Književne novine

АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“

Београдски универзитет

Проф. др Јован Глигоријевић, ректор Београдског

универзитета

Питање: Већ дуго се говори о реформа универзитета. Шта је досад на том нлану учињено, шта треба учинити и какве користи Ре из тога произићи за. наше друтвог ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС СЕ СВЕ ВИШЕ УСКЛАБУЈЕ

С ПОТРЕБАМА УДРУЖЕНОГ РАДА У ЦЕЛИНИ

— Преображај високог школства представља саставни део реформисања васпитања и образовања у целини и једну од основних претпоставки целокупног развоја. наше самоуправне социјалистичке заједнице. Зато се при дефинисању општег концепта преображаја полази од основних начела и друштвених циљева васпитања и образовања а пре свега од опредељења;

— „да сви облици образовања, после основног, стварају основу за укључивање у процес рада, као и за даље стално образовање из рада;

— да марксизам и самоуправна социјааистичка идеологија представљају идејну основу целокупног система образовања и васпитања;

— да се васпитно-образовна делатност изграђује као интегрални део удруженог рада од општег друштвеног интереса и да

"је самоуправно организован, и

— да се садржај, организација, методи и средства васпитања и образовања на свим нивоима стално унапређују и усклаЂују са савременим потребама и достигнућима, Аруштвеног и научно-техничког развоја. Рад на преображају нашег Универзитета, схваћен као историјска нужност, Одвијао се у етапама. У првој етапи, карактеристичној по дугим дискусијама, дефинисан је општи концепт реформе као дуторочни програм рада, док је Универзитетски Савет, у заједници са Градском и Универзитетском конференцијом СКЈ, донео закључке о непосредним задацима и начину њихове реализације.

Последње две године реформа се одвија уз веће акционо јединство и ангажовање друштвено-политичких организација а пре свега ЦК, Савеза студената, Савеза синдиката ин Удружења универзитетских наставника, у атмосфери боље организованости, веће одговорности и самокритичности, који карактеришу универзитетску средину после писма Извршног бироа и говора друга Тита, као и Закључака партијских форума Србије, Београда и Универзитета.

· Последњи увид у остварење преображаја

показује да су сви факултети са највећом одговорношћу и врло студиозно приступили реформисању, пре свега, наставних пропеса, што је дошло до изражаја у новим наставним плановима и програмима као и новоствореним одпосима. Из обимне и сложене проблематике рада на реформи високог школства у овој информацији издвојена су само она питања која, имају заједничка обележја и значења за све удружене факултете.

Савремени Универзитет има првенствено залатак да развија науку и знање и да кроз истраживачки процес остварује образовање највишег нивоа. Али, наставно-научни рад на Универзитету не исцрпљује се образовањем с факултетских _ стручњака, који располажу одређеним знањима и примењују стечена искуства, већ је саставни део његове функције и формирање личности, марксистички образоване и васпитане 7 духу самоуправног социјализма, способне да критички прима постојеће и ново, покретаче, истраживаче и ствараоце нових сазнања. Универзитет оспособљава високо образоване стручњаке да примењујући научни, марксистички, материјалистичко„дијалектички метод, широко развију инипијативу и успешно се оријентишу у сложеним процесима науке и праксе.

· Посебно значајна друштвена функција савременог Универзитета је да, као део удруженог рада, буде отворен према друштву у пуном смислу те речи. Високошколске институције, да би оствариле размену рада са удруженим радом, треба да се развију у снажне образовне центре са. разноврспим програмима и степенима образовних процеса за формирање и перманентно усавршавање кадрова различитих профила и нивоа, који ће џунапређивати теорију и праксу нашег самоуправног социјалистичког друштва.

У складу са општим развитком само управљања у нашој земљи, као један Од битних предуслова за преображај Универзитета, на нашим факултетима конститусани су нови, самоуправни односи, који проистичу из концепта да су: факултети самоуправне самосталне организације, које се на основу слоболног опредељења и самоуправног споразумевања удружују У Универзитет. Овај конпепт правно је санктионисан уставним амандманима и новим Законом о високом школству.

