Kolo

Када је Пол Шнајдер, „Краљ бича" ушао у арену, Вла је пљескала с осталим гледаоцима Нешто је неодољиво привлачило Шнајдеру. Можда његова тамна, сјајна коса, црне, дре&е очи, или донекле окрутне садистичке прте пунокрвних усана Дугачак бич се увијао и пуцас кроз ваздух. Затим је једна девојка у црвеном костиму 8а купање дотрчала у арену. Али, Ела није могла да одвоји поглед од човека с бичем. —' Даме и господо, — викнуо је Шнајдер, — извешћу пред вама једну од најтежих атракција са обнчним бичем. Врхом бича покушаћу да скинем два новчића постављена на очима младе госпођине, а уонште је нећу додир!вути ... У гледалишту се заталасао шапат неповерења. Око Шнајдерових усана заиграо }е осмејак. — Момент господо! Ако сумњате у исправност ове тачке бићу захвалан да једна госттођица из публике дође да присуствује. Његов поглед је презриво прешае преко њихових лица. — Уверавам вас, даме и господо, да нема никакве опасности. Молим. ја чекам... » Мирио, с погледом на његовом лицу, Ела, је ушла у арену. Шнајдер је погледа. У свом тесном костиму и малим цриим шеширићем на глави Вла је изгледала и сувише детињаста. Девојка у црвеном купаћем костиму метнула јој је два новчића на затворене очи тако да су крајеви новчића мало стрчали изван образа-. Пол Шнајдер се одмакнуо неколико корака. Његово лице било је укочено. Ела је' стајала непомично као камени кип. Вич је пукао у близини њеног лица, скоро јој се учинило да ју је ударио. Ипак није ништа осетила; новчићи се нису помакли с места Вич је поново пукао; овог пута бли5ке. ПТнајдерово лине је било напето V бледо под јаком светлошћу карбитлампи. Затим, када је бич пукао трећи пут. ола је осетила како је нешто нежно заголица по лицу и један од новчића полетео је у ваздух. Нејасно. као из велике даљине, чула је аплауз којн је више растао .. Тако се Ела придружила циркусу. Она није имала родитеља. а гоСподин и госпоћа Вернер који су до тада водили бригу о њој били су и сувише сироматани да би је задржавали да остане. Понела је собом само кавез у којем се налазио Педро, велики припитомљени орао кога је Вернер једног дана, донео из нланина. Она се брзо навикла на мирис животиња у кавезима, рику лавова и режан.е великих пругастих мачака . ■Једне вечери док. је седела у својим црвено и влатно обојеним колима чула је како се неко поцео уз степенине и погледао унутра. Вио је то Пол. — Смем ли ући. Ела? Она му направи место. Пол је сео, у8ео њену руку у своју и нежно је помиловао. — Ти си тако храбра и хладнокрвна, — рекао је као да се помало чуди самом себи. — Знаш, од када сам те први пут угледао... Страст је букнула, у његовим прним очима. Он је зграби и пољуби. — ЈТудо те волим Ела, — рекао је. Заљубио сам се у тебе од тренутка када сам те први пут видео. . Венчање ,је донело миоге промене. Пол је рекао да му јр потлебап нов асистент за његову тачку Војао се да не би био довољио прибран ако би унстребљавао своју жену ва тако опасан трик. Тако је Руди Векер дошао у пиркус. Овог пута Пол је изабрао једног лепог младића. Он је становао у истим колима са Полом и Елом Ппиекал, када је Пол вежбао. Ела би

До тада је она већ неколико пута имала прилике да се увери у Полову окрутност. Једне вечери видела га је како дивљачки бије једног коња ... Она се полако враћала у своја кола. Била је јако бледа. Руди је седео на степеницама. — Шта се догодило? Каква је то била бука? упитао је. — Пол је тукао једиог коња. Она је ушла у кола, села и бризиула у плач. Руди је посматрао тронут до дна душе. Осећао је много више од сажаљења према Ели. Обожавао је и земљу по којој је она ходала, али је то крио чак и од самог себе. Руди је устао. Једна страшна мисао учинила је да му лице потамни од љутине. — Да он можда није ошинуо тебе, па зато плачеш? упитао је гласом који је подрхтавао од беса. — Није, — одговорила је Ела. Никадд није подигао руку на мене. Али, молим те, сада иди. Међутим, Руди није био кукавица. — Дозволи ми да останем, — наваљивао је, — и да расчистнм с њим, Ела. Ја — ја те обожавам. Могли бисмо да одемо заједно ... негде .. и да, можда, будемо срећни ... — Он би те убио, — прошапутала је Ела престрашено — Он би нас обоје убио. — Ја сам спреман да рескирам, рекао је он без икаквог околишења, ако си и ти! Ела га ухвати за руке Оиа више није била храбра и хладнокрвпа. Она се плашила. Није се бојала за себе. јер је живот престао да је интересује, него аа Рудиа.

