Kolo

лти. м

раки

— НАЈСТРАШНИЈИ 40ВЕКОВ НЕПРИЈАТЕЉ

' / овеку преостаЈе велика и тешка { борба да сачува место које је ' успео да извојује на овом свеТУ, каже једаи иаучник. А човеку није највећи непријатељ човек. Његов најљући противник доћи ће из царства инсеката. Можда ће идући век протећи у борби човека против читавих ар,ми,ја прождрљивих инсеката..." Тако се у непроходним прашумама појавила досад непозната врста џиновских слепих мрава, вероватно најнасртљивијих створова за које наука досад зна. Читаво једно дрначко село бидо је нападнуто од хорде ових страшних животиња чији ујед изазива опаСна кожна запаљења. Овај напад изведен је изненада, у току ноћи, кад је цело село спавало. Што је најзанимљивије, напад није извршен само с једне стране, већ је село било потпуно опкољено, као да је операцијама управљао неки чувени стратег. У селу је настала страховита паника. За тили час велики број људи био је опасно нзуједан. И ништа није остало неерећним урођеницима него да потраже спас у бекству. Али куд год су покушали да беже, л>удн су наилазили на нове хорде, које су стално придолазиле и јуришајући слепо, нападале их и уједале. Па ипак, људима је некако успело да умакну иа села. Али зато је све остало било жртва незаситих апетита ових слепих џиновских мрава. Не рачунајући намирнице које су урођеници чували по кућама, страдало је неколико домаћих животиља. Иако су ови велики мрави потпуно јслепи, њихова војска креће се као јеДан једини организам и као да је сва-

ки покрет унапред прорачунат. Изгледа да се ови слепи војници покоравају неком мистериозном наређењу масовног нагона. За ове војнике нема повлачења, већ само напредовање, макар их у борби чекала смрт... Ова војска великих слепих мрава нема свог сталпог боравишта, већ образује привремена боравишта где год се укаже место погодно за склониште. Сем тога, ови мрави, иако слепи, не подносе супчеву светлост, тако да се углавном крећу ноћу, а дању мирују, спремајући се за нов напад. Научници који су проучавали ову нсву врсту џиновских мрава кажу да опасност од инсеката прети човечанству зато што су услови данас врло повољни за развијање у свету инсеката, Али ако се деси да једног дана нестане хране за милијарде поданика

овог безмерног царства, нема сумње да ће све последице те иојаве искусити чсвечанство. Да ли су ови научници у праву кад ово тврде, не знамо. Једног дана ће се ипак то моћи да утврди.

Прстени у античко доба

1 /залудан би био рад онога који би У ј Ј ^ се старао да пронађе изумитеља овог украса. Зато треба да се задовољимо тврђењем да је домовина прстена Азија и Африка што доказују ископине Ниниве и нирамида. Тацидид каже да су Персијанци награђивали своје заслужне поданике дајући им прстење са ликом Дарија или Кира. Изгледа да Грци у време Хомера нису познавали тај накит пошто га овај чувени приказивач митолошког и херојског доба нигде не спомиње. Кажу, међутим, да је у Азији био употребљаван универзално али се не зна када се и на који начин се то догодило. У време Оолона у Атини је ношење прстеиа и фалсификовање знакова на њему била општа ствар јер Диоген Лаериције говорио о једној заповести која забрањује уметницима да фалсификују орнаменте свога прстена. Од тога доба сви слободни људи у Грчкој носе прстење не само као украс већ им служи ва печат. Не зна се да ли су тада но-

сили тај накит са драгим камењем или су орнаменти били утиснути у метал. Жене нису носиле прстење у толикој мери као мушкарци и њихово је имало мању вредност: У историји се спо миље женско прстење само од слоно ве кости и ћилибара. Кажу да су Спартанци носили само гвоздене прстенове и у њиховој провинцији за разлику од других ношење тог металног круга ограничавало само па извесне друштвене касте. Етрурци су правили врло скупоцено прстење. Оно је обично било од масивног злата и богато украшено драгим камељем. Има га невероватне лепоте. Не зна се само да ли је употребљавано у обичном животу или је ношено као знак нарочите части. Римљани су га изгледа од њих примили. Иако Плиније каже да су они донели прстење из Грчке а други писци тврде да су га узели од Сабињана причајући да су ови према традицији носили врло лепо прстеље украшено драгим камењем,

