија не пружа уметност. што је потребно уметнику ХХ века је још већа тензија и у то + ме он издваја четири типа дио континуитета од многих на ко јима инсистирају 'неомодернисти. По мишљењу угледног теоретичара Нове критике Клинта Брукса могла, бисмо их узети за жиг модернизма мада је сам Спајерс скромнији. 1) На првом _ месту стоји метафизички дисконтинунтет: нови хуманисти, мада поричу натприродно, придају човеку извесне вредности које се не могу извести из природе. Ово би се могло сматрати непоштеним присвајањем, јер је немогуће тврдити да је човек „тамо негде из над“ природе, ако се у истом даху тврди да је све што постоји и дешава се „природно". 2) Други дисконтинунтет је естетичке природе: уметност вије део живота, већ чини царство за себе. Ту спада Елиотова. теорија безличности. У новије време то је најбоље изразио Одн: „Уметност није живот и не може бити слушкиња друштву". Скасност да се човек сматра нераскидивим делом природе, а уметност делом живота толико је још утицајна да диском тинунтет који заступају модер. нисти наилази на жесток отпор. 3) Модернисти подвлаче и теорет ски дисконтинуитет. Спајерс се и 'по овом питању позива на Елио. та: „Постоји логика иматнације
намеће _
Оно.
као и логика концепције". Елиотова властита селекција секвенци слика и идеја и њихова организација без ичег хаотичног при мер су за углед. 4) Четврти дисконтинуитет који помиње Спајерс је темпорални. Књижевност је традиционално _ тежила _ линеарности и доследности. У такозваним _ „просторним формама" сваки део дела преноси осећање тоталне замисли. Структура мо дерне песме или романа (померање, т произвољно манипулисање временом, и хаотично пребацивање позорнице збивања) намерно се труди да остави утисак уметначке творевине која има згуснутост и тежину, утисак готово опипљиве вредности.
Суштина Спајерсове књиге настоји да нам објасни шта су мо лернисти имали на уму, шта их је навело да повуку дистинкције онако како су то учинили и ла правилно проценимо ону поститнуту тензију, бар у њиховим највећим делима, између _ захтева града и животодавних сила бога шума.
Шесто поглавље завршава се примедбом ,„... али новије критике нема"; можда је Спајерс же део да каже да је Нова критика још увек дејствена и сврсисходна, иако изражена на нове начине или преображена у непознате облике услед нових интересовања и начина на које се примењује. С друге стране, ако се она гпак гаси или је већ мртва, за сада је немогуће наћи достојнији епитаф од Спајерсовог прегледа њених _ остварења, сматра Клинт Брукс. (М. М)
Крлежин „Лретеј“ на филму
КРАЈЕМ јула у Дубровник ће стићи познати мађарски филмски редитељ Ласло Раноди, који жели да види једну од представа Крлежиног „Аретеја“ на овогодишњим Летњим играма. Раноди је почео рад на филмској екранизапији ове чувене Крлежине драме, коју је на мађарски превео Золтан Чука. Он жели да у Ду бровнику, у једном ретко аутентичном амбијенту тврђаве Бокар, што потпуније проникне у смисао Крлежиног текста.
Премијера „Аретеја“ на прошлогодишњим Дубровачким летњим играма, у режији Георгија Пара и изведби Фестивалског драмског ансамбла, постигла је изванредан успех, како код публике, тако и код критике. Због тога је овај драмски текст и ове године на програму Игара и биће приказан пет пута.
Редитељ Ласло Раноди, уз асистенцију двојице стручних консултаната пише сценарио за екранизацију _ „Аретеја“, Иначе, како је предвиђено, снимање филма почеће почетком још ове јесени. Све ово говори да Крлежа постаје све популарнији иу суседној Мађарској, . где је не давно објављен комплет најзначајнијих остварења из целокупног опуса овог великог југословенског књижевника.
„Дретеј“ је други дугометражни филм који је рађен према једном Крлежином делу. Раније је, по Крлежином сценарију, снимљен „Пут у рај. у режији Марија Фанелија. (М. Б.)
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Илић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник), мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Вла> димир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић. 'Техничко-уметничка опрема: Драгомир Ди митријевић. ' .
Књижевни савет: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко МЏумхур, Пал Шафер. Идејно решење графичке опреме Богдан Кршић, . у
Лист излази сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. Годишња претплата 30, полуто. дишња 15 динара, а за иностранство дВОструко. Аист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новике“ Београд, Француска 7. Телефони: 627-286 (редакција) н 626-020 (комерцијално одељење им алминистрација), Текући рачун; 60501-601-2089. Рукописи се не враћају. Штампа: „Глас“, Београд, Влајковићева 8.
