Kolo
11
шшшж
' , | ссто нас јс пут водио прсво на/ бујалнх герилетсих потока н ш>еплављених дг>умова. Ништа нас, међутим, ннје могло спречити у жељи да потражимо брпског сељаиа на прагу његовог дома, и да својим очима видимо: да ли је ваиста тај сриоки сељак комуниста нли „партиван", какво су му име дали вомуннстички агенти. Оважако је аа пемачког официра н војиика догађај, који се тако лако не заборавља, доћи у непосредан додир са овим расним го®штацима и чути кихова бистра иалагаља о последњпм превирањаша у Орбији... Овај пут ишли смо трагом „партизаша", пролааили баш кроз сеља у којима су комунисти месецима терорисали сељачко становништво. Свуда, било у правцу Прокупља и Блаца, Беле Паланке и Алексинца, Лесковца и Грделице, увгас смо наилазили на исту слику: крвав траг и насиља, која су партизани оставили за собом. Рђаво време омогућиао нам је да затеинемо сељаке на дому. Посматрајући ш:а наЛ>рана лица, намучена тешким животним условима и слушајући разумно излагање њихово, морали смо да посталшмо питање: одакле вођима комунистичких банди нада,, да ће овог честитог трудбеника, српског сељака, моћи да придобију за бољшевичку револуцију и комунистички ннтернационализам, о чему сељак илп ни појма нема, или је вроницљнво прогледао задње намере н потпуио их одбацио. Кмм далеко стоји овај сељак од свих оних догађаја који су Симовићевим превратом суновратили српски народ у несрећу! Па, и поред тога, што је далеко од центара у којима се одвијају велики м-еЈзуиародпи догађаји, он нам је шро-
кшо Је Јемн нешчки новиндр -&-глЈ&ОЈ5 НГ СЈ1Лу(Х\АЈУ^
стодушпо, алн логично, нзложио своје м.ишљење како о Енглезима и Американцима, тако и о бољшевицима. Српском сељаку није требало да говоримо о правим циљевима Черчила, Рузвел та и Отаљина. На својој оопствепој кожи искусили су српоки сељаци ово необично „Тројство". Као што је познато постојало је мипјљоњс , да је српски сељак заведен од стране комуниста. Могли смо, међутим, да се уверимо, да сељак ш, да обећања комуниста нису ништа
ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА РЕПОРТАЖА НОВИНАРА Г. ХЕНГСТЕРА'
друго већ мамац. Али, сељак није могао да се одупре притиску наоружапих комуниста Сељак не крије своје задовољство због уништења партизанских банди. На овојој кожи искусио је, како у пракси изгледа комунистички „рај" и сумњамо, да ће комулисти и у будуће моћи да рачунају на подршку српског сељака, коју, уосталом, није имао ни прошлог лета и јесени. Напустили смо овај крај с убеђењем да смо партизаиима избили из руку
једно оруђе, које је било уперепо баш нротив интереса самог српског народа. Одушевљење, с којим нас је дочекао ерпски сељак, даје нам разлога да верујемо, да је комунистичка авет, из овог краја заувек нестала. Истотако смемо да тврдимо, да смо овим непосредним додиром успели не само да српског сељака, бар у овом крају, улознамо изблиза, већ и да положимо једну подлогу на темеље будућег зближења између немачког и српског народа.
1) Цело село Мокра истпило сс да чује иалагања о приликама у Србији и V свету. 2) Један пастир из Сврљишких планипа: „Са Иемцима смо врло задовољни. Ми и не анамо шта је комунизам..." 3) „Коме је устанак комунистичких банди нанео штету?" 4) Српски сељаци отимају се о антикомунистичку литературу, коју дели немачки војпик.
(Го1ое: Ве1§гас1ег ВПс1а§еп1иг—КоГеп!)