Kolo

Пун пого^ач

Грудвали смо се, сањкали и пајзад плеврнули у снег. Фино к Оило! И тек што сам се дигао испод преврнутих сапки, погодила ме је посред лица другарева груда. Бррр! (Го1о : 8ећег1)

Трећега даиа стигли су у Багдад. До Батавије је било четири даиа пута. Герхард је био импресиониран утисдима пута, јер му је откарао нови свет о коме је читао само у књигама. Много му се свидел,« шаренило народа и пејсажа. По неки пут би се сетио и Ингриде. За Аларда путовак>е није било ништа ново. Само би каткад бацио поглед иа земљу да види где се налазе. Он је већином читао и упуштао се наизменично са путницима у разговор. Са Герхардом је измењао само иеколико речи и те су се већим делом тицале безначајних ствари. Герхард се, још од Атиие повукао некако у себе, иако је Алард неколико пута приметио како га њоз саиутник кришом посматра. На местима где се авион дуже задржавао ради взмене апарата, пошли би заједно да погледају варош и Алард би, као нскуснији, у том случају био водић. Не може се рећи да су њихови односи ишли неком већем пријатељству. Између 1бих је постојао невидл>иви аид. И један и др.уги је знао да су суиарници и да ће првом прнликем између њих доћи до отвореног суч> ба. И да нису и један и други обећали Ингриди да ће избегавати сукоб, до несреће би верова.тно већ дошло. До какве несреће? Зар. мора да дође до несреће? Зар се не би могла Ингрида једнога дана одлучити за једног од њих двојице? Герхард је био уверен да ће њена одлука бити у његову корист. Али залгто се већ не одлучује? И да чи ће Алард само тако попустити? Његово уверење било је на треиутке поколебано. По теткиној жељи Ингрида је решила да оста.не још два да .чд у Цириху. После смрти њених родитеља. тетка се бринула за њу, али никада нису биле тако блиске да би јој поверила своје иитимне ствари. А никада до сада Ипгрида није осећала такву потребу да се некоме повери и изјада. Веровала је да би ,јо,ј било лакше. Требало је да се реши, требало је да бира између прве љубави из младости и садашњег верениг.а чије је поверење уживала. Њему је дала реч а са другим су је везале успомене. Одлуку је могло да донесе само осећаље њеног срца, а оно се колебало час на једну час на другу страну. Мисли које су је мучиле потпуно су засениле њено осећање. Да је могла да их се отресе, верзватно би пре могла да донесе одлуку. Тетка је повела у банку. По лоследн.ој вољи Ингридиног оца требало је на дан венчаља да прими на име мираза извесну суму која је била положена у банци на њено име. Ингрида. за то није ни знала, јер јој тетка раније ништа о томе иије говорила, опет по жељи Ингридииог оца. У банци је чекало пријатнЈ изненађење. Наједном ,)е постала сопсткенипа приличне суме сд 24.000 фрапака. Сва озарена од среће решида је да купи себи клавир. 0 томе је сањала још у младости Неће барем више морати да плаћа школарину у Минхену. — Уосталом, рекла је тетка, још мало па нећеш морати ни зашто да бринеш. Алард је имућан човек... Ингрида није ништа одговорила. Да ли ће уопште доћи до венчаља? За сада је обезбеђена, за дуже времеиа. А, како би било да се одлучи да се уопште не удаје? Можда би то

било најбоље решење, на које до сад није ни помислила. Мираз који је изненада добила пружао је могућност и оваквог решења. Ингрида се сва посветила својим студијама. Пре подне је пр,оводила у конзгрватарији, после ручка мало се прошетала, а затим, држала час певања код једне. поанате уметпице. Поподне би слушала предавања из драматургије, историје музике и контрапункта у школи. Клавир је вежбала код куће до*касно у ноћи. Са весељем је прихватила позив да учеетвује на једном добротворном концерту и спремала се веома марљиво. Уцознала се и са једним од познатијих композитора. — Ако будете и даље тако напредовали, очекује вас сјајна уметничка будућност. Неће вам се ваљда десити што се дешава већини младих уметница које много обећавају. Ингрида га је погледала радозиало. — Шта мислите тиме да кажете? — Па ви сте лепи и млади. Једнога дана ћете се заљубити — и биће готово с вашом уметношћу. Ингрида се осмехнула. — Ја мислим, напротив, да љубав даје уметности полета. — Свакако! Али пред вама је велика уметиичка каријера. Волети можете, али ако се удате, муж ће бити љубоморан на вапту уметност. Да, такви су мушкарци. Сваки хоће да жена живи само за њега. — Ах, насмејала се Ингрида, мој сигурно неће бити такав. — Можда. Али зашто има тако мало срећних уметничких бракова? И у колико има, то су само изузеци. Зато, јер је брак веза која спутава уметникову личност. — Ја мислим да ви видите ствари и сувише црпо. Ваше тврђење тачно је само за оне највеће уметнике. — Откуд знате да, и ви нисте једна од највећих уметнииа? Или да то нећете бити. Размислите мало о мојим речима, ја вам желим. само добро. Композиторове речи дале су Ингриди повода за размишљање. Сви су тврдили да је рођена уметница, коју очекује лепа будућност. После вонцерта спомињали су је и у штампи. Добила је и неколико понуда. Једну чак и из позоришта. Неки познати богаташ који је чуо на концорту написао јој је одушевљено писмо. „Морате да идете даље путем којим сте пошли. Ако сами не можете, ја сам спреман да вам помогнем", писао је тај непознати мецена. Ингрида је осећала да се пред њом отварају нове перспективе. Отварала су се врата једнога новог света, о коме је дотле могла само да сања. То је био свет славе и части. Да ли да изабере тај пут? Да, то би уједно био излаз и из њене личне ситуације у коју је запала. Ако се одрекне брака, неће јој ниједан од оне двојице мушкараца између којих се колебало њено срце, ништа да пребаци. Истина, биће болно и за њу и за н>их, али то је ипак најбоље решење. Само треба да се ствар изведе. Једно је време мислила чак и на то да се сасвим изгуби бар за извесно време у великом свету и да.негде далеко започне нов живот. Сретстава за живот сада је имала. Али одмах се предомислила. Зар то не би личило

