Književne novine

СТАВОВИ

ЈОШ ЈЕДНОМ

0 Повинској _

КРИТИЦИ

Како наши дневници приказују нове књиге

У „КЊИЖЕВНИМ "новинама" од 15. травња 1974. тискан је саставак Једомира Мирковића „Границе новинске књижевне критике" који има поднаслов „О неким погрешним схватањима“ новинске критике

код нас“. Тај чланак још једном покреће низ питања“ | везаних уз новинску критику. Ја , пак, желим _ изнијети нека питања која Мирковић није покренуо, као што ни овај чланак“ не-

ће и не може дотакнути све поле важније проблеме везане уз новине и новинску критику, Морамо бити свјесни да новинска умјетничка критика (књижевна, казалишна, филмска, ликовна и др. у нас није извојштила онај углед и ауторитет који има у неким другим земљама. Који се наш умјетнички критик може похвалити да је његова звијезда. везана, и то трајно, уз неки наш дневник2 Је ли неки наш новински. критик ушао у академију, као што је то, на примјер, код Франизуза Ж. Ж. Готје2 · Имам пред очима у првом реду дневнике — „савезне", „републичке" и „мјесне“. То су ипак новине. с највећом накладом у земљи и њихов уплив не би се смино нијекати.

Тко би у нашим дневницима и о којим књигама требао писати2 Питање је јасно, а одговор у пракси изгледа овако: осврте на књиге пишу у првом реду новинари (прак

са. „Политике", а под Феликсом Па- |

шићем и „Борбе", одудара од навеДденог правила) или особе које примају сталну плаћу у тим новинама.

· Међутим, чини ми се да је важни-

је питање: на које 'књиге на ше "новине треба да доносе осврте2г Тај је избор неријет-

ко препуштен рецензентима,. писцима осврта. Никако не желим видјети у тим људима оне које ће за добар залогај похвалити или по кудити неку књигу. Рецензенти пишу у првом реду о оним књигама које стижу у уредништво као дар писца или накладника. Знамо како то изгледа: накладници често не шаљу књиге или их не шаљу редовито по на вријеме. Тако критици немају нити приближно „преглед, догађаја" и пишу о књигама које. им стигну и које их заинтересира-

за. Идеал би добро уређиване кул турне рубрике појединог дневника могао бити; доносити осврте на највредније књиге у југославенским размјерима, затим приказе књига које су нарочито важне за републику и: мјесто у којима дневник излази. Чини ми се да би било разумљиво кад би „Дубровачки вјесник“ (који није дневник него тједник, јер у том граду не излазе новине сваки дан) тискао текстове везане уз књиге које говоре о дубровачкој књижевности, култури, повијести и сл. Јер тко би морао, брижљивије и потпуније од Дубровчана водити бригу о књигама што говоре о њихову градуг „Слободна Далмација“ (лалматински днивник) и „Вјесник“ (главни днев ник у Хрватској) неће смјети мимоплазити „дубровачке књиге, али ће им посвећивати мање простора од „Дубровачког вјесника., а више од „Борбе“ и других дневника, М нашим дневницима простор посвећен новим. књигама ограничен је, и добро је што је тако. Јер, хтјели ми или не хтјели, новинске читатеље занимају прије свега књиге које би они једног дана. мотаи или хтјели прочитати или књите о којима би хтјели имати пнформације. Стога би се од наших дневника само изузетно могло тражити да доносе осврте на „промашене" књиге, на књиге које ће тако оцијенити рецензент или рецензенти. Идеал новинског критика, као пи књижевног и као идеал сваког уредника, може бити указивање на вриједне књиге и њихово афирмирање. Не знам ни за једног књижевног или умјетничког критика, који је заузео часно и трај; но мјесто, 1 1 ритици, соу тога јер је „рушио гасце, дјела.

Мажћа бисмо могли мирне, дуаше препуштати књижевну 1 стручним и знанственим часописима да пишу и распредају о књигама ко јих је вриједност спорена и оспоравана: понекад ће то бити идеј-

на, другом пр

и, која се води и доводи У Пер. Било би смијешно очекивати од наших новина да доноге само осврте на „изузетне књиге · Прво, таквих књига има МА (већина је књига ипак гр "употребимо мреку ријеч — просј аљИј се сваки тједан и

Наставак на 2. страни Шимун Јуришић

домаћој или инозежној .

