Književne novine

ЕСЕЈ

ФОРМИРАЊЕ ТРАГИЧНОГ ПЕСПОРАЗУМА

У ФОРТИСОВОЈ „ХАСАНАГИНИЦИ>

НИЈЕ СЛУЧАЈНО што је Фортисова „Хасанагинила" била увијек помало нејасна. Збуњивала је чињеница што се не може ставити знак једнакости између истина о животу, које се налазе у пјесми у облику података, и истине о тим истинама која етзистира у умјетничкој кохерентности пјесме.

Да бисмо се приближили тајни наше баладе, која већ двјеста година узбуђује свијет, настојаћемо да останемо строго у границама пјесме. „Ко психолошка питања поставља пре него што се удубио у уметничко дело, тај дело деће никада ни да схвати; онај који се удубио у дело, на крају ће морати да постави психолошка питања" — вели П. Ц. Куипер (Кшрет),

Довођењем у сукоб Хасанате, лика који се исказује 1 Фтесјо и Хасанагинице, лика чија је ис казност дискретно увучена, пјесник емоционално и етички опредјељу-

је читаоца! за лик који има позицију 0о6-,

јекта, а удаљава га од лика чија се активност исказује на датом објекту. Ово опредјељење има у току читања пјесме градацију која је у сразмјери са индиферентношћу читаопа према исказности лика Хасанаге, нако је та исказност у центру психолошко-етичког комплекса сукоба главних ликова. |

· Чим се лик Хасанате исказао 11 дтес-

+0; а то је било одмах у почетку пјесме, попримио је функцију јединог кригпа за несрећну судбину Хасанагинице; његова нападна екстравертност дефинисана је као извориште патње једне недужне и племените жене. Позитиван став према аику Хасанагинице, о чијој кривици нема на почетку пјесме ни ријечи, темељи се на чињеници да Хасанагиница у свом веома дискретном исказивању стасава врло брзо у оличење племените патње, па се читалац према њој позитивно одређује и без покушаја да сагледа њен удио у формирању трагичне кривице.

Хдаљавање читаоца од изворишта тратичне кривице пјесник продужава успостављањем тематске разлике У мотивисању поступака главних ликова» Сву Хасанагину екстравертну исказност усмјерио је на тему муж који пати због хладног односа своје же не, а интровертност лика Хасанагинице преноси у тематски простор мајка ко ју растаче туга за својом дјецом. Дакле, сва исказност лика Хасанате одвија се на релацији он — ОНА, а сва патња Хасанагинипе усмјерена је правцем ОНА — АЈЕЦА. Пјесник не дозвољава читаопу да ближе сагледа релацију ОНА — ОН, јер је патњу Хасанагинипе жене _ помјерио на терен трагичне мајке. | | Користећи стално разлику у структу ралном положају ликова — Хасанатина крајња отвореност према ЊОЈ и крајња увученост Хасанагинице у односу на ЊЕТА — пјесник потенџира кривицу исказивањем ЊЕГА против ЊЕ, а недужност Ха-

санатинине наглашава тихом патњом тра-

гичне мајке.

Стављајући исказност ликова У различите тематске садржаје, пјесник опредјељује читаоца за тему која има супериорну позицију на емопионалном и моралном плану. Тема мајка која пати за својом дјецом заузима мното више мјеста у нашем доживљају него што заузима тема муж који пати због неразумијевања своје жене.

Оваква тематска разлика снижава морал-

ни лик Хасанате, па га читалац осуђује

зато што Хасаната није узео У обзир осје-.

Ћање Хасанагинице мајке када је формирао одлуку да „поручи вјерној љуби својој: / Не чекај ме у двору бјелому . Тако се удаљава читалац Од проблема:, зашто Хасанагиница нема ни једне ријечи за Хасанагу као мужа и зашто је “ шесми ЊЕН емоционални став према Њ “ сведен на најмању мјеру, безмало одсу“ тан. У тренуцима када напушта мужеву кућу, Хасанагиница се показује као мајка и као жена која се плаши срамоте, али

не и као супруга:

Ла, мој брате, велике срамоте, Тди ме шаље од петоро дице!

Када је пјесник помоћу двије наведене аса Је груетуралног поступка обезбије-

ст читаоца ио свВУ " емопионалту наклоност | У постарао се да чита-

"према. Хасанатиници, оба још више удаљи Од психолошке условљености Хасанагине одлуке, и да га онда

пренерази трагич ке. То је постигао 1 њем категорија којима је в

читаоца.

ном посљедицом те одлУнакнадним наглашава ећ опредијелио

>»

А с малахним у бешици синком Одјелит се никако не могла, Већ је братац за руке узео

И једва је с синком раставио. Ај тако те не желила, брацо, Немој мене дават за никога.

Да не пуца јадно срце моје Гледајући сиротице своје.

Дуг подкљувац носи на дјевојку, Када буде ати мимо двора, Нек не види сиротице своје. Богом брате, свата старјешина, Устави ми коње уза двора,

Да дарујем сиротице моје. Бјелим лицем у земљу удрила, Успут се је с душом раставила Од жалости тледајућ сирота.

