Kolo

Кад се, позвана ради своје ванредне лепоте, Марија Росо 1655 појавила на двору у Варсаљу, имала је 17 година и била. је престављена краљу као госпођица од Шато Блал. Краљ је нашао да је толико лепа и иаметна да јој је указао нарочиту част одигравши са њом неколико игара. Тај догађај је био повод многим бр'бљањима и шапутањима, и многе претенденткиње на краљеву наклоност су је, с обзиром на то што је дошла из Авињона, ирозвале са мало ироније ■„Лепа провинцијалка". Али је Марија Рооо поседовала тоЖико физичког и моралног богатства да је слободно могла да и не обрати назкњу на све ироније и перфидије. Шведска краљица, видећи је на Двору, изјавила је да ни у једној земљи није видела ни једну жену тако сјајно сложену! Сликар Мињано је зажелео да направи њен портре који је врло успео и био један од његових ремек дела, а који се и данас сматра за један од најбољих портрета у Лувру. Али уз ту ваиредну лепоту Марија је имала и једно исто толико ванредно морално владање. Удала се у 17 години за маркиза де Вилар и нико осим њеног мулса није могао да се нохвали да је добио од ње рсмех који је значио нешто више од љубазности и пријаТељства. Зато су зли језици на двору измишљаЛи разне тајне љубави, којима се по њиховом мишљењу мар-

киза предавала да би сачувала своју скромност пред светом. Али један тужан случај учинио је крај свим оговарањима. У 19 години Марија је остала удовица н противно очекивању њених многобројних обол;авалаца повукла се у Авињон и затворила у манастир. Ту је један племић — каваљер. једнога дана замолио за разтовор. То је био маркиз Де Ганж, гувернер од Сент-Андреа. И он је био врло леп младић који се већ био истакао у ратовима. Дошао је био да тражи њену руку и да је поведе у свој замак. Младост — имала је тек двадесет годииа — и света жеља сваке жене да постане мајка приморали су је да се врати из самоће у свет. Страшан је био за њу дан кад Је ушла у кУћу новог мужа. Медени месец је трајао мање од једног месечевог месеца. Маркиз се ускоро показао у својој правој светлости. Напрасит и у исто време склон најзлобнијим сугестијама Ганж је постао страшно љубоморан. Довољан је бпо један поглед, један комплимент протаптал по правилу учтивости, маркизи, да га. разбесии. У кући је после сваког примања лолазкло до паклених сцена Али, то је био само мањи део њених патњи. Страшнија је била страст коју су гајили према њој два брата њеног мужа од којих је нарочито био ватрен један лажни абат.

Овај зли човек да не би био убијен иронашао је да успе на други начин. Почео је да се показује одан снахи и иред мужем брани њену врлину како би смањио његову љубомору. Маркиз се заиста био смирио и почео хуманије да поступа са женом и тада је лажни абат открио своју намеру ... — Видите, драга Марија, рекао је снахи, како вас браним и заузимам се за вас. Требало би да разумете колико вас волим ... — Добро, огдоворила је маркиза. али ако сте научили да ме волите треба да научите и да ме поштујете. Сетите се да сам чврсто решена да сачувам своју част. Али ако ми не би, на несрећу, усиело да је сачувам ви сте последња особа са којом бих била готова да је упрљам. Овај разговор је био шамар за злог љубавника. Љубав према снахи се претворила у страшну мржњу. Видећи да је све узалуд он се сложио са другим братом и решили су да је униште. Почели су да тврде мужу да Мари,ја мрзи њихову породицу и да. је направила тестамент у корист своје мајке. Наљућен, муж је напустио замак. остављајући жену на милост и немилост перфидне браће. Један од њих је почео са арсеником који је стављао у млеко које је обично доручковала свако јутро. Неутрализован у млеку отров није показао своје дејство. Браћа су продужила своје дело. Једног јутра се лажни абат нра-

ћен братом појавио у њеној соби. Он је држао у једној руци куп у коме је био помешан сублимат-арсеник а у другој пиштољ. Брат га је пратио са исукаиом саблзом. — Овде имамо за вас: гвожђе. мтру и отров. Бирајте, рекао је снахи — Добро! узвикнула је несрећница показујући на куп, више волим да умрем него да вам дам и један прст своје руке. Пиће је. било црно и густо. Са ужасом је принела устима и почела за пије. Али је отров остао на дну Кад је то девер приметио узео је остатак,промућкао га и приморао снаху да и то нопије. — Сад ми позовите свештеника. замолила је несрећница. Међутим, корлстећи се једним тренутком непажње девеца дошуњала се до прозора па и ако је била бо-са и у јутарњој одећи бапила се кроз прозор у врт. Један од њих је притрчао и бацио за њом огромну вазу са цвећем с намером да је дотуче. Ударац је промашио циљ и несрећна маркиза је побегла у један заклои где је достигнута деверима пала под ударцима њихових мачева. Неумолзива маркиза је тада замолнла да јој доведу свештеника и с по»: следњим остацима снаге, пре него јв заклопила очи, прошапутала је — Господе, ти их казни, али ја 1* мирем чиста.

