Kolo

ЗЖ ДЖШГ, СЗЕ РАЗОНОДЕ Ш. ПОУЧЕ

Предострожност старе жабе

Живепе две жабе У зеленој бари, И добро се спагали Пријатељи стари. Али дође пето Те бару осуши, Жабама без воде Тешко је на души.

„Та хајдемо даље", Стара младој каже, „Да нађемо воде, Друго не помаже". (ПИТАЊА) Одговорите, децо, па ова иитаи.а усиепо: 111та апачи бити предострожан? 1) Где су живелс и како двс жаИсТ

И нађоше бунар Пун прекрасне воде, Млада рече старој: „Ево за нас згоде; Шта нам треба лепше Од овог бунара, Живићемо у њем' Ко два мала цара". „Видим да си гпупа", Рече жаба стара, „Бежимо дапеко Од овог бунара! Лако ћемо скочит' Ап' ако пресуши, Како ћемо изић', Помиспи у души". Ппепевао Ал. Н. МилићевиН 3) Где пајрадије живе жабе? 4) II а какву су воду паишле жабс? 5) Шта предлажс млађа жаба, а шта мисли старија жаба? «) Да ли Јс лако жабама да скоче у

2) Зашто се Сара осушила, када то бупар; да ли им јс лако отуда изиђи?

бива?

Препричајте, дсдо, ову иссму усмсно!

Два рачуна

Деца, срећом не баш сва, често заборављају шта све дугују својим родитељима за њихово старање и негу док су бипа мапа, па и доцније, и мисле да би и она, покаткад, могпа да поднесу својим родитељима, по каиав рачун за учињене услуге мами или тати. Ево једне причице где се то лепо види: „Један дечко, једва ако је имао десет година, чуо једнога дана разговор о неким рачунима, које је требало исплатити трговцима, и намисли да и он такође поднесе својој мами на исплату рачун за учињене јој услуге од неколико дана. У подне, седајући за сто, мати је нашпа у своме тањиру овај чудновати рачун: Мама дугује своме сину Ђорђу: Што је ишао по угаљ шест пута 2динара Што је ишао по дрва више пута . . . . ... .2 динара Што јој је учинио више услуга 1 динар Што је био увек добр о дете 1 динар Свега: 6 динара Мати узе рачун, и не рече ништз, — Увече, када је Ђорђе седао за сто да вечера, нађе у своме тањиру рачун са оних тражених шест динара. Врпо задовољан, баш кад је хтео да стави новац у свој џеп, опази он један други, овакав рачун: Ђорђе дугује својој мајци: Што је провео десет срећних година у кући . . . . . . Ништа Што се хранио десет година . Ништа Што је негован за време болести V, . . . . . . Ништа Што сам према њему бипа за десет година увек д обра м ама Ништа Свега: Ништа Када је Ђорђе прочитао овај тако исто чудан рачун, био је веома збуњен. Са очима пуним суза и уснама ноје су дрхтгпе од узбуђења, Ђорђе је притрчао својој мајци и бацио јој се у наручје говорећи: „Драга слатка мамице, ево да ти вратим новац, и молим те опрости ми за ово што сам учинио! Мама ништа не дугује своме детету. Сада тек схватам да ти ја ни-

Петао и крадљивци Два краданвца уђоше, једне вечерц у двориште јелиог сел.ака. На.јпре .уђоше у кокошињац и узеше сељажу дев-

се зауставнше у ЈедноЈ воденици и запалише оган>. Један рече: — Хајде да закољемо петла и да га сваримо, много сам гладан! Онда се јави и певац. *+ Море, л.уди, како то говорПте?! Зашто хоћете да ме закољете? : ! Зар ви не знате ко огм ја? Ја. сам оиај, који устаје иајраније и буди људе. — А, ти си, значи, тај?! Ти будшн свет рано ујутру^ и сметаш нам да крадемо! — повикаше крадљивци. Баш зато ћемо да те закољемо. И заклаше га. Лав и лисица Притисле године старога лава. Почео је тешко-^да трчи за својим жртвама. Ције више могао иишта да улови. И иошао гладаи гором. Дуго је смишљао шта да набави за нсхраму. Најзад је смислио да се послулси нреваром. Врати се у пећину, п поче да риче јако: — Доћите, браћо вуци, сестре лисиде, пријатељице мечке, братучеди

када нећу моћи да исплатим све што ти дугујем. Отсада ћу чинити све што мамица зажели, не тражећи никакве накнаде за то"! Превео Ал. Н. Милићевић ПИТАЊА ОДГОВОРИТЕ, ДЕЦО, НА ОВА ПИТАЊА УСМЕНО: Шта су то рачупи; ко комс треба да подноси рачунс? 1) Да ли депа треба да подносе својим родитсл.има на нсилату какве рачунс за учтвене услуге? 2) Какав је рачуи поднсо Ђорђс сиојоЈ мајци? 3) Какав је рачун мама подпела Ђорђу дајуИи му тражених шест динара? 4) Ко је коме дужник од п.нх двојс? 5) Како је Ђорђе илра.шо кајање за своЈ поступак према мајци? 6) Да ли бистс и ви учинили прсма својој мајци оио што Је Ђорђе урадио? ИРЕПРИЧАЈТЕ, ДЕЦО, ОВУ ПРИЧУ УСМЕ110!

