Književne novine

ПРОБЛЕМИ

ту ТРАГАЊУ ЗА САДАШЊИМ ВРЕМЕНОМ КРИТИКА НОВИНСКЕ КРИТИКЕ

Наставак са 1. стране

ка из дана у дан" (како је назива Исидора Секулић) — усмерава се према своме непосредном историјском, књижевном времену и де лима која у њему настају, отворена према духу и бићу тог времена и тренутка чији смисао треба. да спозна и протумачи, уводећи ствараоце п њихова дела, пре но што наиђу детаљније студије и анализе, директно у сферу првог разумевања. Тако оу, са разви. тком новина и часописа, књижевна теорија и књижевна критика постајале сепаратне делатности, И тако су новине, у знатној мери, допринеле да књижевна критика постане шира пракса и екстензивнија дисциплина којом ће се, по Тибодеовим речима, с подједна ким правом и разлогом, бавити критичари, писци, професори и новинари.

Није то, ипак, идиличан посао. Јонг увек је неопходно да се критичар и писац привикавају на условности рада и сарађивања у новинама, као и да новине непрестано култивишу свој однос према писцима и књижевности.

Мада према новинској критици — оправдано или не, у то сад не ћемо улазити — још постоје извеоне предрасуде, отпори, презир, данас је пишу, с мањом или већом страшћу, преданошћу и ком петентношћу, готово сви посленици критике, ветерани и почетници. Предмет њихове пажње је књига, или неки књижевни проблем, који, сами по себи, имају вредност и значај вести, новости, актуалитета, или је, пак, тај значај у теми којој је књига посвећена, или, изнад света, у кул турној, књижевноестет. ској новости и вредности књиге. ___У својој композиционој структури и садржају новинска критика није, и не би требало да буде, само објашњење и рационализација критичаревог избора (а поготово не огољено препричавање дела или коментарисање у схемама социологиз пл или естетизма), већ она доноси, у одговарајућим ора-

змерама, основна обавештења о делу (и писцу), интерпретацију средишњег, доминантног пробле.

ма дела, атмосфере ин квалитета визије и језика, критичко разма трање и рефлексију — о позицији и вредносном доприносу дотичног дела укупном опусу његовог творца, жанру, културним кретањима и! књижевној „уметности уопште. Посредством“ критичке" имагинаци160 жојој, поред осталог, партиципирају _ интуиција, инвенција, способност уопштавања, као и смисао за појединачност и појединост, нијаноу, суптилитет, она се остварује, првенствено, као језик о језику, као критичка мисао о уметности, али и о човеку и све ту: као продоран поглед у дело, и прегледан, одрешит поглед ма човечанство.

На тај начин, преко елаборације појединачног дела, критиха настоји да буде и у најнепоореднијој вези са општим литерарним и духовним процесима и развојем.

Оријентисана према публици, књитама, књижевном животу и књижевности, посредујући, дакле, као комуникатор, у комплексном сплету социјалних, _општекултурних и уметничких феномена, но" винска критика се усредсређује и ка самој себи: заснивајући _ се на одређеним теоријским ставови“ ма и критеријумима (зависно Од опредељења и спреме појединих критичара), на бризи и ллубави према песничкој речи и самој књизи, на читалачкој енергији критичара, заступајући савреме ност и модерност, али са дубоким осећањем и познавањем књиже вноисторијског наслеђа, традици“ је, континуитета, одржавајући не. поводљив и независан, доследно критички, недоктринарни однос према писцима, литератури и писању, против духовне тромости и конвенција, она истовремено, ам“ токритички, проблематизује саму себе и своје тешкоће и могућности, да би се одбранила од властите конвенционализације, имтре сионистичке површности, вербали; зма, самозадовољства У „власти и суђењу, и од осионе, брзоплете, нетрпељиве искључивости.

МЕТОД И МИШЉЕЊЕ

У преплетима интердисцимли нарних интереса, марксистички ме тод — који може најцелисходније да прати уметност у њеном много“ страном, бескрајном развитку и да омогући адекватно разумевање дела, људи, догађаја — указује се новинској критици као оно витално, плодно језгро из којег она ства ралачки прпеи формира _ своје књижевно-естетске критерије и своју друштвено-културну функци ју. Тиме она, такође, смањује себи ризик од-данас-до-сутра смучајног импровизовања, у корист претхол; не студиозне научно-теоријске при преме, проучавања, систематично сти.