чна), не по. ли мје.

иликом умјетничка "или знанствена вриједност о коло!

"ске, албанске, турске,

БЕОГРАД, 1. ЈУН 1974.

У МУЗЕЈУ ПАХЛАВИ.

КУЛТУРА И ДРУШТВО

ИХ

|. АИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

к пуч |

ГОДИНА ХХУТ БРОЈ 464

НОВ

5 2 5 3

ИЗЛОЖБА (СЛИКА ИЗ ЗБИРКЕ МАРИЦЕ ИРАНА ФАРАХ ИЗ ОВЕ ЗБИРКЕ ПРИКАЗАНА СУ ДЕЛА ТРИ ПРАВЦА ИРАНСКОГ СЛИКАРСТВА: И САВРЕМЕНО СЛИКАРСТВО. — НА СЛИЦИ: МОХАМЛА МОДАБЕР — ЈУСЕФ, ЗУЛЕЈКА И ДАМЕ ОД МИСИРА

СЛИКАРСТВО КАБАР, НАРОДНО ,

Конгресне теме о култури (ђ

ЈЕДНА од основних карактеристика наше самоуправне култур" не ситуације јесте слободан и равноправан развој националних култура — култура народа и кул тура народности, У досадашњем свом развоју куатуре народности су постигле значајне и Г резултате, простор у укупном културном животу: Данас су остварења мађар“ бугарске. румунске, "русинске, словачке ин култура других народности вео: ма уочљиве у јавности, Културе народности су постигле запажене успехе — поред стваралаштва нарочито у коришћењу култур. них остварења и у развијању кула: турних навика.

Свака народност данас има веома развијену, мако у потпуно: сти још не: и свестрану организованост културног живота. Тек би било потребно да се,ито већу наредним годинама, организова ност, па самим тим и могућност деловања културе сваке народно сти употпуни, Једино би се тако створили услови за њихов све.

стран развој п потпуније, тако по:

требно утицање. о ,

Данас су, међутим, 'у култу рама народности највише развијене литература и издавачка/ де латност, као и аматеризам, Све народности имају своје листове, часописе, радио-програме, телевизијске емисије, издавачка преду зећа. У њима се објављују дела писаца народности, али и најбоља дела других књижевности, па

„и из матичне културе. Исто тако,

веома је развијена, и брижно не гована, и културноуметничка аматерска · активност, нарочито музичко-фолклорни и позоришни

аматеризам. Тако је последњих година позоришни аматеризам русинске, мађарске и албанске

народности добио највиша при знања на југословенским фести: валима,

У последње време све је оче видније настојање да се и оста: лим облицима уметничког и кул:

турнор рада посвети потребна паАлбан“ жња. У Приштини ради ска драма, а Мађарска у Суботи: ци, Основано је и Мађарско по.

"зориште у Новом Саду. Ови ан

самбли остварују — интензивним радом значајан — позоришни утицај у својој средини, али "и шире, па и у срединама осталих народа и народности.

У крајевима у којима живе народности организују се већ традиционалне кудтурне смотре које омогућују! широј јавности да се упозна са уметничким ос тварењима народногти, Тако се сваког јула у Руском Крстуру

успешне | остваривши · утицајни

"ла им народности,

одржава „Црвена ружа", смотра фолклорних, музичких, литера!рних, ликовних.и других стваралачких _ активности _ југословенских Русина. Слична манифеста“ ција се одржава и:у Бачком Ле-

утрениуј ма жојој 00 првдстављају.!

најбоља културна остварења сло

вачке народности, :

Интересовање за културна ос

тварења мародности показује да.

