Književne novine
СУСРЕТИ
Роман елика човека који
гради цивилизације
Разговор са познатим француским књижевником
Робером Сабатијеом ·
РОБЕР Сабатије, песник, есејиста, а изнад свега романсијер, ове године био је најчитанији писап у Француској. Најновија романескна трнологија, овог по начину писања традиционалистичког књижевника и члана жирија Гонкурове награде, продата је за мање од две године у више од 700.000 примерака!
Овај велики књижевни успех Сабатијеа, који је досад објавио четири збирке песама, две књите есеја и дванаест романа, изазвао је чак противречна реагова. ња међу париским критичарима. Његова триологија,чија прва књига има назив „Шведска палидрвца“ веома је тужна али и занимљива прича. Један десетогодишњи дечак ло имену Оливије проводи детињство, боље рећи дане и ноћи, на улицама Монмартра, почетком тридесетих, названих лудим годинама овог века. „Три лизаљке укуса ментола“ и „Дивљи дешнипи“ су наставак триоло. гије о детету чија судбина без родитеља подсећа на биографију самог писпа...
· То је и био повод да, започињући разговор са Сабатијеом у његовом стану у Улици Фонтен Латур у близини Сене у Паризу, запита. мо натпре књижевника да ли је триологија у ствари његова романситана биографија.
— У свим мојим романима унета су великим делом моја сећа“ ња из детињства и моја виђења патиског света измећу два вели-
ка рата — каже Робер Саба. тије. — Али уместо писања у првом литу, незтоднио те детету
стављати све у уста, Оливите ја у
роману добно значење „он“, а не“
„ја“ иза котег се умтаво ктие тиичева, то тест мота мисао. Тиме сам избетпо втеменске катего. рије, описоћћи дотаћате из прош ле и сада "ње петспективе, коте ~ тексту имају чак и значење будућности.
~ Кота у ствари прелстављају лдичнести у“ Ватим'поманима2
— То су тунапи тедне или втивг изтубљених епоха. Ппиче о њихо. вим птоматеностима, 9 втемену, простору и друштву. Тачните, суд бине о пзгубљеним ппртатељстви ма и љубавима у акицтама у ко. јима учествују хепоти романа, али не и — пнепп. Они су сви болесни. Жале · идеплизовану _ прошлост, неостватене _ авантупе, – птопале средности коте су им „гарантосале“ будућност.
— Јелан критичар је рекао за Вас да сте јелан од највећих француских књижевника у слика њу промашених личности, без р0дитеља и отапбине, неприлагођених времену и месту у коме живе... = Ако је тако, то је зато што сам и сам имао тешко детињство. Ни данас не моту да се ослободим утиска „сирочета“ једне епохе и једне париске четврти, у којој сам раме уз раме растао са де иом руске, шпанске, италијанске, јеврејске и арапске национално. сти, Уосталом, сваки писац у жи» воту мора да се понаша као Флобер. Да буде увек „Мадам Бовари — то сам ја“!
— Шта мислите о теоријама Ролана Барта, Филипа Солерса и Жан Пјер Фаја који кажу да је традиционалистичка, „буржоаска“ књижевност „мртва ствар којој више не вреди давати ни помен“ 2
— То кажу они, али би треба. ло питати и читаоце. Уосталом, после обиласка једне фабрике са својим пријатељима ултралевичарима, Жан Пол Сартр је узвик»
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
"реВивачки оабор: ар Петар Волк, Васко Ивановић Мнодра: Млић др Арагав М. јеремић (главно о одговорне уредник), Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Бог дав А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакци је), Владимир Стојшин, Божидар Тимо. тијевић, др Иван Шоп, Бранимир Шће. пановић. ТГехничко-уметничка опрема: Дра. сомир Димитријевић,
Књижевни савет: ар Димитрије Вуче аов. Предра: Делибашић Енвер берћеку ар Милог Млић Аушап Матић ар Војив Матић _ Момчило Миланков ар Драшко Рећеп _ Рара Рибникар. Аушав Сковрав Алекса Челебоновић _Зуко Џумхур. Пал Шафер Илејно решење срафичке опреме Богдав Кршић
Апсл азлазр сваке аруге суботе. Шен» 3 анн Годишњо ретплато, 60. солуго аишња 50 динара о за аностранстао аво струко. Лист излаје Новинско излавачке предузеће „Књижевне позине" _ београд Француска 1. Гемжћони: 627 266 (редакци
ја) а 626 020 (комерцијзлпс сагљење Ф ВА.
