Književne novine
"недвосмислено пристали
„на и вредна остварења.
·шћу, некад диком дедова,
прикривају неспораз
НА ПРАГУ ЈЕСЕНИ
ПОВЛАЧЕНИ се дуго пред „аргументима“ неприкосновености ства. радачког чина, потискиван тобоже у име одбране слободе, Савез комуниста је преузео иницијативу да очува класно-револуционађну суштину своје историјске мисије, да је одбрани од либе тичко-малограђанске
идејних ексцеса и кок не храбрости кој
ралиспомаме, од етерије лаж. а би сумњиви дуХовни продукт да уновчи што гла. снијом _ извиканошћу, Помодни „прни таласи“, који су каткад биди елитистичко удаљавање од животне истине, квазнаристократски презир према свему што доносн обичан дам наш, а каткад, нимало нанвио опредељење против света постојећег, избацили су на обалу поантичке бродоломнике у ритама свакаквих намера,
У расправама последњих месеци очитовала се диференцијација у самом Савезу комуниста. Оцењено је да је самокритичко расуђивање комуниста-стваралаца, пре свега, створило основне предуслове за даљи идејни обрачун, за отворену борбу мишљења, за усаглашавања, из којих треба да произиђу хуманистички циљеви и идеали модерне југословенске у. метности. Прошли разговори открили су три врсте саговорника међу _ комунистима-ствараоцима; оне што су схватили озбиљност и достојанственост тренутка, мн уз од Аучну акцију Савеза комуниста, затим оне што слаткоречивошћу али не и делом подржавају започете процесе, и најзад оне што чекају да други пређу преко моста, да би ступиди на њ тек кад се увере да је довољно чврст.
Комунисти-књижевници и дру: ги прегаоци у уметности, морају бити начисто са собом и друптвом које има јасан систем мораланих вредности. Морају, дакле
_бти опредељени. Тек основана са:
ветовања комуниста-књижевника позоришних радника, филмских, ликовних и музичких стваралаца, јесу погодна организациона фор ма, не да би Савез комуниста постао диригент хора што пева у један глас, ни свемогући 5ршивз агел5 што управља душама, ни укротитељ објективне критичке жестине, већ утицајни чинилац, снага ослобађања и подстицања оних потенцијала који уместо безнађа, зла и непријатељства, сеју веру у човека, у лепоту и смисао постојања.
Из овако постављене функције Савеза комуниста, проистичу и многи, још пеобављени послови његових чланова, па и других Аобромислећих људи и прогресив них духова. На њима је да даље пораде на грађењу материјалних и друштвених услова за пуни замах стваралаштва, на самоуправној клими добре воље, да би нишала озбиљна, истински савремеКриза стваралаштва није криза идеоло тије, криза друштва које нема шта да понуди надама и егзистенцијама, већ криза једног дела уметности, оног што је У ћорсокаку и сопственој недоумици, што некад православном прошло. а некад неоствареним сновима пробуржуј ске пили бирократске чауре, хоће узалуд да се наметне свима У Ју гословенској заједници данас и сутра, да будаласто ухвати птицу у лету, да посеје со, да пиле камари орахе! Као ретко када, нашем времену потреона су врссна, човеком и његовом судбином обузета дела, која ниуколико не џ уме и недаће, већ траже излазе и померају камен мудрости, ако не за педаљ, а оно за палац унапред. |
Другим речима, уважена Бо рице, Уметности, сићи са греде на туђих брига, окани се утих: нудих звона, сулудих тладника и наопаких страственика, па погледај у лице ових смртних, пр ходајућих истинољуобаца који п уосталом, одувек пружају своју
чепуцалу руку,
Миодраг Илић 4“
' вности или.
