Kolo

I Ј V ш

ПИ ше ;0УкА'ПОП-М Ј7А07ен<^В А

^ Мапољу Треје један топао јесеНјИ дап. Миришу на сунцу локве вина што су га просули последњи берачи грожђа, гопећи пред собом журно мале коњнће натоварене „крблама". — Далеко од соуака ,у својој уској собпци нагињући над разбојем и покрећући беспрестанка своју младу расксмоћену снагу МагДа тка. Шене очи тешке од умора ноднжу се сваки час према прозору као да хоће да зауставе дан, који пролази, јер танко „ћерћели" платно на разбоју ннје за њене дарове, него „исполџиско". Када га доцкан у једну ноловину да некој богатој удавачи у граду, ону другу половипу продаће мајка нрве суботе на ппјаци и жпвеће њих две за неко време, док не нанђе друго. Јер отац њен, Ване, кога је пила дуга н тешка „бољка" није оставио за собом нпшта друго, сем кућице у великој башти, коју Магда са мајком негује те цвета и мирпше кроз ово пролеће и лето, све док не падну оне тешке кише, које лију од „гројзибе" »а све до Митров дапа. Мало даље од ње мајка окреће чекрк, развија беле кануре памука на маленом витлићу и номаже ћерки. ЗаСтаје нокад-кад те умилује погледом ћеркино лепо и уморно лице, танке, »уге трепавице над крупним очима п белу раскошпу снагу њену што чудно одудара од скромнога разбоја. Одједаннут подигла је руку зауставила витлић и ка®ћла тихо: — Магдо ... доста, чедо, одмори се. И уздржавајући уздах казала јој први пут: — удај се,. чедо... Не губи си снагу уз туђ разбој, не може мајка да гледа више... Не чекај. Неће од онога душманина слице да те огреје!... Тамио руменило прелило је девојчино лице и бели врат. Она се исправила, и спустила чунак у крило и загледала се кроз прозор... Затим се окренула мајци хгазала, оборених очију: — Не могу нане ... — Ох, ја сирота! И сагле су се над радом не говорећи ништа више до ноћп.

- Магда воли одавно Тому, свога вршн>ака; сина свога ирвог комшије газда Зафира. Воли и он њу. Земл>а и небо тежи од њиховог мерака и заклетви, којима јој се он' заклиње у мрачне вечери, кад јој се прикрада чак доле у дпу баште, у густом шипрагу, иза великог ђула иза кога су се одавно као деца иритајили и поЗћубили први пут! Високо над зидом тамо пред Томином кућом 1 османлук нише успављиво своје размакпуте, широке, лиснате ло-

Ллш сишрАш Добро је да познајвмо ПИРАМИДОН и да се у ово средство можемо поуздати! /

таблете Проткв бопова Оглас рег. С. Бр. 19.999 од 6-Х-1942 № Добија се у свакој апотеци

зе... Ноћ пролазн. Звезде трву. СтаРи ђул мнрпше, у тами око њих. Магда плаче паслоњена главом на снажно младнћево раме, јер су многи дани и године чекања, њено срце стрепн, „лафови" се вуку но сокаку и нико, па ни Тома ие сме да изађе на очи оцу, грому горње чаршије, газда Зафиру и да му каже. А Магду просе све „беген" момци пз града, јер је лепа као „писана" и домаћица... Долазе јој „говорџпје", оне тихе лгене убрађепе дубоко моравим шампјама и оиасане бошчом преко дугачких антерија. Затварају леђима врата „да бидне работа", хвале ирво Магду, њену вредноћу и „убавињу", диве се свакој стварчици, коју је она урадила -евојом руком у уској гостинској соби са миндерлучићима уиаоколо, где их Магда и мајка уводе кад наиђу у празнике... Али одлазе увређеие, љуте помало на девојку и жале Пасу, мајку Магдину, „што је родила азгап" ћерку. Магда се правда да неће још д а остави мајку, неће да се удаје још, јер у њеном срцу

„да сп пмзју све н не пате пи за нгто „хвала на Господа", он је одла. зио сџ једпиЈ«! прикривеним иотсмехом на јаким уснама.

