Književne novine
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ТРАДИЦИЈЕ |
РЕВОЛУЦИЈЕ И КУЛТУРА
Трајне вриједности које је створнАа заша револуција ненсцрван су извор созијеаистичког васпитања омладине — за јачање братства и јединства свих наших ларода и народности, југословенског содијалистичког патриотизма, интернационазизма, борбености и самопријегора.
ТИТО да Десетом конгресу Савеза комуниста Југославије У“. НАШОЈ културној савреме-
ности традиције револуције постепено и све више добијају одговарајуће значење. Традиционализам, који је налазио заштиту у све израженијој националистичкој ор ијентацији, није признавао, ра зуме се не увек гласно и не сасвим јавно, традиције револуције. Тако исто, било је и оних који су сматрали да је однос према традицији, У ствари, искључиво кореспонденција, уметничка и сва ка друга, са блиском прошлошћу.
Обе крајности, сасвим је из: весно, водиле су Културни живот и: уметничко стварање у удаљавање од традиција револуције. Међутим, У последње време, почеде су се јављати промене. Познати марксистички принцип о традицији, који је и опредељење југословенских комуниста, добија сада услове за пуну, праву им свестрану реализацију. Сопијалис тичка, самоуправна култура, дакле кџАтуре свих југословенских национадности, отворена. је за прогресивне, аутентичне и хума нистичке вредности свих ранијих времена, односно — како је на. глашавао Лењин — као развија. ње истинске социјалистичке КУА> туре може се признати само даљи рад на усвајању и преради света вредног ранијих · култура, оживотворен практичвим искус“ гвом диктатуре пролетаријата“. Овакво _ становиште _ омогућава. да, нарочито, традиције револу ције, наше социјалистичке реводуције, буду једно од основних изворишта континуитета ·данаш-
ње социјалистичке. самоуправне културе. - Ћило би, заправо, немогуће за-
снивати данашњи културни ЖИ вот искључиво на остварењима 'ових времена, Настављајући тра" диције наших ратних, револуцио“ нарних збивања; данашња КУАТУра једино може да очекује да е, већ у блиској будућности» тасође бити део континуитета. и део целине развоја нашег соција листичкот друштва, Култура као што никад није почивала ис: кључиво на данашњици — никада није ни негирала протилост, нарочито не: ону прошлост која је — својим револуционарним чи“ ном — омогућила овакву: дакле социјалистичку садашњост. Тако, култура сваког времена, Ол" мах, улази и у свако будуће Аоба, пружајући му — као израз стваралачке повезаности -- сми сао и мисао сопственог развоја. Ова начела потврђена и У честим речима, председника Тита и осведочена у стваралачким делима наших уметника, имају вишесмерни значај на друштве“ нии, особито, културни живот. Да нас су традиције револуције потре Бне п неопходне и — као истина о револуционарним догађајима. и ликовима људи и лицу свих наро да, који су успели да створе 907 нове слободе и социјализма, али и Као инспирација за револуцио“ нисање данашњих генерација и укупног ЉУдСКОГ „делања. Револу- . ција, наша, социјалистичка. која није престала окончањем борбе са непријатељем са окупатором и данас траје» уобличена. У идеје самоуправног социјализма» означавајући свим радним и, посебно младим генерацијама као циљеве __ живот слободе, рада, културе живот богат свим оним тековина. ма: за које су револуционари 3адожили сваки свој занос,
Треба такође, истаћи. и УЛОГУ традиција наше слободарске реводуције — у развијању тугосло“ венских културних _ веза. Свима нам је заједничка револуционар на прошлост и култура заснована тим временом може снажно да развија љубав за ову земљу, не-
њиво је, да потпуније осетимо уметност и ДУШУ сваке наше на пционалности. ;
Традицијама револуције култур ни живот не би — није сувише истаћи — требало да прилази је дино као празничном присећању. И то је потребно, разуме се. Међутим, традиције револуције У данашњој културно: стварности треба да буду редовни садржај, који инспирише — као саставни и равноправни чинилац — цели“ ну културних збивања. Тако схва ћене, традиције су потврда дана шњице и услов будућности.
