Kolo

РОМАН ОЛ 37УВВИГАВОТЈФА

— Сад могу да се од срца насмеЈем, Гарагане. Мало пре сте рекли да се држим као да ми је осамдесет година. Али, сумњам да ее осамдесетогодишње старице могу овако да смеЈу. Ви се не љутите на мене, Гарагане? — Ни најмање, Николина. Хвала вам на добронамерним саветима. Дохле морате да радите ноћас? — До два или три, како кад.... |— А кажо се враћате кући? 1 — Станујем близу, а осим тога стоЈи ми на расположељу један од многобројних аутомобила мог пгеФа. Секретарица господина Боковцера има на то право. Пружила му Је руку. — Хвара, Гарагане, ва нријатно проведено вече. Кад опет пожелите да чујете дивну музику, навратите у мој локал. — Добро, рече Гараган одобровољен. Музика ми се заиста свидела. Доћи ћу опет скоро ... XII роф Хениљштајн никако није могао да ое приближи Гарагану. Кад је дошао у Гараганову кућу. тобоже као да тражи стан, стари Введинг га је примио с таЈввим подозрен>ем и неповерењем да је изгубио вољу да се другипут појави. Нашао је затим једну своју познаницу, лепу барску играчицу Маришку Тот и обећао јој велику суму, ако успе да заведе Тарагана. Али ни лепа Мађарица иије била боље среће. Гараган је одлучн« али уљудно одбио све предлоге.... ГроФ Хеникштајн је већ размншљао да ли да несврпнша посла напусти Верлин, кад му наде на памет да му Је Глорија дала препоручено нисмо ва Гарагановог пријатеља пуковиика Квајса. Зато се одмах упутио старом пуковнику. Пужовник фол Квајс примио је аустриског грофа прилично хладпо необзирући се много на префињену љубазност младог аристократе. Тек кад је прочитао Глоријино писмо, његово се неповерење мало поколебало. — Где се сада налази *' та фатална жепа? запитао је мрштећи обрве. — Мислите, госпођа бароница"? г— Да, да, она. — Тренушо се налази у Берлину, господине пуковниче. — Морате да ме извииите, господине Грофе, што се мало сурово изражавам. Али. та је дама задала много јада мени и мојој породици. — Свакако ненамерно, господине нуковниче. — Ја то и не тврдим, али ћете ме равумети, ако вам кажем да не гајим према њој неке нарочите симпатије. — То је ваша приватна ствар, господине пуковниче. Али треба да разговарамо конкретно. Госпођа бароница нема воље да буде жртва каквог осветничког чина и верује да сте ви спремни да употребите све своје силе да бисте снречнли Гарагана да себи натовари на врат нову кривицу ... — То се по себн разуме, господине Грофе, Само, ја не видим пута и начина да спречим Гарагана у било чему. ако он то хоће да извршд. — А да ли верујете да Гарагал ж>ће да се свети? — 0 том нема сумње. — Значн да госпођи Глорији прет непосредна опасност. — Да, као и Гарагану.

— То морамо да спречимо. Само како? После краћег ћутана пужовник рече: — Извините ме, грофе, што ћу нешто да вас питам. Можда је индискретно. али у овом трен.утку је важио. — Изволите само, господине пуковкиче. — Смем ли да питам вашто је вама толико стало да се госпођи Глорији нвшта не деси? Млади гроф уједе усницу. Питање Је заиста било непријатно. Како да се легитимише као Глоријин ваштитник? Као витез који брани своју даму? То је романгика давно прошлих времена. — Имам част да будем ^хријатељ госпође Глорије, реасао Је најзад, тек да нешто каже. Стари пуковник се замислио гледаЈући кроз прозор. Није знао шта на то да каже. Тада се сетио Николине. Она би могла да спасе ситуацију. Поавао је телефоном. — Добро. рекла Је Николина, позови тог господина грофа на вечеру. Ја ћу позвати Гарагала па нека се објасне. — Али то Је немогућно, Нихсолина. 8ар да се сретну муж и пријатељ једне жене? — Ти на све гледаш трагично, тата, насмејала се Нииолииа мало обесно и подругљи®о. Кад 'се мужеви и љубавници њихових жена не би састајали у друштву, не би се на свету могло да саставл ни једно друштво од три члана... Стари пуковник је забринуто климиуо главом. Заиста, данашња омладина је невероватно распуштена. Тако Је стари нуковник позвао грофа Хеникштајна, а Бдгколипа Гарагала. — Хало. бароне, рекла је преко телефона. Јесте ли већ умрли? Када је сахрана? Ја сам вам увек говорила да се чувате грипа. . Гарагаџ се извињавао што се толико *дана шгје Јављао. — Опростите. Николииа, али, био еам ових дала зле воље. па ннсам

