Književne novine

ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ

Неофпцијелна совјетска ликовна

уметност

У ГАЛЕРИЈИ Дине Виерни у Паризу одржана је недавно изложба која је побудила велико изтересовање париске публике: Руска авангарда Москва 73. Четири сликара и један вајар приказали су своја дела настала последњих година, а сада први пут изложена у. Паризу, где су стигла уз извесне тешкоће.

Вајар Максим Архангелск и сликари Владимир Јанкиљевски, Ерик _ Булатов, · Оскар · Рабин и Иља Кабаков, нису чланови Савеза ликовних уметника СССР-а, па, према томе, немају права ни могућности да своје сдике, скулптуре и графике из» Аажу у Совјетском Савезу. припадају оном мањем делу совјетских · сликара који, по ред великих тешкоћа и одрицава, траже своје уметничке путеве у савременом изразу, а изаржавају се радећи као позоришни сценографи, филмски костимографи, сликари порцелана млш илустратори књига,

Ова · петорица талентованих ПИ НИКА, рођених између 1926. и 1933. године нису познати у Москви, али су досад већ излагали у неким земљама Западне Европе.

Максим Архантелск је вајар који ради углавном у металу. Он "обрађује случајно нађене металне предмете, а најчешће зделе и са моваре. Те одбачене и случајно

е предмете, он претвара у савремене форме, које, најчешће, восе назив „Композвпија“. Дела савремене уметности први и је дини пут имао је прилику да ВИАШ у Москви 1957. године на свет ском фестивалу младих, Као и њетови другови и он има једину могућност да се упозна са савременом уметношћу преко репродукција. С обзиром на тако огра> ничену могућност, Ови московски уметници. често су у ситуацији Аа истражују већ давно истраже но и да илу већ лавно пређеним . шутевима, што се у њиховим делима, изложеним на овој изложби, јасно и видело.

Оно што својим скулптурама хоће да достигне, Максим Архантелск овако објашњава: „Волу"мен треба да буде иреалан. Како не постоји начин да се представи иреално, ја деформишем површи ну форме и удахњујем мртвој материји треперење и живу поезију“. !

Владимир Јанкиљевски, сликар, трафичар и вајар, рођен је у Мос» кви, гле је и завршио ликовну академију. Један је од ·најпознатијих уметника ван граница Совјетског Савеза, јер је до сада неколико пута излагао у Чехословачкој, Пољској, СР Немачкој, Италији, Швајпарској и Францу. ској. Паризу изложбу му је организовао Пол Торез, син Мориса Тореза, генералног секрета. Ра Комунистичке партије у то време. Пол Торез је велики при. јатељ совјетских сликара. Да би објаснио и одбранио њихове са времене илеје и тенленције, објавио је 1967. год. у мартовском броју ревије „Т/Ооећ“ велики чла. нак под насловом „Положај уметника у СССР-у“,

Јанкиљевски, који се издржава илуструјући књиге, већ десет то дина рали монументалне трипти“ же у дрвету и металу, полу-маши“ не, полу-монструме, пуне море, створене савременом технологијом која нас окружује и чији робови све више постајемо. Ту савремену технологију он У својим триптисима _ изједначује са пак“ лом. Најзначајнији део његовог стваралаштва је графика. Темпе.

ентан, смео, радикалан, пред“ ставио се на овој изложби великим бројем графика, за које би се могло рећи да су, како у црте жу, тако и по илејама, под изве. сним утицајем Паула Клеа. Заин| тересован за неке проблеме оптике, механике и геометрије, он ствара читав низ графика са том тематиком, Други шиклус је по свећен Афродити и њеном култу. Третирајући смело њен женски анатомски детаљ, покушава да У њему нађе виши, универзални смисао, с једне стране, а с друте стране, своли тај орган на механички симбол, који више олгова ра данаттњем схватању, Ова тежња напочито долази Ао изражаја у графикама „Механичка Афро. дита“ и „Афролита и њен уну. трашњи живот“. Без обзира на све тешкоће и проблеме на које наилази, _ Јанкиљевски упорно ствара, све вите изграђујући свој оригинални стил.

Јанкиљевски је, са још дваде сет и три излагача, учествовао и на једној изложби _ совјетских експресиониста И апстрактних уметника олржаној У СССР у по сле лрутот светског пата. Изложба је одржана у Москви, послед;

· Курчатова.

њих дана новембра, 1962, а после неколико дана изванредно вели ког интересовања, била је прекинута наредбом власти.