Не реагује, дакле, само рефлексом и темпераментом неким инст. инктом који би јој био џурођен. нето и мишљењем, методом, зна

њем, као што су то, уосталом, у овој области критичке активности, у књижевној и позоришној новим ској критици, свако у својој мери, показали А. Г. Матош, Исидора Секулић, Бранимир Ћосић, И. Г. Ковачић, Борђе Јовановић, Мар. ко Ристић, Велибор Глигорић, Ели Финци.

Утанчан и еластичан укус, 06разованост и сензибилност, емпа» тичка блискост истини и суштини књижевног дела, п новинску критику, не толико да делу, у бруталној крутости, суде и пресуђују, колико да му, пре свега, с тактом прилазе и да га што објективније и потпуније схвате и објашњавају у савременом и књижевно-историјском | контексту, да, спознаваДру буду у делу (или бар што

е њему) и да га, при том, дефинишу _ живим, привлачним, бритким _ језиком и одмереним, прегнантним формулацијама у оквируу одговарајућег критичког инструментаријума. _ Дијалектички смисао критике је у томе што она није ни само афирмативна, ни искључиво негаторска, већ тежи аутентичности и ваљаности путем синтезе. Што значи да не реагује ни попустљивим или пристрасним, вехементним _ одбацивањем _ или прихватањем, дакле једностраном, осорном негацијом или олаким панегириком, а ни фразеолошки неутралним и езотеричним жаргоном или терминима „здравог ра:

а".

Незнање и насиље, или „углед; но" и углађено, стручњачко-рутинско маркирање (одсутне) суштинске идејно-естетске свести, крите ријума, инципијелности, то је исмо, у (новинској) критици, па и у сваком друтом инте дектуалном послу, могли назвати

ографијом.

риступ _ новинске _ критике књижевним и другим уметничким делима, и степен њене критичности, није зато, рекло би се, пита. ње „смелости“ или „несмелости", или неких других вирилних ОдЛИка и амбиција критичаревих (ка: ко би у једном приземнијем резоновању могло изгледати), колико ствар хуманитета, етичности, изо: штрене, будне интелектуалне бриге, разложности и одговорности пред самом собом и пред уметношћу. Што, опет, значи: да је дужност (новинске) критике да, пре свега, буде критичка. У томе је сва њена супериорност и творачки потенцијал. Језик ауторитета ( и ауторитарности), критике, тиме уступа место ауторитету језика,

слободи и достојанству стварала. ·

штва.

У својој динамичној структури и оперативности (то јест брзини и директности деловања) новин; ска критика се јавља под разним именима и формама, различитог интензитета и обухватности; у не ким својим малим облицима као белешка, глоса, осврт, хроника, рецензија, књижевно-критичка маргиналија; узгред, делимично тек критички усмерена, — као интервју, фељтон, козерија; „као памфлет и полемика; и најзад, као критички коментар, приказ, чланак, есеј, — што оу све разно. лика видови једног мање-више истог, битно критичког, раоубивања и мишљења (1 културног информисања), у коме се, не потцењујући унапред ни један од наведених облика, мало ко од књи: жевних критичара није оглодао, нити му одолео, а међу њима и неки од најзначајнијих критич ких умова, од Сент-Бева до наших дана. [ То је већ део историје новин ске критике. А будућност Јој Је: да у себи однегује оне клице из којих ће се разгранати њене нове могућности што већ одавно чекају да буду откривене. ·

НАПОМЕНА И БИБЛИОГРАФИЈА

Овај текст 0 новинској критици — ко ји се, индиректно, укључује у расправу о књижевној критици у дневним м АРТ тим листовима, вођену протеклих месеци џ „Књижевним новинама“, „Политици“ и у неким другим публикацијама м сред ствима јавног информисања — настао је разрадом и проширењем једног написа намењеног за речник књижевних термина. И као што није било могуће, у овој верзији, одстранити, МАМ преобликовати, све слементе претходне дексикографске обга> де, тако је сад, чини се, неопходно задрр жати и прикључити, макар и овако, засад, непотпун, саставни, библиографски _ део и додатак првобитне верзије овог чланка, као известан показатељ интересовања за тему о којој је реч.

