Kolo

Нова немачка архитектура дала је једној грани уметности, грађевинској иластици, нов полет. Огромае размере у којима се изводе или намеравају да изводе нове грађевине и строге линије, нружају грађевннској нластиди неслућене могућвости. Норед украсне нластике, у двориттима и вртовима, пред порталима и у упутрашњим просторијама, добили су велико значен.е и украси великих размера у виду џиновских рел>ефа и у камену ур.езаних пластика. Овакав развој унутио је један део немачке ликовне уметности у правцу монументалне грађевинске пластике и већ данас појавило се неколико истакнутих талената, из чијих дела избија дах нове снаге и самопоуздане монументалне мирноће. Међу тим уметницима Арно Брекер избио је на чело. Арно Брекер родио се 1.900 на Рајни п већ у раној младости добио је потстрек за вајарску уметност у раДиопици свог оца којн је био каменорезац и вајар. Ту је научио примепу и употребу Разног камења од пешчаника до гранита. У Призу и Риму дуго је година студирао архитектуру и урбанистику где се упознао са делима Мајоа, Деспиоа, Микеланђела и Ренесансе истовремепо. Његова отворена и јака личност успела је да савлада разноврсне утицаје из студентских дана и да из њих и задатака који су уметности постављени у Великонемачком Рајху створи једаи нови облик ствараља, који му је обезбедио водеће место међу уметнипима. Први његови радови већег обима рађени су за велики снортски стадион

саграђен за Олимпнске игре 1936 у Берлину. То су две бронзане фигуре, које красе почасни улаз у палату немачког спорта. Затим је радио велике рељефе за разне ипдустријске грађевине и иајзад своја џииовска ремек-дела: наге људске фигуре „Партија" са буктињом и „Оружана сила" са мачем на почасном улазу Рајхсканцеларије. У новим делима Арна Брекера нема више архаичког осмејка ране и раскалашие лепоте позне грчке уметности, који се опажа у нрвим његовим делима. Његов бујии темперамент довео га је до појачања нзраза, до наглашеног истнцања мускулатуре и ми-

С (/У//д &[)&№/> и његов СТИ71

У атељеу Арна Брекера Ученици радв самосталне радове под надаором Свога УЧНТеља, ( Г о 1 об: Еигора боп<1ега1еп84 „Е. н.")

мш1е као и до изражаЈа воље који јв толико подвучеп у његовим пластикама. Ако се направи поређење с, прошлошћу, може се рећи, да Брекеров развитак иде од стила старе грчке уметпости до Микеланђела. Само Брекер је и иоред свег иаглашаваља израза,

који његовим оштрим облицима даје снажну живост, задржао и нешто мекоће. То је утицај љеговог рајнског завичаја. Али оно што овом вајару даје нарочито мссто Зесте богатство фантазије у вези са вајарским способностима и хармоничним приказивањем нове садашљице.

Лево. — „Оружа па сила", пластика Арпа Брекера за почаспи улаз Рајхсканцеларије.

Десно. — Арно Брекер на раду: велики уметник израђује једап мали модел из глине према коме ће се доцније израдити оригинал џиновских размера.

„Полазак у борбу", скица једног рељефа за новаградњу Бојничког дома у Берлину.