Експонати су били пребачени на други спрат старог мањежа, да, би ту били приказани члановима Централног комитета и Владе, који су, на челу са Никитом Хрушчовом, дошли да виде слике и дају своје мишљење. Њихова реакција је била врло неповољна, а нарочито је Хрушчов гласно и бесно изражавао своје мишљење.

Најхрабрији и _ најпознатији међу излагачима, Ернст Неизвестни, излази пред Хрушчова и покушава да му објасни да ови уметници нису заслужили ГРАњу, вето да он, Хрушчов, не познаје уметност! Хрушчов ненавикнут на такво супротстављање, помало збуњен, смирује се пи напушта из. ложбу, али мишљење о савременој уметности никада није про менио. Касније ће, више пута, су'сретати Ернста Неизвестног, али икада неће износити свој суА 0 његовој уметности, Најзад, пред смрт, одредиће да баш Ернст Неизвестни ради његов надгроб. ни споменик!

Трећи уметник који излаже на овој изложби је Иља Кабаков, вероватно најоригиналнији сов' јетски сликар, чије дело носи нај"мање западних утицаја.

СА ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ: ВЛАДИМИР ЈАНКИЉЕВСКИ — „БРАВА“ (1962)

Њеегово дело је пуно оригинал. ног, специфично руског хумора, пуно маште, али и прилично теш. ко разумљиво. После више година рада и ликовних истраживања, ствара своју визију света и њу реализује као акцију која се догађа испред или иза прозорског окна. Како сам каже, свет је за њега прозор! „Кад цртам један елеменат, то је као да цртам муву која хода по чаши. Али и чаша је један елеменат. Само је провидан. Моје схватање света, то је видљиви човек, а иза њега, један невидљиви човек, који и поред свега постоји.“ Ову своју теорију Ка(баков назива апсурдом, обја штава га овако: :

„Све што није видљиво, Дакле иза огледала, истинито је.

Оно што видимо нема никакво значење, дакле апсурано је.

Елементи не познају светлост, они су у унутрашњости, чак и код светлости.

Свака слика је светлосни простор у коме елементи живе сло. бодно. Дакле, садржај треба ла буле сведен на најмању меру, јер може да смета светлости,

Проблем сликарства је како ослоболити светлост.

БЕЛО ЈЕ СВЕТЛОСТ.

Човек треба да сања, Сањају ћи његов унутрашњи свет постаје реалан“.

Кабаков живи у Москви и ради као илустратор књига за децу. До сала је имао десетак изложби у земљама западне Европе. У Мос. кви је излагао само једанпут. У кафеу „Плава птипа“, он и Ерик Булатов изложили су 1968. године своје слике, Изложба је трајала једно вече!

Најзагонетнија и. најзатворенија личност ове групе је Ерик Бу. латов. Живи у Москви као илустратор дечјих књига, Сликарске студије је завртио у Инсти сликара Сурикова 1968 године, У почетку _ слика у реалистичком духу. али касније, упознавити Мон. дријанова дела, окреће се апстрактном сликарству. Први пут излаже четири прно-беле апстракпије 1965, голине у Институту Изложба је трајала јелан сат! Већ те голине на њеТОВвИМ сликама долази до нове промене, Људска фигура се вра

ћа на платно, али и тада фи ј праз

· фазе је ауто 1968. тодине, који је изложен и ј портрет је

био изложен 1968. године ма Ка . Подсећа на Магрита, али му се не може порећи ни инспирација ни дубока веза са руским пространствима и руским темпераментом. Ради много, али како сам каже: „Шта може да очекује уметник чије су две једине изложбе од 1968. године трајале један сат и једно вече2!“

Оскар Рабин, пети члан ове трупе московских сликара, ради као и његови другови у Москви као илустратор књига, Академији ликовних уметника учио је у Риги и Москви, али је никад, није завршио. Експресиониста по стилу, песимиста по погледу на свет, каже: „Моје: осећање је тута. Могу да сликам. Моје слике одлазе на Запад али немам никакву наду, ништа. Немам жеља“.

И поред таквих осећања ради мното, излаже често, на жалост само у западним земљама. Он је и најпознатији од свих руских модерних уметника. Оскар Рабин је први совјетски сликар који је имао велику и запажену изложбу у Лондону. Њетов стил је оригиналан — не подсећа ни на кога.