Њеено достојанствено подношење пат. ње пјесник потенцира и сликом менталитета беговске куће инторовића у којој се кадуна формирала. Бег Пинторовић је аристократски непроговоран зато Тшто слиједи понос свога сталежа и своје кућел У насталом спору са Хасанагом он нема достојна противника. Ни једну ријеч не проговара са сестром, мјесто њега товори окњига опроштења 7/ ла узимље потпуно нјенчање". Не реплицира сестрину изјаву о срамоти која их је снашла, јер неће да удостоји, чак ни одсутног. Хасанату сажаљењем своје сестре, Молбу Хасанатинице да се не удаје, овај племић прати муком. Он осјећања брата препушта дужности бетовске куће Пинторовића. Он, племић, неЋе одмах да ула своју сестру, јер он не покоси. Хасанати брзо и скоројевићки,

Племић не даје од прве своју сестру ни имотском кадији, — нека је и Кадија проси више пута:

ХАРОЗТИЛ РЈЕЗЛИ2А РГЕМЕХТТЕ долу ЛОНтУЛЕ

Зео Те Бјећ и вовје 2 ејепог 7, Ма Тпјед , аМи Гађџеоус 2 Рачи је уесћ ЊЕ окорпци 5 Тађиеоме уесћ-Б1 ројебећ, Мини јел ; ле и Табибоуе ;. ево Таагог Дре Мап-Лоће: Оп Боји-је ла хапат! рИоеши, : Обђјидса тагег, 1 зећш2а)

А Сишђоуга од (Ида пе тога;

Хавани је ванаие Боде 565. Тет ројиса мјеглоћ ОМиће ојог : Ме секајале и Фот Бјејоти КЕ а фоти , 1 #0010. птогти; Кад Кадипа тјес! тазштијеја з Јоге-је јадпа и #01 пи Паја; •

Јека ћаде Кола око Фуога:

Т робјеке АГап-Ааћинга.

Га уме Јолу Које 112 репхеге, .. Та виола кекса дуе сМеге Чјеуоке: Мта пат-Је , па тајко пагсја ; Меје оуо Ђабо АГаа-Л50 |

тесћ даха Рипеокоутећ, Вехе.

ТЕКСТ „ХАСАНАГИНИЦЕ“ — КАКО ГА ЈЕ ФОРтис У СВОЈОЈ КЊИЗИ ЗАБЕЛЕЖИО

Добра када и од рода добра, Добру каду просе са сви страна, · Да највеће имотски кадија.

Заобилазећи жанровску навику да сватовску поворку увијек прати свирка и весеље, пјесник је показао свој истанчан укус и истакао отмено понашање имотског кадије као човјека високог друштве-

хуманизовао. сватовску поворку и нагласио да је склопљено складно пријатељство бетовске куће Пинторовића и ученог хафиса Имотског кадилука. Поретком сцена које слиједе од доласка бега Пинторовића у дворе Хасанате до) наиласка сватова испред исте куће, пјесник је указао на правила понашања племства и интелигенције и тиме, посредно, објаснио суздржано исказивање патње

Хасанагинице, опредијелио читаоца за

ЧОХАВЕО

ПРАЖМА ТЕ

М.БАВВЕ РОКТ15, ТЕХрУГа Ра ТТАГТЕН,

ТОМЕ РКЕМПЕК, Агес раиге

ОПЕРА ЧОСЛЕТЕ ТУРОСКАРНТОМЕ,

пољима,

м, росЕхХхУП,

СНИМАК НАСЛОВНЕ СТРАНЕ ФОРТИСОВОГ „ПУТОВАЊА У ДАЛМАЦИЈУ"

За разлику од Хасанагинице, бега Пинторовића и имотског кадије, Хасанага се препушта стихији својих елементарних осјећања, Он је на том плану досљедан од почетка до краја,. Не остаје у својој кули да стоички отрпи пролазак сватова имотског кадије, него плахо и ратнички нестрпљиво излази на пенџер и признаје пред сватовима и Хасанагиницом свој пораз. Називањем своје дјеце сиротама и прекоријевањем тешким ријечима невјесте имотског кадије, не више своје жене, он у ствари признаје свој пораз. Слути се, такође, и пјесникова намјера ла неопажено истакне да Хасанага, поред тога што нема мјере у свом елементарном исказивању, нема ни добро васпитање. Добаџивањем са прозора ЖХасаната показује да он не схвата да су књига опроштења и кадтја који тумачи законе јаки докази да се Хасанатиница млаје слиједећи обичајне и законске норме свота времена адет и шеријат.