на бегство? А зашто и од чега она има да бежи? Зар од љубави? Радови у Батавији кренули су убрзаним темпом напред. Инжењср Нојман дао се одмах иа посао. У првом реду променио је место за централу, пошто на првобитном није струја реке била довољпо јака. Алард је нашао за умесан тај поступак и радо-ви су одмах почели. Генерални гувернер позвао је Аларда на разговор. — Господине, рекао је гувернер љубазно, морам да вам честитам. Баш сам добио обавештење да сте наименовани за саветника посланства и додељени мени на рад. Мени је то врло драго, јер вас познајем као одличног слузкбеника. — Хвала вам, господине гувернеру, рекао је Алард очигледно обрадован. И мени је драго што ћу са вама да радим, само... — Шта „само"? — Само вам нисам казао још једну ствар, екселенцијо. — Па реците сад. Видим да имате нешто на души. — Нис-ам вам рекао, али сад морам да кажем јер сте ми претпостављени. Ја сам се наиме пре повратка у Батавију верио у отаџбини. Стари гувернер рашири руке од чуда. — Ах, сто му громова, па онда морам још једном да вам честитам. Уосталом, то није ни тако лоше — у вашим годинама. — Да, али то значи. да, ће ми бити тешко да будем далеко од своје веренице. Молим вас, немојте ме само криво разумети. Гувернер климне својом седом главом. — Не, не брините, није тако лоше. Ја вас потпуно разумем и постараћу се да што чешће путујете као курир у Бвропу. А ви настојте чим први

пут стигнете онамо да се венчате и да доведете своју младу собом ова« мо. У том погледу, надам ее, да нећв бити никаквих дипломатских запле* та и сметњи. Алард се збунио. — Сгвар није тако једноставна, екселенцијо. Моја вереница је наиме при крају студија. Студира музику. — А шта ће јој у браку музика? Неће ваљда да -пева деци — опере? — Дабоме да пеће. Али има талента и чезне за позориштем. — Сјајно! И ви бисте долустили? Заиста сте либерални. Али ја нећу да вас саветујем. Сваки је ковач својв среће. Сада у првом реду треба да се сместите у Батавији Мој секретар ће вам помоћи да нађете стан. У хотелу, разуме се, не можете да останете. Има у околини дивних вила за издавање.., — Захваљујем,. екселенцијо. — И још једно питање, више нословне природе. С вама је дошао ин« жењер Нојман од стране швајцарске Фирме. Какав је то човек.? Јуче ме једноставно позвао телефоном, кад су; му у послу правили неке непрнлике. Тражи да лично интервенишем. Хтео бих да се са њим лично уиознам. Уо-' сталом, знате шта, прекосутра идем у лов на тигрове у Пагеран. Хтео бих да позовем и вас и инжењера Нојмана. Молим вас обавестите га. Само вас упозоравам да то није тако безопасан лов... — Врло радо прихватам ваш по« зив, господине гувернеру. — Доцније ћу вам јавити кад по-1 лазимо. Ако што треба званично, обрач тите се на господина ван дер Велдеа, а само у најважнијим случајевима мени лично. А сада до виђеља, господине саветииче. Видећемо се прекосутра у лову. Алард је примио своју диплому а опростио се са гувериером. (Наставиће се1

Ублажење болова! Свака Пирамидон таблета је Ваш добар пријатељ она Вам помаже код нелагодности и болова

САМО ПРАВЕ СА БАЈЕР-м*м КРСТ0М1 Огд«€ регнстр. Со. бр. 91 ед 2! Јум» 1933

2ЈЈ