Kolo

1?мшар мшш

НЕДЕЉА, 27 ЈУНИ Удаје се из нашег сусетства )една пепа наша сусетка девојка Мпадожења узео да пита свог малог шурака: — Зар не жапиш што ћу да Одведеи твоју вепику сестру? — Не, али жалим тебе!

ПОНЕДЕЉАК, 28 ЈУНИ Љути се нешто Јуче госн комшија па га питамо шта му је, кад он одмахну руком: — Како да не будем бесан... Био сам данас код очног пекара и он ми преписао неке капљице за очи, а ја заборавио да га питам да пи да их употребљавам пре или после јела ... УТОРАК, 29 ЈУНИ Прича синоћ госн комшија: — Моја жена осећа страшне Сопове у поспедње време. Цепе ноћи само јауче. — Па јесте пи предузели штогод? — Како да нисам! Метнуо сам вате у уши, али не помаже.

СРЕДА, 30 ЈУНИ I

Она наша сусетка што никако не може да се уда, добипа нарту преко Црвеног крста од вереника из Америке, и сва усхићена и усппахирена упетела у наше друштво код госн комшије, па с врата кпикнупа: — Ево, пише ми вереник да ћемо се венчати чим буде успела савезничка офанзива.

Лепе си нам оцене допео, твој ДЂУг Јова, свакако, нема толико Двојки. Јес', али, њему је лако. Он има иптелигептпе родитеље.

Госпа комшигица !е погпеда сажаљиво па јој рече: — Ју, црна комшинице, па то значи има да останете уседелица. ЧЕТВРТАК, 1 ЈУЛИ Ви већ знате да наш госн комшија воли чашицу. Синоћ, онај наш сусед професор пита га : — Копико чаша вина попијете дневно, госн комшија? — Па, тако, једно десетак — дванаест! — До врага! Ја не бих могао да попијем ни толико чаша воде! — Па ни ја! I ПЕТАК, 2 ЈУЛИ Она наша отмена сусетка каже јуче поспе ручка својој девојци: — Ана, ако ме буде тражио тепефоном неки сувоњави господин с брадицом, реците му да ћу му телефонирати доцније! СУБОТА; 3 ЈУЛИ Јуче се вајка госн комшија: — Ето видиш, како сам пропустио прилику. — Какву припику? — Тако пепо! Да сам нешто и ја сад у емиграцији у Лондону, могао сам да будем ако не претседник владе, а оно бар министар број 2. — Како: министар број 2? — Па тако пепо, видиш да поједини ресори имају дупле министре, а сваки министар има бар двапут да се обреди као претседник владе, а башка што ниједан нема шта да ради јер нема ресор... М-ћ

КАКО ЈЕ ПРОНАЂЕН ПЕРГАМЕНТ Пеогамент Је матетшјал ва писање који начиљен оп животињске коже (козе, евиње телади) Кожа иоиирављена ва писање пови пут 1е употпебљавана т граду Пепгаму у Мало! Азији и по томе 1е добила име пеогамент, Поича се да 1е пергамски краљ ЕЗумеп Т1 кош 1е владао v другом веку пре Хриета. хтео да направи библиотеку к«Иа би била већа од чувзне александриске библиотеке ПтоломеШи кош су владали Мисиоом, били су озлотећени што неко жели да ствоои библиотеку већу него што Је има А лександри1*а па нист хтели краљт Е умзну па даду папиоусе. Тада су Људи краља Еумена били поинуђени да плон^у нов материјал за писање и поонашли су пеогамент Употоеба пеогамента толико се птипила па 1е ▼ четвртом вект после Христа потптно истиснула употребу папируса. Мећттим употреба пергамента имала 1е и Слабе гггране. На1пре 1е пергамент био воло "кхгп а ватим ее по њега воло тепшо поттазило Због тога 1е тражено ново сретство за пиеање И тако се пошло по хаотше. ЗАШТО СЕ НОСИЛА БРАДА? И у поглепу ногаења боаде влада Мода Свако аоба имало 1е свотт моду ш ▼ том погледУ те су боаду људи ч некажа бои1али а некада 1е носили. Тако су људи за време оимског паоа Халоијана (117 —138 г. после Хриета) бри1али браду. М^ћгтим 1едног пана пао Хадри1ан пуетио 1е браду па би сакрио 1едну брадавипу на свом липу . За парем су пошли в поуги те се ускооо ношење боале сматрало као поавило.

КОЛИКО ЈЕ СТАРА СВЕЋА? Свећа 1в може се оећи исто толико етапа коликО и само хришћанство а њен облик 1е исти као и у аеветом веку Али 1ош ▼ четпнаестом веку штеделе еу ее