у „Литературној газети“ објавио
чланак „Фокнеров свет“. У том
чланку совјетски критичар нај-
пре износи Хемингвејево мишље( ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
ари от
ВИЛИЈЕМ ФОКНЕР
Вилијем Фокнер у (овјетеком Савезу
ПРВО ПОЗНАНСТВО совјетских читалаца с великим америчким приповедачом и романсијером Вилијемом Фокнером траје већ четрдесетак година. Донедавно у Совјетском Савезу било је објављено седам Фокнерових романа, а у протеклој години штампано је још два: у часопису. „Инострана књижевност“ објављен је роман „Бука и бес“, а издавачко предузеће „Прогрес“ објавило је један том изабраних Фокнерових дела, у коме, поред „осталог, налазимо и роман „Сарторис“. У последње време објављено јем више од двадесет Фокнерових новела, од седамдесет, колико их је амерички нобеловац написао. Све то показује да је Фокнерово дело добро познато совјетском читаоцу и да за њега он показује интересовање које, штавише, расте.
због ин
Постављајући _ питање чега долази до пораста овог тересовања, доктор филолошких
наука А. Никољукин је недавно
ње о различитим односима читалаца према Фокнеровој прози као „тешкој“. Упоређујући Фокнера са Хемингвејем, Никољукин подсећа на речи Фокнера поводом добијања Нобелове награде: „Верујем да ће човек не само опстати нето и победити“, док Хемингвеј, две године касније, у кратком роману „Старац и море“ каже: „Човек може бити уништен, али не и побеђен“. На основу тога совјетски критичар указује на унутрашњу сродност два америчка писца, а он то, вероватно, чини због тога што је Хемингвеј | милионима совјетских читалаца већ постао врло близак и драг писац. Он, исто тако, истиче како је Хе мингвеј ценио Фокнера, мада до познанства између њих није дошло. Њихови путеви су се разилазили: Фокнер није волео да напушта свој завичај на југу Америке, а Хемингвеј је путовао много по свету и, у последње време, боравио највише на Куби.
Никољукин посебно _ истиче полифоничност, по његовом миш љењу, најбољих Фокнерових романа: „Заселак“, „Град“ и „Го сподска кућа", који су ушли најновији том Фокнерових дела објављених у СССР-у. Друге по. зитивне особине Фокнерове про зе, по Никољукину, јесу психолошка дубина и хармоничност ликова, који се спајају са захтеТрагичност зао-
вом моралности. по совјетском
сталог Југа је, критичару, једна од битних тема америчког писца, а амерички Југ је код њега симбол америчког поретка уопште. Вековне расне и социјалне противречности, које су остале још од грађанског рата, осветлио је Фокнер, УпР-
реали-
кос извесном маниру, на
чевог . ликовно«стилистичког начина изражавања замршеност животних _ супротно“ сти, које његови хероји каткад нису у стању да реше“, закључу“ је Никољукин. Због несумњиво вредности Фокнеровог стварала“ штва, совјетски критичар, ма крају, очекује да ће ускоро (бити преведена и друга његова досад непреведена дела, као. што, су у августу И
1
романи „Светлост
· „Авесаломе, Авесаломе! “. каои
пиз прича, п да ће најзал. бити
„објављена и његова сабрана +" дела.
стички начин. „Сложеност пише,
· одражава.
Саветовање
о филму
САГЛАСНО закључцима усвојеним од стране Просветно-културног већа Скупштине СР Србије, а у сарадњи са Републичким секретаријатом за културу, Институт за филм је 5. јула ове године организовао саветовање о примени Закона о кинематографији и уставних амандмана у организацији филмске производње. На саветовању се покушао изнаћи одговор на питање; који облици _ организације – највише одтоварају потребама и захтевима који се постављају _ пред филмску производњу, сагласно начелима утврђеним у Закону о кинематографији и уставним амандманима. На саветовање су били позвани, поред истакнутих филмских радника и представника филмских произвођача и друтих делатника у кинематографији, и представници друштвене заједнице као и поједини јавни радници.
У циркулару, у вези са овим саветовањем, подвучено је да су недостатак дугорочних планова развоја филмске производње и одсуство једне одређене политике, створили, У досадашњем развоју · кинематографије, психозу привремености. Нужно је, стоји, када се покрећу питања ефикасније организације производње филмова, да се дефинишу, пре свега, потребе друштва у области кинематографије, што треба да буде пресудан чинилац при утврђивању перспективе развоја филмске производње у правцу неговања естетских квалитета и хуманистичке оријентације наше кинематографије, с једне стране, и, с друге, фиксирати, сразмерно утврђеној друштвеној потреби, одређени обим производње филмова испод којег број произведених филмова не би требало да опадне. У вези са тим, Институт за филм је предвидео следећи обим производње дутометражних играних филмова у наредном пе-
риоду: 1975. године — 14, 1980 — 20, 1985 — 25, 2000 — 40 филмова.
