Književne novine
7" Зрикађца |
Х Х “ Заблуделе у вртлогу дана,
ТРИ КРУПНЕ ЖЕНЕ
„ МО Блаже Конески
„Цело лето зричемо своју просту мелодију И зев
уз скривену наду да ћеш јој посветити пажњу.
И ево сада лето се завршава.
у једно позно августовско вече —
и твој слух је стигао већ до дубљег ступња,
до богатијет сазвучја, | ; ~
до нечег битног у сазревању и паду.
И ево сада наш звук подвлачи тишину после једног таквог наглог сазнања
и ти, коначно, наш звучни говор схваташ
свим чулима која ипак не долазе до
разумевања.
Е све што знаш — то је да си нас чуо | |
и да си зато додирнуо некакав смисао.
ПРЕВОЈ пр ИВ
жене које су та волеле нису имале код: нису имале када да та сретну, Сада оне виде 5: — као силусту на хоризонту једног тихог путника како одлази. . . Ускоро ће прећи превој, ' "неповратно ће бити за њих изгубљен. Леп им је 'он' некако, издалека, према заласку. % • "А он сам зна како му је: а сустао и клонуо, прашина му је попала по жоси, крика му по сувим непцима. '
Он силази полако у једну тамну долину њихов поглед та неће пратити у њу.
Три крупне жене. запливале су у језеро као три глатке рибе под прозрачном водом. Три' крупне жене зацртавају три стазе си | блеском руку у ритмичном кретању, слатким стремљењем. кукова,
тајним додиром груди у
који гтолица воду. «
Пратим сваки њихов замах десном руком, свако отискивање левом, 6
пратим тихи ритам двају листова,
два стопала, две бутине под водом.
И мада је заустављено време, док гледам, оне су већ далеко од мене,
оне су тамо где не могу да стигнем.
Три крупне жене се окрећу тамо на леђа
да би повратиле дах и да би се одмориле.
Њихов поглед је сада упућен ка небу,
њихова тела подрхтавају језом језера,
под сунчевим блеском' 1
као рибе перајима.
Чак и њихов смех допире РА '
Ча до мене разбијен Као да држим све до њих разапету невидљиву
| Е мрежу, с разумљивим дрхтајем чекам њихов повратак.
ОДИСЕЈ Тај стари, а још увек стасит бродски пилот, тај морски вук са вилицама које су се 7, ' опустиле, није ти био, сигурно, веран — сиромах — на | · свим путовањима. Нити си га ти можда. Пенелопо, чекала. увек у чистим загрљајима, смерна. Па шта! 'Види се да се ви сада волите, , и имате искуство како улази велика ларс "полако као паун у тиху луку. Будите због тога благословени. а благо вама!
'
РЕУМАТИЗАМ . ,
Један анђео удара длетом у моје десно колено. — Ја! ударам не да бих те ојачао — 4
· каже он — Е ми 14
ја ударам јер ми је наређено, заповеђено. Мени је речено да ударам, да бијем, да | СЕМ - куцам, а све на исто место данима и тодинама. у Ја сам заморен од тог једноличног посла. Опрости ми, молим те, ако боли.
ЈЕЗЕРО
Замишљен, излазиш са усталном истом"
ђ па - проклетом мишљу, и, као пренут на самом прагу, . откриваш за себе, по не знам који пут, свет: језеро под модром копреном Беласице, у зеленом обручу платанахи чемпреса. И треба, за један људски трен, 'ова лепота да ти 5 т, : постане опет обична, да мотоне у тебе као у згариште, | ја да ишчезне — ара + | да би ти био 'опет нормално несрећан човек као већина њих унаоколо. .
Али колико је, ипак, драгоцен управо <АДТ 5 МИ " интервал између две триже савести! г
_ С македонског превео Влада Урошевић | (Из збирке „Записи")
| НЕПИВНВОВИНЕ
' и а
„јав од куће у далеку па
"је, послове али коначно би увијек завр г и сталној плаћи једне те исте твртке. Брзојав је био наслов. _
уза |
· жи руку, али она жута рука није се
| | Нада Ивељић па аи А ПРИЈ Е АВА, ДАНА стигао је. тај гочекивано проклети брзо-
оу емачку, гаје је Анте већ шест година радио у творници. Покушавао је и неке уносни-_ ио на потребној
љен на адресу творнице, јер је Анте често мијењао мјесто
· становања због газдарица које су биле или сувише педант-
не или и саме неуредне, торе. од њега, самца-мушкарца;
_ У брзојаву је писало'да се његова жена налази на кли- | "ници. Позивали су та да хитно дође. Службено, са свим пе-
чатима. Забринуо се и одмах затражио допуштење да отпутује. Била је заморна дуга вожња експресним влаком. Оптерећ превише, хватала га слабост у ногама.
