Književne novine
„литературе.
БЕОГРАД, 16. ОКТОБАР 1975. ГОДИНА ххУП БРОЈ 497 ЦЕНА 3' ДИНАРА
ЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
.
АИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
Осми конгрес Савеза књижевника Југославије
Од свестране размене искустава ка остварењу задатака предвиђених
Акционим програмом
. Од 2. до 4. октобра у Беотраду је одржан Осми конгрес Савеза књижевника. Југославије. Поред 250. књижевника-делегата и 706тију, овом значајном скупу присуствовао је велики број истакнутих друштвено-молитичких, културних и јавних радника: Цвијетин Мијатовић, члан Председништва СФРЈ, Стане Доланц, Тихомир Влашисалић, Мирко Поповић, Тодо Куртовић, Јосип Врховец, Мика Шпиљак, Живан Васиљевић, Пеко Дапчевић, Радован Влајковић, Трпе Јаковлевски, генералтуковник Милош Шумоња, Момчило Дугалић, Марјан Рожич, Александар Бакочевић, Сали Нуши, Живан Ковачевић пи др. На Конгресу је секретар Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ Стане Доланц поздравио учеснике и 2060рио о актуелним проблемима културе, а затим се развила широка размена мишљења. појединих учесника Конгреса. Сва средства информисања дала су врло. широки публицитет Конгресу. „Књижевне новине" зато објављују само Ак= циони програм Савеза књижевника Југославије и избор одломака из реферата и говора извесног броја истакнутих учесника. (Из бор је учинила и наслове тексто. вима дала: редакција.)
Јосип Видмар
КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА
КА ПУНИЈЕМ ЉУДСКОМ БИЋУ
сви Ми ЗАПАЖАМО већ деценијама. како утицај и ауторитет. хитературе пада, пада и пада. Ми који се сећамо времена Толстоја, Ибзена, Чехова, Горког, итд. знамо какав утицај је тада литература имала на свест европског човечанства, а и човечанства уопште, Тај утицај пада цело време им данас литература значи у јавном мишљењу сразмерно врло мало, заиста врло мало. Мислим да, не само због, да тако кажем, егонстичних разлога нас књиже. вника, него уопште, из објективних разлога, то није добро. Ја мислим да је ипак литература један посао који је важан за свест и савест човечанства, и треба учи. мити све што можемо да та свест и та савест заиста, буду то што јесу по својој природи.
Ту се нама отвара једно доста. широко поље у данашњем све ту, Реч је, да тако кажем, о мо ралној реорганизацији и обнови Шта је данас литература (морам да кажем: не сва, али у многим својим манифеста: цијама)2 То је прилагођавање писаца укусу широке публике која укуса нема. А мислим да смо ми дужни да тај широки јавни укус узмемо у своје руке и да ми одгајамо тај укус. М то не на тај начин да ми како год може. мо сарађујемо с тим укусом, да. стварамо дела која су у смислу тог укуса, него, напротив, да учи мимо све што може да заиста про дрма. тај укус у човечанству, који је некако заспао им који се не може тако лако пробудити.
Разлога за пропаст укуса има више. Нема сумње да два светска рата, два дивљачка светска рата која смо преживели, не мо ту остати у моралном лику човечанства без последица. Ми се морамо борити против тих последи“ ца, морамо учинити све што се може. Данас, на пример, писци у освету некако лицитирају, ре Као бих, порнографске елементе својих дела. Сваки писац мисли да мора да бар у једној смени учини концесију укусу данашњег света и да те порнографске ствари -— или, рецимо, тобож порно“ трафске ствари — сервира публици и да тиме себи прикупља публику, Ја, мислим да то није добро. Мислим да ми треба ла покушамо, не са придиковањем итд, мего с развијањем бољег уку са, да свету покажемо неке више могућности и еротичког жи вота и свег живота у том погле ду. Ја мислим да „еротичка реводуција“ има свој смисао, али сма трам да тај смисао треба допуни. ти добрим укусом и осећањем људског достојанства.