хтео и вама да кварим расположен«е. Гараган није говорио истину. У поеледље време он Је почео да се клони ове девој.ке, која му је тажо слободно гледала у очн. — Не морате толико да се обазирете на мене. Него ви сутра по подне да доћете код мог тате на вечеру. ГаЈ>аган није одмах оаговорио. — Хало, јесте ли још поред телефона или сте већ легли да спавате? — Добро, добро, Николина. Доћи ћу. — Хвала вам, у татино име. Дакле, довиђења. — Довиђеља, Николина! Са великом радозналошћу очекивала је Николина сутрадан грофа Хеникштајна и много се зачудила кад Је у њему познала младог човека кога је неколико пута видела у оном малом ресторану где Је вечерала са Гараганом. Како Је могла Глорија, која ноеи на плећима тридесетаљ година, помислила Је Николина у себи, да заведе овог младића? Заиста чудновато? Дошао је и Гараган. Пуковник Квајс, претставио је грофа Гарагану као сина једног евог ратног друга. Нови познаници поздравили су се достој&нствено као светски људи. Али, разговор аа време вечере није прелавио границе конвенционалности и гроф Хеникштајн није постигао оно што је желео. Није успео да се ближе упозна с Гараганом. Зато Је на расталку замолио Николину да се још једном састаггу. — Добро, дођите сутра око подне код мене у канцеларију. рекла Је Николина и дала му адресу. Гроф Хеникштајн се срдачно вахвалио. Кад су Гараган и Николина изишли на улипу, рече Николина: — Пролеће Је, Гарагане, што сте тако жалосни? — Сви старији људи с пролећа постају тужни, Нцколина. Муче их успомене и осећаве да старе. — Живот Је инак леп, Гарагане, а само једном се живи. „Колихм) је она млада, помислио Је Гараган у себи, а наглас рекао:

Теби, у даљини... Оче, већ пролеће се код нас буди, С цвркутом нежних малих птица, Што јутром, док зора још руди Поздрављаше, некад, наша срећна лица... Данас си, оче, далеко од нас свију. Наша поља, лугови и њиве, У себи радости више не крију, Без тебе, оче, постале су сиве. И цвеће се не осмехује више. Св!е као да цв1жпи и плаче. И земља сама као да уздише, Понекад тише, понекад јаче ... Твоја су деца нејава и сама, А година ће сжоро већ проћи.. 8 Немоћна мајка грца у сузама, И пита: — Кад ћеш, хранитељу, доћи? На кобним хумкама крат Мораве иаше Пролећна трава, зелена, већ ниче.., Оче, здрав буди, буре нека те не плаше, И, горе главу1 Србија тако кличе... Ћуприја, марта 1942. ВУКОСАВА КОЈАДИНОВИЋ ученица VIII разреда гимназије

— Имате право. Николипа. И поред евег Јада живот је леп зато што још има добрих и осећајних људи... XIII у утрадан, тачно у 12 часова. случ ^ жител> је Николигги пријавио гро-: Фа ХеникштаЈна. Боковцер, Николнч нхш шеф, Хшо Је отишао на берзу. — Добар дан, грофе, рекла Је Нико< лина суво и пословно као да се тешко одваја од рада. Соба у коЈоЈ Је Нихсолина радила бич ла је заиста сјдјно урећена. — Ја слушам, грофе, рекла Је Ни« колина кад су сели у фотељу. Гроф Хенижштајн се осмехггуо, & Николина намрштила чело. — Дшкле да пређем на ствар., го-: спођице фон Квајс. Ви се можда сећате да смо се ми већ раније виђали у оном малом рестораиу где се хра-: ните. — Може бити ... — И ви сте нежолико пута били у друштву са Гараганом. — Да, па шта онда? — И том приликом учинио сам ин< тересантно откриће. — А то Је? — Да вас барон Гараган воли, госпођице фон Квајс. — Којешта. реч-е Николина са негодовањем. Ви сте полудели, грофе. — Не, нисам. госпођице. Ја сам, испша млад и неук, али у љубавним стварима се никада не варам. То Је једино у шта се разумем. Зато вам Још један ,пут кансем: барон Гараган Је заљу.бљен у вас, госпођице фоп КваЈс. Старајући се да прикрије своју забуну, Николина, која је у себи морала; да призхга да гроф има право. заћутала је и загледала се кроз прозор. — Не, иако сте. како кажете стручњак у том погледу. варате се, драги гроФе. Па све да Је и истина, ниЈе ни наЈмање тактцчно да се такве ствари кажу ЈедноЈ девојци у лице. Гроф поцрвене, али се брзо прибра. — Признајем и ништа вам не пребацујем, госпођице. Али. имам Једну молбу на вас. Пошто вас Гарагагх воли. вц Једини молгете спречити да му се не деси нова несрећа. — Ја? — Да, ви га Једини можете натерати да ваборави своју бивши жену. Немојте негодовати, госпођице, пре но што довршим. Ви и ја, смо млади и имамо цраво да одбацимо конвенционалности наших предака. МладосТ Је и дужна да помогне. Ради се о два људска живота. госиођипе. Николина се осмехнула. — Добро, добро. Кад ми већ дајете' спасилачвУ улогу, реците ми онда шта треба да радим? Глоријин заштитник рече тако озбиљно да се Николина морала осмех-: нути: — Ви треба да се удате за Гарагана ! „Заиста, како овај млади господин узима олако улогу проводаџије". помисли Николина у себи, а на »лас рече: — Знате, шта каже обичпо мој шеб г. Боковцер у сличним случаЈевима? Каже: хвала на добронарном савету! — Па онда смо се потпуно сагла* сили. госпођице? — Потпуно. Смем ли да питам, колико провизиЈе тражите за ово прово-1 даџисање? | — Много сам вам благодаран. госпођице, што сте дотакли и тог питања. Смем ли да ставим своЈ лог? (Наставиће се)

-4