Први пут у нашој друштвеној заједници, конституисан је Универзитет на самоуправним основама, као виши облик УАРУживања самосталних самоуправних факултета, научних института и Универзитетске библиотеке. Потписивањем _ самоуправног споразума о удруживању у Универзитет (16. априла 1973. године) двадесет тпест факултета лопираних у Београду, Титогталу, Б0ру и Крагујевцу, (14. октобра 1973. године) и пет научпих института, створили су основу. за лаље самоуптавно „организовање Мнивепзитета као комплексне мултилистиплинарне пи интерлиспитлтнарне_ асоцијапије удруженог пала. Нови самоупзавни односи на факултетима п Универзитету конституисани су на амандманским осно-

вама и одредбама Закона о високом школству, чиме је обезбеђено да сви чланови "радне заједнице: наставници, сарадници, студенти и остали радни људи, равноправно остварују своја самоуправна права. Ортанизациони облици у којима они остваРрују непосредна. и. посредна самоуправна права разликују се на појединим факултетима због специфичности научних и образовних процеса на њима. Од посебног значаја за даље подруштвљавање високог школства је формирање друштвеног органа управљања — Савета факултета, односно Универзитета у чијем раду учествују представници друштвене заједнице. Уставна реформа значајно ће допринети да се даље развије самоуправљање у високошколским установама и да се повећа индивидуална и колективна одговорност, а тиме и ефикасност у раду.

Своју функцију стваралачке снаге која развија и мења људско сазнање Универзитет остварује интензивирањем научног рада. Поуздан индикатор са којим се утврЂује степен реформисаности једног Универзитета је, поред осталог, и степен њетове прилагођености потребама друштва као и његов однос према науци. Велика концентрација научних потенцијала: кадрова и материјалне базе, омогућује комплексну обраду великих и сложених пројеката. Удруживањем самосталних научних института уз развитену истпаживачку основу факултета, наш Универзитет поста“ је комплетан научни систем, способан да прихвати највеће и најсложеније задатке, Да ли ће ове могућности бити искоришћене не зависи само од Универзитета.

Промена односа на Универзитету, као и према удруженом раду, довела је и до значајне трансформације у самом наставном процесу. У оквиру услова који одражавају нове односе на Универзитету почео је на већем броју факултета да функ-

ЕХМЕРЕ МАКО бАКО САМ МИТРСКЕ СИЉЕ

ционише систем нове реформисане наставе. Разумљиво је да је он састављен из практично неограниченог броја компоненти специфичних за поједине наставнонаучне области и дисциплине, Ако бисмо покушали да најкраће резимирамо захтеве за променом садржаја универзитетске наставе, онда можемо да констатујемо да је она по свом карактеру претежно теоријско-методолошке природе, с тим што у редовном курсу доминира научна аксиоматика, док се на постдипломским студијама обрађују посебна подручја уз решавање појединих конкретних проблема. Осим тога, јављају се тежње за интегрисањем наставе, и то како у оквиру појединих одсека, тако и факултета, док се на нивоу постдипломских студија мултидисциплинарпог и интердисциплинарног карактера интегрисаност остварује у оквирима Универзитета.

Реформа наставног процеса на факултетима нашег Универзитета остварује се џ“ адекватном преношењу информација: путем предавања и других облика наставног процеса. Производна пракса студената, као најкомплекснији и најцелисходнији пропратни облик теоријског излагања, представља најбољи начин у коме се постиже један од главних циљева реформе наставе — њена индивидуализација. У складу са настојањима да се у реформи посвети више пажње основном научном образовању, као и да се најбољим студентима омогући учешће. у ретавању истраживачких проблема — изради дипломских радова придаје се велики значај.

Реформа самог образовног процеса представља перманентну обавезу Универзитета и несумњиво је да су у том подручју уложени значајни напори и остварени ОдгОварајући резултати — и то како у измени самог система, тако и у погледу измене садржаја и наставних метода. Зависно од природе наставно-научних садржаја, као и услова под којима су они до сада остваривани, образовни процеси на појединим факултетима имали су раликалне преображајне токове. Међутим, досалашњи рад на реформи имао је и низ недовољно усклаЊених захвата, што је довело до појаве нових одсека и смерова са истим или сличним садржајем на различитим факултетима. Исто тако, промене у наставним плановима вршене су без неопхолне саралње са оспивачем, универзитетским форумима, интересном _ зајелнипом и олтовапајућим кориснитима факултетских кадрова.“ Мниверзитетски сазет има обатезу да при разматрању факултетских статута максимал-

но разграничи и рационализује све научно-наставне облике рада и усклади образовне процесе са потребама удруженог рада у целини,

За успешну реорганизацију наставе и сам Универзитет као заједница удружених факултета и научних института пружа изванредне могућности, нарочито када се ради о интердисциплинарним и мултидисциплинарним студијама. Већа флексибилност постојећих студија и шира сарадња на интердисциплинарном плану представљају не само савремени прилаз реформи универзитетске наставе, већ и његову значајну рационализацију. Међутим, реформа наставног процеса одвија се у оквирима постојећих кадровских, материјалних и простор. них могућности. Пренасељеност постојећих факултета због сталног пораста броја студената, неповољан однос између броја наставника и с:удената, недостатак материјалних средстава за набавку савремене опреме су лимитирајући фактори за реформисање наставног процеса и већу ефикасност студија.

