Kolo

12

/I тара и позната ^ палилулска ка• фана „Вело јагње" у којој су деценијама освањивале старе генерације наших боема, пе постоји више. Њено рушење, и низа старих страћара око ње, завр. шава се баш ових ■ ... дана, пошто то место треба сада да заузме нова цептрална зграда београдске полиције... Стални њени гости, уочи селидбв „Велог јагњета" односно уочи самог почетка рушења, обележили су тај дап последњом седељком. Пред само затварање старе топле кафанице, сви сложно су отпевали ону позпату песму: „Је л' те жао што се растајемо..." Тако су се Палилулци опростили с још једном својом драгом успоменом...

леко од своје родне груде и свог дома и сво!их милих и драгих... Данас, „Коло" објављује Рад сликара Јоановића.

ретка је професија чији не само ус. пех, него и живот толико зависи од лепог времена. Зато није ни чудо што ружан кишни или хладан дан понеког може да баци у о • чајање. Зато тим љУдима што животаре од милости Природе, од њене дарежљиве наклоности, није свеједно какво ће време бити: лепо или р ужно... Зар не изгледа жалосно, скоро плачно, ова нагиа слика која приказује „кров над главом" ц зедном кишном-јутру тог убогог света чији опстанак зависи од ћуди свемоћне природе...!

Ј.еограђапи су већ " давно навикнути на уличне продавце цвећа, пертли, корица за легитимације, слаткиша и дру. гих ситних потреба. Пред главном позоришном зградом, код Епежевог спомени. ка, постоји, свакога дана, читава пијаца тих уличних продаваца којима су се, у последње време, придружили и- мали продавци „ушећерених ораха" као „уличне" чосластице, с ногу за многобројне пролазнике. ПГ.еоград је одувек " имао своје про. давце „сигурних сретстава" за лепљење стакла, разби. јеног порцелана, за крпљење, чишћење итд. Ни данас, престоница не оскуде. ва у њима, као што ни данас њихове покретне „тезге" нису осамљене. Око тих продаваца — од ко. )их миоги држе читава „научна" предавања о својој роби, и данас св скупља много радовналог света, и, пазар — иде..,

■Гјрошле недеље приказана је V београдском Парод. ном позоришту пре. мијера Вердиеве опере „Риголето". Гледалиште је било препуно публике која је извапредно срдачно поздравила извођаче, нарочито гђу Стајић (Ђилду) и г. Малбашког (Риголета). Поздрављајући их тако одушевљено публика је тиме одала признање и осталим чла. новима за ову доиста сјајно успелу претставу.

та мислите шта је оео? Необич. ии точак, или на• права неке компли. коване машинери• че? II и једно ни друго. То је такозваиа „розета" (на галеријама) степе• ништа београ дске Пожарне команде, израђена у једном цоста мало необич. ном стилу, али ипак необично лепо декорише унутрашњост ове иначе озбиљне импозантне грађееине новог Веограда.

уеоградска општи. " иа приступила је нивелисању земљи. шта, на месту где је негда била башта „Коларац", код Кне. жевог споменика, а где треба да се подигне уређени трав. њак. На овим радовима око улепшава. ња центра престонице, ради група о. них који су недавно позеаии на обавезни рад, под руковоћством стручњака београдске оп. штине. С довршењем тих радова биће дефинитивно завршено и урећење Нозоришпог трга.

М низу радова кок Ј је предузела бео* градска Општина спроводи се „проширење* Нашићев* улице. Изванредно жива улица ускога УјШ, -ЈјЦРЈ чемтра престонице ». I , И показала се веН до»'. рРг " " ; Ј§|| вн о « давно исуви* ше тескобна за сао* §||ј % ^ браћај који њомв ■■■ ...... прогиче. Да би ко» пико-толико олакша* ла то, Општина је Узела да улицу прошири бар на оним местима где је то, за сада, изводљиво. Тако )в „фасада" кафане « ресторана „Веоград" повучена за нешто више од једног метра, чиме Не тротоарџ м а томе месту, који Је до сада био готвво непрохо* дан због тога што зе био исувиим узан — добити у Својој ширини. (Сшшци: А. ОнмнУ

Ајомчад београдске пожарне команде (ватрогасци) не дангуби ни кад има „вољно". У часовима свог одмора они пожртвовано обрађују велики комплекс земљишта код своје команде. Уређују своју башту, која им је ту на домаку и која, доиста, прет. ставља једно „ремек дело" своје врсте, тим пре што је ова вредна момчад добровољно и најприљежније прионула на посао. Многобројни пролазници често застају и по-. сматрају пожарнике-земљораднике, како предано обрађују свој велики баштованлук.

1/Ј прошлу недељу Ј одиграна је у Веограду утакмица између два најпопуларнија лоптачка клуба: ВСК-а и СК 1913. Борба два ста• ра ривала, и два стара београдска и државна првака, привукла је огромно много света и поред ружног, кишног м доста хладног вре. мена. Занимљиео је да је претежни део публике — чији један део приказује наша слика — био навијач СК-а 1913. То се могло видети најбоље по томе што велики део публике није много реагирао иако је ВСК дао свом противнику пет голова.

'Кеограђани се иера" до држе саобра• Тгајних прописа, чак и поред често ош. трих мера и високих новчаних казни, Које наплаћују од немарних пролазника „на лицу места". Оквир у клиновима за прелаз преко Vлице поштују само ОНи добро васпитани и добронамерни грађани. Други то не „фермају" али 'зато и — плаћазу. Паша слика прика'ЗУзе један не свакиДашњи призор: Сао. браћајац кажњава иасред улице пешака који је, без об'зира на прописе, ухватио „пречицу". Док му испуњава признаницу, кажњени пешак негодује, већ уобичазеним изговором „да се журио..."

Оаробљеничка из** ложба у Уметнич ком павиљону на Малом Калемегданц рвакога дана при■ влачи нове и нове Посетиоце. Веограђ'> Ни се у лепом бро. Чу смењују из аанп V дан пред изван■ Редним платнима наших сликара из за■ робљеништва. Ових дана и многе београдске гимназије посетиле су ову ретку, и историски зна чајну изложбу, на• ших сликара и оних који су се вратили у отаџбину из заробљеничких логора као и оних који су још остали тамо. ла-