Kolo

Људи имају разне страсти. Једни скупљају марке. Други, опет, шта све не чине да прикупе цигарете из свих могућних држава. Има скупљача кутија од папидрваца, етикета страних хотела, аутограма славних личности. Има и таввих људн, који изнад свега воле птице. Неки узкивају у папагмјима, други се одушевљавају песмом славуја или канаринаца, трећи, опет, 'уживају у одгајевању голубова. Један од таквих је г. Михаило Кушћ. Он станује на мапсарди, тргује ћилимовима и сав се посвећује одга.јивању кан&ринаца. Ради те своје страсти он ,је чак морао да преудеси свој стан оиако кажо је то најудобније птицама, а не њему самом. Лишио се, на примар, кујне да би је напунио кавезима с малим птицама које тако лепо певају. Ово своје слободно време он посвећује канаринцима и ужива у томе. Каже: —-Ја љубитељ пћица... Ја ње трговац. Кад видим неког канаринца који лепо пева, не могу да спавам док га не добијем. То је страст. Сви они који не схватају птичј.у песму, не могу то да разумеју ... Г. Михаило Кушћ није једини Београђанин који воле птице. Нису ретки станови у којима цвркуће мелодична песма каларинки. Има Београђана који су предузимали дугачке турнеје по иностранству, само да би набавили редак прпмерак канаринца. Отуда да у Београду има птица које су добијалв награде па рааним изложбама.

Већ је трећа година како се Пјер и Марија састају. Свакодневно, у сутону ноћи, стајали су њих двоје, нагнути на ограду великог дрвеног моста, испод кога је бујна планинска

река носила собом дрвље и камење. Деценије су прохујале, а дрвени мост је чврсто стојао, одолевајући, као неки остарели џин, речној бујици, која

Г. Кушћ је успео да одгаји канаринке које се веома цене у стручним круговима. Поводом тога сн каже: — У иностранству се настоји да се одгаје птице од класе. Чак и дрзкава помаже оваква настојања и материјално и морално. Код нас је свет завидљив. ДозПало се да ја имам добре птице и да умем да их лечим. Пре неки дан донео ми један господин канаринку, ^оја не пева и замолио ме да је излечим. Кад је птица пропевала показало се да је чавкаш. И покварила ми иеколико мојих нтица. То се тако не ради. Треба да помажемо један другога, а не да подваљујемо... Огорчење љубитеља птица је р«зумљиво. У стручним круговима за „чавкаше" се сматрају они канаринци који певају погрешно. А птнце су као мајмуни. Чим чују лоше певање одмах то приме и после их је тешко одучити. Канаринци су веома паметие птице. Према њима треба поступати веома намсљиво и иежно. На грубост одговара.ју тиме што престају да певају. Веома су ћудљиви и треба добро познавати психологију птице да би се имало успеха у одгајиаању. Иначе, птичари уче младе канаричке да певају и у том погледу постоји читава школа. Обично, младе птице науче да певају помоћу грамофонских плоча, на којима је снимљен глас канаринца који је добио награду на некој изложби. Птичји коизерваториум г. Михаила Кушћа је веома занимљив. Он има

га је сваке године по неколико пута подривала, плавећи околна насеља. На њему су се сакупљали ђаци и студенти, новозаљубљени и разочарани! Много пута бацали су се с њега у наручје реке, несрећии, напуштени од живота и људи ... Читаве легенде остале су о њему код оковођана. А кад се снусти мрак. бежали су сви са моста. Ретко је ко тада преко њега прелазио усамљен. Деца су са страхом газила по његовим поцрнелим и дотрајалим даскама, чија се шкрипа, заједно са хучном речном бујицом и крекетом жаба, сливала у неку језиву симфонију... Пјер и Марија осташе те ноћи нешто дуже него обично. Као да су се заборавили! Но, није им било непријатно; усамљеност им је годила. Стајали су једно- крај другог, нагнути према реци, о чију су се површину огледали, док су се месечеви зраци одбијали од малих таласа и вртложића, 1нто су се правили на местима где је река наилазила на какав пањ или стену ... Пјер је био из једне скромне, малоградске породице. Студирао је музику у најпознатијој музичкој школи. А Марнјин отац водио је једио велико предузеће, које му је остало у наследству. Већ неколико генерапија његове породице воде и усавршавају то предузеће. У Маријиној кући никада се није питало да ли се има, већ чега нема. Стари Јан, Маријин отац, знао је за друговање своје кћегри са Пјером. Али је, иако врло опрезно н тихо, по-

пуно птица. У једној соби смештено је по десет, па н више кавеза, Капаринци су одгајени у Немачкој, чија је школа најбоља, у Италији и Холандији. Свака од њих пева другоЈачије. Поједине канаринце >н не би продао ни за десет хиљада динара. Кушћ ужива у концерту својих пигомаца. Нарочито једног, кога је он сам одгајио, и који му је постао незаменљив, јер учи остале да певају као ж.