ца. У то поче да лаје паС, а домаћин изађе у дворнште еа секпром у руци, Крадљнвцн прбегоше. Кад су изишли из села, крадљнвцн

зечеви, и сви ви остали, ситни и круини! Доћите да ме видите и да се самиом опростите, тешко сам болестан и мислим да мрем! Помамише се живопже. Почегае да пристижу са разних крајева. Скунише се код лава у пећину. Али, чим уђоше, силни лав их дочека и поче да их удара јаким шапама. Многе слабе животин.е пострадаше тако. Најзад стиже и лисиЦа. — Како си, чико? — упита га опа испред пећине. — Врло рђаво, сестро. Приђп блпже да ме видиш, јер умирем! — Хвала на позиву, чнко, али не смем. — Зашто не смеш? — Зато што видим да су сви трагови твојнх гостију водили само до иећине, а ниједан не води из пећние. Збогом! И лисииа побеже здрава и читава. Вук и магарац Кроз гору је ишао хлебар И1игако. Он је терао два џака хлеба, који су бнли натоварени На његовом магарцу Марку. Поред Шишка је трчкарао шегов иесташни гаарОв. Усред горе Шишко' заустави магарца, пусти га да пасе на једном проплаику, а он се спусти испод једног дрвета Да мало продрема. И заспе дубоко. Магарац је нас.ао слатко росну траву. За њим је ишао шаров н молио га: — Пријатељу, Марко, сагпи се мало да могу да дохватим корпу у којој има пола хлеба. Он је сув, баш за мене. МноГо сам гладан, господар спава и нема ко да ми да да једем. Молим тс,, Марко! Магарац је пасао траву, на одговори: —- Немој да ме молиш, сад сам заузет. Пасем траву, Немам времена да се сагни.ем. Причекај док се господар пробуди! Шаров саже тлаву и поче да |рпзе једиу шншарку. У неко доба поче Марко да се дере: — Помоћ! Пропадох! Погнбе највеће магаре на свету! Пом-оћ! — Шта ти је? — упита га шаров. —. Један вук хоће да ме поједе. —

Будите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мили! Српско коло Нек' се вије, К'о тробојка Србадије...

Доћи да га отераш, брате шаро, мОлим те! — Немој ништа да ме молшп — сад сам заузет. Причекај док се господар пробуди! — одговорн спокојно шаров.

И вук поједе магарца. Поука ове' приче је: помоига друго- , ме' па време, кад је у нужди, да би ти помогао и ои.

Вук и овца

Једна овца се одвојила, од стада и залутала у гори. Кад паде ноћ, залутала огјца поче да трчи и да тражи ста/до, а овчар је већ био кренуо селу. Овца је тужно блејала. Из невиделице искочи један вук. Три дана није био јео! Кад виде овцу, вук се обрадова,. Рече јој: —Добро вече, усамљена душице! Прочитај молитву, сад ћу да те поједем! — Знам, куме, да ћеш да ме поједеш. Само те молим, запевај најпре једну песму, а ја ћу да поиграм. Желим да видши каква ти је весела овчица пала у шапе. Ја сам хоровођа у нашем стаду. Кад овчар засвира ја новедем коло и најбоље певам. Вук пристаде и поче да вије својим грубим гласом. Близу, крај шумарка налазио се овчар, а крај њега овчарски пси. Чим чуше како вук завија, опи јурпугае и почеше да га прогоне као гладие звери. Вук је беамо испред наса, и говорпо је у себи:

— Тако ми и треба! Најпре је требало да поједем овцу, па носле да певам! Све ми је добро, само ми глава не ваља! М\ва у млену Једна мува уђе кроз ирозор и спусти се правО у лонац с млеком. Упала је у млеко п почела да ппје. Сквасила је кртгла, дуго махала њима, и кад није могла да нолетп, рекла је сама себи:

— Најела сам се добро, наннла сам се добро, окунала сам се царскп. Шта ми треба вшпе! Сал слободпо могу и да умрем.