Kolo

17,

тово позориште. Тежак Је ту задатак глумца. Стари је сценски закон, да је» зик, глума и маска морају да сачиња* вају једну целину да би улога била савршено одиграна. Без добре маске не мозке се једна улога ни да замисли. „Мајстор маске", кога приказује наша серија слика, није неки славни глумац који на великим позориицама света приказује људе и људске типове Међутим, и он је уметник своје врсте. Његова уметност је вештина н сврха јој је да помоћу шминке, перике и мимике прикаже људе који су живели у вековима пре нас. Зато св и зове „мајстор маске". Он нам предочава како је изгледао човек у време док је Европа била још покривена прашумом, ка.ко је изгледао Римљанин који је пре две хиљаде годила владао целим светом, како је изгледао најамни војник и алхемичар средњега века, каваљер из дана кад су се наши дедови и бабе венчавали. Тако пред нама дефилују ликови давно прошлих времеиа. Све то захтева велику вештину глумца у маскирању. Он мора да прикаже многострука и разнострука схватања која треба да взрази маском, мимиком и погледом. Треба да прикаже људе како су живели, мислили и осећали у опа времена. Сасвим је друкчије кад гледамо те типове на позорници, у њиховој средини, под нарочитим осветљењем, а сасвим друкчије кад треба да се прикажу на фотографоком сиимку. У. томе и јесте вештина нашег „мајстора маске", који је своје типове мајсторски дао. Зацело да не изостаје за доугим мајсторима маске као што су на филмском платну били Лон Шанеј и Паул Муни.

Б) Лице једног гусара: блиставе очи и нож међ у зубима. Тако смо га и замишљали читајући гусарске романе. 6) Каоаљср рококо-врсмена: бела псрика, чипке и табакера са бурмутом који се елегантним гестом трпа V нос. 7) Поезија и лепа литература биле су главне те.че разговора младог света — у врсмена „бидермајера" к „Младог Вертера". 8) Блазирани денди из прератних врсмсна. Он све има, све уме, све зна или је... обичан хохштаплер!