Културна пракса зна за више облика учествовања и присуства традиције, Фестивалске манифестације сасвим је сигурпо, засад Наставак на 2. страни
Милош Јевтић
свеаранаиЕнвњиселтекаве == =. 2 5:
с аллтре тнуртите ~ = ~
%
паде ле чи гр плива сте -= ах
ветра б- ~
| ;
сатри љети ти =
тивитеттавнаг=-
АЕК
РУИЗ
ПРОБЛЕМИ
БИЛО БИ, можда, важно и неопходно једном етзактније утврдити који фу та основни импулса и под: стицаји који критичаре усмерава: ју да се, осим критиком „као та квом", баве и оном, специфичном, која се 'зове новинска критика. Но у овом тренутку извесног уз немпарења, забринутости и контра дикторних дијатноза о стању, могућностима и перспективама критике, у ; њеног испољавања, овде ће тај ог шти, и опсежни, проблем — о оми салу и ји новинске критике, о њеној дејствености или декаденцији, као и онај поссони, о прво: битном импулоу и опредељењу који ка њој воде, — бити могуће, | за сада, само назначити, додир-
| нути.
| ЧЕЖЊА ЗА САДАШЊОШЋУ
У: писмима које је Карл Маркс, као сасвим млад студент, писао
„има једно, од 10. новембра 1837, готово програмско, опширно им веома: карактеристично за ње тов тадашњи: интелектуални, духо' вни: став и' развој. То је оно чуве | но: писмо у коме Маркс, између осталог, јавља о својим књиже. виофилозофским покушајима, кри зама и растрежњењима, и о томе како је, од свог идеализма, пот" храњиваног уз то идеализмом И. Каета чЈ. [Фихтеа дошао, пише он, „на то „да у самој ствар“ ности идеју , то јест оно "што је битно, повод, тему'и сми“ сао, Пред крај тог писма Маркс
: каже; „Ако ти овде читав овај понисам ни јасно
д лирмстме=
кеса среве=-
ваност и
на књижевном поса књижесвог ВНОЗА времена и тренутка; чини то због и чежње да,
овоје радозналости, живећи у књижевној садашњости, истовремено о 0] ки размишља и говори. У складу са својом индивидуалношћу, талентом и темпераментом (а и карактером), такав критичар ВИДИ литерарву савременост и као неку врсту ате солута у КОЈОЈ "би он хтео да.се остварује као тоталитет: као жи-
ва п
дно суделовао Г ги суочавао се
ављеним · моментима ви: талитета, као што су трајност и новост, модерност, он се,
у дно, | изјашњава за НОВОСТ,
4 да би одатле кретао у потрагу за
утаим и'трајним, и уз њих по
ново боље разумевао оно што је
!
ЈА ИЗЛОЖВЕ, „БЕОГРАДСКИ ПОАМТИЧКИ ПЛАКАТ 1944
свим видовима и формама ·
јских дистанци да би непосре |
ост, делатна свест и, | савест, рефлексија у акцији. А у.
лађу у
ново, актуелно: и модерно. Незаџстављиво, неодољиво з30ву нова (књашневна) времена, 4 ни
оте н МУ ЗА 10 Семка је. У
дно од кључних искушења и недовољности новинске критике које она мора, дијалектички, да превазилази, радећи стално на свом усавршавању, као што делује па своме темељном културном и це вилизаторном задатку.