Даље, постоје и У данашњим аитературама јаке тен ленције, ре као. бих, уништавања аитгратуре
и уништавања свих форми. Егзистирају чак струјања која говоре о антипоезији, антидрами, итд. Нека струјања која су против света што је досад егзистирало и што је досад давало свету много моралне снаге им, рекао бих, животне мудрости. Они су про. тив свега тога, уништавају · све форме и чак иду на то да, на пример у лирици, униште форму ди. реке дикције. Они су за то да се то уништи, а да се права лирска дикција _дискредитује у очима света и да се сведе на потпуно безначајан. став у представама људи. А ипак, колико знамо из наше историје и из нашег живота, мислим да су ствари које су кроз векове биле казане баш у Аирици потпуно ненадоместиве и да ми, књижевници, треба да се одупремо тим тенденцијама и да учинимо што год можемо у том погледу. Дакако, нисам за то да се забрањују, на пример, такви итакви стилови, такавитакав. на. чин итд. Никако нисам зато да се прогоне, на. пример, разна осећа: ња: нисам за то да се прогони пе: симизам; ако хоћете, чак нисам ни за то да се прогони нихилизам: ја сам за то да се прогони ниш-
воаупијама нашег времена била је гесло под којим се ишло на барикаде и у смрт. Револуција у ствари и не постоји без тог пиља. Наша револуција је 1941. године прокламовала слободу као циљ борбе, националну и појединачну (јер је слобода појединца претпоставка слободе. свију), класну и мисаону. Та тотална слобода за све који су заиста за револуцију, масовно је инспирисала тим прокламованим циљем на невиђена прегнућа, каква би била. незамислива да је крајњи циљ био ограниченији. Социјализам као слободна, разотуђена зајсаница људи, егзистира с том својом идејом водиљом као нада људи од. својих првих почетака. Никакве и ничије де вијације не могу нас омести да мишљени и прокламовани пиљ социјализма — слободу, сматрамо његовим суштинским циљем и праксом. То чини његову 0основну особину и разлику према другим друштвеним системима.
Радничка класа, под 'руковод: ством партије, дужна је да упозна себе и своју бит, своје могућности и потребе, чиме се испуњава основни услов за ствара-
ПОГЛЕД НА ДВОРАНУ У КОЈОЈ СЕ ОДРЖАВАО ОСМИ КОГРЕС САВЕЗА КРИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ УМ ТОКУ
ГОВОРА СЕКРЕТАРА ИЗВРШНОГ БИРОА ЏК СКЈ СТАНЕТА ДОЛАНЦА
тавило, а то значи нихилизам који није ништа друго него један површни тест, да се прогони песи мизам и апсурдизам који, опет, није ништа друго него један по вршни гест површног човека. А јесам за то ла се у човечанству признају и даље развијају истинска, дубока чувства и осећаји који могу да човеку заиста испуне живот, тако да његов живот може заиста да изгледа као живот
човека, као живот данашњег чо-'
нека, а донекле, можда, и буду“ ћег човека. Ми бисмо могли на тај начин, путем својих дела, да утичемо на тај свет и на себе У смислу вишет н пунијет ЉоУАСКОТ бића, које можда још није ту, али Које ми некако наслућујемо п рекао бих, припремамо.
Меша Селимовић
СЛОБОДА УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА
ЧЕЖЊА 34 очовечењем _људ ског друштва карактерише све велике напредне покрете чове чанства и сву делатност — вели. ких мислилаца историје, од Сок рата АС с волуција је слободу међу своје три основне 'девизе ставила на.
прво. место, а. у социјалним „ре.