А. Тибоде; „Физиологија критике", 1944, и „Историја француске књижевности“, 1961; М. Ристић; „Књижевна политика“, 1952; Р. бСоодтап: Тће 5ишсште ов Шлегаште, 1954; Ф. 0. Матјесен: „Зимска критика“, „Наш весник", 23. ТА 1955; Г. Крклец: „Писма Мартина Липњака из провинције“, 1956; 2. Цвијетић; „Критика дана“, „Живот“, 1958, бр 5; 6. Шеко: Зреакти ог Воока, Тће Ме Уогк Типез Воок Кемем, 1958, бр. 27, и Журналистичко приказивање књига“, „Књижевне новине“, 17. МГ 1960; В. Павлетић: „Анадиза без које се не може“, 1961; Т. Ује вић: „Пулсација и метаморфозе критике"

(у књизи „Хрватска књижевна критика" УШ, 1964); И. Секудић: „Аналитички тронутци“, 1966; Ј. Е. Пгемту: Мар Воок Кеујем/а, 1966; О. ОгхеШ: Та Егопе ој Уоџт Козе 1945 — 1950, 1968; П. Палавестра; „Но. ви јеванђелисти“, 1968; Апоп: Тће Кем омега Мемзамеск, 1. УПГ 196; А. М. Јеремић: „Пером Као скалпедом“, 1969; Ј. Аћин: „Кратко писмо о књижевној хро. ници“, „Дело“, 1970, бр. 2; О. Прескот;

ХУМОР И САТИРА

таг 277

КАРИКАТУРА БРАНКА ЦОНИБА

Весна Парун ОВЧЈА РОМАНЦА МЈЕСЕЧАРКА

Ах, зелено, што волим' зелено! Звонце на овну, траву У планини! што волим то поље зимзелено гдјено о луку и сланини ·

чобанче снатри, док при ватри сједи и попишане опанке суши. — Не смијеш снатрити! — туку га фратри. палицом — снатрење шкоди души!

Ах, зелено, што волим зелено! Како је лијепо бити овца! Грицкати травку по травку,

лијено, не бојати се ловца, јести без новца, мити без сламке и блејати без страха да ће нас нетко пресјећи: не блеји! Ми, претхисторијска војска плаха

и безазлени Одисеји гријемо ваше постеље, људи,

цм хранимо дјецу коју ви у њима правите, ИМ, јер добре смо ћуди,

на ражњу нас пеку по сајмовима.

(, зелен, што волим зимзелен,

сноп. зарсијалоркине мјесечине!

Леопардијева пастира, док снен кроз зелене луња Апенине.

На службени пут кад одлазе буће

не питају чобане жуљају ли опанци

џш како им књижница, дјечји вртић, оруђе

пољско, већ само: врте ли се јагањциг

Ах, зелено, што волимо зелено! Мој завичају у теби има

више брабоњака неголи Ђака,

а брабоњци су пожељни у снима

јер значе богатство. Сто

брабоњака

сањати, значи: издавача ћеш наћи!

Тисућу — значи: нека ће те квака

закачити, али ћеш ипак умаћи!

Гдје нас све није у повијести · _ било од жртвеника Абрахамова до Аргонаута! Рубенс, Муриљо! Шпиља. Полифемова! Стара и Нова Пазова!

(, зелено, што волим зелено!

Пастиру добри, како сам уморна! Звоно ми с грла скини мједено. о, не дај да се претворим у овна

предводника, већ стави ме на раме и носи ме кроз поље покошено! Тад знат ћу да бог, је мислио и на ме. Зелено, ох, што преживам зелено!