министрапија) Гекућа рачун: 60801 601 2059 Рукописв се не ераћају (Штампа: „баве Београд, Ваајкозићева 8. У
РОБЕР САБАТИЈЕ
нуо: „Па то је ужасно, радници читају исте књиге као и буржоазија!“ Такво виђење литературе је глупост, као што је глупост рећи да је роман мртав, да је поезија умрла! Саветовао бих так вим теоретичарима да више. воле како би имали лепше потомке! Хоћу да кажем да: све то није озбиљно! Хегел је, говорећи о'роману као „модерној буржоаској хронџицш“, рекао: „Оно што недо“ стаје роману то су оригиналност и поетичност при опису епоха“. Роман мота да остане на граници између прозе о соииталном животу и поетичног стваралаштва о свету који нас окружује. Роман не видим као нетанију, него као саставни део свеопштег култур. ног наслеђа. Он треба да буде слика човека кота учествује у градњи пивилизацита са свим својим стварним и имагинарним по. тезима, одраз наших дневних и ноћних лутања у којима се губимо и поново прђоналазимо. ..
— Управо припремате „Истори-"
ју фраттуске поезије“ у тпест томова. Шта мислите о савременом песнит"тву Ваше земље2 -
— Имамо велику и добту поезију. Ланас сви пишу 20т0во ис. сључиво песме. Арагон, Мишо и Рене Шар су за мене наши на1-
већи живи песници. Од средње.
генерапицје поменуо бих Ива Бон. фоа, Алена Боскеа, Жан-Клода Ренара, _Пјета Еманиела, Сен Џон Персо. Ежена Гилвика...
— Познајете ан" југословенску књижевност
— Веома мало. Читао сам не колико романа ваших писаца, меВу котнма и дела нобеловца Иве Андрића. у
— Директор сте сектора за беле тристику у једном великом париском _ издавачком · предузећу. Осим тога, члан сте жирија за додељивање Гонкурове награде. Шта мислите о проблему излавања књига из белетристике и на. градама које су последњих тодина подвргнуте жестоким критикама2 — Знам да награде нису увек праведне, али без њих се не може. Да нема награда, париски из. давачц би престали да.издају де. ла младих писаца. Јер, код нас, на жалост, књигу мноти сада ме“ ре аршшном обичне робе. Обиђите Франкфуртски сајам књига па. ћете се уверити да се књиге третирају као индустријски производи. Зато више и нема много белетристике: Нема ни часописа и листова као у старо време. Само о томе нећу да говорим да не бисте и. ви помислили, како са носталгијом причам о прошлости, као јунаци У мојим романима...
Разговор водио Душан В. Станковић
КАМЕРНИ ОРКЕСТАР РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈ БАХРИЈОМ ЧЕЉОМ ,
у „Вјеенику
лЕТОПИС_
Иеправка грешке
у српједу“
У „Вјеснику у сриједу“ од 11.
· децембра 1974. године, на страни
16, у рубрици „Напомене и опо. мене“ објављен је чланак „замке плагијата“, у којем се наш лист неправедно окривљује због нечег што нема никакве везе с нама. У том чланку се тврди да је у „Књижевним новинама“ недавно објав.
"љен есеј „Мелодијска линија у
приповеци _ „Лагарије по ноћи“ извесног Боривоја Томашевића, који је, у ствари, плагијат есеја „Мелодија и мотивација“ професора Николе Милошевића. Истом приликом ·непотписани хоментатор изражава жаљење што људи. који раде у листу који је специјалистички посвећен литератури нису имали слуха за сличне евентуалије, па су такав чланак обја. вили. | Тачно, је, међутим, да у нашем листу није објављен ниједан при» лог поменутог Боривоја Томаше“ вића, па ни тај о коме је реч. Било би занимљиво да нам комен.татор „Вјесника у сриједу“ објасни: како је мотао да не само напише свој коментар, него и да држи лекцију члановима редакције „Књижевних новина“, када „Књижевне новине“, у шта смо сасвим ситурни, није ни видео. Нема сумње да је реч о једном несавесно написаном чланку, 3602 чега морамо замерити и коментатору и листу у којем је штампан, јер такви текстови наносе штету не само нашем листу него, посредно, и култури,
Коеовека музичка јесен
