Kolo

(7) г »— Ја ћу у оној кафани да попијем ракију. Дотле ћете ви већ бити у својој соби... До вићења! Измаче дватри кора1« па се врати: — Ви свакако разумете зашто се нисмо одвезли до куће? — Сад баш размишљам о томе. Бирже га погледа презрлво и дода2е подругл>иво— Можда због госпође Кремјо. да Нам не би повисила кирију! па остави Мурфија. који га је посматрао као какву авет и затим полако кренуо улипи Блондел. Није знао зашто али је осећао да се боји да оде у своју мансарду Имао је предосећање да га тамо очекује нешто непријатно. страшно. На прстима. лагано прошао }е норед вратаркиног вечно осветљеног прозооа. Њен сат је избијао в

Мурфи се трже кад изброја. Било јв шест сати Врло обазриво и тихо пео 'се уз степениде. Једио ое. што се тако смешно понашао, али изгледало !}е да његовим телом управља нека туђа воља. Једна степенина крцну. Ол се трже. Срне му јаче вакупа. Откуд та плашња. питао се и вакљуЗио је да је го вбог вискиа и онв кафе у златарнипи. Кад је степенина крпнула МурФи је стао. — Мора да је нешто било у кафи & можда је и мамурлук? та га миоао разгали и пође даље Пред вратима на првом спрату опет је застао По,чео је да се присећа више ради исНитиваља своје присебности: — Ту станује један пензионисапи капетан рекла ми је госпоћа Кремјо С напоменом: „Можда му покаткад доће једна омалена госпоћа али то не могу да тврдим " Мурфи спази посетнилу на вратима. Вило је мрачно и није се могло нрочитати нме Нешто га је копкало да сазна то име Креснуо је жижиПУ Капетан се звао Лебрен — Гле баш као претседник репу8лике! помисли МурФи и допаде му св то смешно упорећење Испод имена је било још иешто али врло ситно Упалио је и другу жижипу и с великим напрезањем просрипао- .Кимверлиски руднипи А П ° — Исто као На Биржеовој Фирми! Испусти жижину 1ер се у том тренутку васмеја нека жена у капетановом стану Смех Је у почетку био 1ак ал' се наједном пригуши као да 5е неко опоменуо: пст' Не тако гласно! МурФи би се смео заклети да та жена није нико друго до Алиса Нео се даље На маникиркиним вг<аТима ослушнуо 1е врло опрезно 1 НиНгта се није чуло и продужи пут хватајући по три степенипе Једним кораком На трећем спрату дете 5е опет плакало чли МурФи је сву пажњу обратио у правду петога спрата одажле' Је допирао глас госпоће Кремјо. Разговарлла је с неким То га је двоструко паједило. Нрво : птто }е узаЛуд био он?лико обазрив поред вра-