свеће и по краљевским дворима. Према њиховом броту опењивано је богатство власника дворца и сја1 свечаности. У петнаеетом веку свеће су почеле да се употребљавају у црквама. Но тек V деветнаестом веку почеле су да се израћуту свеће од стеаоина ко1е су биле 1евтиније али к01е су мање трајале од оних од воска. Поетепено свеће су усавошаване све до данашњег данаЕСКИМИ ИЗУМИРУ Они котима 1е повеоено старање о северним поларним кра1евима труде се свим силама да реше 1едан заиета тежак проблем. Многобоо1ним испитивањем утвоћено 1е па се чисто ескимска оаса пос-тепено губи и да уступа место 1едно1 ново1 оаси ко1у па1е укоштање Ескима и белих Љ упи. Декаденпи1а Ескима одавно 1е већ утврћена. У првом оеду то долази због тога што се Ескими сада хоане хоаном ко1а 1е увезена и ко1а не може Ескимима да па ону виталност ко 1 у су имали некада хранећи се примитивном хоаном Ескими уопште не могу па поднее^ болести ко1е може лако да поднесе сваки просечни бели човек. Због тога се сматра па су Ескими као засебна оаса осућени на изумирање ДОБА ЗРЕЛОСТИ КОД НЕКИХ ЖИВОТИЊА Мали гооило V први мах оазви1а се спори1е него какво мало дете истога поба. Међутим већ после пове године старости наста1е промена. 1ео гооило цочиње нагло па се пазви1а тако па 1е у тоећо1 гопини већ потпуно оазви1ен. Лавови и тигоови достигну пуну сво 1 у снагу у четвото1 години. док дивље мачке постигну пуну снагу већ у поуго 1 години. Слон 1е на1већа животиња те 1о1 на1више воемена тоеба па се оазви1е Прва младост слонова тра1е двадесет и пет го-

дина и тек после толико година слон достигае пуну сво1у виеину и пуну своју снагу. ИСТОРИЈА ХАРТИЈЕ Хартшу су први почели да праве Кинези и то како се миели у другом веку пре Хриета. У седмом веку после Хриета из Кине се прављење хартије пренело V Коре1у и Јапан у коме се V осмом веку знало за прављење хартије од старих ланених крпа. Крајем осмог века зна се да 1е поето.1ала фабрика харти.1е V Багдаду. Она 1е поС1о1ала све до оетнаестог века. У десетом веку град Дамаск пр^вио 1е одличну харти1у и слао 1е у Европу. Ветптину прављења хартије донели су у Евоопу Маври када су оево.1или Шпани1у. У дванаестом веку 1е почела хартија да се израћу1е у Валенсиш. После ни1е требало много времена да се прављење харти1е поенесе и V друге у то време напредне земље. И Арапи су правили харти1у од ланених крпа. Производња харти1е мећутим. силно се оазвила тек кра1ем аеветнаестог века када 1е поонаћена магаина за фабоикапију хаоти1еНАЈСТАРИЈА НАУКА Од свих наука несумњиво 1е на1стаои1а астоономи1а. ко1ом су се са врло много успеха и тачности бавили и на1стари1и народи ко1их вигтте нема 1ер су давно изумоли . Стаои Кинези су познавали с.Феону астрономи1у на много векова пое Хоиета и Обоаћивали 1е са на1већом математичком тачнопгћу. У седамнаеетом веку пое Хоиета они с^ научним п\пгем одпећива ,.л -и помоачење сунца. док га и данас многи примитивни људи у Евоопи сматра1у као какво нудо и претсказивање. МЕТЕОРИТИ Па1едини делови метеора. ко1и падну на земљу зову се метеооити или метеорско камење Највећи метеооит наћен 1е на севеоозападно1 обали Гоенланда. Тежак 1е 25.000 килогоама У Соби1и 1е после метеооске потаве 1877 године наћено неколико комада метеооског камења у близини Сокобање. од ко1их 1е на1ввћи тежак 1в килограма а на1мањи 250 гоама. Ситно метеооско камење пада понекад као китпа на земл»у Такав случа.1 био 1е 1803 године у Француској.

МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Римљани, који су саградили врло много мостова. нису знали за гвоздено мостове. Пови гвоздени мост сагоаћен 1в тек 1779 године. ★ Као еајтоплији поодукт земл>ин сматоа се лава ко.1у избацулу вулкаии. У тренутку када излази из кратеоа. лава достиже топлоту од 1.200 до 1050 ЦелзиУсових степени. ф Холанди.1а 1е толико равна земља да је у њот највећи „планински врх". тсоји се зове Валзео Берг висок свега 323 метра. Дакле. мањи од наше Авале. Ф Као најбољи спроводник електрицитета сматра се бакар. Мећутим. бољи спроводник електрицитета од бакра 1е соебро, само се бакар вигае употоебл^ава зато гато 1е тефтинији. ★ Пасуљ данас омиљена хоана п.1,и,роких слотева. ни1е био познат V етаоп воеме. Тек V седамнаестом веку паеул> те донесен у Е цропу где се убозо оашиоио по свим земљама. ★ Посматрањем кроз аетооиомске турбине ^твоћено 1е да су многе звездр ко1е слободним оком гледане изгледа}у као 1една звезда. V само1 стваои састављене од две три па и више звезда У тај ред звезда спада више од 1едне тоећине свих звезда ★ Повргаина пеле земље изиоси око 510 мцлиона квадратвих километаоа Од тога 365 милиона квадоатних километаоа покоивено 1е водом. Лакле вода з^узима седам дееетина земљине повотттине ★ Утврђено 1е да се сунпе поетемено хлади. Ако ее то хлаћење настави садашњом бозином онда ће еунпе поеле 40 тоилиона година имати само половину сво1е садаитње величине. ★ Кад мачак поине еневгично ла гребе какав Дрвени поедмет не оади го као што се обично мисли да изоштои нокте. Не. он се само на та1 начин тоуди па се ослободи старих поката иепод кошх му оаету нови.

Главни уредник Мића Димитријевић * За фотографије Александар Симић * Цртач Т»орђе Лобачев # Уреднигатво Поенкареова ул. бр 31 Телефон 25-010 ★ Влаеник и издавач Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић $ Адиминистрација Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10 штамна „Штампарија Београд" А. Д. Дечанска 31. Тромесечва претплата 58,— дии.