Музичким животом Косова прошлог и овог месеца доминирају два догађаја Који изазивају па жњу не само као музичке манифестације високог, уметничког ранта већ и као појаве које. потврђују свестранији и свеобухватнији уметнички живот у овом крају који доживљава СВОЈ пуни процват и на плану уметничког развоја у коме и музика има одређени удео. Два догаБаја о ·-кејима · се у- овом напису говори, то живо по казују: током прославе Дана Републике одржан је, у свом дванаестодневном трајању, први фестивал „сериозне музике у Приштини, „Музичка сцена“, која је окупила неколико врхунских ан: самбала и солиста оперске и инструменталне музнике,. Иако је Приштина била џентар читавог музичког живота = Косова, са низом _ куатурно-уметничких АРУ штава и музичких ансамба: да, са радио-станицом и му зичком . школом, све приредбе озбиљне музике имале су карактер неке пролазности, манифестација чије је _ остварење зависило од времена (или, на жа лосту и „добре воље“ уметника из друтих градова; „Музичка сцена Приштине“, Као резултат великих напора свих уметничких фактора била је на самом свом почетку остварена тако да ће би: ти узимана као частан пример приликом организовања сличних фестивала. Током овог фестивала Љубитељи музике слушали су хор „Светозар Марковић“ из Новог Сада, ансамбл који је својевремено стекао Прву награду на Светском фестивалу у Ленголену а чији је диригент Лазар Бута недавно добио највишу војвобанску награду „Искре културе" за свој богат и предан музички рад, загим, Нишки симфонијски оркестар, који сада прославља 15 тодина свога рада а којим је ди: риговао професор Јурај Ферик, Српски гудачки квартет. __(Беотрад), Загребачки квартет, љуб-
љански трио „Тартини", беотрадске оперске солисте Милку Стојановић, Добрилу Богошевић ин Живана Сарамандића, виолинис-
~
уредник
ту Јована Кол , пијанисту Владимира Крпана, Та хира Куленовића, инструментал ни дуо из Скопља, Душку Тасеску, виолончело, и Ја 'Чкажар-Геогијеву, клавир, балст Македонског театра и два приштинска ансамбла, новостворени Камерни оркестар РТ Приштине, којим је дириговао Бахри Чеља и хор „Колегијум канторум , којим је дириговао Марк Качинари, Током овог фестивала, који је наишао на велики пријем код радознале публике, организовани су и дискусиони сусрети на ко јим су третирани неки проблеми музике; међу учесницима Триби“ не били су и Младен Позајић и Зија Кучукалић док је АКиА Ко: ци, један од неуморних твораца Сцене, описао све шири развој косовске музике, Редакција. „Риминдје" организовала је разговор о музичком тренутку Косова чиме је покренула један пионирски посао и изазвала преко потребно питање: „Колико је југословенских листова покренуло Аискусију 'о музичком животу средине2“. Изложба _ београдског _ сликара Александра Јеремића-Цибета, ис пуњена темперама и уљима са темом „Концерти", употпунила је овај несвакидашњи _ уметнички догађај,
Ових а се музички живот Косова обогаћује још једним фестивалом — „Акорди Косова 74", као да настављају трајање „Музич ке сцене".То јесмотра забавне и дечје музике која се одржава већ 11 пута, али ове године Као целовита косовска манифестација. Без обзира на успех овог фе стивала у ранијим годинама и на велико учешће гостију из других наших градова, овогодишњи „Ако рди Косова" биће остварени уз учешће уметника. који живе и раде само на овом подручју, како би.Косово добило свој пуниЈи облик и кроз тонско обликовање живота људи који егзистирају на овом Делу наше земље тим пре, што, Косово обилује мно тим неоткривеним вредностима своје народне музике, живописне и разнобојне и у својој мелодици и својим ритмичким основа:
ма, што је била достојна инспи-
рација водеће групе косовских композитора међу којима су неки стекли и међународни углед: А. Лоренц добитник Вукове награде, Р. Мулић, А, Коци, С. Кајтази, Кр. Лекај и други, Кроз „Акорде Косова — 74", током три фестивалске вечери, извешће се по 20 забавних и дечјих мелодија и песама у духу народног стваралаштва, Владислав Димитријевић
Стјепан ћаетропна
У Задру је погинуо, У саобраћај.
ној . несрећи, истакнути. књижев. ник Стјепан Кастропил. Рођен на
Корчули 22. августа 1900, учио је.
класичну гимназију у Дубровнику, где је стекао солидно хуманистичко образовање, Као матурант, заједно са познатим песни ком Пером Љубићем, уређивао је омладински часопис „Врело“ (1919 — 1920), у коме је објавио своје прве књижевне радове. На Филозофском факултету у Београду студирао је француски је. зик ни књижевност код проф, Миодрага Ибровца и упоредну историју књижевности са теоријом књижевности код проф. Богдана Поповића. Пошто је дипломирао, био је на усавршавању у Паризу.