таркиног стана и друго: што ће га сада она видети! Ту се преварио јер оаа је разговарала с неким у празном стану убијене. Врата су била притворена па је и поред њвх прошао на прстима Ипак је чуо кад је вратарка рекла— . као што видите у кући су сви часни и поштени људи. осим госпоћине Алисе Е Боже мој и суипе има пеге! Пену внате? — Три стотипе месечно. Добро. Стан је сасвим подесан .. Био је мушки глас МурФи је прилично измакао али сад застаде Учини му се познат глас, — Добро., одговори вратарка. Плаћане унапред. наравно без пансиона. Само једног могу имати на храни. Јер је врло тескобно код мене. Мурфи је наслутио да јој онај лаје новап јер она одговори: — Хвала! Признанипу даћу вам доле — Доћи ћу као што рекох кроз осам дана. чуо се опет глас онога човека. Мурфи продужи пут брзо. Баш је отварао своја врата. када. њих двоје изиђопге из стана убијене. Вратарка викпу■ — Јесте ли ви госполине МурФи? — Ја сам госпођо Кремјо! одговори Мурфи инстинктивно променивши глас. — Ускоро донећу вам доручак. Д|. нисте назебли! , Мурфи није одговорио: чуло се како је залупио врата. — Вх. ти студенти! расприча се вратарка силазећи с новим станаром. Дању уче ноћу тумарају. Па се после чуде птто су бледи или што падају на испиту Онда су им криви проФесотга Шта је даље говорила Мурфи није могао да разуме Он је само ради обмане затворио врата а остао је и даље пред вратима Хтео је још једиои да чује глас онога човека али узалуд је ослушкивао. Изгледа као да је онај то наслутио Кад се ништа више није чуло ушао је у свој стан Послелње речи опога човека: „стан је сасвим подесан"... непрестапо су му звопиле у ушима. — По ђавола где сам чуо тај глас? мрмљао је После му паде на . памет посетннпа капетанова и прекинути женски смех. * Али већ кроз пола сата трже га госпођа Кремјо с доручком. — Ко је? викну ја.ко и скочи да отвори врата. — Ја сам. Одговори она. и кад уђе настави: — Да се нисте уплашили кад толико вичете? — Тргао сам се из сна. рече МурФи а био је сасвим блед. Она је снустила служавник на сто и упита: — Да вам што не Фали? — Само мир Одговори он. Добро сте рекли госпођо Кремјо. сувише тумарам — То може поднети господин Бирже Може да спава поваздан. Има пензију и васлужио је. Али ви морате да студирате. да радите Наполеон али то ви боље знате . Одморите се добро Никога нећу пустити да вас узнемири — Нико ми и не долази! одговори Мурфи не баш учтиво, отварајући јој врата Али госпођа Кремјо није била осетљива и мирно продужи: — Па јуче је 1едан господин питао за вас али ви сте већ били отишли — Какав господин — Око својих четрдесет година; лепо избријан мало виши од вас: прописно обучен Имао Је плаве наочари. — Шта је хтео? упита Мурфи са уздржљивим узбуђењем — Станује пи овде госнодин МурФи? питао је он а ја рекох: Станује. А што питате? Он ми на то ништа не одговори Поћута па рече: Њему је отприлике. 45 годииа? Ја му се насмејах у липе а ои се врло учтив» извини и оде. Нше чудо Многи се зову МурФи као и Кремјо — Па дабоме, рече Мурфи па као

узгредно запита: Јесте ли издали оваЈ доњи стан? — Их. ја глунача! То сам мислила прво да вам кажем. али оно ваше бесио: ,.Ко је?" сасвим ме је збунило. Издала сам Баш кад сте ви дошли био је ту нови станар. Опет је ишло све глатко као и са вама. Погледао. узео. платио. Ви сте ми донели срећу али ја умем да будем захвална. То ћете видети за време ручка. — Он свакако није сујеверан. госпођо Кремјо. — Мислите због сироте мале Казала сам му, јер ја сам исправна газдарипа Он се насмејао и рекао: Не бојим се мртвих аветиња!... Шта ви мислите о томе; господине Мурфи? — Мислим на глад и спавање. госпођо Кремјо. До виђења! и изгура је кроз врата. — Ручак је у један сат! добани му она. Немојте одоцнити! — Разуме се! викну Мурфи бесно. Дубоко замишљен гутао је свој доручак. Сад му се није спавало али је осећао премореност свих удова. Онај што га је јуче тражио и овај нови станар истоветни су. С тим је био на чисто. А што је претерао питајући за године. то је учинио с планом да .збуни вратарку — Којешта! Мртви се не враћају! После пет минута спазила га је госпс.ђа Кремјо обученога за одлазак. Јако се уплашила. брзо је отворила прозорче и довикнула му: — Та куда ћете сад? — Идем да се окупам. не могу да спавам — Чекам вас тачно у један сат. Немојте заборавити! — Нећу! одговори јој он а већ је коракнуо на улину. У првој продавнини дувана купио је пигарете и упутио се Бомаршеовом булевару Двадесет кор&ка иза њега ишао је ЕСорде, полицајап који студира ФилосоФију. Госпођа Кремјо заврте главом. Никако није могла да се сложи са овом младежи. Неће да чују добре савете старијих. Скинула ;је прљаву кецељу, припаса другу. чисту и изиђе да купи пиле. којим је хтела да се вахвали батлији МурФију. Кад се она удаљила наишао је Пол Бирже као да је чекао на тај тренутак да дође неопажен. Био је у ДРУгом оделу: уместо шешира имао је капу. Ко зна где се пресвукао и оставио црно одело у коме је ноћас био. Неопажен стигао је у стан и закључао се. У један сат донет је у вратаркину собу изванредни ручак. Алекс Мурфи дошао је тачно и добио похвалу од госпође Кремјо. Пошто је на столу било постављено за троје, упитао је вратарку да нема још кога станара V кући који доноси срећу? — Требало је да вам то раније кажем. господине Мурфи али на јву мисао дошла сам тек кад сам видела крупно дивно пиле. Решавала сам се да ли да позовем капетана Лебрена или госпођицу Алису Знате. капетан ми је чешће указввао част да самном подели сво.1 скромни ручак али пошто нисам знала да ли се ви интересујете за тактику и стратегију о којима он увек говори. вамолила сам госпођицу Алису да нам прави друштво Ви ваљда немате ништа против тога? — А шта би имао против, госпођо Кремјо — Па шта знам. Ја' се не мешам у ствари својих станара. Али судећи по вашем липу увићам да иисам добро учинила. — Какво сам лице начинио?! смејао се Мурфи а изгледао ле мало смућен само зато што није знао дв ли је вратарка прокљувила да се он и Алиса већ познају — Тако се и госпођппа Алиса снебивалл када сам је цозвала — Шта вам је рекла? — Па помишљала је шта ћете ви рећи пошто се још не познајете. Ја сам је умирила. Али сад се кајем — Баш напротив. мама Кремјо. утроје је много лепше. речв с приметлим олакшањем. — — ,

