Kolo
6
(18)
Увече. у еедам сати, вечерао је МурФи у собиди госиоће Кремјо. Добио је омлет од јаја, велену салату и каву. При вечери читао је последн>е издање новина. Вратарка није била расположена ва разговор. Нови станар и поред маникиркине претпоставке ипаж није дошао. А оне страшне ФотограФије, што јој је ноказао Корде, излазиле су јој на очи као авети. — Ја се занео, а ко зна колико је сати? наједном рече Мурфи. Још нема ни пола осам. Добво је. Ноћ је наша! Наслов Јга се допада ... г— Неког филма? •— Да. У улипи Троаон? Где је то? — Чини ми се на звездином тргу, али не знам баш тачно.
Мурфи устаде да потражн на плану Париза, који је висио на 8иду. Вратарка му поможе и убрзо пронађоше ту улипу. — Па имате још довољло времена, Иримети вратарка видећн да се МурФи спрема за одлазак. — Промене ради прошетаћу мало. Јер подземна железница н тако је у ово доба препуна. А где је госпоћипа Алиса? Могла би и она да поће са мном... — Не знам. Изишла је. Хоћу ли да Јој кажем где сте отишли? — Ако доће пре осам. До вићења! — Пријатна забава. господине МурФи ! Гледала је ва њим климајући главом. Од иеког времена ман>е јој се доиадао. Приметила је да се променио. Иобио је други израз липа, неприја|ган израз. што раније није имао. Чудило је госпоћу Кремјо откуда томе младићу новапа? Он јој се претставио жао студент али његове студије изгледале су јој сумњиве и то јој је вадавало бриге. * Када је Пим Лонтон вавршио обижажење у парламенту и ништа внше • Дипреу није сазнао од онога што је внао, позвао је опет своју редакци1у. што је обично сваких два три сата чинио. Било је шест сати. — Добро сте се јавили! одговори му секретарида. Чека вас једна дама екоро два сата. Како се вове? ■— Не жели да каже своје име. МоГу само да вам јавим да се тиче наелова који ви тражите ... — Одмах ћу доћи! одтовори Лон#он. Задржите је дотле. Маникирка! Шта ли хоће? Лонтон је свом брзином возио кроз огроман саобраћај светске вароши. На сваком вавијутку из<5егао је судар само ва неколико сантиметара. Пропраћен псовкама пролазника. Тачно после седамнаест минута аауставио је кола Егоед импозантном зградом редакдије у којој су тутњале ротапионе машине. од масе света посматране кроз велике прозоре. Брзо, као стрела, однео га је лифт на шестн спрат и вачас је био у својој канпеларији пред Алисом; — Жао ми је што сте ме толико Чекали ..I ^
И мени. — Чиме да 8агладим то? Вискијем? Хтео је да се маши за боцу али она га задржа: — Већ сам попила два. Ако попиЈем н трећи спопашће ме љубав1 Уместо тога радо бих пушила... Лонтон се насмеја и извлачећи ФиЈоку рече: — Овога пута имам већи избор. Могу вас понудити „Марилал" цигаретом ... Молим! Пошто је пућнула неколико густих димова упита га: — Јесте ли радознали? — Слагао бих кад бих противно тврдио. — Кад излази ноћно издање? Он погледа на стони сат. — Оно је већ сложено. г— А шта то значи? |— Да ће ускоро почети штампање... ■— Е онда сте малерозни ... — Зашто? упита Лонтон прилично узбућен. Ако треба избапићу слог! — Један разбојнички препад... Лонтон скочи: — Не правите глупе шале! — Описати разбојнички напад пре но што се десио, то је врло мудра ШЗ.ЛЗ .О Новинар је пажљиво посматрао Алнсу. Да не мисли да га превари? — Не гледајте ме тако јер ћу се размазити... — Зашто сте дошли баш код мене? — Па претседник републике није хтео да ме примн. Хоћете ли ви прибележити што вам говорим док ме није прошла воља? Лонтон испољи своју опрезност. — То што ми говорите свакога би еабезекнуло! Надам се да можете себи претставити шта то вначи унапред анати за какав злочин а не извесгити полинију? — Изгледам ли толико шашава? |— Па хајд' реците! — У двадесет и један сат, дакле ускоро, биће нападнута мис Глорија Браун... Трзајте се само. али тако је. — Ко ће је напасти? — Два апаша. Пуцаће на њу кад наиће аутом поред Дијаниног павиљона. — У Булоњској шуми? — Да. Лонтон прибележи и вамисли се. — Шта размишљате? — Зашто ви ту ствар не пустите да иде својим током. Да нисте љубоморни на Глорију Браун? — То је ва вас сасвим свеједно. Изненаћује ме да се упуштате у исиитивање осећања! Као новпнара свакако вас интересује само догаћај? Морао је да се насмеје. па Јој рече: — Ви то тако говорите као да сви људи једва чекају догаћаје из пакла. Причате ми о влочину и сад ја треба
