Književne novine
|
СУСРЕТИ '
ИЗМЕНИТИ ИСТОВРЕМЕНО
КЊИЖЕВНОСТ И ЧОВЕЧАНСТВО |
Разговор са Филипом Соде
за' „Књижевне новине“
+
ФИЛИП СОЛЕРС, уредник најпознатијег париског књижевног часописа „Тел кел (»Те! Оџеј«) и један од водећих теоретичара и представника тзв. „антибуржоаске литературе", јавио се у франпуској књижевности 1958. године, баш у тренутку када је на рачун до тада веома хваљених писаца политички неангажованог новог романа" и „антидраме" (Мишела Битора, Роб-Гријеа, Натали Сарот, Бекета, Јонеска) почеле да пристижу критике о превазиђености таквог уметничког изражавања и „недопустивом флертовању са помодарским теоријама излапеле реакционарне буржоазије"! Придружујући се новом _књижевном правцу, Солерс ће се за-
увек "одрећи свог првог, класичним стилом, написаног романа
„Изазов“, за који су Луј Арагон и Франсоа Моријак рекли да је „очаравајуће старински". У кас-
_нијим есејима и панфлетима он
ће са жестином писати против свих „идејних противника који желе да точак књижевности скре ну са правог пута". У том „надах нућу“ објавиће и романе „Чудна усамљеност“, „Парк“ и „Драма“. Тодине 1965. појавиће се његови „Бројеви“, који ће код критичара наићи на различите оцене. Тек последњим романом, "Х", овај маади писац одушевиће чак и „заклете противнике" који ће, хва лећи дело, на крају готово увек закључити да је „оно занимљиво, али да су били немоћни да у ње му било шта разумеју!
У ствари, тај нови „роман" (2), назван ко зна због чега "Х", ни-
"је ништа друто него монтажа за-
бележених мисли свега онога што би један човек стотинак или сви људи света у одређеном тренутку помислили. "Х" у ствари није ништа друго но чудовиште од ре ченице, без великог слова, запете и тачке, у којој се речи повезују слободно, логично и нелогично, где се идеје сударају, спајају, разилазе и опет рађају: култура, буржоазија, мајка, надреализам, глупост, секс, злато, Џојс, велике мисли, грчки, латински, кинески, језик улице, научник, радник, Ко муна, Запад, ројалисти, саветници, генерали, религија, родоскврнуће, Бетовен, социјализам, једнакост, вагон, ослобођење, Арагон, виљу“ шка...
Солерсов "Х" био је управо повод да са њим започнемо оазговор џ редакцији часописа „Тел кел“, који ће у следећем броју објавити и један његов значајан текст о најновијим погледима на развој савремене литературе и њене повезаности са друштвено-политичким приликама у земљи.
~ Пре него што пређемо на друге теме, можете ли нам нешто рећи о вашем најновијем делу. Шта оно за Вас значи и које су „његове поруке2 · -
— Поруке сваког мог дела ос„тављам на тумачење читаоцу, дакле и вама. Оно што бих хтео да кажем поводом „Х"-а то је да је тај мој најновији „роман“ плод Аичног разметпљања и сазнања о овом свету. Свако књижевно · дедо, па и моје, историјски је усаовљено. Условљено друштвеном надградњом капиталистичког ·друштва оптерећеног поврх свега историјом и тралитијом, у сталијуму експлозије. Настао је вакуум, без, праска, испуњен свим могуЋћим коизама. лакле и кризом спо„разумевања. Конпеппије литературе, 19. века нису више одрживе. Немогуће је ланас писати као у прошлости. Замислите, има још књижевника који копирају и по„зивају се, наравно под утицајем буржоазије, на Стенлала и Балзака, који су за своје доба. били револупионаони. Интелигентна је наша буржоазија. Подржава излапеле људе коли као папагаји понављају академске, превазићене књижевне фотме, а валозизије дела „побуњеника" проглашавајуЋи их као свота. Тако неутрализује све противнике њене идеолотије, све што је ново, напредно, _
· = Да ли у исту групу „превазићених _ писана" свруставате и предстпзнике „новог романа", Ми= шела Битођа и Ален Роб-Гријеа, на: пример2
= Мишел Битор — за многе „нови Валери“, истраживач, „лаботаторита", апотеоза ситуоности против субвеозије — није нитита дтуто него писац „авантаоле" који понавља ттосто и јехиаставно на1новију ттоттласт, Ппелставнити тав. „новог романа“ баве се ми-
рсом — специјално
„морним стварима, обичним копи-