— Збиља? одговори она додајућн Мурфиу боцу црнога вииа да је отвори, а сама је наливала шоље буљоном. Тада се појави Алиса. Поздравише се сасвим уљудно. Мурфи се дивио Алисином вештом претварању а она се чудила његовом притворству. Њено одлично глумљење сасвим јв вбунило Мурфиа. Нарочито кад га је. ва време ручка, упитала: — Знате ли етаблисман „Пацов о три ноге?" Требало би јадном и тамо да завирите — Има ли што особито да се види? упитао је он. али госпођа Кремјо запрети прстом: — Не слушајте је! Она прави рекламу за те извикане куће1 Алиса се насмеја: — Па и студент има права да св бар једном проведе! Мурфи је погледа. Није знао да лж су те речи „бар једном" нарочита опомена. Али она је већ причала нешто друго и никако није могао да је схвати. Остала је загонетна и опда када јој је вратарка причала о новом станару и о његовом изразу: „Живе аветиње". Изгледало је као да ништа пије чула. Крем од кестона привлачио јој сву пажњу. Али је вратарка упита: — ПТта велите на то? Ви за свв имате готов одговор. — Шта ме се тичу мртви? рече бришући уста умазана кремом. Ја сам практична девојка. Погледајте овај прстеп! Шта ви велите на то? Мурфи се тргао. Исти прстен као онај у излогу Биржеове радне. Како је дошла до њега? Тада се сети да јв Алиса хтела само да скрене иажњу вратаркину, јер је с лаким узбуђењем погледала кроз прозорчић као да је поиметила некога. "И он је хтео да погледа али тада му је она згазила стопалу и одмах рекла: — Пардон! То је приметила госпођа Кремјо н промрмљала: — Б што ти је младеж. Увек тако почиње. Прво се сусретну ноге, па.... — Могу ли и ја да видим тај прстеи? упита МурФи.

— Зашто не? Он га је посматрао врло пажљиво. Алиса изненада рече: — Госпођо Кремјо. донесите мллу боцу коњака. То је с моје стране. Ево нсваца, . Вратарка се бунила али се брзо стишала при помисли да ће том приликом доћи до каве од лешника и одмах оде прекопута у бакалницу — Шта се десило малочас? упита Мурфи Алису кад остадоше сами Ко је прошао? Мене не можете заварати. Алиса му не одговори. Кад се уверила да је вратарка отишла на другу страну улице, устаде брзо. приће сату и окрете сказаљку за по сата унапред. Тада проговори седајући на своје место: — Бирже је малочас изишао из кућв. -—(Налавиће се) *