Kolo

ч_

'Г — Папорпим радом, мпого стотина метара испод земљипе површине, вади се угаљ — најскупоцепија сировина данашње хемије. Угаљ је почетпи материјал за цео низ продуката важних џахо за иародну привреду тако и за вођење рата.

3 — Професор др. Фридрих Бергиус, генијални хсмичар који је је пронашао начин како сс из угља доЛија бснзин и од дрвета прави гиећер. Он се истакао не само као генијалш проналазач него и као одличан оргинизатор, привредник и индустријалац.

1 — Шума даје љиди.ма дрво. Употреба дрва јс многострука, а савремена хемија јс ту употрсбу умногостручила. Симо она поред доброг дрвета искоришћује и индустриске отпатке дрвета, као и ДРво лотијег квалитета.

Пхшрода нијв према свима људима и народима једнако правична. Једнима је дала више но шго требају, другима је ускратила и оно најнулшије. Другим речима, једни су богати, други сироманпш. И док богатн тароди ие искоршнћују своја природна. богатства, сиромашни народи се на све могуће иачине довијају да би иснравилн ову неиравду црироде. Ту им је нарочито прискочила у помо.ћ савремеиа хемија, прво, у току нрошлих •деценнја, као .чиста наука, а даиас као једпа од најважнихиј привредпих грана. Хемија је та која је учииила праву револуцију односно питања сиабдевап.а.сировпнама једпе државе илл иарода. Иако смо тек иа почетку развоја, мсјжемо са снгуридшћу рећи да претстоји потпуни преврат нринредиих идеја старога стила. Поједине државе већ су постигле потпуну аутаркију у иогледу снабдеван.а сиррвинама.баш иомоћу нроналазака савремене хемије и њихова независност од прекоморског довоза је већ утврђепа чишенина. У том погледу Немачка, а са н>ом и цела Ввропа, иа првом месту у свету. Великим делом она то има да захвали једном једином човеку воји је, као научиик и привредник, успео да реши два врлр важна питања народпе. привреде: питање погопског »орива и питање добијања шећера. То је геииј.ални хемичар, професор Фридрих Бергиус, који јс ироиашао поступак којим ее од угља добија бенаин и од дрвета шећср. То су свакако гетгијалии проналасци којн могу да се упореде само са проиалаеком вештачког памука и вештачке гуме, буне. Професор Бергиус, ночео је свој рад још у нрошлом Светеком рату, а »авршио га у овом. Његов проиалазак, у ирвом светском рату само иаучни оипт, постао јс одлучно оружје у даиашњем рату, оружје којим се* води бо\>ба. иа бојиом пољу колико н на нривредном подаучју.