"логије, мате:
БЕОГРАД, 1. СЕПТЕМБАР 1973. ГОДИНА ХХУ БРОЈ 446 ЦЕНА 1,50 ДИНАР
Ме у 2041 ЏМТУМБНАТТЕ То У
"МЕТОДА МАКО
ОВИНЕ
11000 = ВЕОСЕАЉ Вође РЕУОГТОТЛЋ
Ма ажање таксона крккинљаца књ 5У И и КУЛТУРУ
;
СА ОВОГОДИШЊЕГ ПУЛСКОГ ФЕСТИВАЛА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ИГРАНОГ ФИЛМА —
ОДНЕО НАЈВИШЕ НАГРАДА ЗВАНИЧНОГ ЖИРИЈА
ПРОБЛЕМИ ТЕОРИЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ
СЦЕНА ИЗ ФИАМА
255
„СУТЈЕСКА“, КОЈИ ЈЕ
О МЕТОДИМА КЊИЖЕВНИХ |
· ИСТРАЖИВАЊА
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ већ више од пет деценија бОнтно ме ња своју садржину, а у вези са тим се мењају и методи истраживања. Стога се сасвим поуздано може тврдити како се суштина науке о књижевности одређује испитивањем унутрашњих односа, самоинспитивањем и преиспитивањем сопствених. садржаја, пред мета истраживања и метода истраживања, са једне стране, и испитивањем односа према другим наукама, са' друге стране. Промене које се на недугом путу од потпуног формирања до данас збивају различитог су интензитета. Ма како. то изгледало као заблуда савременика, треба закључити да је последњих пет деценнија време у коме се динамизам
промена највише испољавао, на
путу афирмације науке о књиже. нос негације (када је у питању научност науке о књижевности) „ . и |
Статус. ове науке зависио је једним дедом. О5 физичког: проширивања онога што је експли цитно или имплицитно она оу хватада, што "се сматрало. пред. метом њена истраживања, 'мада те границе никад нису биле де финитивно утврђене, потом од асимилације сродних поступака или интеграције. са сродним дис пиплинама _ (психологије, социоматике), што је при
п књиже пави ЧИНИЛО сложенијим ала је та симбиоза поступака често одводила од праве суштине ње. ног истраживања, Једним својим сегментом наука је тежила ка ин теграцији са филозофијом те је данас већ распрострањена област коју бисмо назвали филозофија литературе, предомишљања рекли да је за: нимљивија са филозофског аспек из аспекта књижевноес-
та него тетске анализе одређеног лите“ рарног делг. или појаве. Морала
Р вршити веома минупиозна прва о двојних, интегрисаних поступака истраживања да се установе све предности или ограничења. симбиотичног насту“ па филозофије и књижевности.
То се подједнако односи и на
врсте духовне делатности пау проширивање обима науу о евности „представљало истовремено отварање нових пу. тева и ствај могућности за сније и интегралније про
псе нових слојева и нових
_ Љиву
| вршености примењиваних
вном делу, писцу и
за коју бисмо без.
значења књижевног дела и саодноса са оним што се доста неп рецизно зове реалност, а параделно са тим су добрим делом ти новоформирани методи проучавања књижевног дела и појзва одвајали анализу књижевног
"дела од књижевног дела, те се
убрзо након стварања новог кри: тичког метода или рестаурира-
"ња старог убрзо указивала пот-
реба за корекцијама, показивањем бројних ограничености мето" да. При томе сви нови критички методи као да имају исти пола. зни став: да се новим приступом или пнтерпретацијом књижевног дела дело ослободи уског и доктринарнот тумачења, уз разумстрасну и пренаглашену сопствену улогу, Изгледа да је трајна судбина метода, који се интегрално не баве делом, да ис товремено разарају и стварају одређен број 'забауда у непрекидном · међусобном | смењивању. Циљ нових истраживања у нау-
"ди о књижевности био би, уоп-
штено говорећи, да се' „смањи
'· јаз између стварности и интер
претације стварности", Податак да у науци о књижевности постоје такозвани „вечни проблеми" сведочи о несамето“ да. Матија стваралачког дела лежи управо у томе што се ни јед но дело и ни једна појава не могу дефинитивно открити, исцри“ сти, решити, подвести под сис тем. Немоћ метода се на тим местима правда потребом новог креативног. узлета и стварањем сопствене визије. Аподиктичних решења нема, као што нема ни потребе за њима. Ту се, дакле,
не ради о Сизифовом послу ана-
литичара књижевног дела и по-
"јаве него о покушају да се из
тенерације у генерацију, бар де лом, у непрекидној спирали унапређивања људске мисли, мисли у науци о књижевности, смањује простор нејасном и не прецизно аном, да се, полазећи најпре од циља и система циљева, од терминолошке дистинкиије, појасне многоброј“ ни проблеми ове гране уметности и духовне делатности уопште, колико је она књижевношћу обу хваћена. Научност науке о књи. жевности се до дана данашњег одређује _ научношћу _ егзактних наука, а тај се знак једнакости мора пренети на једно. шире схва тање науке и односа појединих
стека у [5 КАФ (а укоге 5) 1 е;
па и.
научних дисциплина, да се не бисмо непрекидно вртели у истом кругу.
С' обзиром да је овакво ми шљење блиско скепси и рела: тивизацији научних _ достигнућа у књижевности, односно у делима немногобројног круга аутора који се теоријски баве проблемом моћи спознаје законитости књижевног стварања, споменули бнемо познату чињеницу да се уз сва ограничења и лутања научна мисао о књижевности кре ће видно напред, да се макар и за незнатне нијансе прешизније указује на сложеност значења књижевног дела и могућности разнородних интерпретација, То је посао који постаје утолико сложенији уколико је у њему више надахнутих посленика, пого тову када се има у виду историЈат сваке од крупних идеја које су деценијама стварале своје 52: говорнике или опоненте (једна од тих књига је и недавно об:
јављена књига Светозара. Петро-
вића ,„ О природи критике“, у
издању _ загребачког прошле тодине),
Успостављање метода испити: вања књижевних деда и појава један је проблем, а сасвим други „је проблем његове примене. Р. С.