Али одједанпут газда Зафпр отпоче да с.е „разабира", да подозрева на то што се Магда не удаје а. снп његов Тома туђи се од „свет" и често по сву ноћ из 'његове собе не чује му дах ... а сестра, која му је од жепнне смрти домаћица у кућн, и која је одавно опазнла, да Тома има. „мерак". на Магду, да све чешће фалп девојку, љен „домаћинлк" и лепоту... И једног да.на стао је пред њу. — А Таике ... Много мп нешто Фалиш овнј Магду, толко ли је убава.?! — Убава. — Потврдила је тетка и мазно увнјајући признала да Тома оће да узм.е лепу и сиромашну Магду. Зафнр је побеснсо,... Излетео је из собе, устрчао се кроз кућу, шмркнуо бурмут и вратио се опет, па грмнуо на сестру: — В, ашколен!... Бравос!... Сг ти вндо памет!... Син на нгцпрвога газДУ и домаћнна градског да узме „ткаљу"!... Спротињу, удовпчку ћерку!... Сос Пасу да се целивам а њојпи родовц „оџендолци" н „шанранчапи". У кућу да ми додив: „Свате" да. ме ви-

гори без ■ нрестанка она слатка и у исти мах дубока и болиа жеља, као рана, да само тамо у оиој високој кући са доксатима и великим османлуком што се видн са њених прозорчића, седие као жена и домаћица! — Да тамо Љивп и да „пати" ... Д а двори свекра и мужа, да пали кандило... Оданде да иде у цркву на причес... Да сече славски колач и да "Дочекује госте... А једанпут у години да лежи на постељи срећн а и „болиа" а мајка и жене из комшилука да јој долазе раздрагане, да јој честитају „принову" и доносе јој „кравај", татлије и мафише у белим калансаним сановима.... А комшија Зафир и не сања шта му судбина плете. Излази свакога јутра на своју 'капију, чпст и иамрго-, ћен ... Шмрче бурмут из своје седефске бурмутнце и искашл 3 ује се, тек да, комшилук чује да је прошао газда Зафир. Дружио се он некада са нокојпим Ванетом, оцем Магдиним. Ишли су један код другога на славу, Божић и „Велик-дан" и у БеЛу иедељу на „прочку" Имали су и капиџик у зилу, те је Ване, као млађи н сиромаш< нији долазио њему у зимске вечери иа, „лаф" и договор. Алн, кад је одмах и после љегове смрти, изгубио и ои своју домаћицу Ташаиу, он је тај каииџик зазидао. Код Ваиетове удовице, престао је да одлази. јер „неје бија ред" Али. је застајао у пролазу, кад би Магда и мајка биле на капији или у сокаку да чини „здраво-живо" По иекад, питао их је: — А. Пасо? ... Магдо ... пару има те ли си? Ако немате, да ви дадем, кажите Али кад би оне, све црвене у лицу, отпочеле да га уверавају

кају?! „Овој" да „ги" кажеш и да „ги" поручиш, разбра ли?!... Ни ^гива ни мртва сестра је отншла и однела Магди и мајци поруку... Помиловала девојку, тешећн је да може „Госнод да обрве на Зафира памет" .» Посрамљене и растужене мати и кћи, отишле су негде у родбипу и остале неколико дана, затнм се вратнле и нриоиуле на посао... а Магдино срце, надало се још увек. Али прошла је блага јесен, престале ледене кипте и тешке магле отпочеле да се ковитлају и падају иад градом а меки као памук, падоше први снегови а Зафиру се не „обрће памет", пити стнасе отуда преко зидова нор-ука расплаканој Магди. Са Томом се 'виђала ретко, јер пазе на њих. По некад кад нема месечине, она изл&зи касио на чесму. Ои је сачекује поред зида, узима тестнје из руке, наслања главу на њено раме и вани малодушно: — Магдо... Арна си ... Разма си ... научи ме шта да правим, како да се додворим на онога душманниа! — Сас трпење. — Одговарал а је Магда, брзо и пружала му своја врела уста. Тако је прошла зима и огранулопролеће. — Горе у виноградима. поиешени мирисавим горским ваздухом аргачт су певали: „Дуде, мори Дуде" ... бело Дуде"!... Доле у граду, ди-зао се шум и дозпвање преко зидова. У чаршији и по кућама свет се спремао за пролетље празнике, који су наилазили; зумбули процветали по башчама на све стране. Н а благовести, Магда је испраћала мајку у цркву. Нагиздана младеж, праћена својим озбиљним мајкама журила је сокаком/. Звона су звонила из