Остваривање задатака који произлазе из нашег опредељења о потреби широког и адекватног марксистичког образовања студената већ је у току и наша јавност је упозната са резултатима рада Комисије за марксистичко образовање студената, као и са Препорукама које је усвојила Универзитетска скупштина. Марксизама представља идејну основу универзитетске наставе у целипи и то не само са становишта снаге марксизма у већ достигнутим истинама већ и у критичкој, дијалектичкој методи изучавања и мењања праксе, која га чини стално савременим и отвореним за прогресивну мисао и друштвена кретања. Мада је рад на овим питањима сложен и захтева систематско разматрање и проучавање од утврђивања садашњег стања, преко идејних питања у појединим наукама, до дефинисања наставних садржаја и метода њихове реализације, нова школска година је започела с новим наставним плановима и програмима на већем броју Факултета уз учеттће једног броја новоизабраних наставника. Остварујући функцију самоуправне асоцијације факултета, Универзитет је започео процес изграривања и уједначавања. критеријума за изоор наставника и сарадника. Улога наставника и сарадника у систе му савременог ооразовања и васпитања је посебно значајна и одговорна. Научно-наставна, педагошко-психолошка и идејна оспосоољеност наставника представља. одлучујупу претпоставку за успешан преображај образовања и његово интегрисање са удруженим радом. Друштвени значај, као и научно-наставни домет развоја наших факултета омогупују да уједначавање мерила схватимо и као потреоу за стално. подизање критеријума при избору и реизбору наставника и сарадника. Шретварајући у дело ова опредељења и одредбе Закона о високом школству, Универзитетска скупштина је усвојила Препоруку о научним, наставним, педагошким, идејно-политичким и моралним критеријумима и подобностима за избор наставника и сарадника, која већ има снагу статутарних одлука свих удружених факултета у Универзитет. Адекватна примена усвојених критеријума треба да одигра значајну улогу у кадровској политици на факултетима и да обезбеди даље идејно диференцирање научно-наставног · кадра. _ Универзитетска скупштина је, у вези са тим, усвојила предлог и образложења друштвено-политичких организација Универзитета и донела Закључак да се затражи од Савета Филозофског факултета, радне заједнице и друтих органа да у оквиру својих права и дужности покрену поступак о испитивању идејно-политичке и моралне подобности групе наставника и сарадника,

Своју значајну друштвену функцију: отвореност према друштву и повезаност са удруженим радом наш Универзитет све успешније остварује разменом рада са производним радом, удруживањем са оОдгОварајућим производним, друштвеним и територијално-политичким заједницама, као и конкретном сарадњом у области истраживања и образовања и трансфера знања а технологије. Исто тако, све је значајније учешће универзитетских радника у друштвеном и привредном животу наше самоуправне социјалистичке заједнице.

Наш концепт реформе Универзитета, као и остварени резултати, изазвали одговарајуће интересовање у међународ> ној универзитетској јавности, а посебно наша решења самоуправних односа, као и место и улогу студената у наставном процесу и управљању.

Резултати досадашњег рада на преображају Универзитета и универзитетске наставе доћи ће до пуног изражаја у новим статутима и другим правним актима факултета и Универзитета и представљаће значајну основу за прелазак на нову етапу преображајних процеса високог школства. Повећати квалитет научног и образовног процеса, остварити већу ефикасност студија пувијим ангажовањем свих учесника у настави, обезбедити већу циркулацију млаих научних радника и њихово шире антажовање у образовном процесу, тротири ти облике последипломског усавршавања и интердиспиклинарног и – муатидисциплинарног карактера пи иновације знања, наставити са увођењем перманентног образовања, образовања уз рад п образовања. из рада, остварити већу интегрисаност са удруженим радом, а пре свега са производним радом, јесу наши најважнији непосредни задаци. Универзитет као самоуправна зајелница факултета, научних института и Универзитетске библиотеке моћи ће ове и друге залатке успешно да из врши ако се науци и образовању у целини обезбеди да у оквиру размене рада стиче доходак у складу са стварним доприносом које ове делатности од посебног друштвеног интереса чине за даљи развој наше са-

моуправне сопијалистичке заједнице.