рањем технике Џојса или Кафке. Нови роман је буржоаска валоризација историјски и теоретски закаснелих књижевних „открића“. Идеологија ових представника па било да је реч о „подсвесним осећањима" Натали Сарот, Биторовом „објективистичком виђењу" МАМ _ „имагинарним — играријама" Роб-Гријеа — у стварности је конвенционална, психологистичка, позитивистичка или, ако хоћете, технократска. |
— Значи ли то да је и Џојсово дело застарело, превазићено2
~— Џојс има огромну историјску важност, његово дело је револуционарно. Он је обухватио све опште проблеме наше цивилизације. Џојс није велики само зато што је први прихватио „лингвистич ки' неред“, пореметио ред речи и ритам реченица, него и. због тога што је ударио темеље новој култури која тек треба да се створи. : :'
— Залажете се, дакле, за укида» ње старе, за стварање нове, прет• постављамо, „бескласне књижевности“. Како онда тумачите појаве као: што су националне литера“ туре, социјалистички – реализам, хуманистичке поруке које ' носи Свака добра: досад написана књи» га:
— "0: социјалистичком. реализму питајте Ролана Барта, Он тврди, и у томе се с њим слажем; да је социјалистички реализам преузео форму буржоаске уметности писања. Проблем националних и локалних литература је такође превазиђен и застарео. То тврде уосталом у „Комунистичком манифесту" Маркс и Енгелс. Ми смо за повезивање и сажимање различитих књижевности и култура на ширем плану. А хуманистичке вредности које ви помињете, нас занимају једино као „проинзвод" класног друштва. Тај хуманизам може да се брани, али и да се напада. Многи бране хришћански хуманизам који је у потпуном расулу, док Аботи пак, стављају акценат на хуманизам који се супротставља буржбоаском. У сваком саочају реч хуманизам за мене има метафизичко а не научно значење.
— Која је онда улога те нове „бескласне књижевности" 2
— Вредност писане речи не састоји се у њеном ангажованотићу, још мање у сведочењу. Она не може да буде слушкиња стварности ин економике, него снага сопствене симболичне трансформапије. Изменити књижевност у исто време кад и човечанство, то је наш задатак. И укинути поделу на „поезију“ и „прозу". Увести у литературу фундаменталне: теорије и законе лингвистике и психоанализе. И онда тек истраживати — као што су.то чинили наши надреалисти и руски формалисти.
== Неки писци — комунисти, а и" сама КПФ оптужује Вас и Ваше истомишљењаке да сте „мретерали", да ласкате радничкој кла“ си џмако с њом немате ничега заједничког, _ пошто — проповедате
РИМ МИЛИ
ФИЛИП СОЛЕРС
Шта на све то ка-
„елитизам". жете»
— Вама су познати догађаји из 1968. тодине. Зато о томе нећемо товорити. Радничкој класи прети опасност од „успављивања“, а то је опасно... Без интелектуалаца нема · револуције, нема идеолошког рада. То није, уосталом, моја теорија, него Грамшија и Брехта... Противимо се тези — наука научнику, философија философу... — Шта мислите о Сартру2 Многи кажу да је и данас најангажованија, прва личност француске културе»
— Сартра заиста веома ценим. Много ствари треба од њега учити. То је прави представник модерног интелектуалца. Учитељ п савременик 21. века. Опасан је само симптом, за нас и за историју натавно, што је доста изоаован. Нешто му ипак замерам, али на књижевном плану. Ето, написао је књигу о Флоберу на бур-
жоаски начин. Шта ћете, то је.
његова, наша противуречност, друштва и времена у коме живимо... Разговор водио Душан В. Станковић
КОЈИТВНРНОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Илић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник). мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојтин, др Иван Шоп, Бранимир Шћепановић, Техничко-уметничка опрема: Драгомир Днмитријевић. Књижевни савет: др Димитрије Вуче. нов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење графичке опреме Богдан Кршић,
Лист излази сваке друге суботе. Цена 30 дин. Тодишња претплата 60, подугодишња 30 динара, а за иностранство ДЕО“ струко.. Љист издаје Новинско-издавачко предузеће · „Књижевне новине“ Београд, Француска 7. Телефони: 627286 (редакција) и 626-020' (комерцијално ' одељење и ал министрација).' Текући рачун: 60801-601-2089. Рукописи се не враћају. Штампа: „Глас“, Београд, Влајковићева 8.