до Маркса. Француска ре.
|
"ње нове сопијалистичке културе, што је један од најзначајнијих видова слободе,
Није циљ социјализма само унапређење производње и укидање сиромаштва м неједнакости, већ ослобађање рада, то јест коначна људска слобода друштва и појединца, јер „појединачни човек | представља тоталитет друштва“ (Маркс), мм зато нико не може да стоји из над њега, нити сме, · присиљава на покорн дање главе. Слобода ће успоставити. гордост правог, ослобефеног човека: „Не ма ничег што би се по својој величини могло упоредити с дуд“ ском. тордошћу“ (А. Ками). А човек је горд и достојанствен са мо ако је слободан. 6
Слобода је чежња векова, же.
ма тенерација, мотив. историјских побуда, највеће људско до стигнуће, вера у коју су се љу ди уздали, оправдање _ многих смрти, разлога многих _ живота.
Само је социјализам _ може донети потпуну, без њега је не поттуна. | па КА
И ето 'мстоветности циљева
" социјализма. и кетности.· а о "чему да говори, уметно т'има на
уму слободу Људи, њихово коначно разотуђење, ЈУ. уметник није изричито одрефен _ СВОЈОМ спохом, мада све своје мотиве црпе из стварности која га окружава;: његово. дело је инкорпо.
и У
: 'Маставак на '2.. страни"
_рирано у саму судбину света —
јер у разноврсним облицима заступа. патос целокупне историје, што Маркс назива „вечном дражи уметности“. Уметничко дело је жеља за бољим, праведнијим, лешшим животом, или туга збот његова сивила и отуђености. Уме тност је пуноћа конкретне и животне чежње, чежње за ствар. но друкчијим, новим, – сутраш-: њим, Због тога је чест критички, однос према постојећем, јер је у уметности увек присутна страст за савршеним. У томе је револушионарна. ангажованост _ сваке праве уметности; све истински људско, жеља за лепим, . добрим, хуманим, одбијање тираније, неправде, старих навика, ружних остатака грађанског | друштва, чак и све сумње и клонућа, не-. поновљиве индивидуалне жеље, све оно једва ухватљиво што се дешава у људској души, велико» ма колико било ситно јер је људско, све је то љуштење дебеле коре отуђености са човека и от кривање његове суштине. Уметност се првенствено интересује“ за човека, за односе међу људи-' ма, за. њихову судбину у животу, за однос човека и природе, човека и космоса. И _ углавном је окренута будућности, из садашњости ман прошлости. „Човек је највише биће за човека", каже Маркс, одређујући тиме да је човек сам себи сврха, чиме" потврђује истину да су људскост и слобода исто. Чак и „црна" слика живота у правом уметничком делу има своју уметничку и друштвену вредност, јер проистиче из недостигнутог и незадовољавајућег степена _— слободе. Њен је значај и у самом делу, њиме је она рекомпензирана и превазиђена. Сетимо се само Ка-
фке.
Феномен слободе има и свој психолошки значај као битан и неизбежан услов за уметничко стварање. Без слободе уметност не може бити стварана им не може да егзистира. Нагон слободе је суштаствен део стваралачкот чина. Без ње би уметност личила на певача коме смо стегнули грло док пева, Чежња за бескрајем живота мора се одразити као. чежња за бескрајем слободе.
Јуре Франичевић Плочар
У КРИТИЧКОМ ОДНОСУ ПРЕМА СТВАРНОСТИ
ПИСЦИ имају изузетан утјецај 'у сваком друштву, а посебно у нашем самоуправном, али они имају истовремено и велику дру: штвену одговорност. Кључно је, дакле, питање односа писца према друштву и друштва према пи-, сцу, точније, према резултатима. љетова рада. Слобода стварала. штва не исцрпљује се само у томе да сватко пише по налогу властите савјести и идејно-естетских опредјељења. Јер, ослобођени стваралачки чин само је један вид слободе стваралаштва, Радни напор писца, међутим, мора бити „друштвено валоризиран и признат као сваки друти Љу ски рад и напор. Писац је у садашшњем стању ствари налик произвођачу некурентне робе који стрпљиво чека даје некако пласира. На тај начин почесто не може избјећи осјећају отућености од властита рада.