су створене опште претпоставке за прихватање свих аутентичних садржаја, без обзира да ди се ра: ди о једној или другој народно“ сти. Интересовање је утолико веће, пошто ова дела све више стварно: доприносе развоју нашег радног становништва својим про: тресивним и хуманистичким ло рукама, Од посебног је значења настојање да се најбољи резулта: ти култура народности све рав' ноправније укључују — Као саставни, редовни део — у укупни културни живот наше социјалистичке заједнице. Таква пракса омогућава прожимање национал них култура и несумњиво доприноси _ општем културном _ про гресу.

Развијању култура народно: сти и у будуће треба поклањати стварно сталну и систематску па» жњу. Нарочито је потребно афир' мисати она културна и уметничка остварења која својим садржи: „нама и својим порукама доприндосе унапређивању свести, и кул турног и друштвеног живота, У том погледу посебну одговорност пмају средства масовних комуни“ кација, нарочито. радио и телевизија, Није довољно, заиста, само обавестити јавност о резултати ма које имају кудтуре народности, већ је потребно, да се ти ре: зултати и представе, да се што шири круг са њимаупозна и да их прихвати.

Ове процесе је посебно озна: чио — као приоритетне и актуел: не — и документ Председништва СКЈ „Политика и задаци Савеза комуниста у култури", који је припремљен за Десети конгрес Савеза комуниста Југославије који истиче да су „социјалистичка оријентација култура народа

"п народности, њихово међусобно

повезивање и активно стваралач' „ко утицање — незаобилазни пут не само свестраног ' обогаћивања сваке од њих, него и све дубљег међусобног упознавања и све те шњег зближавања наших наро. јачања њихо вог заједништва, братства и је линства, свести о нераскидивој повезаности њихових судбина у самоуправној социјалистичкој ју гословенској заједници по соли харности на основама пуне рав поправности,

У уводном излагању дра Мијка Мирковића у Комисији за кул' туру Седмог конгреса СК Србије подвучено је: „Одбанујемо нациопадистичка.. пребацивања о зано: стављању традиције и прошло сти, као и националистичке теж-

_ ње да целокупну традицију и про злост 'некритички устоличе као

потку наше свести, уместо живе, револуционарне, дијалектичке ми: „сам и свести о друштву. Не потцсњујемо традицију и прошлост јер смо свесни мнотих вредности у њој. Напротив, она за нас има Двоструки значај; не само као далека, и у том смислу апстракт: на прошлост, већ и као- наша револуционарна прошлост, прошлост Аруштва које сада градимо. И како се будемо према тој и укупној прошлости односили, тако ће се и будуће генерације односити према нама".

нашем "културном _ животу

|. однос према традицији дуто није

био јасно одређен. Распони при: суства традиције били су заиста широки, Било је, стварно не тако ретко, изражавано мишљење да . су све вредности прошлости, дак: ле укупна традиција, данас најутицајнији садржај културног раз: витка. То је, има доста "примера, "водило традиционализму. Чак је и савремено стваралаштво, у не тако давним данима, и тематски и начином изражавања _било претесно везано за традицију, на све оно што је прошлост, без 06: зира да ли у данашњим окодностима и данашњем човеку звучи хуманистички и да ли има трајно аутентичан карактер, Било је, опет, и таквих који су одбацива: ли све што је прошло, сматрају ћи да данашња културна стварпост треба да (буде искључиво исмерена ка "савремености. Обе "крајности, упрошћене и баш зато једностране, биле су често су протстављане и давале су култур' ном животу неприхватљиве тонове, и

Најпре, традиционализам · је настојао да установи грађански

ско и на изражајно готово бук“ вално | пресликавање _ прошлих времена. Традиционализам" је, та: ко, оптерећивао стваралаштво, па

тавајући озбиљно савремене са: држине пи нове изражајне просто“ ре,'С друге стране, догматско 04: бацивање традиције губило је из

Наставак на 2. страни , Х ;

баве,

"Милош Јевтић >

систем вредности и да 'усредсоре ди културни развитак и на'темат- |

и културни живот у целини, спу ·

ЦЕНА 3 ДИНАРА. у овом БРОЈУ:

' Предраг Протић

ЈУБИЛЕЈИ — СЕДАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ГУСТАВА КРКЛЕЦА есеји дра Дратана М. Јеремића им Миливоја Марковића.