“ · Једва се довукао до болнице, јер је женин стан био, закључан. Нитко од сусједа није му знао казати гдје се налазе дјеца. Ни појма нису имали о томе, тек су рекли да су жену кола хитне помоћи. јогт прошлог тједна одвезла у болницу. Ти људи врата-доврата нису знали у коју ни зашто. Да, лоше је изгледала, врло лоше, али већ дуго је била блиједа, болесна, он то зна. у и
Дакако да је знао, Од-тог је и побјегао. Ово је био | његов други боравак у Њемачкој. Прво је провео три годи-
не у Минхену, а затим свих ових шест у Аугсбургу. Тренутно није имао камо. Зачудо, нитко га од тих станара није позвао да уђе и сједне. Нису га позвали да попије каву, мјерећи га искоса оптужујућим погледима. Па што, ако је стигао да види.што му је:са женом. Гдје је. досад био2 Та се намучила с двоје дјеце, сама као пребита грана, и млада још. Тридесет и пет година није крај жи-
"вота. Или2 Доврага и такав, муж којег. нису видјели годи-
нама, Сјећају га се, неки, као кроз маглу. | Разговор на стубишту угасио се кад је престала знатижеља станара. Анте крене у болницу, у нади да ће тамо сазнати нешто више, иако предвечерје није никакво уре довно вријеме нити у болницама, Распитао се код сестара за жену и лијечника који је лијечи, Оне не дају информације, али доцент је управо данас
. дежуран. -Позват ће га, Нека причека.
Доцент није дуга. долазио. Пред бијелим вратима налазила се клупа, Анте спусти своју олињалу путну торбу
ИЛУСТРАЦИЈА МОМЕ КАПОРА
на под и сједне притиснувши чело „дланом. Све око њега било је тјескобно и гајанствено. Сестре одјевене у бијело помицале се нечујно као неке обреднице скорог плеса смрти која се приближава из сваког угла. Била је то иста болница у коју су прије седам година допремили његовог јал ног оца, У њој је умро опериран од рака, Анте осјети како му сјећање постаје оловном куглом у грлу. Ни мајке више није имао. Претпостављао је да је дјецу одвела Маријина мати, К њој се није усудио прије него то буде неодтодиво.
Лијечник никако да стигне, Сестре пролазе и говоре:.
— Сад ће, сад ће. Има хитну интервенцију. Дежурни смо. | Радо би барем повирио на одјел. Боји се. Коначио ипак не издржа, него пође за болничаркама које су скупљале суђе послије вечере. — Допутовали сте издалека2 — упита једна, љубазно. — Из Њемачке-— одговори он рекавши кога тражи. — Онда пођите, али само на'трен. Овдје лежи ваша го.
спођа. Соба број петнаест, врло тешки пацијент. .
/ гаје друга болничарка псује мужеве који се враћају из Њемачке да виде своје жене прије или иза смрти. Гадови, И њен је такав. Био, хвала врагу. ЋЕ |
У соби је оштро миргбало на лијекове. Анте пређе по-. гледом преко кревета. Први, други, трећи пута.
Зар је не препознајете2 — рече ома млађа болничарка. — Марија Шарић, имате посјет — обрати се она. неком жутом лицу поред прозора. Анти се стегне срце. Пође према ословљеној особи. Шест година нису се видједи, За шест година, шест од седам корака приближила, се. смрти. Није знао што да каже. Није ни могао. Само пру-
дизала. Бојао се да Али
Анте пође' према соби. Чуо је још
ће га оптуживати, зато што не жели узвратити поздрав. ништа, Шути, Чак не плаче. У — Марија — коначно измуца._ . | ЈЕ 5 Према њему се покрене пар љубичасто-модрих очију. Али ријечи не би., ; | Ни ___Тај брак није ваљао, није ни.он вриједио богзнашта. , Знао је. Па ипак човјек носи у себи срце ма и попљувано,
ма и згажено. Кривио је себе. Она такав живот није за- ·
служила. Узео ју је младу, заљубљену, добру, марљиву. Гаје су се оно мимоишли и заштог Тко би знао. Можда му није дала прилике да буде добар. И сад је жртва, а он пре. зрени гад. Ни руку му није пружила. Не говори. Окренула“" је главу у страну лагано, као.с муком, Није се много разумио у болести, Једино нас“ ути,да се овдје не ради о из
"лијечењу. Смрт је стајала иза узглавља, бијела, стерилна, ,
по њега оптужујућа. Нису се слагали, но он је још увијек волио Марију на чудан начин, као што се воли мајка или земља, крух или свитање. Толике су године провели заједно, Није Инте надомјестила љепоту проживљеног у мла дости, нити је'темпераментна Елза знала што је то бити. мати двоје дјеце, остављена, разочарана, и свакодневним бригама. Мало је пара слао,
Знао је. Што
ба
ен бригом због дјене Анте је у себи здвајао. Пушио је
измучена болешћу |
ћ
"с травити све да хоћ ада може попр но
_ знајућег лијечника: Непокретна! 4
· као испод заједничког покрив
„швицарском специјалисти, а тај му
-вентуални нови пород или
· матери, брат сестри или угрожени пред угроженим.