Поновљена слика елементарног и гплахог понашања не само што уводи лик Хасанате у инфериорну позинију У односу на понатпање Пинторовића и имотског кадије, нето и Хасанагину родитељску тугу, која се јасно показала, засјењује поновним наглашавањем плаховитости и егоизма ратника чији је сав углел у за-

маху ханџара. Слика сусрета мајке са

„дјецом толико је привлачна због 1един-

ствене трагичности да она привуче све интересовање читаоца, а Хасаната и даље остане само као виновник трагедије. Спена даривања дјеце, Хасанагина крајња отвореност и умирање Хасанагинице не остављају читаоцу мјеста за сагледање оних димензија лика Хасанаге које иду мимо посљедица његове нагле поруке. Хасанага се доживљава као једини виновник трагедије зато што морфолошки и психолошки видови структуре Фортисове

" „Хасанагинице" немају у виталним прав'цима структуре значајну функцију. Лико-

ви Хасанаге и Хасанагинице ако се изузму из контекста пјесме јесу једна кате. горија, а њихова егзистентност у структури пјесме сасвим друга.

После прочитане пјесме читалац може да се заинтересује за трагику Хасанаге и за удио Хасанагинице у формирању трагичне кривице, али таква активност није резултат дјеловања текста за вријеме читања. То су накнадна и наметнута питања поводом прочитаног текста која се јављају пошто је читалац већ доживио морално опредјељење и емоционално пражњење. Ова питања више се намећу истраживачима пјесме, него читаоцима којима је књижевност намијењена као умјетничка потреба. Према томе, разлика у положају начина исказивања ликова, тематска разлика у мотивацији поступака ликова и, треће, накнадно потенцирање већ јед-

· ном коришћених категорија структуре де-

Добривоје Јевтић

Ваздушне линије

Добро познат у сваком случају

Подно старинских брежуљака

У нижим пределима воду даје из водовода у вишим —

из облака

Има од прошлог лета више жеља

А ни врапце не храни колико му кровове прљају ж

Гост је само

нека врста водонада с мноштвом окршаја. у себи.

На зеленој линији капије отворено просијава а

Метал 3

Кроз уску пукотину тешко се осваја тврђава ораха

Ту никог нема сем језтровитог светла

А сваког ти се тренутка чини да ћеш срести мудраца

и да си за већ срео

Вирови брестова скривају призоре љубави и смрти

Да пролазник не мадне у себе

Као ништа у ништа

тако

даље

“

Жене одане ширем циљу испуњују осмехе

у колима са предлогом

пи закључцима

Мното више треба да кажу зато им је тлас у близини

Неке илету годинама пи тишином тачке гледишта

Има их које могу доказати да су све боје природне

Будност изгледа

долази из дубине

шума

Пажљиво. развијају

смисао за поделу површина.

Говоре о даљинама са позлатом

Занат измећу неба и земље хвале

Ломе речју личности

Убрзо

драга творевина домаћин је славним звездама изобиља

Град не треба да брине о следећем потезу

Слаба места су тајна

Околности сагледане у табелама.

Ако падне између два ведра дана

мерење сенком биће замењено

Обезбећење није лоше

Брисани. простор

и довољан број | празних соба )

Слободна аутобуска линија Време за одлучивање

Све је усклаћено као вилице глодара „

У авионској сарадњи

Сасанагинице на релаИнтровертност Ха четири министра.

"финишу ликове Фортисове „Хасанагини-

цији ОНА — он, која се показала. одмах Хасанагинице буде нормална посљедица | у : на. папиру после нагле и отворене поруке Хасанати- дуго пригушиваног бола и, што је најваж- це" и оформљују њену умјетничку кохе- сантиметар по сантиметар не, хуманизована је достојанством њенот није, све ове потезе сјединио у предмет рентност,. расплићу | тве- јим се пореди Хасанагино понашање. „небо бола, уздигнутим трпљењем и господо са кој р О. у ен такав став СУЗАР- А ово поређење указало је на разлику Новак Килибарда на У |

ношћу понашања. Њ "жан је од гордости сталним интонирањем

материнске туте = поздрављање са малим сином у бешици, заклињање брата сестринском љубављу да је не удаје, мол“ ба имотском кадији да понесе дуг покривач, даривање дјеце и смрт без крика и

ријечи:

између достојанственог понашања и елементарне еруптивности. Дакако, овим поређењем још једном је девалвиран морални лик Хасанате и удаљена од интересовања читалаца психолошка основа овога лика. шЕ

Мириси слећу

на. кровове

Из пољских обруча дугорочна мора

Седи. 3 и исписуј ту мисао с друге стране

Кад ти свет крене У посету "руде и време јединиће се у опори бурјан

. 3) Вег је цивилна и војна титула у старој турској државној организацији. Ова племићка титула значи још и господар, господин, оддичник.

у 5

_— Ата је наслов за сваког оног који не припада племству м' интелитенцији, а најчешће озвачава тазАу, добростојећег грађанина, велепосједника, тосподара. — Види: Абдулах Шкаљић, „Турцизми у српскохрватском језику", Сарајево, 1966. . 1

па +

љавамо у овом Т) Појам читалац, који употреб, "а Уа начење као и слушалац Хасанати

. сто 3 раду, има и еста усмено преношена.

нице из времена када је пј

Ро ненамјерног, 02 јесног, У умјетничком процесу пјесме прелази оквире овога

2) Питање однос

ног ранга. Удовољавањем молби Хасанатинице да дарује своју дјецу, пјесник је такво понашање, припремио терен да смрт

рада.