Др Иван Шоп: ПУТОПИСНА ПРОЗА ЗУКЕ ЏУМХУРА

“Др Срђан Мусић: ФРАНЧЕ__ СКО ПЕТРАРКА КАО НАШ САВРЕМЕНИК ;

"ПОЕЗИЈА: Милица Костић-Селем/ Гојко Јањушевић, Дритро Атоли, Здравко Крстановић, Зоран Ло. Милић, Павле Ковачевић, Младен Собђан . Воларевић, Јанез

· Коцијанчић, Злата Коцић, Фатима ЖХусеинбеговић,

ПРОЗА: Славен Радовановић

Срето_ Бошњак: О СЛИКАРСКОМ ДЕЛУ ЉУБЕ БЛБИЋА 0. НОВИМ КЊИГАМА дра Душана Милачића и Радослава Братића пишу: Ду-. шан Михаиловић и Јован Пејчић ·

ХУМОР И САТИРА: др Миле Станковић и Федор Шешун — карикатуре Бран-, ка Цонића и Милете Милорадовића 1 МЕМОЕЈАМ Врањешевић

Марко

Душан Станковић: Разговор с Гијом Ретореом, директором Позоришта источног

_ Париза

ПРЕДЛОЗИ '

0 НАШОЈ МЕЂУРАТНОЈ

__| ДРАМИ |

АРУГИ ПРОГРАМ Телевизије Београд извео је пре извесног времсна драму Николе Трајковића „Де војка бржа од коња“. О самој оце; ни драме, њеном извођењу, доприносу Јована Коњовића да она оживи на малом екрану или о ње говим промашајима који је нису учинили онаквом каква је могла да буде, немам намеру овом приликом да товорим. Сама чињеница да пишем овај коментар, да га пишем поводом драме Николе Трајковића може. да буде довољан по датак о томе шта и о Трајковићевој драми мислим.

Ако се чак и не води рачуна о школској драми која се приказивала и изводила по нашим школа ма у ХМП1.веку, наша драма је један од најстаријих родова нови„је српске књижевности. Од драма Јоакима Вујића, без обзира на то што оне нису биле нарочито ори-: гинадне, дели нас нешто више од 150 година. За то време ми смо имали једну доста богату драмску продукцију и та наша драмска про дукција неосетно је предата забораву; и, могло би сасвим мирно да се каже, неку већу драмску литературу која би била присутна у свести и нашег књижевно _ образованијег читаоца и нашег просвећеног позоришног гледаоца, тотово да немамо. Трајковићева „Де"војка бржа од коња“ дошла је да нас подсети да је наш дуг према нашој старијој драмској књижевности, можда, један од највећих ду | гова које имамо и који, плашим се, никада нећемо измирити. |

Наша драмска литература из: међу два рата нити се поново издаје, нити се, осим Нушића, изводи. Недовољан успех тих дела на премијерама, дугогодишње после-

· ратне предрасуде према домаћим

драмским текстовима као таквим, прерано повлачење наших драмских писаца, било из јавног живо.

та, било из позоришта, уродили су

тиме да за тај вид наше књижевности престане, рекло би се, свако интересовање. . Наши међбуратни песници, исто тако једно време оспоравани, доживели су своју пуу рехабилитацију! Наши међуратни прозаисти показали су да је то,

· ако се изузме Борисав Станковић,

и подсетимо се чињенице да су Ан: дрић и Црњански писци који су

. се духовно формирали у међурат-

ном периоду, најбоља проза коју досад имамо. У дугом списку значајних критичара и есејиста од првах Доситејевих огледа о укусу, па до наших дана, есејисти и критичари између два рата и по своме

· броју, и по квалитету онога што

су писали, имају једно од најзначајнијих места. Само су драмски писци на известан начин остали сирочад и пред позоришном и књижевном историјом и пред позоришном публиком и пред позоришним управама. Било је поку. шаја на телевизији и раније да се

/ у том правцу нешто учини, било

"је чак и добрих потеза, али успех на телевизији, како изгледа, није био довољан пазлог да се покуша са тим писцима и на некој од ре Наставак на 2, страни /