рејн сматра да ни најбоља метода не може надокнадити недостатак сензибилности и знања 2налитичара, што нам омогућава да одредимо данас најчешћи тип аналитичара, истраживача књижевности. То је тип који најчешће, поготову у књижевној критици, примењује интуитивно-емпиријску методу, труди .се да примењује интегралан _ приступ, који је шири од-метода, и користи се проналасцима свих метода, настојећи да не пренебрегне ниједно сазнање ако оно: може да. допринесе новој интерпрета“ цији дела. Такав став омогућава коришћење _ позитивних — достигнућа разнородних, често дивертентних метода, да би тим укрштајима, „раскрсницама пробле“ ма , наука о књижевности добила ново пространство, отклонила "досадашње ограничености у проучавању. Науком о књижевности, сматрају многи проучаваоци (међу њима и п ), заслуживала би да се назове само теорија књи Наставак ма 2. страни
Радомир Ивановић
„Либера“,
У. ОВОМ БРОЈУ:
Мминатслнијинвацаки се тегове витла пе пездеј (-=змтне и љл знвишисште =-ешинивиннетиг алт инииииеалгтивиивииитинабусмаеаиња ииикавиви дах етапи вила уениинешивититниааиетеорагтивтси. дадиља ланицетелиое «те: 4
2.
Милош Црњански: ДЕТИЊ.СТВО МИКЕЛАНБЕЛА
АУБРОВАЧКЕ ЛЕТЊЕ ИГРЕ — пишу др Рашко Јовановић, Владимир В. Предић н Шимун Јури. тић
ЕУБЕНИО МОНТАЛЕ — ПЕ-
СНИК У ТРАЖЕЊУ СИМБОЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА
СТВАРИ — есеј о песнику написала и његове песме превела Југана Стојановић
СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ БРА. НИСЛАВА _ ПЕТРОВИЋА — пише др Иван Шоп
Миливој Николајевић: СЛИКАР ИВАН РАДОВИЋ
Др Драган М. Јеремић; МЛАДОСТ ЈЕДНЕ КРИТИКЕ — Увод у разматрање о првим српским књижевним критичарима
ПОЕЗИЈА: Радомир Андрић,
Ненад Радановић, Срба Игњатовић и Миломир Буза
ПРОЗА: Радослав Војводић ВИЊЕТЕ: Душан Ристић
ПРЕДАОЗИ
НУЋАВУ( МУЗЕЈА СРПСКЕ КЊИЋЕВНОСТИ
КАДА БИ СЕ ПИСАЛА историја која би говорила о судбини најразноврснијих докумената, грађе, предмета од веће или мање исто ријске вредности, који су из 0о6јективних или субјективних разлога неповратно пропали, она би, обухватала, сасвим сигурно, неколико замашних томова п била хроника која би могла да наведе на размишљања различите врсте. Требало: је да прође доста време. на да једна нација окренута цела будућности почне да води рачуна и о споменицима своје прошлости. Јер то неизмерно благо уништавали су и непријатељи који-су долазили на наше тле и од лхазили с њега и наш немар и неОорига, и несташица материјалних средстава да се нешто заштити и индоленција да за тако нешто има времена, као што је то понекад пропадало уз трагичну свест
. 0 томе да те вредности одлазе у
неповрат и зато што има зна. чајнијих и пречих ствари о ко јима мора да се води рачуна. Било како било много штошта од заоставштине наших писаца пропало је заувек, почев од рукописа па до њихових личних предмета, докумената о њима од не измерне вредности, сведочанстава њихових пријатеља и непријатеља, која могу да дају увид у е поху. И после више од стотину година _ небриге – најразличитије врсте дошло се до свести да све то треба прикупљати и различите установе и музеји почели су го да откупљују, чувају, или бар стављају, у недостатку средстава да одмах откупе, под државну, или, касније, друштвену заштиту. Станоје Станојевић је, у својој историји српског народа, коју као што се зна није успео да 32врши, испричао један део хронике о-пропадању извора за нашу средњовековну историју. Као што су пропадали ти извори тако је пропадала трађа и из осталих времена. Тај процес пропадања, у главном је, дакле, завршен, али оно што је сачувано, сачувано је само утолико што постоји. Многи предмети и документи стоје по Канцеларијама установа и музеја, по магацинима где се брижЉиво чувају и чекају дане када ће бити приказани публици, али се не приказују, јер или нема довољно _ изложбеног – простора, вли су предмети везани за једну Личност, што би нам омогућило извесне тематске изложбе, расту. рени код неколико јавних или приватних лица, тако да их је тешко, истовремено пронаћи и сакупити.
ве то говори о томе да би та грађа која се налази на различитим местима, требало да се сакупи на једном месту и да би било неопходно да се почне размишљати о томе, да се једнога дана оформи један музеј књижевности. Кућа Бранислава Нушића сачувана је онако како је Наставак на 2, страни
| | Предрат Протић