Kolo

ЗА ДЖ СЕ РАЗОЖОДЕ Ш ЖЖО ^ ЧЕЕ

Пигани властелин За царском трпезом сеђаху најодабранији доглавиици и властела. Јели су ( , пили па почеше да се хвале. Један рече: — Ја сам веома јак. Могу да подигнем изНад главе воденични камен! Други додаде: — Ја скачем као јелен. Кладим се да могу да прескочим царски дворац. — А ја се кладим — рече трећи да могу да поједем печеног слона на ражњу! — А ти, —обрати се Цар једпом дебелом властелину са великим стомаком, који се наливаше пићем — шта ти можеш да урадиш? — Ја, господару, могу да попијем сву воду из мора! —Лажеш! — викну Цар. —Ко лаже на уже! — викну пијани властелиц. — Добро — рече Цар — ако сутра не одржиш обећање, обесићу те! Оутрадан, кад се пијани властелин отрезнио, ухвати се за главу и заплака. 'Гада му нриђе роб Езоп и упита га зашто плаче. Тако и тако — иснрича му властелии.

—Не плаши се — рече му роб лака је то ствар. Реци ти Цару да заустави све реке, ксје се уливају у мора, на ћеш оида да га испијеш. Како га научи Езоп, тако властелин и уради. Цар позва све инжењере и упита их: — Можемо ли да зауставимо све реке, које се уливају у море ? — Немогуће! Не можемо! — Извуче се ти! — рече Цар властелину. — Други пут пиј из пехара, ие треба ти море! Магарећи савет Два вола уђоше у двориште пали од умора, и видеше како магаре у сласт једе сеио. — Добро вече, брате! — поадрави га један во. — Како си? • — Тако и тако! — одГовори магарац. — Ти си срећно магаре, *— завидљиво рече' во, — а ја 1 Сам несреКни во. •— Зашто'? •— упита магарац. — ЗаТо' што ц'ео "дан вучем јарам и трпим. • — Ако не желиш да трпиш, а ти се направи да си болеетаи — посабетова магарац вола. — Легни на аемљу и иочнн да стењеш. Домаћин те неће сутра унрегнутћ' да ореш. Домаћин је стајао на ћућним вратнма и чуо је разговор. Он се осмехну, заврте главом и уђе у кућу: Сутрадан во учини онако, како та. је магарац

Сава — празна глава На гпави му ципиндер (иако је полу), Погледајте добро овог мапог полу; Апи напа човека паметним не прави, Већ оно под капом, то јест што ј' у гпави!

А шта има у глави овај мали бата, Кад хоће да буде као што је тата! Зато нек на гпаву ђачку капу стави; Оно што није нека се не лрави!... Препсвао Ал. Н. Милићевип

Целога дана је паметно магаре вукло рало и ступало по бразди. Увече се врати у обор спуштених ушију. Болесии во га срете и рече му: — Хвала ти, брате, ти си ме спасао. Ти си ме саветовао шта да радим, и, веруј ми, целога живота ћу се правити болестан. Нећеш моћи дуго тако да издржиш, — рече му магаре., — Зашто? — Чуо сам данас господара, како каже да ће те заклати, ако дал^е болујеш. Во задрхта од страха. Сутрадаи је устао раније, но што је петао почео да пева. Лав и мечка Једном мечка рече лаву: — Хајде да идемо у лов. Штогод уловимо — поделићемо братски. — Хајде, одгОвори лав. Пошли су гором. Видеше једног зеца< и почеше да га гоне. Горе, доле, и најзад га ухватише. — Сад да га поделимо! — рече мечка. научио. Паде иа земљу и поче да стење. Стиже домаћин. Он рече просто: Упрегнућу магарца- уместо вола! Узећу н добар прут!