ДОСТОЈНА ДИСЦИПЛИНА _
Очитледно је да новинску критику овде не посматрамо искљу“ чиво у терминима негативитета (на њу се обраћа, најчешће, пажња да би се констатовало како је непажљива или да пажњу не заслужује), већ у ономе што би у њој могло да буде . Уместо мрзовољно-патетичних и мегаломанских декларација о њеном по. ложају и улози данас, рецимо тоико: књижевна — па с њом и новинска — критика још увек је дисциплина достојна уважавања и "унапређивања, |
Стота је, у овом случају, и у данашњој изразитој полисемичности појма критике, критика новин ске критике истодобно и ствар поетике и феноменологије, — по кушај увиђања, лапидарног 'описа и дефинисања историје, структуре и суштине овог сегмента критичког рада и мишљења,
Новинска критика је, дакле, најшире узето; специфична форма књижевно-уметничке .критике која се појављује у дневним и пе риодичним — књижевним — ли стовима или посебним културним додацима новина, а бави се' књитама, књижевношћу и друтим У метностима, радиом и телевизијом. Уже пи краће речено, новинска критика је, у основи, књижевна' критика као критика (нових) књига у дневним и периодичним новинама. | ЕУ
Она се спомиње и као прика-
зивање књига (као што има,
и низ друтих епитета и одредница: „дневна", „суботња", „журналистичка" _ ИТА;). иказивање књита, озбиљно схваћено, јесте „тешка вештина": то је тражење структуре у свакодневном и непознатом, у монотоним или бурним збивањима и продукцији књиже. вно-друштвене заједнице. Другим речима, то је критика. која' идеју и спецафику књижевности тражи у непосредној стварности њеног настајања. а прати (регистру. арну про-
свој ум и слух отвореним и при јемчивим =— сталном концентра-
"цијом у духу истраживања пуном
наклоности = за разноликост и
БРОЈ 477
-- 1974" 7 МУЗЕЈУ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ~ НА -САМЦИ: ПЛАКАТИ ДОБРМАА НИКОЛИВА М АЛЕКСАНДРА ПАЈВАЧИЋА
"актуелна
„ства,
У ТРАГАЊУ ЗА САДАШЊИМ ВРЕМЕНОМ: КРИТИКА НОВИНСКЕ КРИТИКЕ
необичности екоперимента, нових књижевних форми и животних садржаја. 'По"спољноме свом облику, но. ·
винска критика је део новинар ства, односно књижевног новинарства, а по суштини део књижевности, уколико је стваралачким критичко-«уметничким _ духом про. жета и осмишљена; функцио. нална је и сврховита кад по стиже интелектуални и критичкочинтерпретативни, аналитички мак симум на оном минимуму просто ра који јој је у новинама одреБен; поступак и циљ јој је: анааитично у синтетичном; аџтономна и релативно равноправна са осталим облицима књижевнот писања, поставља естетске (и друте) захтеве, и дужна је да им и сама, на свом подручју, удовољи. На овоме предвиђеном, невеликом простору има готово све задатке и обавезе као и сва остала књижевна критика, само у збијенијој, сажетој, скраћеној форми.
„Збијај, збијај то боље! (... Збијај то јаче!", подсећа, стално, глас и порука из „Разговора са Гојом" И. Андрића.
Новинска критика је, појединачно и у низу, аспект хумани. тета и високих духовних стандарда у променљивоме, УЗОУДЉИВОМ и мозаичном универзуму новина. То је критика у покрету: отворе. на и динамична (или „текућа“, како се то често духовито каже), хроника о кретању и вредностима књиге и књижевно. сти, серија докумената и мишље ња, информација, дескрипција, анализа и судова, — за разлику,
мо, од књиге (монографије, историјског прегледа, обимне студије) која претпоставља постоје ње једног конзистентније спроведенот критичко-стваралачкот оста ва и методологије. Мада то нипошто не значи да таква целовитост и консеквентност не може бити остварена и у књизи новинских критика. Е ПРЕТХОДНИЦА
Иако припада новијим време. нима, новинска критика има и неке своје ране птице и претече. Џорџ Сентобери, у својој истори“ ји критике. (Назроту ог Списј5т, 1900—4), вели да је Фотије, патријарх у Цариграду, у 9. веку, исто“ времено и патријарх, родоначел ник приказивача књита: написао је „Библиотеку“ — која садржи приказе дела 280 аутора које је прочитао. |
Почевши, међутим, да се нагло и стварно развија У 19. веку, са експанзивним развојем новинар.