кушавао да то разбије, јер је своју кћер хтео да уда за сина свог пријатеља, банкара Тома. Пјер је био, истина, врло леп и способан младић; али он, по схватаљима старог Јана, није могао, због свог порекла, да буде муж његове кћери. Усто, Јану није годила дуга коса коју је Пјер носио. Он никако није трпео уметнике. 0 њима је имао претставу као о људима са боемским навикама, који пате и злостављају се, све уметности ради, те услед тога занемарују породичии живот. Истина, врло често је ишао на музичке концерте. Оперу је посећивао, ма да је није много разумевао, нити схватао. Али, тамо је ишло најбоље друштво, те он није смео изостати. Разуме се, жена га је редовно пратила. Можда они не би толико жртвовали од своје удобности, да их Марија није на то покретала. Пјер је био члап велике градске опере. И кад је, на крају појединих сцена, публика поздрављала певаче и свираче, морали су сви да устају и да се захваљују и отпоздрављају. Пјеров осмех ишао је редовно према трећој лозки — десно, која је била резервисана за породицу Јана Ј... Неколико дана после последњег састанка, на коме је Марија саопштила чврсту упорност свога она, приређивала је музичка академија велики концерт награђених радова. Остало је већ у традицији те велике установе, која је дала многе музичке величине, да сваке године приређује конкурс за најбоље композиције својих студената. За ту велику свечаност давала су сва друштва у земљи огромне награде... Дворана градске опере бида је препуна. Сакупила се сва елита. Илаћане су у препродаји баснословне суме за улазнице, без којих је ипак остао велики број радозналог света. Сви су упрли очн према позорници, на којој

.Снимак: А. Оимић) Али они неће да певају када су у гру« пи. Канаринац пева тек онда кадч пв види остале птице. Зато се између кавеза поставља специјална преграда. Тада канаринац извија своју иесму н што се више занесе песма је све звучнија, сва се прелива. У тој гхесми Михаило Кушћ, као и сви љубитељи гггица, налази највеће уживање и оправдаље за своју слабост у овој страсти...

је имао да седи жири, који је одређивао награђене композиције. Старо звоно, које се у опери чува већ неколико деценија, овога пута дало је зиак да свечаност почиње. Зач владао је тајаЦ кад се на позорницу нојавио жири. Претседник устаје, одржава краћу беседу, па затим чита; награде: — „Првом наградом: Страдиварију-' совом виолином са посветом и новча« ном наградом од 250.000 ..., затим поклопом друштва ... итд. уз свечану диплому, награђена је оперска композиција под шифром „П-23 .. У публици мртва тишина. Претседник жириа цепа коверат са шифром награђеие композиције, па наставља: ... „Први награђени је Пјер К .. . ф студент музичке академије. Нека изволи доћи на позорницу!" Пред публику се појављује леп, висок младић, у врло скромном оделуа Сео је за клавир и врло живим покретима отсвирао своје дело. А кад је завршио, проломио се аплауз одушевл.ене публике, дуг и срдачан, тако да: се неколико пута морао враћати и отиоздрављати. Из треће — дес.не ложв ликовала је једна девојка, док су се њени родитељи најпре зач.уђено гле-< дали, да би се напослетку и опи придружили општем одушевљењу .... — Татице, јеси ли видео Пјерово одело? Сутра морамо да му купимо смокинг!" — рече Марија при изла-< ску из опере. — „Хоћемо, кћери. У недељу ћемо приредити зкур, на коме ће Пјер цз. свира!" За Пјера више није било сметњи. Јан и његова жена отворили су мУ сада и врата и срце ... Али, када је Марија исто вече по* шла да потражи Пјера, он се био већ' отселио. Јурила је по целом граду да! га иађе. Али, њега нигде није било.Није га могла наћи. Како тада, тако> заувек...

Љцпцит

ОЛ БРАНКА. БЕГОВИКА