Kolo

ЗЖ Л ЈЕ ЖД ЈД Ж с:ж РАЗОЖОДЕ Ш ЖЖО^^ЧГПЕ

Бирај друштво..

Здружили се миш и жаба У данима беде, Јер у друштву све незгоде Ситне су и бпеде. Да би бипи зај'дно увек, И због веће споге, Канапчићем једним чврсто Повезаше ноге. Ал' где нема праве споге, (И то треба знати), Канапчићи и најчвршћи Не могу је дати. И још нешто да речемо, Треба да се чује: Добро очи отворити С КИМЕ се везује. Треба добро бират' оног С ким ћеш да се дружиш, На судбину после тешку Залуд да не тужиш. Али овај мудри савет Мишић није знао, Зато нам је, наивчина, Тако и страдао. Кад су дошли близу баре, Жаби згода жива; Апи шта ће мишић мали Кад не зна да плива.

„На леђа се моја попни, Кад не знаш да ппиваш" — Жаба мишу тако рече „Па ћеш да уживаш". Ппивала је жаба дуго До средине воде, А кад бипа бпизу куће, На дно баре оде.

Копрц'о се мишић дуго, Још везан за ногу, Напослетку удави се, Душу даде Богу.

Прспевао Ал. Н. Милићевцћ

Писмо

Петао домишљан Гаћаети петао раширио крила, скочио на илот и почео да кукуриче из свег глаеа. Из суседне горе појавила се тетка лисица.

Петао је само то чекао. Брзо размахну крилима и попе се на суседпо дрво. — Убио те Бог, ти ме надмудри! рече лисица и оде у гору гладна.

Лав и магарац Удружили се лав и магарац и пошли заједнички у лов. Ишли, ишли, па приметили једно стадо дивљих коза, које су се криле у једној пећини. Лав рече: — Ти, пријатељу, уђи у пећину и поплаши козе, а ја ћу да стојим на излазу и да их ловнм. Кад их све повежемо, однећемо их на пазар да их продамо. Колико год уловимо, све ћемо братски да поделпмо. Ти ћеш постати богат магарац и моћи ћеш да купиш најлепшу башту са боцом, твојом најмилијом храном. Магарац се обрадовао и улетео у пећину. Козе га дочекаше оштрим роговима. Магарац поче да се чифта и да се дере страшно. Дивље козе се упланшше од љеговог њакаља, и појурише кроз отвор пећиие. Лав их улови све. Кад је изашао из пећине, магарац упита лава, радостан што види тако богат лов: — Јесам ли добро њакао, пријатељу ?

Мали кнез, који је имао тек шест година, сии Луја XIV, требало је једнога дана да напише писмо крал>у, своме оцу, који је био отишао далеко у рат. „Не могу да пишем", рекао је кнез својој васпитачици, „јер не умем да гаставим то писмо". — Па зар у вашем срцу пема ничега баш што бисте могли рећи Краљу? — Много ми је жао што је отишао. — Добро! напишите то што рекосте, то је сасвим добро. — Затим васпитачииа још додаде: „А да ли је то све што ви мислите?" — Па-а, још бих желео да му се не догоди никакво зло, рече дете; уз то |цх био и јако задовољан ако би се он што пре вратио! — Ето видите, ваше је писмо већ готово, рече васпитачица; само још треба то и да напишете тако сасвим искрено као што сте казали. И мали је кнез написао једно мило писмо, које је краљ прочитао са великим задовољством. Превео Алексапдар Н Милићевић 1ШТАЊА 1) Како сс звао отац малога киеза; шта Је оп био? 2) Ко је иомагао маломе кнезу да иапише пиомо: како? 3) Да ли је тешко написати писмо родител>има; шта у н.ему треОа изнети? Прспричајте, децо, ово писмо усмено!

— Добар дан — викпу она. ■— Чула сам те како кукуричеш. Дивно певаш. Само, злела бих да те иитам: да ли

можеш да певаш као што је певао твој отац. — А како је певао мој отац? — Ои је стајао иа плоту само на једној нози, и затварао једно око. Сјајан је то певач био. — Могу и ја тбко! — рече иетао, стаде, на једну ногу, затвори једио око п поче да кукуриче. — А, да ли би ти мбгао да затвориш оба ока па да певаш тако? — Могу, — викну петао, и чим затвори очи лисица скочи и ухвати га. Лисица однесе петла у гору, стаде више њега и поче да се спрема да га ноједе. — Ех, — уздахну петао, — у своје Доба твоја мајка није тако радила. — А како је радила? — упита лисица. — Она, пре но што би појела петла, имаше обичај да очита молитву. Побожна је то лисица била. Бог да јој душу прости. Лисица се замисли, и реши да ирочита моливу. Диже предње шапе, затвори очи и поче да шапуће молитву.

— Сјајно! — рече лав. — Кад си почео да њачеш и самом мени се подигла грива у вие од страха, а иосле се еетих да еи магарац, иа се умирих. Хајде сад да потерамо ко-зе на пазар.

Свиња и храст Свиња се зауствила код старог храста и најела се колико је могла. Просто је почела да дахће колико се прејела. После легла и заспала. Кад се наспавала и пробуДила, поче да рије око корепа старог храста." Један гавраи са гране јој рече: — Хеј, свињо, шта то радиш? Ако поткопаш корење храсту Он ће да се ос.уши!

— Па нека се осудш -г' одговори свиња. — То ме пимало пе узнемирава. Каква је корист од старог храета? Коме он нешто треба? Мепи треба жир. од њега ја дебљам! .— Неблагодариице — рече хрисг кад би мало подигла очи, могла бп да вцдиш да жир пада са мојнх грана!

Српско коло Нек' се вије, К'о тробојка Србадије... Будите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мили!

Учи своју лекцију Јованка се зове, И добро је дете, Увек је над књигом К њој јој мисли пете.

И сад, ето, учи Баш пажљиво чита, Што год јој је нејасно Родитеље пита. Она увек одпична Прва је у школи; Зато што је таква, Учитељ је вопи. П-репевао Ал. Н. Милићевнћ

Мајци Србији Србин ми је отац Српкиња ми мати, За Србију мајку Свој 1.у живот дати.

За Српство су папи Многи наши тићи, Кнез Лазар и спавни Наши Југовићи. Много је жртава Пало за спободу, Без жртава нема Спасз Српском роду. Злата Миће Павловића уч. 111 разр Прве жен. реалне гим. Веоград, јула 1942 год.

Благо

Хтеде отац паучити Своју децу младу Врлииама, и поштењу, И вичноме раду... Пред смрт своју он позовс Вољене и драге. Све позове, па им оече Ове речи благе: „Ево деио. ја умирем, Нема више наде, Остављам вам кућу, башту, Моје рукосаде . . У башти сам закопао , Иебројено благо .. Тражцте га. нађите га, И биће вам драго!" Умре отац, Сахране га ... Латише се рада, Ирекоиаше врт пажљнво Свак' се благу нада .. , Ал' пи сребра, пити злата, У врту не беше Амапетом родитеља €>ви се ипа1с гегпе ... . Жеља она на самрти Беше за н.их света: Радпли су сви V врту Преко пелог Лета... ^а своЈ труд аобише дсиа Благослов са пеба: Те. године роди воће. Роди како треба ... Узабраше зрело вОће. Па га и продаду . .. Разумеше. да Је ..благо" У свесрдном раду. И аајапет свога опа Добро протумаче: Што земл.нцу боље пазе И плод бпће јаче . .. Рад је. депо. унамтите Извои среће, блага ... Нека се на носј«у внди Взша млада сиаг. М. Шибицп

вде :ећи)