да се радујем н кличем! сасвим обична ствар. — Да би вам умирила сввест. рећи ћу вам, да сад мис Браун ондулира косу. да би изгледала што депша жртва... — Према томе она ана шта Је очекује? — Дабоме. — Дакле подвала? А малочас рекосте да ће на њу пудаги два апаша? — Јесте. казала сам, и ако што брже не одете, оида оам се у вама јако преварила. Као репортер криминалних догаћаја требало би да сте навикнути на препредене мисли. — Оад внам. — Тежак пороћај, господине Лонтоне! — Неко ће је спасти, али ко? Ваљда неће Мурфи? — А ко би други? Новинар се брзо присети: — Сутра се не сме извршити венчање с Дипреом? Је ли тачно? — Тако је. — И ви допуштате да се то деси? Па вама мора бити пријатно то венчање? Алиса се подругљиво искревељи: — Ви сте се побркали. Не МурФи нег,о Глорија Браун не жели то венчање. Не зато што воли Мурфија, наЈмање вбог тога, него што не жели да буде продана. Једна нијанса често учини много. До вићења! Алиса устаде. — А ко жели да је прода Дипреу? упита он али она је већ била на вратима. , — Мислила сам да уживате у укусним залогајчићима. а ви сте ждероња! До вићења! Пошао је за њом али је она већ промакла и изишла. * Дуго Још стајао је на месту где се ватекао и размишљао. Знало се да Блонделова улица остаје нерешена вагонетка... Шта да се ради? Изгледало му Је примамљиво да опет предухитри полицију и остане веран старом такмичењу истраге и новинарства али с тим истрчавањем могла би се учинити и крупна омашка! — Ђаволска ствар! промрмља он седајући за сто и тада му доће вгодна мисао: да присуствује томе препаду. Одмах Је известио свога пгефа. — Зауставите два последња ваљжа. Послаћу вам одмах после девет сати Једну „бомбу!" Прва страна два ступпа. два клишеа. Гарантујем аа пет издака. Може? Кад Ним Лонтон нешто предложи то се одмах примало. Као увек и овога пута могао се похвалити. јер кад еу око деоет сати продавпи новина истрчали из експедипије и разлетели
се на све стране града. Париз Је био обогаћен новом оензацијом. „Разбојнички напад у Булоњској шуми!" викали су продавпи. „Нападнута Је мис Глорија Браун, Дипреовз, веренипа! Јуначко дело једног пролазника! Два мртва!" Три издања разграбљена су вачас. Сензациони утисак учиниле су две слике напада. На Једној је тачно ухваћен скок разбојника на ауто. а на другој моменат када Је извесни Алекс МурФи обојицу убио. Док се сензадија даље ширила, Пим Лонтон седео Је у шефовој калпеларији. Шеф се чудио: — Чудновато како сте сазнали 8а тај случај! Јединствена репортажа. Али зар не помишљате да ће вас полипија позвати на саслушање?
— То Је тачно. Зато баш и хоћу да одмах говорим с вама. да би нам се искази поклапали. Хтео сам да присуствујем Дипреовом венчању и због тога сам данас понео фотографски апарат и магнезијум. Тада сам, сасвим случајно, наишао у девет сати иа 01вап преиад.... То је мооа зваинчна изјава, шефе. — Добро. А каква је приватна иаЈава, хоћете ли ми рећи? — Засад не. — Разумем вас, Лонтоне. Тако Је и боље. — Можда. а вероваћете ми да нисам имао ни поЈма да ће двојипа погинути... — Два бандита. За то не треба да вас гризе савест. Лонтон не одговори ништа. Мислио Је на Алису. Да ли је она, кад је била код њега, анала да ће се то тако драматично десити? Мучно. Али Мурфи Је гаигетер; интелигентан, опасаи тип. Тачно је да иије никаква иггета за оба апаша који су пристали на овакву подвалу. али тако исто тачио је да је Мурфи страшан човек, Јер Је убио двојицу, коЈи то нису ни слутили само да би уклонио непријатна два сведока или доппиЈе два удењввача. — У жоме ћете се нравпу »озвтп. Лонтоне? Могао бих и ја с вама? — Разуме се, шефе. — МоЈа су кола иа оправци. Кад су били у колима, Лонтои Је Јкшевио своме претностављеном. да се неколико дана н-еће појављиватн у редакгшји. — Јер ова ће ствар имати и Један наставак... — Добро. А сутра свакако неће ни бити венчање? — Па због тога је све ово и било, шеФе. — Чудан свет. Лонтоне! Политика има невероватне везе, је л' те? — Тако Је. Претеране амбиције немају гранида. То су искусили и она два бандита. — А Је ли. та мис Браун поврећена. — Није. Онесвестила се и одпели су Је у неку клинику. Кола скренуше у улицу светог Хонорија. — Овде ћу се скинути, драги Лоитоне. До вићења! (Наставиће се)
Голгота (Избеглицама) Тужно, очију сузкнх, иду не знајућ' куда, Свесни да је остала пуспа њихова родна груда.
Цроаа спуга.а их мори, јаднике погнуте гдаве, Мисле на лепше дане, жалосну судбину прате, Свеони да неће моћи у прошлост да се врате, Спремни да мирно сносе муке ужасне сгграве... И тако, сирхани болом, полако одлазе они Са родне груде где су младост провели своју. Глас с неба допире до њих у горком плачу и зноју, И песму утехе чују, што кроз тишину звони: ,Ј1оносу и болу вашем вигде примера нема, И вас, хероје храбре, потомци ће да славе! Зато: не коли'те духом, поносно дигните главе, Сносите болове мирно: Боља се будућност спрема!" Београд, маја 1942 Матија Бучковић