»О | приказивању књига“, 1970, бр. 11; М. Егерић: „Људи, књиге, датуми“, 1971; 1. В. Себ: А Моје ој Вемезппа апа а Вемје, Тће Сеотта Кемет, 1971, Бг. 1; Е. Барџис: ,Становиште приказивача“, Књижевна реч“, јун 1972; н. Протић: „Критика која има утицаја и она друга“, „Књижевне новине“, 16. 11 1974: Р. Таутовић: „Пут и странпутице“, „Политика“, 23. ПЛ 1974; М. Попиванов;

Звонимир Костић Палански

ЧВОРОВИ

Неко у чвор веже све вијуге снажно де се увек сећа оног што, је важно.

Неко сав је мокар

у сну и на јави,

јер му је у квару мокри чвор У глави.

Чворчина на челу, што чворугу диже, доказ је да мисао слободи је ближе.

Чворови на пању, чемерни и љути, казују све оно

што пањ мудро ћути.

Запетљане чворове, ко Гордијев што је, секира одједном пресече на двоје.

Душко М. Петровић ИВЕРЈЕ

Прелазећа са речи на дела, прећоше и нас.

хж Хлеб је поскупео,

јефтиније. ж

игре су све

Увек књижевне вечери; литература никако да порани, ж

Што више лупаш, пре ће ти отворити,

Сви смо ми на истој линији, само су нам смерови различити.

“ А

Кад већ морам, урадићу то добровољно. 5

Не тражи длаку у јајету, ако је имаш на језику. ж

И у љубави према домовини има перверзија.

Посланик је у праву. Смените бираче! |

... Док је седео на брду и гледао

у плаво небо, цар помисли како му сунце заклања видик .. 4!

„Савременик“,

Творчески, ваљхновено, принципно! мје лежки за литературната критика мр всекидневнил печат), Литературен фронт, 16. У 1974 Ш. Јуришић: „Још једном о новинској критици“, „Књижевне новине“, 1. УГ 1974 М. Коматина: „Критика које нема“, „Комунист“, 1. УП 1974; В. Глигорић: „Покретачка снага

и духовна“ „Политика“, 2. ХЕ 1974.

М. И. Бандић

Миле Станковић

РАЗМЕНА

Дајем горку љутњу за једну црну слутњу

Дајем ирну слутњу за једну нестварну тежњу

Дајем нестварну тежњу за једну празну челсњу Дајем празну чежњу

за једну лепу наду Дајем лепу наду

за једну жељу младу Дајем жељу младу

за једну авантуру смелу Дајем авантуру смелу

за једну симпатију зрелу Дајем симпатију зрелу за једну љубав од свега већу

Дајем љубав од свега већу за једну малу брачну срећу

СЛИКА И ПРИЛИКА Да људи у душу његову завире нашли би сатане, фауне, сатире

А у њено срце ако пажња скрене указале би се нимфе и сирене

Кроз његове младе плаховите

снове разбуктале су се страсти Казанове а она пожудна не сматра за ману

што у себи носи бесну куртизану

Две махните душе случајно се среле и цео су живот заједно провеле Он је био кројач са природом бујном она хировита бавила се кујном

И кад су већ били уморни

и стари у срце им туга нож заоштрен зари Све су земне сласти проћердали срамно што нису живели бурно и помамно,

Сад би се такође склањали од

ал би се сећали лудих авантура А кад већ у огањ не сме да се срља добро је да неко леђа ти истрља

Илија Марковић

РЕПИГРАМИ

Ако је у име слободе, онда и грлом у јагоде. 2;

Сви путеви пекуд воде, само један до слободе. 5: Није то дуга,

већ спектар заслуга.

Поломише нам кости слабости.

Све је кристално јасно када је већ касно.

Ништа вам пе оста, обећајте нешто и себи, нама је доста.

Тркачи на дуге стазе, каријеристи вас обилазе. 8.

Ко нема њуха,

нема ни слуха.

Док једни циљу теже, други од њега беже. 10. ,

Цене скачу

на грбачу.

Свако је глуп

на свој калуп.

12.

Има ли ишта мило

као кормило2

13.

Више интересе

редовно прате

ниже камате.

14.

Мрав има свој став исти,

а цврчак увек

други користи.

15.

Моја личност шета између сита и решета.

| КВИЖЕВНЕНОВИНЕ. 11