хлстоиискс^/џ&а

ЖЕНИ ЛИНД И ГРАЂАНИ КАЛЕА Жени Линд, „шведски славуј" је Таман хтела да се одмори у својој соби у неком хотелу у Калеу на путу »а Лондон, када. јој хотелијер лично унесе у собу корпу с цвећем, рекавши да јој то шаљу њени анонимни обожаваоци. Она се насмеши, приметивши подрушиво, да њено присуство у Калеу, вероватно вбог тога није остало тајна, што је хотелијер то сам раструбио. Док се он понизно клањао, уверавајући је да је у целој ствари потпуно невин, пријави вратар три господина, који желе сместа да говоре с њом. Хотелијер се повуче, али се ускоро врати, извињавајући се да не може да је заштити чак ни од полиције. Жени Линд је била прилично зловољна, када спази иза хотелијера три господина како улазе у њену собу. Ови се одмах извинише, што је узнемирују, али је нажалост стигла достава да се нека. -варалица, крије иза њеног имена,, корцстећи се великом слнчношћу са славном певачицом. Стога. су приморани да је замоле за њене иеправе. — Добро, изјави Жеии Линд. ево мог пасоша. Али молим вас да. брзо свршите. јер кроз два часа полази мој пароброд. Господа пажљиво разгледаше пасош и изјавише да је пасош лажан. Мораће дакле да се прво распитају у централном пасошком одељењу у Паризу. Певачица се са ужасом сети спорости француске полиције у тим питањнма, и покуша да уверИ да је она заиста нрава Жени Линд, и нико ДРУГИ.

Господа само слегнуше раменима, одговоривши да би то исто тврдила и варалица. Ствар се дакле мора испитати, — или... — Или? упита Жени Линд пупа наде, бојећи се да не задоцни за лађу, а самим тим да пропусти и заказани ковцерт 8а сутрадан. — Или нас мадам може убедити лепотом свога гласа да је она заиста права Жени Линд.

НА ДИЈЕТИ Приликом једне болести лекари наредише Николи Пашићу да. држи строгу дијету. Два дана није био ништа окусио. Трећег дана беше огладнео те му донесоше неколико кашика супе. — Не треба да једете више — рекоше му. — Врло добро, одговори Пашић, сада бих хтео нешто да читам. Можда би хтели да ми донесете једну поштанску марку.

ХРАБРА ЖЕНА

ХРАБАР МУЖ

Славна пева.чица се спочетка бунила, алн најзад ипак пристаде од страха да не задоции на лађу. Седе за клавир и отпева неколико својих песама. Полицајци и хотелијер су је слушали са одушевљењем. Буран пљесак се проломи не само у истој одаји, већ и из суседних соба, које су биле препуне слушалаца. Жени Линд одмах увиде да је била жртва добро смишљене шале. Испрва је била тако бесна, да је хтела да пријави тројицу лажних полицајаца, али јо њихово истинско одушевљење потпун.о обезоружало. Када се два сата доцније попела у кола да би се одвезла на прнстаниште, била су ова иашла места. На улнцама кроз које је ПролазИла стајали су грађани Калеа и клицали јој. Ни краљици не би био нриређен срдачнији испраћај.

Луј Х1Т. народни отац, био је познат као храбар војсковођа. Његова ратна слава била је .раширена и сви су му се дивили. И поред тога овим сјајним ратником господарила је његова жена. У приватном животу, код куће, он је важио као велики — папучпћ. Тако је једном. далеко од своје жене, за време једпе велике борбе, послао својој жепн Лисмо у којем. је између осталог писало и следеће: „Драга моја, дапас командујем са 60.000 војннка на свету. Они мисле да сам ја најхрабрији човек на земаљској кугли К.олико се они варају, јер не познају тебе, мила моја!.." А-МОЛ Едуарду Грнгу, славном норвешком компознтору за време , његовог бављења у .Паризу десила се једна незгода. Наиме, шетајући париским улицама, налсти на њега аутомобил, који га ирописно очеша. али срећом оста готово неповређеи. Но ипак дође њему стражар ради пријаве случаја:

— Јесте ли запамтнли број аутомобила? — упита он музичара. — Не, то иисам, али памтим да је труба аута била наштимована на а-мол. ДОСЕТЉИВ ИБЕНМАН У јесен 1845 године бечки Бургтеатер је ангажовао комичара Фридриха Бекмана. У једној салонској комедији оп је морао према комаду да расече кокошку. Комичар је врло брзо свршио тај не баш толико лаки посао и успео да за време даљег тра,јања преставе поједе скоро сво печење. За време следеће преставе Бекман је на своју велику жалост приметио да су му дали кокошку од папирмашеа. Али се он није ни мало збунио и поче мирно да сече то „печење" чиме је причинно дирекцији већу штету него што би била да је кокоЈпка била права. Али дирекција иије попуштала. Кад се последњи пут давала комедија на столу се опет појавила кокошка и Бекмаи је прп„; тио да је она од дрвета. Ипак Бекмана није било тако лако извести из такта Убедивши се да СЈИчтш ножем не може да расече кокошку. извадио је из џепа малу пилу и праћен звопким смехом публнке почео је да тестерише кокошку по свпм правилима столарске уметностн. На томе се завршила пема борба између д. рекпије позоришта и компчара. На следећој претстави ове комедије он је добио праву нечеиу коКОШКЈ .