— Не може, — рече лав — ја сам више гладан од тебе. Појешћу га сам. Мечка се наљути и скочи на лава. Цео дан су се борила два силна звера. Предвече се уморнше и падоше једно поред другога. Нису више могли ни да макну. Пој5ед: њих, у" неко доба, прође лисица. Внде зеца, узе га и побеже. Оттак човек К ров од колибе достизао је до земље. Магарац се попе на њега и поче , да игра ио ћерамидама. Скакао је, преплитао ногама, њакао и подврискивао. Ћерамиде су ираштале испод његових копита. Из куће изиђе домаћин.

крову, и смејао се ( као луд. А данас ја то исто направих, а ои м.е лема коцем? Онак човек! Разужна мајка Једна мајка имала две ћерке Ка.д су одрасле, мајка спреми две свадбе за њих. Једну даде пајбогатијем баштовану, а другу најбољем циглар.у. Прођоше три месеца. Дође лето. Мајка пође да обиђе ћерке. Прво оде код ћерке. која је била удата за баштована.' Погледа . ба.гату, па. упита: — Јесте : ли добро, кћери? — Добро смо. мајко, само да иам је мало кише. Дај Боже да почие киша> иначе ће иам ,се зелен осушити. Кад би киша падала целог лета! — Добро, кћери! — рече мајка и оде даље. Оде до циглара, и упита другу ћерку: — Како .је, кћерн? — Добро је. мајко. Циглари су на^ правнли хил)а,де цигала, само би требало целога лета да греје сунце, да се цИгле осуше, Помоли се Богу. мајко, да, сунце греје целОг лета! — Добро, кћери! — махпу главом мајка и оле. Кад је пролазила поред цркве, свраТ1ги заиали једну свећу. Помоли се Богу старица: ■ <— БоЈке, номозн обема мојнм кћсри* ма, и дај нррмеиљдво времс!

Српско КОЛО Нек' се вије, К'о тробојка' Србадије ... Будите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мили!

Тежак рачун Ма да знаде цео свет Колико јс трнлут пет. За малог је Пају т°'с То претежак задатНа исниту скоро сат Срачуиаво резултат. А у томе — виде свак ■*» Нанредова као рак. Видела су деца сва: из рачуна чисто — д в а Доби Паја за тај лак Нерешени задатак. Ноток суза бујап, јак, Том „успеху" био знак. И намрштеп као мрак Дош'о кући овај ђак. А код куће лом и плач Што је Пајче ионављач. И надзорник би нроклет Што је пито: „Трипут нет??"

Знајте:

У свакоме послу свуд Уложити тцеба труд И велику пааси.у Јот. Всз тога Је успсх — л о ш.

А -а.

Кад виде шта ради магарад, ои позелене од љутине. Потражи неку ботку, на кад не иађе ништа, он извуче нз плота једаи колац и поче да удара по магарцу. Магарац побеже на улицу и рече: Опак човек, овај мој газда! Јуче је цео дан гледао мајмуна како игра на

Загонетка (За допуњавање) Мрк дслија, мрачнији од мрака: На глави му капа од курјака, На плећима од тигра долама. Куд пролази јаук се пролама Ниско мрке обесио брке, На их суче и по земљи вуче. Из ока му биде смрти зрачак, Када у лов пође страшпи ... Боље вреба од птице јастреба. Где удара, ту мелем не треба. Као олуја све пред собом брише. Ко је ово? То питајте .... А. Л. Рачунски задатак (За мале ђаке) Једног броја три осмине Од тридесет НОЈ1А чине. А осмину тога броја Верујте ми, дено моја, Сви ђачићи јако воле Ма из које били школе (Сад имате упут кратак Да решите тај задатак) Рачунџије, сад у строј, Погодите овај број, А. Л.

Књигу треба волети Књига пружа светлости, А разгони таму; Кшигу треба волсти Као себе саму. Када звонце зазвони, Пажљиво је сави, Да се не убрља, У торбу је стави. —

Гпете ове сене Оне тако раде; Учитељи њини Све ће да награде. Кад се сврши година И престану бриге, За одлично учење Сви добиће књиге. Књига пружа светлости А разгони таму; Књигу треба вопети Као себе саму. Прспевао Ал. II. Милићсвић

17 ј