Снажног израза, свесно реду“ цираног колорита, он се често, на својим сликама, служи поступком ттотре ГоеП. На овој изложби представљен је сликом „Јеврејски пасош“. То је увеличана стра. вица из сопственог пасопта, величине 90х 30 см. Стандардним руб икама у пасошу, Рабин је додао ЈЕ једну: — Место смоти — ПОА, неким плотом2... у Изреалу2

Изложба у Паризу је покушај да се бар делимично представи стварање _ најкарактеристичнијег

дела московских сликара и ва јара. :

5

Да ли ће-ови храбри и тален. товани уметници и у својој земљи добити место које им по вред; ности и припада2

Хоће ди њихова уметност бити призната, или ће и они доживети судбину својих славнијих претход. ника Кандинског, Маљевича...2

Да ли Ће заједничке идеје Владимира Јанкиљевског, Иље Кабакова и Ерика Булатова створити Московску школу2

И оно најважније питање: Зашто совјетске власти забрањују сваку активност ових уметника у СССР-у, а не противе се излагању у иностранству, и то углавном на Западуг

На ова и мнота друга питања још увек није могуће дати пре шизан одговор, али не треба сумњати да ће уметници пребродити све тешкоће пи смоћи снаге да и даље гфирмишу своју уметност, а можла дочекају и рехабилитацију своје уметности!

Миломир Њежић

Телевизијска серија о Гетеу

Западнонемачка телевизија је приступила снимању _ документарне серије о Гетеу, која ће имати 13 делова, а трајаће у целини око десет часола На припремању овог филма радио је читав штаб специјалиста, користећи сарадњу са источнонемачким филмским предузећем „ЛЕФА“ д неким градовима (Вајмар, Лајпциг). Филм ће бити снимљев у боји, а најпре ће, 28. августа 1974. тодине, када се испуњава 225 година од рођења великог писца, бити приказан део који приказује како је Гете написао први део „Фауста“. Месец дана касније биће приказан и део ко-

"ји представља како је Гете напи-

сао „Вертера“, з то ће бити учињено у вези са АВестотолиштњицом од објављивања овог ромапа Пела серија ће. међутим, бити приказа на по хропиолоттком рзду почев од јануара: 1975. године.

ХУМОР И САТИРА

Пародије |

Густав Крклец ВЈЕТАР ПОД БРОЈЕМ

Осмјех сред лица. Једна жута, диња на. столу с четир ноге. Нигдје пете, О тко зна зашто лаје пас мојг Тиња лампа над столом, Вечерње дијете

пролази. Лик му ко нестала и скриња»

А све нестаје! Сјенке џи комете са звуком птима или шутњом иња, са сребром месте која пјесму плете.

Свачијој нози кажем да: не броди ривом, уз вјетар број седам и

осам, док на видику тихом гаси дан се, док вали стрепе од зебње, у води, кроз модра вече што не пита: ко

> ваме = и ноћ добија много јаче шансе.

ВЛАЖНИ ЖУБОР

Жубори вода коју ловиш ухом

под липом, с њеним листопадним рухом.

У шкољци ушној тај жубор зад

шапћући: Вода, влажна си до сржи о.

»

Час шаре гледаш на јесењем сагу,

час у се примаш жуборећу влаљу:.

Знаш ли шта бива ако водом шета пар хитрих, лаких папуча без пета»

Ласно је ићи струјом кад се тјени, а прехлада је негдје ту, у сјени.

И тако даље... Милоту ће стрти прехлада што се помут тата врти.

Али, дос теби бољетицу кује, поруку твоју нека вода чује:

— Около теци, громка или тиха; далеко буди, драта од мог стим!

ж

Никола Дреновац

НЕРАСКАМЕЊЕНИ КАМЕН |

Спотакох се босоног а камен,

А тада ми доће његов глас:

Склони се с пута камену спотицања,

Не питај га у мраку неизвесности ·

Да нисам ја твоје ЈА

Да ниси ти камено ТИ,

Да нису они случајно камени ови.