наЈвероватниЈа 5е претпоставка Флорија који каже да је тај накит дошао из суседне Етрурије за време краља Тарквинија Старијег. Једно је сигурно да су стари Римљани било због свога сиромаштва или простоте своје одећв носили само гвоздено прстеље које је имало исту улогу као код Грка и Етрураца, то јест служило је као печат римским граћанима. У првим временима републике су само амбасадори код страних народа имали златан прстен на коме су били утиснути знаци њихове части и знаци Републике. Али тај накит се употребљавао само у свечаним тренутцима док је у обичном животу посланик био само римски грађанин и носио према томе гвоздени круг око прста. Затим су током времена златно прстење почели да носе Сенатори и Магистрати па пајзад и скоро сви Патрицији. Та привилегија је била искључиво њихова за врло много година, пошто су Плебејци носили само гвоздено или бронзано прстеље. Ипак су скоро све до краја Републике носили гвоздено прстење и они племићи који су сматрали себе ватреним приврженицима старих обичаја. Тако је на пример Марије, кад је триумфовао над Југуртом, носио искључиво гвоздени прстен. После пада Републике су цареви примили па себе дужност да сачувају тај обичај. Тиберије је био издао закон по коме су златан прстен имали права да носе само они који су стално поседовали за две непрекидне генерације 400 хиљада систера. Амбиција за добијање златног прстена је по изласку тога закона добила у Риму најшире размере. За време даљих година Римског царства налазимо да су императори Северије и Аурелије давали ту привилегију својим заслужним ратницима, док је најзад Јустииијан иије преиео на све своје поданике. Сваки пут кад би излазили из куће, Римљани су имали обичај да запечате прстеном кутије и места где су чували драгоцености или намирнице бојећи се више придошлих особа него својих робова. Знаци који су се у ту сврху правили на прстељу су били врло разнолики. Симбол моћи код врховног поглавара Римске империје је био такође нека врста прстена који је служио као државни печат а који је био чуван од нарочито за то одређеног Сенатора који је носио назив „чувар". Најбвзбрижнији ЉУДИ НА СВЕТУ Нема сумље да су Индијанци из племена Вај Вај које живи у северној Бразилији најбезбрижнији људи на свету. Они не знају за срчане болести, за висок притисак крви, за излив крви у мозак нити за поремећаје у органима за вареље. Међутим, ове болести углавном су узрок честом умираљу у цивилизованом свету. Једна научна експедиција која се недавно вратила с пута којом приликом је обишла и ово племе прикупила је сав материјал који објашњава ову необичну појаву. Један од научника који су учествовали у експедицији каже да се ово необично здравље припадника индијанског племена Вај Вај може само приписати благодетима које је природа пружила овим урођеницима. Они живе у правом земаљском рају у коме ни за кога нема брига. Иидијанци овог племена остали су можда последњи имуни за тековине цивипизације, али и за све невоље које она собом доноси. Изузев неколико челичних ножева, које су им поклонили урођеници из оближњих индијанских племена из „спољног света", Индијанци Вај Вај

живе у правом каменом до(?у, у превојима планине Сиера Акари, четири месеца путовања далеко од најближег белог човека. Урођеници овог племеиа су, сем тога, најслорији људи на свету.

Време за љих тако мало значи да опи употребљавају исти појам за кратку шетњу и за пут од једног до другог села који траје читав дан. Умешнињо. памриште У ПАЛАТИ»РИУНИОНЕ« Каежев Спомсник 5 (улаз до апотскеЈ РЕПЕРТОАР: Субота, 2 јануара: „Четири ортака" Недеља, 3 Јануара: „Ивкова слава" (дневна у 15 чаоова) „Меркаде краљ Бет>зе" (у 18 часова) Понедељак, 4 јануара: „Три лопова" Уторак, 5 јапуара: „Деоба" Среда, 6 Јануарш — Вема претставе ПРВИ ДАН КОЖИЋА Четвртак, 7 Јануара: „Дукат на главу" (дневна у 15 часова) „Три лопова" (вечерња у 18 чаеова) ДРУГИ ДАН БОЖИЋА Петак, 8 Јануара: „Ивкова слава" (у 15 чаоова као дневна) „Дундо Мароје " (вечерша у 18 часова) СуОота, » Јануара: „Зла жена" Недеља, 1» Јануара: „Меркаде краљ Берзе" (дневна у 15 часова) „Зла жена" (вечерња у 18 часова) Понедељак, 11 јануара: „Црвене руже" (ПремиЈера) Почетак свиж претстава Је у 17,3» часова, сем недељних и нразничних. Благајна билета (палата „Риунионе" Кнежев споненик 5 — улаз до апотеке) отворена је сваког дана од 8 до 12 и од 14 до 18 часова.

ОПРИВКИ ПЕРСИСКИХ лхпихд

ш ј. «' ДДМАСКШИДШ-Ш 26 уиауц лолнтии

КУПУЈЕМ ОРИГИНАЛНЕ И ПОДЕРАНЕ ТЕПИХЕ

30-498. 2—4^

ЗЛАТАН НАШ СТАРИ И НОВИ КУПУЈЕМ: Дијамаите крупније. брипијанте све величиие, златне зубе, бурме, прстен>е, минђуше, брошеве, бразпетие, панце, сатове златие, сребрне и металне само исправне и од бољих познатих марака; старо злато оштећено, излизано, попомљено и горепо сваку количину, купујем сребрне есцајге и остале исправне предмете од сребра купује и највише плаћа позната фирма »БРИЛИЈАШ«, власник МИЛНВОЈЕ М. МИТРОВИЋ Београд, Ђорђа Вашингтона 6 ~ Тел. 28-706 30502. 1—1

зл1тпн некит Н злвтне зубе

Есцајг, фото-апарате, догледе, хармонике, ћилиме и све боље ствари купује и плаћа највише дневне цене. УГАО КР. МИЛАНА И ФРАНКОПАНОВЕ.

улаз иа Франкопапове бр. 34. тел. 27-9(1. 30509. 1—1

Оглашујте у КОЈ1У