Крита или критика савременика (како је дефинише Албер Тибоде) „крити“
Наставак на 1. страни
М. И. Бандић
ЦЕНА З ДИНАРА |У ОВОМ БРОЈУ;
Но _о—
ПОРТРЕТ СЛОБОДАНА МАР КОВИЋА — есеј дра Ивана Шопа, нове песме и вињете (С. Марковића
Радојица _ Таутовић: _КРИтИички КРИТЕРИЈУМ И КОНЦЕПТ | ВРЕДНОСТИ
ПЕСМЕ Петра Гудеља, Љу: бише Бидића, Зорана Л» Милића и Јована Мавловског НОВЕ КЊИГЕ Оскара Де: вича, Стевана Раичкови_ћа, Слободана Павићеви: ћа, Твртка Куленовића, Филипа _ Радуловића и Марка Фотеза приказу. ју Рајко Бурић, Тиодор Росић, др Драшко ћђеВеп, Предраг Протић, Радојица Тауџтовић п Ду шан Михаиловић
ХУМОР И САТИРА: тексто. ви Весне Парун, Милета Станковића, Звонимира Костића-Паланског _Душка М. Петровића и Илије Марковића и карикатура Бранка Цонића
Ар Петар Волк: МАЈСТОР СЦЕНЕ СМОКТУНОВски Адам _ Пуслојић: ВЕЛИКИ
РУМУНСКИ ПИСАЦ ЗА. ХАРИЈА СТАНКУ Драгослав Марковић: АЛДО ПАЛАЦЕСКИ _ ИЗМЕБУ АВАНГАРДЕ И РЕАЛИЗ-
МА РАЗГОВОР (СА РОБЕРОМ САБАТИЈЕОМ — водио Душан В. Станковић СЕЋАЊА Николе Трајко-
вића
о НОВИМ ИЗЛОЖБАМА пишу Срето Бошњек ми Аупшко Бабић
САДАШЊИ ТРЕНУТАК
ЈУГОСЛОВЕНСКА МУЗИЧКА ТРИБИНА 74.
и ОВЕ ЈЕ године прошла Југо: словенска музичка ' трибина У Опатији (13 — 17. новембра), је данаеста по реду, без селекције: свирало се и певало све како је из појединих удружења им АРУ штава композитора и складате. ља (и другим путевима) преддожено и ститао у живом извође. Њу ИЛИ репродуковано са тра ка. Редакција програма, према таме, није морала бити нарочи“ то тешка. Само је требало развр. стати дела по дисциплинама 1, за нека од њих обезбедити доб. ре извођаче или извођачка тела.
Како је ЈМТ смотра музичког стваралаштва у нас у току протекле једне или две године без одређеног обележја и без утврВене или обавезне тематике, то је и распон у погледу Стилског опредељења композитора веома велик, Па се ту види, како на ти музички ствараоци, према Хи“ чној наклоности, траже своје ме. сто под сунцем. Зато је неминовно морало и опет доћи до познатог Калеидоскопа и до уобичајених супротности и оштрих, чак и најоштријих крајности и суко бљавања, Од стварне обдарености до њеног невештог хињења, Од свесног изграђивања великих облика до безазлености и смер. не скромности. Од искрености и стваралачке понесености до лажи и измотације, Од ситурно Одзвучаних блокова до јадног. и убо· гог тонског муцања. Од мајстор. ства до скоро неуке неспретнос“ ти. Од Аамара и грчева нашег времена до сладуњаве и развод“ њене романтике (права и чиста романтика никада није била грех!). Све нас је то запљускивало четири и по дана до замора, до. наше скоро полубудности м лаке поспаности у преподневним, поподневним, вечерњим и поноћним часовима, Те се наметала стара истина: да је тога – било мање — било би више! Али како да се изврши селекција и ко да је изврши У име кога и каквог естетског мерила: И још у вре ме када се често узима безбедан и најмање главобољан смер незамерања! Зато ће, како изгле да, ЈМТ и даље бити непотребно дута мн непотребно претоварена, а делимично и несварљива. И зато ће и даље конфекцијско си вило својим ситним прахом, бар за тренутак, да потискује јарке боје правог стваралаштва а упорне необдарености,. украшене ореолчићима и окружене некаквом фамом, засењивати, бар за гренутак, праве обдарености и пригушивати чисте бујне изворе.
У току минуле деценије са пуно знатижеље, непресушиве ревности и вредноће истраживан је нови звучни материјал. У музи: ку је укључиван сваки шум, сваки звук и, наравно, сваки тон,
Наставак на 2. страни
| ВВ И пина аи диаве и риееаиаљаивиамиаеив
Предраг Милошевић