РУТЕ С АМИНА 2
ЛЕТОПИС
Седамдесет пет година МХАТ-а
Навршило се седамдесет пет тодина од почетка рада Московског уметничког академског позоришта „Максим Горки" (МХАТ), које су основали велики позоришни уметници Константин Станиславски и Владимир НемировичДанченко. Ово позориште није само једно од најбољих позоришта Совјетског Савеза него и понос совјетске уметности. Кроз њега су прошлн многи најпознатији редитељи и најбољи „глумци. Прва представа одржана је 14. октобра. 1898. тодине, а приказана је тратедија Алексеја Константиновича Толстоја „Цар Фјодор Јоанович . Два месеца доцније, 17. децембра, одржана је премијера Чеховљевот комада „Галеб", а две и по године касније МХАТ је дао премијеру „Малограђана" Максима Горког, који је рекао да је ово позориште исто толико значајно и лепо као Третјаковска галерија или црква Василија Блаженог. Након револу. ције, неким представама МХАТ-а присуствовао је и сам Лењин, који је говорио да уколико постоји неки театар који треба спасти и сачувати из прошлости, онда је то несумњиво Московско уметничко академско позориште. Врло је значајна била сезона 1927/1928, јер су у њој наступила. три нова мстакнута совјетска писца: Всеволод Иванов, Леонид Леонов и Валентин _Катајев. За представу Мвановљевог „Оклаопног воза 14-69" Луначарски је рекао да је била тријумфални _ спектакл. _ Године 1935. приказује се'први пут „Платон Кречет" Александра Корнејчука, а почетком 1942. године „Часовници на торњевима Кремља Николаја Погодина, комад у ко. лем се пови пут на сцени приказује лик Лењина.
У културној мисији, коју је успешно вршио приказујући неке најбоље позоришне комаде руске класике и совјетске савремене драме, важан прилог дао је МХАТ и својим гостовањима у иностранству. Почев од 1956. године ово позориште је пронело славу совјетске позоришне уметности кроз Југославију, Бугарску, Румунију, Чехословачку, Мађарску, Пољску, Енглеску, Јапан, САД итд. Свуда Аочекиван са одушељењем, МХАТ је годинама био један од најбољих амбасадора совјетске уметности м културе, Иако склон приказивању класике, овај театар је одувек био живо и савремено · позориште, ос тајући наравно, и веран теорији тауме и приказивања великог Станиславског. МХАТ је многим позориштима служио као узоп итешко је рећи колико му много дугују многе сцене широм света, не само тамо где је гостовао, већ и много штире, јер се о њему много зна и преко књига, студија пи расправа, посвећених искуству које је он у" свом тричетвртвековном трајању имао, на корист не само совјетског него и светског театра.
(тогодишњица. Благоја Берее
У Загребу је низом концерата, предавања, . изложби · и студиј ских разговора прослављена стота хтодишњица рођења Благоја Берсе, једног од наших највећих композитора, родоначелника. модерне хрватске музике, а уједно је обележена и четрдесета годишњица његове смрти. Током читавог свог живота, од последњих дана децембра 1873. до' 1. јануара 1934. Благоје Берса припадао је групи најистакнутијих хрватских уметника, широко образованих, неуморно „ангажованих и. читавим бићем преданих. стваралаца и креатора. нових, напредних музичких идеја. Већ на самом почетку свог уметничког рада, започетог првих година овог столећа, Берса почиње да уноси у хрватску музику модерније тековине европске музике и да, ни најмање не потцењујући романтичарска опредељења ранијих композитора своје постојбине, покрене читаву једну плејаду младих, композитора, својих савремемика, и да'их усмери ка новим путевима. Историја југословенске музике бележи Берсин удео једнаковредним као н удео Славка Остерца у Словенији или удео Христића, Коњовића и Милојевића =у Србији — били су то новатори у свету тонске. уметности на тлу можда исувише „натопљеном“ на: ционалним заносом. Били су то пи: онири у чијем се кругу посебно истицала личност великог композитора Благоја Берсе. :
__ Вредно, је истаћи чињеницу да је Берса. био један од најзаслужнијих музичких педагога који је, остављајући као композитор своја ненадмашна „Сунчана поља“, опеРУ „Огањ“, недовршену музичку
драму „Смрт мајке Југовића и читав низ вредних остварења, ос“ тавио и трајне своје И. кроз стваралаштво трупе воде их хрватских композитора, Мич студената са загребачке Музичке академије. Из његове класе поникли су Бруно Бјелински, Никола Херцитоња, Мило Ципра, Иво Бркановић и други.