ОД "БУЗБПА ГАРДИА

направила чај и они би га пили заједно. Једног дана Руди је погледао у кавез који је висио над улазом у кола. — Изгледа прилично опасна птица. — рекао је. — Шта би учинила када биств је пустили из кавеза? Она је слегнула раменима. — Не зиам. Вероватно би одлетео на стена... Знате орлови су у том погледу слични голубовима писмоношама. — Врло интересантно, — рекао је Руди. При томе је упорно посматрао Елу. Она се заруменила ... Јер и Ела је била — интересантна.

Волела га је, евим срцем и душом. Зато се толико паашила ... Њен'живот јој сада није ништа значио. Живот без среће и није живот. Знала је да мора да заштити Рудиа; по сваку цену. Он је био још тако млад, скоро дечак . Врата кола се отворила и она угледа Пола. —■ Лепа сцена, — рекао је Пол подругљивв. Затим се беоно окомио на Рудиа. — Напоље! вшшуо је. Са ивице колског крова капала је киша. Ела је стојала опуштених руку; стегла швке и чекала. .

— Оао није први пут да сте ти н он овде сами, — рекао је — У праву си, — одговорила је она мирно. — Дакле признајеш, је ли? — А шта то ... признајем? — Па, да сте ти и он ... — Признајем, — рекла је она хладно, — само да ја волим њега и да он... воли мене. Јеси ли сада задовољан, Поле? — Задовољан? рикнуо је Пол. Скочио је и извукао једну Фијоку. Када се окренуо у руци је држао један мали револвер са дршком од слоноваче. Оружје је било тако мало, права играчка. Она га је мирно посматрала. — Ти ..., — рекао је и нанишанио револвером; али, одједном неко је залупао на вратима кола. Зоро, укротитељ лавова стојао је изненађено на вратима. — Шта ... ? — Не смета. — рекао је Пол мрко. — Шта хоћеш. Зоро? Укротитељ лавова посматрао га је ћутећи. — Вечерас ће твоја тачка бити пола

сата раније, — рекао је. — Господин Јохан послао ме да ти јавим. — Хвала, — одговорио је Пол, хвала, Зоро. — Ваш смо... баш смо вежбали једну нову тачку ... Зоро га значајио погледа, и нестаде. Пол је спустио револвер у фијоку. Ужурбано се облачио. Његове црне очи тореле су — неким страшним, окрутним пламеном ... Сагнуо се и узео дугачки бич. На вратима је застао и погледао Елу. — Он има тако лепе очи, — рекао је значајно. Пол је изишао на кишу оставивши дугачки бич на поду кола. Она је знала да ће се он доцније вратити по бич, ире него тпто уће у арену за своју тачку с Рудием. Ела. је била бледа као крпа. „Он има лепе очи.. " Речи као да, су биле 1г<-клесане у њеном мозгу. Знала је " - та је он хтео да каже тиме. За њега ''-ч било врло лако да незнатно мало ■ "гпеши и да Рудиа ошине бичем »пио лица, преко о ( шју, да га ослеП 1Г . . . Несрећан случај, рекао би Пол; веома му је. жао, али . . . У први мах хтела је да истрчи и обавести Рудиа. Али онда је увидела да би то било узалуд. Руди не би никада изневерио тачку у последњем моменту; био је сувише поштен за тс. Увидевши ово она се умирила Нека необична, резигнирана смиреност обухватила је. Напољу на киши, укротитељ лавова Зоро стајао је под једном циркуском шатром, пушио и посматрао првено и влатно обојадисана кола. Двадесет минута доцније Пол је истрчао из кола дивље вичући и матући рукама. — Ела, — викиуо је Пол. — Вла .. се убила ... Зоро га је одгурнуо и полетео у кола. Ела је лежала на поду, мртва: на њеном челу била је мала округла рупа... Пол је отрчао у ноћ као да је по лудео. Три сата допније полицајци су нашли Пола шћућуреног у једном ула8у. Али када су га претресли нису на1плн оружје. Претражили су сваки еантиметар земљишта, скоро сваку травчипу : али нису успели да проиађу револвер... Свима је било јасно да по среди није самоубиетво, јер куда се део револвер. На суђењу Полу Шнајдеру за убиство своје жене, рекли су да. га је он вероватно баиио када је побегао у ноћ .,. Тражећи орлова гнезда по стенама Вернер је изнад себе на једном неприступачном врху угле&ао једног великог орла. Једно његове крило било је сломљено, Вернер је почео да се пење рањеној птичурини. Када је дошао довољно близу видео је да је за ногу птипе јаким канапом завезан један мали револвер са дршком од слоноваче. Вернер' је зурио у орла. Елин Педро. У мислима је гледао како Ела вади орла из кавеза. везује му револвер за ногу, отвара прозор и окида ... Скоро је видео орла како излеће кро.з про80р, у мрак, у кишу .. Сећао се да је Пол Шнајдер пре два дана обешен за убиство своје жене ... Тргао се. Орао се отиснуо од стене, вамлатарао крилима. и као камен полет<»о у дубоки амбис ...