Кажем ја њему: ако си скамењен, То је најмањи разлог за љутњу Због моје одлуке. да. уклешем У тебе име пролазности зато

пролази, Или мисао 0 колајна са две. а стране, Испод тврђења о: хиљаду : личности Човека баченог у сопствену ____ дубину, Заједно са последњим збогом

камену што докраја одбија да се

Упркос смислу Јеванђеља по мени

“

Мухарем Первић

ИЗМЕБУ ОДМЕТНИКА И УМЕТНИКА

Фридрих Шилер је био мишњења да му ватрена драматика најбоље полази за руком кад он, из стваралачких побуда, држи. ноте у хладној води, претходно искапивши. пола боце мање-више расхлађеног и убедљиво пенушавог шампањца. Тако је постигао извесну песничко-трагичку нуттавост",

Песникова „бура“ са „надирањем" дебитовала је у драми „Разбојници“ баш под овим, да тако кажем, шилеровским околностима, тј. између две течности које је релитељ-лебитант Братислав Петковић настојао да „преточи“ из 1780-1782. у 1973. годину. За такво претакање некадашње одметничке визије у визију ПОА оветодитттњим уметничким дату“

мом _ Петковић се неговољ-

ен

НА ОСНОВУ МИШЉЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ

СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА КУЛТУРУ СРС БРОЈ

413-57/73-02 ОД 26. 1 1973. ГОДИНЕ НЕ ПЛАЋА СЕ' ПОРЕЗ НА ПРОМЕТ |

=== о——о—————_—_

„Пе~ |

но обезбедио о Аоследношћу. А · ваљало је мислити на

матично обезбеђење баш при у „метничко-одметничком сусрету са „Разбојницима“, мада није уме сно тражити од једног дебитанта да не проспе ни најмању кап Шилеровог шампањца и воде. Петковић је, међутим, просуо толику количину да се у њој често гасила песникова _ бурна ватра!

На махове је изтледало да се Шилеров Карл Мор одметнуо ОА себе сама и да тражи неку врсту бесправног усељења у нашу епоху и у садашње позоришне прог раме. Од пунокрвних побуњеника редитељ је направио малокрвне, склоне да се највише буне због тога што не знају где се на пред стави завошава Шилер — и где почиње Петковић. И поред удаљавања од карлморовске атмосфере, редитељ-дебитант је успечтно доказао да његово дебитанство ваља сматрати привременом појавом, а то се испољићло кооз оне сцене које нису поставиле никакзе шилеровско-петковићевске дилеме.

Симон Симоновић БЕЗ СУНБЕРА У ГРЛУ Е

Скоро пословично зрдећи Младу задимљену чворугу На свом згуснутом челу, Чувајући у грлу

Ватрогасни сунђер

(Или нешто сасвим друго, Вично кидисању на пламен), Поскакујући од незајажљивости, Пазикућу давно изигравајући, Жоће ли дићи паликућа Спушталицу над муњевитим Окомр

Као лакоми саговорник

Чаћи неоповргнуте паљевином, Он ће радије праскаво уснити Изиграност многих горућих Ишчекивања што се находе У главама.

Гле, тај даноноћних вади Разиграни дим из пазуха Да, напрасит и несвргнут, Од чела одлепи чворугу, Гле, она се хитро склања, Већ знојава и обрвана Наводним жућним послом. Гле, нигде те главе, ни чворуге, Ни паликуће, ни грла

Из кога би мотао вирити Сунђер.

Душан Баранин

ЊИХ ТРОЈЕ — ОН, ОНА И ХРОНОЛОГИЈА

= Кад боље размислим, поте пуно си у праву, Јелено, тврдећи да се нас двоје страствено волимо. Управо стота мораш да ми откријеш своју тајну: како ти већ сада, 1914, завршаваш стуАије на Медицинском факултету Београдског универзитета Поз нато је да тај Факултет не посто ји и да ће бити основан тек по-. сле првог светског рата _ који још није почео! — рече вољеној девојци.

~ Ако сам при крају медичинских студија, то је моја и ро мансијерова ствар. Она не сме Аа помути вашу бескрајну Љу бав из деветсто четрнаесте,.. = олврати Јелена, — Напослетку, замисли да је ово 2014 година, не гледај одсутно у страну, него присутно слушај рецитовање ове младе и незаборавно насмејане тлумите, Веле Нитринове. у = Опрости, обожавана Јелено, алп не постоји никаква мо тућност да ја данас и овде слџтлам и гледам госпођу Нигринову. И то с обзиром на извесне хронолошке околности које морам атити с напоменом да би наводно млада Нигринова сада имала безмало педесет две го дине — под поетпоставком да је у животу. Међутим, она је умрла још пре пет и по година, услед чета је њено салашње рецитовање утлавном искључено.

~ Тако ми мојих сјајно поло жених испита на будућем факултету, ти си закерало и опасан ситничар, што ме приморава да за извесно време раскинем с тобом и да се заљубим у неког Арутог.. У младића који избегава. замерке неоложиве са гледлишта велике љубави млин великог романа.

Паролирао

Лав Захаров

КЊИЖЕВИЕНОВИНЕ 11