је могао знати.
· кавезу ва... „ита ужаса,
', у Ми у 5 у е2 А управо њега. зову, одговорног за властиту жену. ли ће само рећи доцентр. Па у е знак да. изаве 10 а му да ; У ; ЊЕ а наме — рече. — Причекајте це е вани, И не жалостите се ако вам није пружила руку. епокретна је. Но, проћи ће то: — слага по службеној. навици. =. Колица с прљавим тањурима клизила су према кухињи. И болничарке с њима.
· Анте се опет спусти на клупу, чекајући и чекајући све,
чини се, одлучује потпуно, од: се борила као рањена лавица, сви су то знали. Чинило му се доиста. да је ПО оружје. Предала се и сад није друго. него безвољно јање које ће Кошћата брзо притјерати у свој тор. Ни обазрела се није на њега, а он је путовао двадесет сати, још и више, Не м“" у ушима одзвања клопараље котача. Он који 1 избјегавао све колосијеке, бунећи се већ одавно против себе, жене, брака и таква живота“ уопће, нашао се на крају крајева на одређену шугавом колосијеку, с КОСТ пије могао каиснути, него га је довео точно пред врата доцента. Доцент зна све оно што не зна он, Анте, килави неки муж, давно утеГ ача, гдје је, да је био то за, што се издавао, могао итекако осјетити што се збива с ње-
| ( а говом женом. Прије него други, без двоумљења. 0, Колико се' Марија промијенила! Посљедње што је учи“ нио за њу прије шест, година, било је да Ју Је одвео неком је испричао свега и сва-
"Његова храбра Марија, враћа се: од живота. Досад
"шта. Пола није разумио због шока, : ла. у познавања медицинске терминологије. Сјећао "се како је учени брадоња провео жише времена у разговору О АМУ нето прегледавајући Марију. Она није разумјела њемачки. Анте је још онда схватио једино да је оолест тешка, неизљечива, на живчаној бази. Лијечник је препоручавао благо опхођење с пацијентицом, много љубави и пажње (о како се сада стидио!) а изразио је врло велику 9ојазан да би епрекид трудноће могао изазвати катастрофално погоршање болесничког стања, · _ Јебо ја себе — тада је Анте викнуо У дву срца. 'Нећу је ни мипнути. Па да ја будем крив! . Ионако га више није привлачила у том смислу. Волио би, покаткад га је хватала жеља — да зарони главу у њено крило и да заплаче — не као човјек жени, а
плаче због промашених живота. Њој, чистој. Није! обичавао
" много филозофирати о овом „ИЛМ, оном, о сврси или несврси, бољело га је у прсима. Резоша пеџгоуезегауа или, пре· ведено, опћи очај изгубљености. Њу су држала дјеца, иона-
ко. се увијек око њих бавила. Више је није ни дотакао, чак сем веселио томе, Тамо горе, истина, имао је друге. Могло је изгледати да се жртвује због ње. Зашто људи тако тадно издају једни друге И нигдје толико издаја као у љубави. Заморила га је њена постојаност, знао. је колико много даје а "како мало прима, и зато је радије бјежао та-
мо гдје нема обавеза и театралности. Била је, доврага, пре-
него као дијете.
л пола због недовољног ·
више вјерна. Никад није помишљао да би је могао изгу-.