Јубилеј знаменитог ствараоца и педатога има у овом часу обележја славља: шездесет тодина живота и трајни прилози нашој музичкој култури то је опо што и без Ђерсина личног присуства наставља свој пут.
Владислав Димитријевић
Ружица Јоцић
У 86. години умрла је у Београду Ружица Јоцић, која се, поред писања прича за децу, бавила. музиком и превођењем. Била је један од првих преводилаца Лењина код, нас; њен превод Лењина, пошто је штампан, заплењен је од полиције, а она је због тога доспела У затвор. У њеном дому су се окупљали многи београдски интелектуалци. Још 1908. породицу Јоцић је посећивао филозоф Бранислав Петронијевић. Њен муж, војни лекар, умро је од пегавог тифуса, лечећи тифусаре 1914. године. Пошто се настанила у Београду, њен син, песник Љубиша Јоцић, пише: текстове, за које композитор Миховил Логар пише музику и она те песме пева на концертима. (Између осталих, певала је и револуционарну песму „Београде“.) Рано стечена искуства са угњетачким властима, из доба. када је са оцем ишла из места у место у која су та Обреновићи често премештали, привукла су Ружицу Јоцић напредним струјама између два рата. Најпре се везује. за Народни фронт, а затим за КП, Један од првих састанака Народног фронта одржан је 1936. године у њеној кући. Међу тридесетак беотрадских интелектуалаца на састанку су били н Јован Поповић, Александар Вучо, Душан Матић. За време рата у њеном дому су се састајали Бозђиша Ковачевић, Иса Јовановић, Коста Рацин, Коча Поповић, Жика Чукулић ми многи дуги. За време рата сарађује са Космајским одредом и крије илегалце Жику Чукулића и Борђа Јовановића, као и већи број омладинаца. Случајно ломи ногу и неколико месеци после тога, 1944. године, иако болесна и хрома, одлази у партизане, И као стамипа није клонула духом и прел саму смрт писала је топ" увек приче за дечје листове. (В. С) у
Прептека између Шарла Пегија и Ален–Фурнијеа
У Паризу је управо изашла, у издању издавачке куће Фајар, четворогодишња преписка (1910 19149 Шарла Пегија и АленаФурнијеа. Упознавши се упролеће 1910. године, када је Фурније имао двадесет четири године и почињао да пише у „Париском дневнику" док је Пеги имао тридесет седам тодина им био чувени уредник „Петнаестодневних свезака", два писца су намах постали врло присни пријатељи. Дописивали су се, пак, спорадично, када су се одвајали због одласка из Париза, Пегијево педесет једно писмо представља две трећине књиге и први пут су била објављена 1946, тодине, док су писма/ Фурнијеа, такоЂе одвојено штампана 1970. тодине. Сада се први пут објављују заједно, са уводом, закључком и коментарима Ива Реј-Херма, директора „Француске алијансе“ у Паризу.
Намеће се, неизбежно пореБење између ове преписке и преписке Ален-Фурнијеа и његовог другог пријатеља: Жака Ривијера. Разлика је врло велика, Одвојени Један од другог, Ривијер п АленФурније су се, будући да су се веома разликовали, узајамно критиковали и исповедали своја различита уверења, водећи често ватрену расправу око (битних питања живота, књижевности и религије. Преписка између Пегија п АленФурнијеа је мања по квантитету и мање вредна по квалитету, Разлог вероватно лежи у чињеници да. су Пеги п Ален-Фурније умнотоме били слични: обојица су мпоТо полагали на своје детињство, ималн религијске склоности и вратили се традицноналном катоАнцизму, обојица су били не срећни .у љубави м, свако на свој начин, патриоти н, најзад. обојица су погинули септембра 1914. гОдИне, у првој бици на Марни. Али М ако се њихова писма углавном. лопуњују и изражавају мебусо ко дивљење два писца, она су незаодилазна не само за боље упознавање њиховог стваралаштва нето им за ооље упознавање времена у којем су живели и стварали. __