Kolo

, ( 17 > г — Нв вна.м шта мислите. Искрепо да Бам каж©м иемам поЈма о томе. — Ни ја, а то значи много. А што 'се тиче даме — можда Је била и човек? Осим ако је ви познајете? — Знам је. — И желите да внате шта је било Јпзмећу нас? — Да желим не могу. али ако сте баш толико издашни... Лонтон погледа прво Зедиу елегалт8у , младу жену, која је у кафани не-

кога тражила. Вила је врло лепа и Лонтон је носматрао с уживаљем. Затнм се окрете Морелију: — Извините... Дакле. неки мушки глас јавио ми 5е телефоном: Ако сте у недоумици због наставка вашег чланка о мис Брауновој и Дипреу, онда око поноћи будите „Код бипокла". Следовали су тачни подаци о девојци и ја одем. То је било нечувено како ме је вукла за нос! Четири сата били смо ваједно и од ње ништа нисам сазиао. баш ништа! — А шта сте мислили да сазпате? — Ма шта. И као што сам рекао. Могли сте да уштедите оиу богату вечеру. Чланак сам случајпо написао Што је колега Десбори био у Нипи. !Али ви сте ми после убапили бубу у тлаву, па Јуче опет онај тајапствепи (гелеФон.,. И Лонтон погледа Морелија. — Верујем вам. рече Морели. У то1лико више. што се даиас и сам питам. да ли не јурим ва трагом као хрт аа испуњеиим аепом? Чак незнам вашто ме та ствар толико интересује. Тако №то одавна ми се није десило. Па нпак ме копка чим помислим на онога Пола Биржеа... — Ко Зе тај? упита озбиљно Лон1гон. Морели га оштро погледа. па одгоБори: — Он се у регистру води као тешки инвалид. И стварпо прима одговараЗућу пензију. Живио је повучено. у сенпи. док га ситпи догаћаји нису понели да осветљавају ... — Позпаје ли он ону девојку с коЈом сте ме видели? !— Те још како! ■— Опда није глун. Обојипа ућуташе. Лонтов поглед лу(гао је од стола до стола. Вило је мио14) лепих жена и пуно грациозних покрета. Морели је запалио цигарету. сркнуо ликер и стрпљиво чекао • да Лоптон налари очи. па тада 8апита: <— Јелпјебогат тај посланик Дипре? !— Једва. Бар не новчано. — Мислите да има нарочите одпосе. . — Као сваки посланик. Морели се окрете Лонтону: — Да вам не досаћујем? — Како можете и помислити. Питајте слободно! одговори новинар прпвидно расејан. прикривајући радозналу пажљу. надајући се да ће открити Морелијеве намере. — Не разумем. настави Морели. шта Јо основа томе браку. С једне стране .штребер" о разгранатим одпосима. с

друге лепа девојка. тобожн.а Американка. у ствари Франнускин.а... Лонтои му упаде у реч: — Иа она се аове Браун? — Она се 80вс Лебрен. Зар то нисте знали? — Не. Откуд сме то да буде? — Сме, јер јој у путној исправи добивеној у Сједињеним Америчким Државама, стоји .звана Брауи" а сем тога лепа је и богата. Не заборавите да је кћи једног краља дијаманата из Јужне Африке. — Како се свв то слаже? Морели 8гњечи догорелу иигарету, погледа новинара па рече: — Кад бих то анао. драги Лонтоне, онда бих се драго воље, као ви, предао пријатним посматрањима. Обојица се погледаше. Лонтон је гласно размишљао: — С једне страле Дипре без новапа: с друге стране лепа девојка с много новаца, Американка и Францускиња. Отац у марчпој нозадпни... И то све зна Дипре? — Тачио. одговори Морели. А поред тога она воли другога. Лонтан га погледа зачућено. — Је ли вам познато име Алекс Мурфи? — Мурфи? Није. Ко је тај? — То је тај други. Они се тајно састају. Новииар се насмеја грохотом. Морели није могао да схвати шта то треба да вначи. — Морате ме извииити... једва проговори Лолтон. Мени та ствар све вшпе личи на лакрдију!' — Полако, драги Лонтоне. Каква лакрдија. До сада је већ двоје мртвих у тој игри ... — Та шта говорите? — Озбилдо. — Па шта опда чекате? Што не вршите своју дужност? — Алиби. Првокласни алиби и да отворено признам: потпуна помрчина! Келнер напуни чаше. Лонтон окрете своју чашу на тањирић под њом. по којој је сунчани зрак изводио чудновате геометријске шаре. За то време Морели је дотеривао своје нокте. — А анате ли, поче Лонтон. да ли она девојка, с којом сте ме видели. позваје тог Мурфија? — Познаје и то врло добро. А вашто? — Зато што је љубоморна. Онет заћуташе неколико минута па онда Морели прекиде ћутање: — Он станује у истој кући у којој је и она. И Бирже ту станује. То вам кажем поверљиво. Можда ће вам требати 8а какав чланак.

