Kolo

крваву борбу гладијатора и дивљих аверодаа. Развојем иџморства и трговинс крајем средњега и почетком новога века развило се гусарство. То је онај нарочити тин пирата, поморца трговца и гусара, који се толико одликовао смелошћу и храброшћу колико и пожуДом за богатством. Миогобројни ратови седамнаестог и осамнаестог века који су харали Ввропом створили су опет тип „ландскнехта", најамног војника, који скита од немила до недрага све ратујући и мсњајући господаре. Сујеверје и прастара људска тежња за златом строрила је тип алхемичара, научника који је у недостатку исправних знања тежио да разним тајанственим формулама и уз помоћ „нечистих сила" нађе „камен мудрости" који ће сваку ковину' претворити у злато. Рококо, једно размажепо доба, волело је беспорличење и шаренило, а доцнији „бидермајер" поезију и лепу литературу. А у другој половини прошлога века, време које је данас далеко, иако га се старији људи још сећају, опште је познат био тип блазираног бонвивана, који зна све и сва, али нема никакве садржине. Ове' те типове прошлих времена може да нам дочара литература, а пого-

1) Овако је свакако изгледао прачовек. Или боље човек-мајмуп.

4) „Ландскпехт", најамник из 30-годишњег рата, за коцкарским столом. Пред њим је гомила златника, али срећа у игри не мора да буде увек несрећа у љубави.

Свако време ставља свој печат на људе, на њихов начин мишљеља и живота па и на њихов спољни изглед. Прачовек, становник пећина, био је страшно створење, слично великом мајмуну подивљалом у суровој борби за опстанак. Само усправним ходом и способношћу размишљања он је надвисивао створења животињсвог царства које га је окружавало. Римљанин је био горд, самопоуздан, свестан величине свог народа који је покорио свет. Отмени римски грађанип волео је јавне приредбе, сензационалне игре. Његов поглед одаје окрутност, јер увек гледа

2) Отмени Римљанин посматра гладијаторске шре. Извесна свирепост види му се на лицу, а очи и држање одају упутрашње узбуђење. 3) Алхемичар срењега века који тражи „камен мудрости".