У уводној речи републичког
секретара за културу, Гојка Ми-
летића, садашњи тренутак — је означен као раскрсница у кинематографији. Напомињући неке
раније закључке Републичког извршног већа и Културно-просветног већа СР Србије о нерешеним и несамоуправним односима У Филму, он је истакао да је тренутак после Писма почетак нове стапе, примећујући да идејна диференцијација у кинематографији није још на висини која би могла да значи и темељ новим односима у — кинематографији. Дајући испрпан извештај о неповољном стању филмских предузећа и установа у СР Србији, републички секретар је закључио да такво стање само говорио произвољности свих досадашњих дискусија о филму. Могућност превазилажења тешкоћа Милетић види у реорганизовању – произвођача филмова на амандманским основама и интеграцији, дајући посебно место телевизији у том процесу, која би, по њему, требало дугорочније да се укључи у производњу филмова.
Филмски – режисер Здравко Велимировић је био веома категоричан док је говорио о неким видовима манипулисања и узурпирања основних самоуправних права филмских стваралаца. Он је, као уосталом и многи учесници у дискусији, потпуно за то да се филмско стваралаштво мора организовати на амандманским основама. „Време је — каже Велимировић — да се врати до стојанство домаћем филму и да се обезбеде достојни услови за рад филмских стваралаца“.
Из низа дискутаната потребно је да издвојимо _ излатање дра Коче Јончића, који сматра да у првом реду треба поћи од тога какав је положај, улога и
· друштвена функција филма, зак-
ључујући да се не може давати приоритет само уметничком фак-
· О продуцентима
АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
По њему, уметничко ствае само део целокупног стваралаштва, а филмска уметност је тако сложен процес да се уопште не може говорити. о индивидуалном стваралаштву, већ само о индивидуалном "учешћу. мисли да су службе“.
тору. 3 ралаштво ]
„отуђене _ друштвене Тончић се такође позвао на Са.
везни и Републички устав (цитирајући неке чланове) када Је питању самосталан рад и његово
место у друштву. По њему, не вреди _ критиковати досадашњи систем производње и потрошње,
већ треба револуционарно мења ти постојеће односе.
Ово посве динамично и 3» нимљиво саветовање дало — је објективну слику 0 стварно го. рућем стању У нашој кинематографији, са утиском да и Аруге иницијативе у овом правцу ме мо. гу да буду на одмет. (АКЈ)У
Припрема Конгреса писаца Југославије
НЕДАВНО је у Сплиту одржана шеста седница Координационог одбора Савеза књижевника Ју. тославије, на којој је, између осталог, донета одлука да се по. сле широке предконгресне активности у осам републичких и по крајинских друштава и удруже ња књижевника (у којој ће бити потражена решења многим пита. њима која ову организацију већ више година држе у кризи) крајем године одржи Конгрес писаца Југославије. Тема конгреса биће „Писац у самоуправном друштву“. Конгрес ће се одржати у Београду, а припремни од: бор _ сачињавају _ председници свих друштава и удружења пи. саца из република н покрајина. Као последња инстанца договора за Конгрес, у Мостару ће у ок тобру бити одржана. проширена седница Координационог одбора, на којој ће, по могућству, бити формулисани резултати претходне активности.
Осим Конгреса, тема седнице Координационог била је и формирање фонда за међурепубличку сарадњу ' ради што бољег прожимања литература југословенских народа п на родности, као и о везама Савеза књижевника Југославије с књи-
ове одбора
жевним асоцијацијама у иностранству. Тренутно Савез књижевника Југославије одржава
разгранате везе како са савезима писаца социјалистичких земаља тако и са напредним књижевним организацијама у Италији и За. падној Немачкој, а. недавно · је потписан уговор о сарадњи и са Савезом писаца Уједињене Арапске Републике. Сада се, пак, ради на успостављању — веза и очекује се скоро потписивање уговора о сарадњи са савезима писаца Финске, Дапске, Гане, Шведске пи неких других земаља. Ове своје везе Савез књижевника Југославије, углавном, темељи на међудржавним _ уговорима за културну саралњу са иностранством, али, због пспостојања фонда за ту сарадњу, срелства треба ла обезбеде рспубличка и покрајинска друштва и У» ружења књижевника, преко републичких и покрајинских за једница и фондова за културу. На седници је расправљано и о усклађивању _ календара _ књижевних манифестација по републикама, о што већем активирању друштава и улружења за обезбеЊивање потребног музичког. материјала чланству запнтересованом за писање нове химне СФРЈ, као и о ·заштити књижевног рада, при чему је решепо да прелставници савеза на заједничком састанку са прелставницима ау. торске агенпије и југословенске радио дифузије потраже боља решења за врелновање књижевнота рада на радију, телевизији и у јавним наступима, с тим ла би, уколико се не дође ло новог, по књижевпике повољипјет третмана, могло лоћи до раскила по стојећих уговора, како би се по сле тета потражила пека нова" ефикаснија решења заштите књижевиог рада у нашој земљи. До садашњег стања дошло је захваљујући | недлекватном _ трет-
· ману кљттжевлОог пала токо развоја нашег; друштва, тако ла су постојећи уговори више нето
застарели, па је крајње време да се ситуација у том погледу битно
Х
измени. А
Следећа _ седница _ Координационог одбора, која ће лефинисати нека од сада – покренутих
питања. одтусиће се крајем авгу. ста, за време Сттушких вечери поезије, у Охрилу.