Овдје наравно није ријеч само о томе под каквим увјетима. писац потписује утовор, јер би ти
у ОВОМ БРОЈУ:-—
ОСМИ КОНГРЕС САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСМАВИЈЕ — одломци из реферата и говора Јосипа Видмара, Јура Франичевића Плочара, Меше Селимовића, Милоша И. ЂБандића, Бена Зупанчича, Александра Спасова, Петра Џаџића. Томета Момпровскот, Реџепа Босје, Војислава Максимовића, Јаноша Бањаија и Радојице Бошковића
РАЗГОВОР СА СЛИКАРОМ
___АКАДЕМИКОМ НЕДЕЉКОМ ГВОЗДЕНОВИЋЕМ — водио Милош Јевтић
ПОЕЗИЈА Радована Павлов ског, Добрице Ерића и Дратише Крунића
ПРОЗА Моме Димића
Иван Шоп О ПРОЗИ МЛАДЕНА МАРКОВА
0 СЛИКАРСТВУ БОРИСЛА: ВА БОГДАНОВИБА И САФЕТА ЗЕЦА пишу Сре то Бошњак и др Драшко Ређеп
Интервју са совјетским критичаром Владимиром Огњевом Никола Трајковић: ШАТРОВАЧКИ ЈЕЗИК И ДРЖАВ НА ЦЕНЗУРА
0 НОВИМ КЊИГАМА Миодрага Павловића и Весељка Видовића пишу Богдан А. Поповић и Никола Милићевић Петар Волк: НА ПОЧЕТКУ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ
тилт исте те
АКЦИОНИ ПРОГРАМ САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА | ЈУГОСЛАВИЈЕ
АКЦИОНИ ПРОГРАМ Савеза књижевника Југославије има дугоро: чан карактер и представља оддуке и закључке УП! конгреса Савеза књижевника Југославије и новог Статута који је потврдила његова Скупштина.
На основу анализа спроведених у припремној фази Конгреса, бројмих расправа како у књижевни“. ким друштвима и удружењима по републикама и покрајинама, тако 1 У комисијама Координационог од бора Савеза књижевника, те најзад на самом Конгресу, Акциони програм поставља као приоритетни задатак конкретну реализацију друштвених договора 0 положају и вредновању свих 06лика књижевног рада. То истовремено претпоставља одговарају“ не ново вредновање постојећег стања на различитим нивоима: похожај писане речи, питања УдРУживања, места писџа у удруженом раду, издавачка делатност, Куд турна политика итд.
Основе које пружају самоуправне интересне заједнице култу. ре, образовања и науке, изискују и омогућавају нове облике УАруживања књижевника и интеграције књижевног рада, према начелима прокламованим у Уставу Социјалистичке Федеративне Ре публике Југославије. Републичка и покрајинска друштва им УАРУжења писаца, уједињена у Савезу књижевника Југославије, настојаће да се управо ове могућности афирмишу и одреде у стварним друштвеним токовима. Већ сада знатан број књижевника делује “ самоуправним интересним зајеницама културе. То књижевничко суделовање потребно је организа“ ционо уобличити и учврстити при“ меном делегатског принципа, „те тако подстаћи с једне стране афирмацију самоуправних интерес них заједница и, с друге, деловање самих књижевничких организа“ дија. У том погледу радни програм друштава и удружења писаца, у сагласности с Програмским начедима Статута Савеза књижевника
Југославије предвиђа конкретизе
цију следећих акција:
_ остварење одговарајућих АРУ штвених договора према начелима мдруженог рада, у складу с 01 штом политиком социјалистичког развоја наше земље и културном политиком посебно; АН
— усмеравање културних акци“ ја према највишим дометима -културе и, паралелно с тим, настојање да се културне вредности приближе широким слојевима рад них људи; |
_— свестрану размену искустава са 1 и сродним организацијама, изналажење начина м садржаја самоуправне мећ не сарадње; ка
—' унапређење система информисања у нашој земљи као прет-
' наставак на' 2. страни
| и Пат Рлши ц — ни мита саз на во пани
о"
Ди – ћ