далека. На седефастом небу шговпло је велнко сунце Мајка и кћи ишле' су ћутећи да једиа пред другом не открију свој јад. На каннјп су застале, јер им је Зафир ишао у сусрет. Али кад пх је видео, вратио се. — Нди ћерко... Снага ми игра.. 5 Стра ме за тебе. Магд.а се вратила., села, на праг, спустнла главу иа крилоШР®илакала горким сузама, сама у свечаиости ј лепоти празничкога јутра а мајка.1 се помешала са светрм и отшила брнжпа. А тамо, под својпм осмадлуком, Зафнр се тресао од муке... Никад му се девојка није учш-шла лепшом него тога јутра. Била је бледа и измучена, али у њеним очима горела је жудња и младост кад га .је угледала, открила. је своје беле. светле зубе и осмехнула му се .. — Овој ће си бидне кад тг..— Цептео је Зафир. Резил од свет што да правим?! Сама је, ћу гу впкнем, ћу гу кажем последњи иут, да се не нада! • Али пије имао кад да. викне. Над љеговом главом, потрулели од зимушњих снегова, диреци, под тешком лозннцом су прнпуцали ... Лозница се заљуљала и срушнла. над њим. Он је нао и јаукнуо. Магда је чула. Јутрос рано видела је кад је Тома прошао сокаком и да је Зафир сам са сестром, која је пословала негде дубоко у кући, н утирући сузе оиа је нотрчала, причивајући у пом®ћ, али у сокаку је већ било мАрно, а иза затворених капнја и зидова, нпко се није одазивао. Девојка је тада заборавнла на свет н његов потсмех, на своје сузе, улетела у пространо и размирисано Замфпрово двориште. Својим снажним рукама, газгрнула је лозницу иод којом је он лезвао у крви, разбацала поломљене јјнреке, смакла своју белу мараму с главе, отрчала на бунар, утопила, у воду из велике кофе, вратпла се отпочела да умива З^Фира и да га дозива. Мало после он се покреиуо, отворгго очи али пх је хитро заклоппо опет. Нагнута иад њнм, девојка. га .је питала кроз зубе: — Чича Зафире, жив ли си? '— Жив... одговори о8 тешко и отвори очи. Ама боље да неса.м, н као да се бранио од онога што је видео и питао је: — Магдо!... Ти ли,си?... Ама ти ли си? — Ја сам. Зафир је заћутао дишући тешко, као д а је желео, да се не подигне са, земље, затим је отворио очи и викпуо скоро љутито: — Подигии ме. Она му је подвукла руке испод плећа и подигла га. — Поведи ме... наређивао је он. Онако обгрљеног опа га је повела у кућу. — На једпа од многих врата излетела је сестра с а тестињавим рукама и закукала видећи брата онаквог. — Ћути, окосио се он на њу... Не викај... Што знајемо ја и ти, старе будале, и пустио да га Магд а положи у ностељу и прнвије му изубијана места својом марамом. Кад је отиочео мирно да дпше, девојка је пошла. -— Куде?! — Пренуо се он и ухватио је за руке. — Дом. — Не!... Стани!... Кажи ми прво, кој те иаучи... кој те иснрати да помогнеш на стару будалу Зафира душманина, теде младос и ксмет да ти расипе!? — Па викам: комшије смо ... жал ме беше ... — В... тој!... Ускликнуо је Зафир ... Тој човечко?... П завукао као песннцу дубоко испод груди. — Овде што греје ... Што мплује Што те тера и прва под кору да пожалпш и оиростпш... Алал на мајку ћерко, што те родила!!! Овој од тебе што научи данас, доста ми је за сав век... Овој су паре, памет и газдалук. — 'А сг: иди!-... Иди, нагиздај се, обучи се, к ноћи „нишанџије" ће ти дођев ... И окренуо се сестри. — А ти?!... Што чекаш? ... Трчи... пору,чуј н а Томче дом нека дооди... Отварај порту, казуј на свет... Зафир сппа жени... Чавека у кућу доводи.