бити због другога. А можда је притајено желио доживјети
ту напетост. , | “ _ Небеса — помисли — отићи ће у. гроб гладна живота. Због мене, свиње. Моја лијепа, матерински блата Марија. Х ж' »
Погодио је да долази доцент.. Кораци су се све више приближавали, одлучни и важни. Имао је времена. Важно је, примит ће га. Касно је већ, врло касно, што може, та» кав је њихов посао, не може се одгађати. '
Док су сједили у доцентовој соби, Анте се стиснуо као кила соли, очекујући зло. И било је тако. Погледавајући у папире пред собом, у комплетну повијест болести, лијечник је углавном говорио о погоршању, о нападу, који не обећава излијечење, већ, штовише... и зато би можда подузели нешто, ако се сложи и потпише, он као одговоран за Марију Шарић. Шарић се зове по њему, зар нег Заиста штета. Врло добра жена, марљива и мила, познаје је при-
лично, Јер је лијечи одавна. Ајеца су код њене матере-у р
покрајини. вом сину већ је осам, другоме седам година,
. Све је то записано.. Ј 5
— Шта могу учинити“ — .јадно упита позвани муж Марије Шарић, притиснут попут црва најавом пропасти.
— Дакако, ви ћете се побринути за дјецу. Колико знам бака је стара и поболијева. Но, то није моја већ ваша
ствар, нисам мјеродаван да вам дајем савјете — поче до-
цент. — Међутим, морам вам рећи, нако знам да сте већ дуто у несређену браку због вашег боравка у иноземству, да се чудим — лијечник није знао како да то искаже тим више што сте били упозорени... а и у тим, рецимо разборитијим, годинама — што је дошло до поновљеног прекида трудоће. То је болесници врло нашкодило и бојим се рећи, готово ... стајат ће је главе. Мислим, то је све живот, разумљиво, и нитко, вас не оптужује, али ипак, два пута за редом, с' том дијагнозом и у тако лошем здравственом стању...
Анте проговори, не схватајући ни сам како и с којом снагом. Тек да савлада потрес п лавину у себи,
— Она је непокретна2 2
— Одузета, да.
— И говор
— Не, говорити може. :
Значи могла. је, није хтјела. Марија. .
Анте изађе прибрано, осјетивши још тапшајући покрет лијечникове руке на рамену. То је мушкарац тјешио мушкарца. Без суза.
— Размислите-до сутра.
— "Да. Е
Анте зграби своју путну торбу. Ни сам није знао како су га ноге изнијеле кроз излаз болнице. А тада стане и притисне чело на грубу жбуку прочеља прве куће. Плакао је као коњ. Као глупи вод, он који је знао негдје у себи да га је коначно ипак одбило од Маријина тијела и уплашило Упозорење швицарског лијечника. Није је дотакнуо од синовљева. порода. Мислио је, идиот небески, да његова вјерна мученица не треба уз себе топлине. МИ нашла се свиња која се најела њезине до грла пуне самоће, пославши је каквој смрдљивој бабици над прљаве лаворе. Два прекида трудноће под цијену губитка живота. — О Марија! А ја сам те чувао! — изговорио је те ноћи педесетак пута док му крв није потекла из огуљеног чела и док није ипак дочуо неки глас из стварности, глас милиционара. Обазриво та је упозоравао“на поштовање каквог таквог реда овог усраног живота, у којем се Анте показао сувишном незна-
лицом и до кога му је било управо тако мало стало, коли-.
ко и животу до њега. Након свега — каква
узајамност! Тупо смирење. Олово из грла пало у срце. !
„Она ће и мртва устати по свој дио љубави' — проло-.
ми му се главом луда помисао. Рушио се од слабости. Али — да ли ће доћи к њему пили коме другдме — ни-
Код жена се то никада не зна. Дотичући руком земљу осјети да је тек сада мало упознао оно велико и вјечно Женско. Раздати из себе љубав под цијену живота! Са свом својом путном опремом није
· био већи од мрава који се случајно нашао између женских
бедара и не зна гдје се налази. ИМ камо је он то уопће и кренуо, на. какав пут> Глу-
~
| пост сва мушка булажњења! Измишљене приче о важности и величини захвата у простор, Иле се од жене — жени. Од
матере к земљи. Ек Он стаде лдупати шакама по тој тврдој земљи под собом. - у — Ја сам те чувао. Обазриво ходао над тобом. Посадио ти цвијеће. А ти ме покода,. са свом мојом муком.
" Дошао је к себи на милицијској станици, одакле су та пустили одмах још исту ноћ, јер није био пијан ни луд ни
|ти политички сумњив.
Изашао је на слободу да живи у наоко невидљивом
'