Републички секретаријат за културу

Гојко Милетић, секретар Републичког секретаријата за културу СР Србије

Питање: Које законе о културним депатностима сматрате да треба најпре дочети и у којој су фази њихове припреме»

ДОНОШЕЊЕ СИСТЕМСКИХ ЗАКОНА КАО ПРВИ КОРАК “7 ПРИМЕНИ ДРУШТВЕНИХ _ ПРОМЕНА У ОБЛАСТИ. |

КУЛТУРЕ

— С обзиром да су све законодавне, и'не само законодавне функције у _ области културе, пренесене на републике. п покрг. јине и, с обзиром на чињеницу ла нови Устав ствара нове претпоставке, и норма тивно обавезује на квалитативно друкзми. је регулисање и самоуправно унапређњ вање друштвено-економских односа — 10 практично значи да се изнова конститун. ше укупна законска регулатива у КУдТУ ри. Програмом Скупштине „СРС предвиђено је да се из домена културних делатно сти донесу закони о издавачкој делатности, о филму, о задужбинама и фондација ма, о библиотечкој делатности, о заштити културних добара, о самоуправним инте ресним заједницама културе, 0 позориш тима и више других законских аката, Прва три закона (задужбине, филм но изда вачка делатност) већ су ступила на снагу и у току је рад на њиховој примеви.

Мевојећи су и нацрти закона о само авним интересним заједницама. култу. ре, о библиотечкој делатности и заштити културних добара. Ова три закона биће на јавној дискусији током фебруара месеца. аламо се да ће бити усвојени до краја мандата ове скупштине, најкасније. у „априлу. У истом периоду треба да буде уо војен и закон о посебном друштвеном ин: тересу у култури, чији је нацрт такође припремљен. У закашњењу смо са законом о позориштима, јер постоје неке начелне дилеме везане за овај закон, _алм комисија ради на припремању нацрта и овог закона.

То је, дакле, оперативно-радна ситуа. ција, везана за основну законодавну де латност из домена културе. Иначе, сматрам да су из перспективе развоја култу. ре ми могућих промена у овим делатности. ма најважнији закони о самоуправним интересним заједницама, о посебном ин: тересу у култури и заштити – културних добара. У првом закону (заједнице култу. ре) садржан је нови, уставни — концетт друштвено-економског статуса културних делатности и" радних људи који Се тим делатностима баве, уз све оне елементе који треба да реално оптимализују шире услове културне ситуације: — непосредан утицај радничке класе, слободна размена рада, равноправно олаучивање и равно праван положај културних радника са арутим радним људима, реалност друштвеног планирања и интеграција куатурних делатности са другим делатностима културе итал.

Аруги закон (друштвени интерес) полази са становишта да су културне делатности од посебног друштвеног интереса, да култура није никаква издвојена сфера и да су за њен развој подједнако замнтересовани сви чиниоци друштва, те је не Оопходно да друштвени представници уче. ствују у управљању програмским посаовима који су од посебног друштвеног интереса. Није, наравно, реч о етатистичком већ о самоуправном _ делегатском учешћу у управљању одређеним посАОВИма. ствари, реч је о стварању услова за интензиван и свестран дијалог о кон. кретној или примењеној културној поли МИ на такав дијалог у коме не би уче само они који се кул ! делатношћу баве. ) РМ

_У трећем закону (заштита културних добара) учињен је велики наде ЛА се оствари нормативна синтеза _ целокупне зе сна добара _ (споменвти

туре, старе и ретке књите, архивск ин музејска грађа). ЈЕ Р

: Нормативна активност, дакле, бар кад је реч о најважнијим и планираним 32: конима, приводи се крају, мада постоје евидентне потребе за законско регулисање и низа других питања, од ауторских права до права естрадних уметника, Ме Бутим, законодавна делатност, у СМИСАУ новог устава, само делимично регулдитие најбитнија системска питања. Много је важнија она друга. регулатива која припада самоуправним споразумима и Аруштвеним договорима. Доношење ових системских закона само је први неопходан

корак, а пут ка њиховој примени исто-

времено је и пут ка квалитативнијим друти твеним променама у домену културних иста, оним променама које ће све ветпе бити засниване и усмераване самб-

упоавним споразумевањем пштве Е и Ј Аотоварањем, | _ и

Наставак у следећем броју

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 4