— Хвала. Можда ће и требати. Морели исии своју чашу па речв: — Ја не вадржавам ништа за себе. Новииар може да зна више но неко од нас из тајне полнције. Мнслим да 8на. „уиапред". Лонтон не одговори одмах. Тек после малог размишљања рече: — Имам оссћање, не сасвим јасно, да је та Глорија Брауп зваиа Лебреп експонент ове мрачне афере. Њелим венчањем са „штребером" Дипреом. који тежи ва мииистарским портфељом. треба .неко" нешто да постигне. Ко? Шта? — Ви рекосте да су извршена већ два убиства? Тако је Једна модискиња наћепа је убијена у Броделовој улипи бр. 7. Отада је већ скоро шест месеци... — Сећам се. — А пре неколико дана, један по-тпуио неиознат човек. који је хтео да се усели у стан те мале... — Хм. . промрмља Лонтон. Страшие с^вари... Морели уздахну, Било је тачно један сат по подне. Лонтон устаде и пружи руку Морелију: — Дра.ги Морели. ту имате да се борите с једном препреденом балдом. Биће вам врло тешко ако господа те банле буду слабо брапила маникирку. Ја ћу присуствовати венчању Дииреовом. Можда ћу тамо срести човека који ме је онако тајапствено довео у везу с госпоћицом Алисом. То је морало имати некакав смер. До вићења! Новинар се одвезе према источној станици где је ручао у ресторану „Нанси". То је потрајало прилично дуго, јер ,1е бпо гурман. За.тим је позвао телефоном своју редакцију и како није било ничсга нарочитог за њега. решио се да се у кулоарима парламента распита о Дипреу. Знао је већ да се тај политичар све више истипао у једној левичарској партији, али Зе и то знао да је његов утииај био површаи. Није узиман озбиљио. А погато је намеравао да загонетним. богатим венчањем ојача своју кичму. био је морално сумњив. Решавање загонетки у дармару људских страсти јако је занимало Лонтона. Неоптерећен одговориошћу, као Морели, безбриашо је посматрао све.

Морелију. шефу бригаде. напразно је протсжао овај даи. Али идући био је врло грозничав. Корде се врати из Руана, необично задовољал. Према адреои Кимберлиски руднини А. Д. којој је Алиса телефонирала, лако је пронашао ју-

Два срца

У беокрајне часе ноћашњега бдења, Кад се слутње роје из заспале ноћи. Преко много мора, покрај кршног стења Спрема ми се мис'о роДитељу поћи. Посисана љубав с' материњим млеком, Струјн ми и брза кроз дечачке груди. И тад моје срце ношено к'о реком Другом једном срцу у даљини жуди. А тамо дадеко где царује чама Зури стари ратник преко сплегних жица. Срце му се грчи. Али преко лица Све је мирно, пусто. Срце је од кама! И пред низом црних препрека у сплету Ничу родне груде. Стоје чудне варке. Док он хита пијан од љубави жарке, Пружене се руке у жицу заплету. Пролетеше наде, избледеше ноћи. На челу му тмурном сад се сумња вије. — Сине, чело горе, отац ће ти доћи! То последњу битку сгари ратник бије. Веогцад, маја 1942. Момчило С. Павковић уч. VII р.

велирску радњу. у чијем је излогу био само једал дијамантски прстен, Радња је била затворена. Сазнао је да је с времена на време, обичио пред одлазак лађа. долазио један чоч век из Париза да услужи муштерич Зе. У званичним киигама промета,коЗе Зе пажљиво прегледао. нашао Зе да Кимберлиски рудници имају глав-1 ио седиште у Каптауну. Јужна Афч рика. Сврха друштва Зе продаја дич Заманата. Застулник за Европу: Бер« нар Лебрен, коЗи живи у Лондону^ ВикториЗа-кеј.

ЧитаЗући овај рапорт, Морели по-с гледа Кордеа, коЗи Зе пред њим стајао: — Ово ниЗе богзна шта, Корде! — То ниЗе све, шеФе. ТаЗ Бернар Лсбреп има стан и у Паризу. и то на првом спрату у БлонделовоЗ улиии броЗ седам. — Шта кажете! узвикну Морели и устаде. — Тако је. Ја сам то име записао кад сам био код маникирке, и пре но што сам овде дошао попова сам нроверио. На посетнини учвршћеиој на вратима пише: .КимберлиЗски рудниии А. Д." — То Зе успех, Корде. — Има Зош нешто. шеФе. — Онда опет морам сести ... Морели Зе стварно био изненаћен. — КимберлиЗеки рудници имаЗу радау и у Паризу, у МосковскоЗ улиии. Исто откриће. Само Зедан диЗа« ма.нтски прстеп у излогу. Поред њега препорука: „Госпоћо. само Зедан пра|ен, »ли праву драгоценост!" И то понекад, рано уЗутру или касно увече, долази Зедаи човек. а таЗ човек... Пол Вирже ! — Охо! Корде! — Знате ли енглески. шсфе? настави Корде да би искористио радосв шеФову. — А 8ашто? Шта вам Зе данас? — Зар пе би Лсбрен могао бити... — Брауи! клшшу Морели скочивши с меета. То Зе био добар посао. Честитам вам, Корде. Стисак шсФове руке годио је Кордеу. — А сад седите. Мораћемо да раз« радпмо ваша открића. Пушнте ли? И Морели пружи своме чиновнику кутнЗу с цигаретама. Запали и саа једну и пођо тамо а/мо но капцеларији. После неколико мипута унитаЈ — Јесте ли према томе нешто урадили? — Нисам. Хтео сам пре свега да утврдим шта се криЗе иза тога Зужноамеричког друштва. Јер према свему те су радп.е само Форме ради. ниЗе њнхов главни посао продаЗа диЈаманата. — ПогледаЗте код пореске управе, какву су робу приЗавила та господа« Ту мора бити и књига промета као у свима радњама накитом. За то вре« ме За ћу о свсму добро промислити... * То Зе било истога дапа. коЗи Зе Пол Бирже „Код бинокла" означио као поход Вогородичин. а МурФн одредио сат: девет увече, у Булоњској шуми, код ДиЗапииог павиљоиа Тиме Зе било утврћено место и време иечему што ће се десити. (Наставнће се)