Кастропил је у раздобљу измеЊу два рата био професор у гимназијама у Сињу, Сушаку, Спли. ту и Дубровнику. За време окупације био је прогоњен. После ослобођења био је директор Учитељске школе и управник Научне библиотеке у Аубровнику, једне од најстаријих у Далмапи ји. У рукописној збирци Научне библиотеке пронашао је низ дратоцених непознатих рукописа и објавио. их са својим предгово. рима и коментарима. Са групом еминентних дубровачких интелекгтуалаца покренуо је и био први књижевног _ часописа „Дубровник“ (1955 — 1960), који је успешно наставио југословенску традицију некалашњих дубровачких часописа и који н данас излази. “а __Од 1960. до пензионисања био је професор француске књижерности на Филозофском факултету у Задру и узорни васпитач но. вих наставничких кадрова у Дал-
· мацији. У „Дубровнику“, „Задар
ској ревији“ и другим часописима, објавио. је низ запажених сте. дија и есеја из француске и ју. тословенске књижевности, које би вредело прикупити и објави. ти у посебној књизи. . Књижевни лик Стјепана Кастропила, поводом његове 70. годишњице, · зналачки
је опртао
| | . Никола Иванишин у „ЗаПи ревији“, одајући му заслужено признање за возе уморни књижевни рад. (КМ)
Рекордер комерцијалне књиге
ј а за Крајем септембра, „машин праВМЕЊЕ новца“, америчка романсијерка Жаклин Сјузан, изгу-
била је битку са животом, Ова пропала глумица, која је своју касно започету списатељску каријеру претворила У комерцијални тријумф невиђен у историји америчке књиге, била је пуних дванаест година свесна да у се би носи неизлечиву болест. Али управо је та битка с раком, пре ма сведочењу њених блиских пријатеља, била један од главних подстицаја у њеном амбициозном и неконвенпионалном успињању ка врху. пала
Када је почетком шездесетих година одлучила да заувек напусти позорницу и одрекне се позива у којем је показала мало шта друго осим „талента да буде убијена“, Жаклин Сјузан је одлу. чила да се посвети литератури, с којом је и раније помало коке. товала. Већ први кораци били су неочекивано успешни. Сентиментална и банална прича о љубави према пудлици донела јој је реноме писџа који вешто манипулише мелодрамским осећањима својих. читалаца, а роману „Сва. ке ноћи, Џозефина“ титулу бестселера. Међутим, осетивши:; да амерички читаоци имају неодољиву потребу за експлицитно 0. писаним сексуалним авантурама, она је попут Харолда Робинса и
других писаца сличног кова, по-,
чела да пише романе који су неодређено наговештавали да су засновани на стварним догабгји. ма и у којима су широм отвсрена врата спаваћих соба,
Њени романи, разумљиво, имали су много више комерцијалног него књижевног успеха. До. носили су јој новац ни — лоше критике. Она се, међутим, бранила филозофијом успеха: „До. бар писац је онај који пише књите које људи читају, који с њима комуницира. Према томе, ако се моје књиге продају у милионским тиражима, ја сам добар пњ сац“. Истовремено је робавски радила да повећа пласман својих књига. Са мужем, бившим теле. визијским продуцентом Ервином Менсфилдом, Жаклин Сјузан је изазвала праву револуцију у аме. ричком издавачком бизнису, На. рушавајући сва правила у издавању књига, она је постала најпродаванији и најрекламиранији аутор у америчкој изадавачкој историји и оставила је за собом ви број запањујућих рекор-
. Роман „Аолина лутака“, који је објављен 1966, године ни чија јунакиња има извесних сличности ес Џуди Гарланд, штампан је досад.у 17 милиона, примерака, а тренутно се у продаји налази његово педесет пето џцепно изда. ње. Никада једна књига припове. дачке прозе није достигла ТОАнКН тираж. Други роман Жаклине Сјузан „оубавна машина“ донео Јој је највећи предујам који је мкад плаћен за једно прозно де. ло — 250.000 долара. Филмска компанија _— „Колумбија“ отку“ пила је права за скимање филма по тој књизи за рекордну суму од 1.500.000 долара, Процењује се Аа су њене књиге широм света продате у више од 50 милиона. примерака и да је на њима за. радила преко 60 милиона долара.
Жаклин Сјузан умела је не само да напише књигу која ће се читати, него и да прода књигу коју су критичари. без разлике сматрали потпуно безвредном. Уместо две-три недеље, колико 2мерички писци обично посвећују рекламној кампањи после објав. фивања књиге, она је бита спрем на да „култу успеха“. жртвује. и Ао тодину дана. Одлазила је свуда где је, по њеном рачуну, књи. та могла да се прода, говорила 9 њој на радију и телевизији, потписивала примерке у књижа. рама и била увек спремна на ду, је разговоре са штампом. Ретко је који писац, по опенн њеног Аондонског издавача Пета Њумена, тако ропски радио као; она. у интересу свог властитог успеха п нема писца чији би материјални успех могао да се мери с њеним. Сигурно је да ће кроз двадесетак тодина „Долина аутака", „Љубавна машина“ или „Једном није до: вољно“ бити потпуно заборављени, Једино ће их можда неки будући социјални“ историчар. „от. крити“ као. занимљива сведочанства о једном времену у којем су границе сексуданих слобода померене витте, нето било-када у асторији, (А. П) 5